Književnost i jezik

1. i; il ii :i ;( u u o ( t ii
J& IIK
Н ада Милошевић-Ђорђевић
Српске иародие тужбалице у срсдњовековним
списима о К нсзу Лазару и Косовској бици
Љиљана Јухас-Георгијевска
Житиј с краљице Јелсне од
Л рхиј епископа Дапила II
Јелица Јокановић М ихајлов
Интонационо и правописно
р аш чл а п>а ваљ с ис к аз а
Мирољуб Вучковић
Проучавање трагедиј е у средњој школи
Расправе и члапци - Настава - Прилози
- Прик ази и белешке - I n memor iam
- Библиографиј а - Хроиика - Тестови
3- 4
1994.
Б Е О Г РА Д

2. К Њ И Ж Е В Н О С Т И ЈЕ З И К
Ч А СГОП И С Д РУ ПП ВА З А С РП С К И ЈЕЗ И К И К ЊИ Ж Е В Н О С Ј
'
СРБ И ЈЕ
И Д РУ ШТ ВА 3 А СРПСК И ЈЕЗИ К И К ЊИ Ж ЕВНОСТ Ц РН Е ГОРЕ
Лрушт пи 41 срПски јемш и кш ж епшк м оа нншли cv ]Ч] 0. 7oi)iinc
Алексиш)ир nc.v th, Пинле ПоГимик n Јовин Скерлик 11-еГот ш ра-
i)om, кој и јс ПрскиОип само ,iu ирсмс рат ори (1914- 1919. и 19-41- 1946)
p vKonoon.ui су ripci)cci)iiunii Joatin Скерлн/t, Павлс ПоПоаи/:. Алск -
сииОир Пслч/i. Михиило CiTicnuiiotin.h. JlpaIojby6 Пивлоки/о Rumu-
т риј с Иучспов. Tiop/)C fi iijtth, Словодии MupKOUiili, Живој ии Ст а-
iioj 'iuh, Jontiii Лсрсмић. Пст ар Псмут , Iiuco Милиичсвић, Љувомир
ПоПопи/и Јоваи Лсрспмh и Душан ИвиииН, ЧасоПис Друмм ви
„ Ки.иж свност и јс.шк v мколи
"
покрснум јс 1953, а први број
im uuao јс 1954. ТоЛиис. (М 1956. Годиис itocii данат њи пам т .
Уређивачки одбор
•др ЖМВЛМ ЖИВКОВИЋ. сскречар (Београд).
мр Лј ИЛјЛМА БЛЈИТј (Пеоград).
др ДРЛГЛМЛ МРШЕВИЋ-РЛДОВМЋ (Београд).
др БРЛ МИМИР OC
'
l
'
OJMTi (Подгорица).
др ДЛМЈЛМ ПЕТРОВИ
'
1
'
i (Приштнна).
др ПГГГЛР ПИЈЛМОВИТ1 (Београд).
др .ГБИЉЛМА СУ БОТИЋ (Мови С'ад)
Глашш и одговорип уредиик
др ЗЛЛТЛ БОЈОВИТ,
Чиеопис нчлачи четири пута го дипш.е
Мсна ове слсске ј с 10 дииара
Годишп.а претплата 20 динара, а ча ииострапство 20 USD
Претилату слатп на тску1>и рачун Друштва ча сриски језик п ки.нжевност'
СрПијс 40806-678-2-10841.
Рукопнсе откуцнпе с ирорсдом иа машини (до 30 редова на страннци) слати
Урсдииштву: Кнеч Михаилова ул. бр. 35, Београд. телефои 630-081).
Рукоииси се не вра1шју.
Тираж: 10(Х)
Штамна: ЧИП штампа. Београд. Студентскн трг 15. тел. 186-725, факс 625-У54
Y U ISSN 04 56- П68 У U D K 88 6.1/ 6+ 8 0 8. 1/ 2 :3 7

