МОНАХИЊА
ЈЕФИМИЈА
(ЈЕЛЕНА
МРЊАВЧЕВИЋ)
(1350?—1405?)
 Кћи угледног властелина ћесара Војихне (Био је
угледни властелин у Душановој држави.)
 Удата за деспота Угљешу Мрњавчевића.
 Умиру јој отац, син а потом се дешава и
 Угљешина погибија у Маричкој бици 1371.год.
 Јелена се замонашује (Јефимија) и прелази у
Србију где борави на двору кнеза Лазара,
заједно са кнегињом Милицом.
 Очевидац косовских страдања, Лазареве смрти
и тешких прилика које су уследиле.
САЧУВАНА СУ ТРИ ЈЕФИМИЈИНА
ТЕКСТА:
 ПОХВАЛА СВЕТОМ КНЕЗУ ЛАЗАРУ
 ТУГА ЗА МЛАДЕНЦЕМ УГЉЕШОМ
 МОЉЕЊЕ ГОСПОДУ ИСУСУ ХРИСТУ
ПОХВАЛА СВЕТОМ КНЕЗУ ЛАЗАРУ
 Текст похвале извезен је на покрову за ћивот са
моштима кнеза Лазара настао је 1402.године.
 Текст је извезен сребрном позлаћеном жицом на
пурпурној свили.
 Текст похвале распоређен је у 26 редова.
 Присутан је орнаментални украс који уоквирује
текст.
АНАЛИЗА ТЕКСТА ПОХВАЛЕ
 Крст на почетку текста је у служби инвокације.
 Први пасус: заслуге кнеза Лазара (изузетан
владар, верник,војсковођа...)
 Други пасус: Моли кнеза Лазара да се моли за
њих.
 Трећи пасус: Тежак положај отаџбине након
Лазареве смрти.
 Четврти пасус: Скромност монахиње и
захвалност Лазару за све што је учинио и што ће
учинити за свој народ.
 Туга за младенцем Угљешом - први сачувани
књижевни састав деспотице Јелене -
монахиње Јефимије, изгравиран између
1366. и 1371. године на сребрном диптиху,
богато украшеном бисером и драгим
камењем. Тада је живела у Серу на своме
двору, а њен мали син био је сахрањен у
Хиландару у гробу њеног оца, ћесара
Војихне. Пошто никада није могла да оде на
гроб свога сина, за покој душе манастиру је
послала ову сребрну иконицу. До дана
данашњег чува се у Хиландару.
 Запис на хиландарској завеси извезла је као
монахиња 1398/99. док је живела са својом
сродницом кнегињом Милицом, тада већ
монахињом Евгенијом. Завеса је од црвеног
свиленог атласа (144 x 118 цм). На њој је
златном и сребрном жицом извезена
композиција на којој Исус у архијерејској
одежди служи служби са св. Василијем
Великим и св. Јованом Златоустим. Поред
књижевне вредности ова завеса за царске
двери у Хиландару има велики значај и за
српски уметнички вез.

монахиња јефимија

  • 1.
  • 2.
     Кћи угледногвластелина ћесара Војихне (Био је угледни властелин у Душановој држави.)  Удата за деспота Угљешу Мрњавчевића.  Умиру јој отац, син а потом се дешава и  Угљешина погибија у Маричкој бици 1371.год.  Јелена се замонашује (Јефимија) и прелази у Србију где борави на двору кнеза Лазара, заједно са кнегињом Милицом.  Очевидац косовских страдања, Лазареве смрти и тешких прилика које су уследиле.
  • 4.
    САЧУВАНА СУ ТРИЈЕФИМИЈИНА ТЕКСТА:  ПОХВАЛА СВЕТОМ КНЕЗУ ЛАЗАРУ  ТУГА ЗА МЛАДЕНЦЕМ УГЉЕШОМ  МОЉЕЊЕ ГОСПОДУ ИСУСУ ХРИСТУ
  • 5.
  • 6.
     Текст похвалеизвезен је на покрову за ћивот са моштима кнеза Лазара настао је 1402.године.  Текст је извезен сребрном позлаћеном жицом на пурпурној свили.  Текст похвале распоређен је у 26 редова.  Присутан је орнаментални украс који уоквирује текст.
  • 8.
    АНАЛИЗА ТЕКСТА ПОХВАЛЕ Крст на почетку текста је у служби инвокације.  Први пасус: заслуге кнеза Лазара (изузетан владар, верник,војсковођа...)  Други пасус: Моли кнеза Лазара да се моли за њих.  Трећи пасус: Тежак положај отаџбине након Лазареве смрти.  Четврти пасус: Скромност монахиње и захвалност Лазару за све што је учинио и што ће учинити за свој народ.
  • 9.
     Туга замладенцем Угљешом - први сачувани књижевни састав деспотице Јелене - монахиње Јефимије, изгравиран између 1366. и 1371. године на сребрном диптиху, богато украшеном бисером и драгим камењем. Тада је живела у Серу на своме двору, а њен мали син био је сахрањен у Хиландару у гробу њеног оца, ћесара Војихне. Пошто никада није могла да оде на гроб свога сина, за покој душе манастиру је послала ову сребрну иконицу. До дана данашњег чува се у Хиландару.
  • 12.
     Запис нахиландарској завеси извезла је као монахиња 1398/99. док је живела са својом сродницом кнегињом Милицом, тада већ монахињом Евгенијом. Завеса је од црвеног свиленог атласа (144 x 118 цм). На њој је златном и сребрном жицом извезена композиција на којој Исус у архијерејској одежди служи служби са св. Василијем Великим и св. Јованом Златоустим. Поред књижевне вредности ова завеса за царске двери у Хиландару има велики значај и за српски уметнички вез.