3. К Њ И Ж Е В Н О С Т И Ј Е З И К
Година XLI Београд 1994. Број 3-4
Р А С П Р А В Е И Ч Л А Н Ц И
НА ДА МИЛОШЕВИЋ-ЂОРЂЕВИЋ (Београд)
СРПСК Е Н А РОД НЕ Т У Ж БА ЛИ Ц Е У СРЕД ЊОВЕК О ВН ИМ
СП ИСИМ А О К НЕЗУ ЛА ЗА РУ И К ОСОВСКОЈ Б И Ц И
Трагања за старином српске народне поезиј е и љених врста спадају
у оне истраживачке изазове којима је ретко ко од научника одолео. Иза-
зов је утолико већи што ј е српска народна поезија стала у ред најпоз-
натијих и најбоље обликованих у свеопштој историј и фолклора, што
су помени о њеном постојању спорадични и често несигурни, и што су
се и лирске и епске песме у пуном сјају својих записа пој авиле тек у
петнаестом веку, да би крај седамнаестог, и осамнаести век обележили
и рукописни зборници народне поезиј е, а Вукове збирке деветнаестог
столећа представиле је као врхунску уметност речи.
И овај рад је покушај одговора на поменути изазов.
У њему се нећемо бавити трагањем за раним записима народне
поезије који леже можда још увек запретени у неоткривеним писаним
средњовековним споменицима, књижевним и историографск им, стра-
ним и домаћим. Покушаћемо са новим ишчитавањем одређене групе
старих, објављених текстова, заправо једног свима њима заједничког те-
матског сегмента који се пој ављује у онолико вариј аната колико има
т ек ст ова н аписаних у н евелик ом врем енск ом р асп ону н еп оср едн о п осл е
стварног историјског догађаја. Елементе српског фолклора тражићемо
у овим одломцима разлиставањем неколиких слој ева текста, и то путем:
- сагл ед ав ањ а ср п ск е н ар одн е к улт ур е у о к в ир и м а св еу к у п н е
људске цивилизациј е, која би компаративном методологи-
јом заузела место које јој припада, и самим тим у једној
духовној вертикали, и издвајања врста усмене уметности
речи које сеу њој стварају;
- уочавања мотива и тема које су познате као фолклорне у
интернационалном усменом фонду, а примерене одређе-

4. 2 Кн.нжевност ијезнк
н и м вр ст ам а, у свет ск о м , и н до евр о п ск о м , п р асл о в ен ск ом
и л и сл о вен ск о м к о нт е к ст у :
- образаца помоћу којих су ти мотиви и теме обликовани, и
најзад,
- језичко-стилск их формула којима су се исказивали.
У овом случају то ниј е било тешко јер се ради о стварном исто-
ријском догађају, чији ј е датум одиграваља познат, те временско зби-
вање обреда којим је пропраћен не представља проблем, да би управо
конкретан обред - из мртвачког култа, снадао у оне религијске обичаје
и прописе за које се, да наведемо Веселина Чајкановића, може „већ на
први поглед констатовати да припадају врло дубокој старини".1 То се
исто односи на вербални план обреда који се заснива на прастаром ве-
ровању у магичну моћ речи чије нарицање има за цил>да обезбеди по-
којнику вечни ж ивот оноземаљски, али и спомен на овоме свету. Према
томе, у увек замршеним односима између српске средњовековне
књижевности и народне поезиј е, овај пут чврсто стој и закључак да ј е
у писаној књижевности опис обредне свечаности преузет из усмене ду-
ховне и материјалне културе.
Тема плача спада међу најстариј е теме усмене поезиј е. Присутна
је и очувана на огромном простору и на готово свим језицима у дугом
временском распону од пре 2 000 година пре н. е. до данашњих дана.
Налази се у Гилгамешу, и санскритској Махабхарат и и Рамај ани, у Или-
јади и Одисеји, Еди и Беовулфу, у нашој усменој поезији.2
Ова временска и територијална свеприсутност тужбалице утицала
је на многе изучаваоце народне књижевности да је сматрају и извором
јуначког епа, његовим ритуалним реликтом. В. Чајкановић наглашава
да је по својој садржини тужбалица похвала покојнику, да у њој има
наративних елемената који ће помоћи да се из ње развиј е песма у славу
предака,3 а С. М. Баура истиче посебну блискост тужбалице са пане-
гириком да би у првој подвукао топлину интимне једноставности која
се у кругу појединих народа развија у драматичну објективност херои-
ке.4
Посебно је, притом, карактеристично да ј е свугде и у сва времена
тужбалица обликована на исти начин, са готово истоветном формулном
1 ВеселинЧајкановић,CuiapaсрчскарелиГијаимишолоГчја,Сабраиаделаизсрпске
религије имитологије, књ.5, Београд 1994, стр.27.
2 В. Војислав Ђурић, Тужбалица у свет ској књижевност и, Београд 1940; П. А.
Гринцер, Сист емат ическое развертм вание т еми в санскрит ском зпосе, Памлтники
книж ного зпоса, Москва 1978,crp. 16-49.
3 В. Чајкановић,нав.дело,стр. 111.
4 С. M.'Bovvra, Heroic Poetry, London 1952,стр. 10.

5. Српске народнетужбалице. 3
основом и мисаоним обрасцима, к ао и општом семантиком, што такође
г о во р и у н р и л о г љен е в ел и к е ст ар и н е.
Свака тужбалица има три главнајунака: саму тужилицу, покојника
и ви н о вни к а њ ег ов е смр т и .
Туж илица обично почише нарицање ж албом на судбину кој а из-
ненада задеси њу или друге покојнику блиске људе. (Говори о својим
осећаљима или о осећањима других).
Обраћа се покојнику с извесним прекором што је занемео, urro
ј е не гледа.
Похвала покојника непосредно проистиче из тог обраћања, из
личног осећања тужилице или колективног осећања према мртвоме, а
самим тим је и дубоко емотивна. Конципирана је најчешће у виду ан-
титезе, поређељем сјајних моралних и физичких к валитета ј унак а за
њ е г о в а ж и в о т а с а њ е г о в и м с а д а ш њ и м с т а њ е м .
Осуда виновник а убиства може, али не мора, да буде последњи
део песме. К арактеристични су, међутим, туговање целе природе и ма-
совни плач, општа обузетост осећањем бола. Њен оквирни амбиј ент
чини драмска обредна радња, тј. опис радље.
Лексичка разноврсност тужбалице је ограничена.
Тужење поводом преноса Лазаревог тела у Раваницу пој ављује се
у четири5 средњовековна списа којима се бавимо. У три списа јављају
сепанегирици.6Начин на који су конциповани одговара поетици народ-
н е к њ и ж евн о ст и , ус м ен ом п о ет ск о м си ст ем у и т о н а сви м н и во и м а .
Очигледно ј е да ј е из усменог система и преузет.
Трагајући за елементима народне поезиј е у средњовековној
књижевности, већ ј е Драгутин К остић посебну пажљу обратио на сег-
менте списа о кнезу Лазару кој и се баве догађајима после битке, наиме
после Лазареве погибије.7Његов основни циљ био је да докаже посто-
јање десетерачких стихова у овим средњовековним списима насталим
непосредно после К осовске битке, а самим тим да укаже и на старину
десетерачке народне поезије.
5 Наводимо их према хронологији и насловима које је дао ЂорђеТрифуновић у
књизи Српски средњовековни списи о кнезуЛазару и косовском боју, К рушевац 1968. А то
су: Слово о кнезу Лазару Пат ријархаДанила III (крај 1392, почетак 1393); Слово о кнезу
Лазару непознат оГ Раваничанина (1392-1398); Похвала кнезу Лазару монахињеЈефимиј е
(1402),Вршемислни кнезу Лазару А ндонијаРафаила Епакт ит а (1419-1420).
6 СлужбакнезуЛазарунепознат оГписца(после1402);ПохвалнословокнезуЛазару
непознат ог писца (1403-1404);Нат писнамраморном ст убу на Косову (1404).
7
Драг. Костић, Ст арост народног епског песништ ванашеГ, Јужнословенски фи-
лолог, кн>. XII, Београд, 1933, стр. 21-41. В. и Светозара Матића (Hoeu огледи о нашем
народном епу, Нови Сад 1972, стр. 163-194), кој и у средњовековним списима види остатке
у см е но г , дво р ск о г п ева ња .

6. 4 К њижевност иј език
У Слоиу и К незу Лчзчру од П ашриј архаД анила нашао ј е наралеле
стиховима из народне поезије.
1.У молби којом се Стефан и Вук Лазаревић обраћају мајци Милици
уз упозорење да је дошло време да се пренесе тело Лазарево у Раваницу:
О мати, ис л-kno ecrt ни строино
И ot i>Бога и от!ј члов-кга >зазорно,
Костић је уочио изразиту сличност са стиховима из Вукове збирке:
Од Богај е велика грехота,
А од људи зазор и срамота.
2. У тужењу књегиње Милице када дочекуј е тело Лазарево.
У Слову о К незу Лазару od нспознат оГ Раваничашша народне
ст и х о ве н ал аз и н а т р и м ест а :
- у тужбалици књегиње Милице када дочекује тело кнеза
Лазара,
- у плачу самог Раваничанина надЛазаром, и
- у тужењу Лазаревих синова.
Не поричући сличност ових плачева са плачем Богороматере над
Христом (код Непознатог Раваничанина) и са псалмимаДавидовим (код
Јефимије), на шта су и други указивали, Драгутин Костић прати текст
М иличиног тужења над К незом и запажа да се он незнатно разликуј е
од списа до списа. То га наводи на зак ључак да су писци савременици
„запамтили Миличин имнровизован плач само као факт, а сами су га
после репродуковали, сваки на свој начин, чувајући само основни мотив
и тон његов".8 Доказе да се ради о народној тужбалици не тражи,
очигледно сматрајући да се они подразумевају, те се само спорадично
задржава на понекој мотивској асоцијацији на епику Вукове збирке, да
би своје откриће подредио метричкој анализи „стихова" које опширно
н ав оди , и у ш ест дот ада п о зн ат и х к осо вск их сп и са пр он ал ази о десет ер
-
це. Посебно се задрж авајући на анализи Миличине туж балице, он се
усредсређује на трагање за декасилабичким стихом, признаједа над њим
врши мало „насиље"
; а притом губи из вида „дужи тужбалички стих
наше народне поезије"9, који му списи обилато пружају.
Управо због тога што Костић свом открићу тужбалица у списима о
кнезу Лазару није,рекло би се, придао довољан значај,што им нијепришао
са становишта жанра, што њихово усмено порекло није анализирао из тог
угла, што је, најзад од времена када се њима бавио прошло више од пола
века, те се број пронађених и објављених косовских списа повећао, а извр-
8 Драг. Костић,нав. дело,стр.32.
9 В.СветозарПетровић,Облик itсмасао,Матицасрпска,НовиСад1986,стр.364-382,
и 383 -430.

7. Српске народнетужбалице. 5
шене су и нове редакције и дати преводи, дајемо себи право да пот-
врдимо онај део Косгићевих тумачења који се не односи на стих и ме-
трику, већ на претпоставку да је „у покосовско, те према томе и у ко-
совско па и прекосовско време, утицај живе народне поезије, несумњиво
епске...на уметничку...био веома јак".10Његове претпоставке пропшру-
јемо,и образлажемодругачијом анализом бројнијих текстова,непосредним
и посредним књижевно-историјским и теоријским посгупцима.
Плачеви књегиње Милице у потпуности се уклапају у горе наве-
дену свеопшту схему усмене тужбалице. Без обзира на њихову типо-
лошку сличност са библијским плачевима, може се тврдити да су ин-
спирисани стварним, уобичајеним извођењем тужбалице као постојеће
усмене врсте, у оно време већ веома високих уметничк их квалитета.
У Даниловом Слову посебно је развијен први део - самосажаљење
тужилице, књегиње Милице, њена уж аснутост изненадном несрећом ко-
ј а ју је снашла, њено осећање потребе да је подели са другима:
А вај мени шта ми би! Изненада љуто оружје прође душу моју! Чујте како
уздишем,какотужим,инемамиутешитеља!11
Следи брига занесрећну судбину подручника:
Девојкеимомцимојиусужањствопођоше.12
Затим преовлађује осећање бескрајне усамљености, са горчином што се
радују непријатељи:
Обездети ме мач као смрт у дому, и сви непријатељи моји, чувши зла мој а,
узрадоваше се. Све ово примих ненадежно. Н адах ли се да ћу ово постати и лишити
се супруж анстваи слатког ми и љубазног господина кнеза,са светлим и изабраним, и
веомамужаственимихрабриморужницима?13
Обраћање природи за саосећање, као формула у тужбалици, претходи
з ах т еву за о п п ггу ж ал о ст :
10Драг.Костић, нав. дело стр. 36. Утицај народне поезије oceha се и у тужбалици
РоксаненадА лександром,сакој ом Миличинаимаилексичких иформулних поклапања.В.
Српска Александрида, св. II, САНУ, Одељење језика и књижевности, К ритичка издања
српских писаца,Н,ПриредилеРадмилаМаринковић и ВераЈерковић, Београд 1985,стр.612
- 6 13 .
11ПреводРадмилеМаринковић,Из нашекњнжевност и феудалног доба, Свјетлост,
Сарајево 1959, стр. 154.Вид.В.Ћоровић, Силуан иД анило II, Глас СК А ,CXXXV I, 1929,стр.
96:оувБ1мн-к чтомибЕ>1с(т1»).ВБнезап^ лго тоеор^ жТепроидед(оу)ш#мого ...оуслБ1шитех же
iaKo ВБЗдмхага ико скрвблго , и н-кс(тв) х т-кшаго шаго ме.
12Ист о,В.Ћоровић,нав.дело,стр.96-97:д(-к)вв1моеиго ношемоеид-кхх вБзапл-кнк-
H
'
ie .
13Ист о,В.Ћоровић,нав.дело,стр.97:обчедимемБЧБгакожеcbMpbTt Bbдомх ,ивбси
вразБ! мои х слБ1шавш е злаа м оа и ввзр адоваше се сицеваа прТех в ненадеж дно ci
'
a ж е л и азв
причаих(Б) под(б) стати и лишитисе^ спр^ жстваислаткаагомиилго бБзнаго г(о)с(поди)на
КнезаCk СВ-ктЛБ1ИМИИИЗБбраШШ ИМИИДоблкМ)( ЖБСТБВНБШМИ, ИХрабрБ1МИOp)( ЖНИКБ1.

8. 6 К и,ижевност ијезик
Успланите са мном поља и удоља, а ви, кој и са овима у путеној и крвној
заједници бисте, ридајте са мном. *Ридајте са мном самном и тужите и матере
прељубазнедеце,женедобропобеднихмужева,рођациљубазнихсвојих*.14
Плач књегиње Милице у Слову о кнезу ЈЈчзару пепознат оГ Рава-
ничанина почиње такође формулом изражавања бола. К ао и у народним
тужбалицама, прелази се затим на „прекор
"
умрлом, на непосредно об-
раћање низом питања, која представљају посредну похвалу ЈТазару, уз
сажета поређења садашњег стања са некадашњим. При томе ј е поента
на нестанку сј ајних моралних и физичких атрибута његове личности:
А вај мени, светлосги моја,
како зађе од очију мој их!
К ако почне лепота мој а!
К ако увену, слатки мој цвете!
К ако муком пролазиш покрај нас!
Где слаткоплагољивијезик?
Гдемедоточиваусга?
О горе, и хуми, и дрвадубравна.
З аплачите самном данас!
Од сада точите, очи моје,
сузапотокеокрвављене!15
Поређење са народним тужбалицама пружа плодотворне резулта-
те не само у иогледу мисаоне схеме и формалне структуре, него и у
лексичком фонду, заступљенесу све„семантичкезоне"16усменетужба-
лице. И то од почетк а тужења на изненадну несрећу:
Што ме ово јадно чудо нађе,
овојадночудо изненада...,17
па све до емотивног обликовања реторских питања, сага едавања објек-
тивног нестајања вредног бића и субјективног лишавања вољеног, њего-
вог уласка у свет мрака, у свет ћутања:
14Ист о: сввБсплачите ми поли и к ДолТа иже сихб плкгемБ и крБвемв сБдабшници
бБ1сте СБрБ1даите ми* и сБсктх ите и м(а)тери пр-клго бБзнТи д-кти женБ| добропоб-кднБШХ
мх жб срБдоболи лго 6бзнб1х(б) своих(б), таж(е).* Текст између звездица је са 101. ст ране
Ћоровића, а преводје Ђ.Сп.Радојичића (Антологија старе српске књижевности, Београд
1960,стр. 112).
15Превод:Ђ.Сп.Радојичић,Ант олошја...,стр. 127.В.ЂорђеТрифуновић,Примери
из старе српске књижевности, Београд 1975, стр. 82: оувБ1мн-k св-кте мои, како заиде штб
оч
'
1
'
вд моеш како почрг н-к доброта мои како веноу сладкБШ мои цв-кте. како млт>че
м им охо диш и нз сб. г де сладк о гл аго л и вБ! к зб!к б. где м едо т о чи в Б1к оу ст нБ1. ш го р Б! и х лђ м и
и др
-ква цц бравнаа, ВБСплачите ст>mhoio дбнсб. чјтб нБШиточита очи мои слт.збб поток бт
«ж р т>вавл к НБ| .
16В. О.О. Микитенко, Cep6cbO< голосшнп, Поет ншт т а ст орико-ГеоГрафчнип
аналз К ијв 1992, стр. 81 и даље.
17Вук Сгеф.Караџић,Живот иобичајинародасрпскога, СКЗ,Београд1957,стр.159.

9. Српске народне тужбалице. 7
Мојесуицеогреј ано
а сад мије потамњело,
мој цвијету из ливаде.
Мојецвећеувепуло.18
К амо твој и разговори?
А к амо ти глас од главе?
Твојегрлоноумрло,"
и најзад,до учешћа природе у болу:
Мј есец стаде за горама
иДапицанаистоку.20
Посебно је значајна за овакве паралеле оквирна слика, амбијент
који и код Данила, а нарочито код непознатог Равничанина има толику
етнолошку, фактографску вредност да се на основу ње може истражити
целокупан обред тужења у оно време, али и процес спевавања, учешћа
п р и сут н и х , т е с е о ви одл ом ц и м ог у см ат р ат и и п р ви м о п ш и р н и м п р и -
казом тужења, више од два века раније него што ће тужење описати
страни путописци по нашим земљама, Бузбек и Герлах, а скоро цело
столеће пре него што ће Шишгорић проговорити о уметничкој лепоти
нарицаљкн. Обред који су забележили српски средњовековни писци, сво-
јим готово потпуним поклапањем са прастарим описима забележеним
у историји светског фолклора, почев од тога да је „нарицање праћено
и спољним изливима бола, чупањем косе, гребањем лица, бусањем у
груди..."
,21па до саме садржине тужбалице, убедљив су доказ не само
старине постојаља тужења у српск им земљама, него и естетске вред-
ности њене поетске импровизације.
А мати њихова (Огеванова и Вукова, књегиња Милица) како виде ово, паде
као уполамртва надсвето оно тело,имного часака изваи умаби.Потом као од неког
дубоког сна тргнувши се и раздеравши лице и власи свој е трзајући говораше...Ово
гледаше цео народ, бијући прсасвој аи плач к аплачу прилажући ридаху... А ово гледах
јакаобива.22
Н епознати Раваничанин, писац Слова о к незу Лазару, много је још
ближ и фолклорној тужбалици од Данила, што се ј асно види из његовог
сопственог плача упућеног Лазару:
Овога ради ија садаусрдно и са брижљивошћу често о том (К незу Лазару) у
свој им речима (говорима) размишљам. И као што неко венац плете златом, затим
18Миодраг Матицки,Дворисамот вори, Тужбалице, 1979,стр. 120и30.
19НовицаШаулић, Српскенароднет ужбалице, Београд 1929,стр. 17.
20Вук Стеф.Караџић,Живот иобичаји..., 187.
21В. Чајкановић,нав. дело, стр. 111.
22Превод:Ђ. Сп.Радојичић,Ант олоГија...,стр. 126.

10. 8 К њижевност ијезик
бисер приложи и многоцеио ка.мење, најсветлиј у твори диј адему, тако и ја похвале
iberoBe венац блаженој тога глави речју изаткивам говорећи:
Где слатка његових очију тихост?
Где светли иауснамаосмејак?
Где љубазнадесница,
кој а свимаобилно пружа?
А вај, изненадне промене!
К ако поцрне лепота!
К ако се покраде скровиште!
К ако одједном откинут би цвет !
Ваистииу сасуши се биљка
и ц ве т о т п ад е ,
о слаби ист оч ни к ,
сасу ш и се р е к а,
зат им у к р в
претворисевода.23
Иако сасвим стилизован, и плач А ндониј а Рафаела Епактита, сав
у реторским питањима постављеним анафорски, има лексичких фор-
мула сличних народној поезији. Да ук ажемо само на ј едну: о светлилу
нашему зашадшу, која је заиста идентична са усменим стихом - сунце
моје на заходу.
Изванредна Јефимијина похвала, пак , у мисаоној структури обра-
ћаља умрлом, крије дубоку типолошку сличност са народним тужбали-
ц а м а :
У рајуј емјесто тебе, мудраглаво!
А диван ћеш пролазити дивнадико!
Н аше старе прегледати, мој угледу!
Браћусрбљенаодити,СрпскаГлаво!24
Као у народној тужбалици,Јефимијатражи одЛазарада одсвојих „сабе-
седник а, светих мученика" тражи помоћ.
Сабери збор својих сабеседник а, светих мученик а, и са свима помоли се Богу
који теје прославио, извести Ђорђа, покрени Димитрија, убеди Теодора, узми Мер-
куриј аи Прокопиј аи четрдесет мученикасевастиских неостави,ау њиховом мучењу
војују чедатвој авазљубљена, кнез Огефан и Вук, моли да им се подаод Бога помоћ.
Дођинапомоћпашу,гдедаси.25
У народној поезији о К осовском боју није се задржала Миличина
тужбалица. То, међутим, не значи да у оно време није чинила саставни
23Ист о,стр. 125-126.В.Ђ.Трифуновић,Примери...,стр.79-80:гдеслаткааегб очесБ
тихостб. где свктлок оустнама чисклаблкнТе. где лшб1>знаа десница, и Bi.ct Ms. шбилнк про-
ствфаема. оувк напраснааго пр
-км^нкнЈа. како почрт>н-к доброта како окраде се скровифе.
К ако в"внезаапоу«трт,ванБ 6bicTb цв-ктБ. Вг истинх исгвше трава и цвктв штпаде, оск^ де
иеточним ,, ист»ше р
-кка, naKbi вг Kp bBb пр
-клож и се вода.
24 Сабрана дела Вука Ст еф. КараџиКа, 1864-1964, књ. седамнаеста, Просвета, Ет -
нографски списи, стр.278.
25Превод:ЂорђеСп.Радојичић,Ант ологија...,стр.98.

11. Српске пародне тужбалице... 9
део епа. Песма о обретенију главе кнеза Лазара задржала је ј едну фор-
мулу из усмене схеме туж балице: слику о орловима и гаврановима који
на пољу кљују мртву главу. Она је ту само као неостварена бојазан и
подстицај да се тело сахрани. Цела песма је, иначе, уопштено инспири-
сана средњовековним списима о преносу моштију Лазаревих.
Усмени утицаји на списе о кнезу Лазару и Косовској бици доказују
да је туж балица морала чинити део првобитне народне песме о К осов-
ском боју. Поменула бих могућност и да је управо из ње израсла чигава
епопеј а.
N ada M il oševi ć- Đ o rđev i e
Т Н Е L A M EN T S I N SEV ERA L SE RB IA N M E D I EV A L VVRI H IN G S
( S u ra m a r y )
The articleis an atteinpt to explain why the lamentsborn from Uie Pri ncess Militza's gri ef for the
dead Pri nce Lazar, improvised during the translation of his relics from Kosovo to Ravanitza and noted
down in severa! medieval writtings (1392-1420) - are of oral provenience. The proofs are based on
comparative history and theory of folklore.

13. ЉИЉАНА ЈУ ХА С-ГЕОРГИЕВСК А (Београд)
Ж ИТ ИЈЕ К РА ЉИЦ Е JEJI EH E ОД А РХ И Е П ИСКОП А Д А Н ИЛА II
Архиепископ Данило II један је од најпознатиј их и најплоднијих
стваралаца у српској књижевности средњег века. Својим делом кој е је
двојако усмерено, ка прозном изразу (житија) и поетском (црквена пое-
зија), обележио је прве деценије XIV века.
Ж ишиј е краљице Јелене Данило је написао 1317. године, за њену
канонизацију; оно је претходница корпуса житија која ће саставити овај
писац. Надарен и образован, он ћедопринети развоју овог жанра. Поред
Јелениног, сачинио ј ејош два владарска житија: краља Драгутина и кра-
љаМилутинаи дваархиепископска: Арсенијаи ЈевстатијаI.1Иако прво
по редоследу настанка, Жит ије краљице Јелене садржи битна обележја
пишчевог приступа теми, стварању и жанру; одликује се значајним тек-
стуалним потенцијалом и добром композициј ом. Н ајцеловитије је у кру-
гу владарских Данилових житија, премда ни у њему сви догађаји из ж и-
вота јунакиње нису шире и опширниј е захваћени; актуализирани су од-
ређени (привилеговани и хијерархизовани) фрагменти из њеног живота
и извршено заокруживање јунакињиног морално-духовног портрета.
Прва и основна посебност житија је у томе што ј е то прво дело по-
свећено жени у српској литератури. Женски ликови у претходној књи-
жевној традицији малобројни су, мада има примера да им се даје значај-
на улога у јунаковом животу - на пример у Теодосијевом Ж ит ију Пет ра
КоришкоГ.2
' ДаниловоауторствокадајеупитањуЖишијеархиеиискоиаЈоаникијанијеизвесно.
2 У житијимапретходног раздобљанајчешћесесусрећелик Ане,Неман>инесупруге.
У делу Жит ијесвет ог Симеона од СтефанаПрвовенчаног посгој и и лик властелинкекоја
ј еглавни сведок у Немањиној истрази противјеретик а. У Доментијановом Жит ију свет ог
Саве сусреће се и лик царице Ирине, жене Јована Ватаца. У нешто скромниј им размерама
остварује гаиТеодосијеу свом ж итију посвећеном Светом Сави.Н ај занимљивијеу погледу
женск их ликова и н.ихове улоге у ж ивоту главног јунака ј е Теодосиј ево Житшје Пет ра
К оршикоГ(Петровамај ка и сесгра).

14. 12 Књижевност и језик
У Жипшју краљицеЈсленс пнсац нескрнвено испољава снажно по-
игговање и љубав према краљици, коју је лично познавао; био ј е сведок
многих догађаја, присуствовао њеним последњим тренуцима и преносу
тела. Дело се к арактерише велик им сгепеном аутентичности; на плану
форме видно је присуство мањих литерарних жанрова (молитва, плач,
похвала, поука, писмо); уочљива је и тежња ка сложенијим књижевним
ефектима у грађењу уметничке визије.
2 .
Личност краљице Јелене није у довољној мери позната. Сам писац
каже да је она „фрушког"
, тј. француског порекла. Према историјским
изворима, Јелена потиче из породице А нжујаца који су владали Јужном
Италиј ом; за српског краља Уроша I удала се око 1250. године. Након
његове абдикације и смрти, од свога сина Драгутина, новог српског кра-
ља, добила је на управу Зету, Требиње и крај еве око Плава и Горњег
Ибра; располагала је свим приходима од царине, водила бригу о снаб-
девању приморских градова, склапала самосталне уговоре са Дубров-
ником о пријатељству и трговини, итд. Имала је, дакле, све владарске
прерогативе. Ни смена на српском ирестолу 1282, када ј е Драгутин аб-
дицирао у корист Милутина, није утицала на њен положај. Тек после
готово три деценије управљања, Јелена је Зету препустила Милутино-
вом сину Стефану (Дечанском). Нису познате околности под којима се
тај догађај збио; она се замонашила у Скадру, а последње своје дане
провела је у двору у Брњацима (у горњем току Ибра), где је и преми-
нула. Сахрањена је у својој задужбини Градац; погребним свечаностима
присуствовао је њен син Милутин.
Удајом за краља Уроша, Јелена је прешла у православље. Њена
гробна црква Градац православна је. Извори, међутим, показују да ј е
и послеудаје остала одана католичанству; штитилаје католике у српској
држави и подизала католичке манастире у Приморј у. Учвршћивање
фрањеваца у Зети повезано је, такође, са њеном активношћу.3
3 Подаци о краљици Јелени дају се према Исшорији сриског народа, прва кљига,
СКЗ, Београд, 1981, стр. 347-348,354,356,398,402,404-405,420-424,439,447,449,462,465-466
и 482. и Ист ориј и Црне Горе, књигаII,Т итоград, 1970, стр. 51-55 и 57-62.
Н ову хипотезу о Јеленином пореклу дао је, npe десетак година, Гордон М ак Данијел; он је
доводиу везу сафранцуским имађарским племством у Славониј ии Срему; видиG.McDaniel,
„ On Hungarian-Serbian Rclations intheTliirteenlh СеШигу: JohnAngelosand QueenJelena"
, Ungarn-
Jahrbuch, 12 (1982- 1983), str. 43-50.

15. Житије краљицеЈеленеодАрхиеписконаДанилаII 13
3 .
Данило веома пажљиво ириступа и са израженим осећањем за бит-
не вредности бира детаље за изграђивање Јелениног животописа.
Већ сам увод, брижљиво изграђен и текстуално и семантички обо-
гаћен, открива пишчево старање о основној идеји и општој атмосфери
дела.4 Он је доста дуг и садржајан; почетном реченицом сугерише се
битан мисаони аспект житија: „божаствени пут је жесток и опггар, и
има тесне и пуне страдања путеве"
; утврђује се да они који желе неи-
зречене и непост иж име дарове у небеском пребивању, морају прво оста-
вити овај свет и оно што је у њему и преочишћеном душом се боголепно
подвизават и ка вишњем животу; ради се, дакле, о потреби одридања.
У истом контексту Данило помиње умну лест вицу, којом се узлази на
висину врлине; лице постаје улепшано, светлиј е од сунца и чистије од
снега. Ова симболичк а слика настала ј е под утицај ем Јована Лествични-
к а, али и друге монашк е литературе; одређена сродност намеће се и са
прологом Савиног ХиландарскоГт ипика.5 Потом следи похвала Богу;
то је већ готово опште место (конвенција) у уводима српских житија.
Данило ипак, фразеолошки и квангитативно, надилази своје претход-
нике; овде постој и чак пет квалификатива, кој и оснажују представу: „ј е-
дини Бог богова и Господ над господарима, створитељ свега видљивога
и невидљивога створења, неприступна светлост и живот свега, који је
утврдио небеса мудрошћу и основао земљу на ничем".6 Похвала Богу
наставља се изношењем његовог нај већег милосрђа које проистиче из
човекољубља: долази у свет ради људског спасења; споменута тврдња
се одмах илуструје библијским примерима.7
У увод ј е уграђено и лично иск азивање писца, кој и говори и о
сопственом осећању грешности, изнова обимније но хот о је уобичајено.
Тиме указује на сопствену припадност томе свету и идентификацију са
4 Изрецепцијскихразлога,дело интерпретирамослужећисепреводомЛазараМир-
ковића. К ористимо издање: А рхиепископ Данило: Живот и краљева и архиепископа
српских. Превео др Лазар Мирковић. Предго вор написао др Н икола Радој чић. СК З, Бео-
град, 1935; Јелениио житиј еје на стр. 43-76 (наводећи текст из оквираовог издања надал>е
користимо скраћеницу ЖКЈ).
5 Јован Лествичник у свом познатом делу Лест вица излаже правила за духовно
усавршавање; постој и тридесет ступњевау подвигу, који узводе кадуховном савршенству -
Свети Јован Лествичник, Лест вица. Са грчког превео Димитрије Богдановић. Београд,
1963.
За Хиландарски т ипик види: Свети Сава, Сабрани списи. Приредио проф. др Димитрије
Богдановић. П росвета - СК З, Београд, 1986; типик је настр. 43-45 а аналогно месго на стр.
43 .
6 ЖКЈ.стр.43.
7 ЖКЈ,стр.44.

16. 14 К њижевност и језик
јунаком. Непосредно се обраћајући читаоцима/слут аоцима. Данило сли-
ковито наглашава идеју о пролазности света: „Шта ја кажем овај свет,
љубимци мој и, у коме су ж алост и узбуна, туга и метеж , и то прелази
као сенка, и вене као цвет?"8 Цитира речи пророка, заправо Давидов
псалам 102,15 (=„Човек је као трава, и дани његови су као цвет пољски
"
)
и место из књиге Постања - 18,27 („Ја сам земља и пепео"
). Тиме се
постиже одређена едукативна функција и рецептор уводи у свет дела.
Размишљања о пролазности, Страшном суду, смислу живота, биће у сре-
дишту пишчевог интересовања у највећем делу житија.
У уводу Данило издвај аи одређене категориј е светитеља (мучени-
ци, пророци, угодници), да би се нарочито задржао на последњој, ј ер
му то намеће природа његове јунакиње.9Јелена је блажена и то писац
н агл аш ава у н асл ову , али и г от о во н епр ек и дн о к р о з дел о , уз п ом ен њ е-
н о г и м е н а .
Уводје умногоме нуклеус дела;у њему су садржани не само идејни,
већ и стилско-формални елеменги који су касније шире и подробније
р еал изо ван и .
4.
Ауторским исказом („после овога почињемо у Господу житије бла-
жене и христољубиве Јелене..."
) Данило обавештава да ј е завршио са
уводом и да прелази на животонис краљице Јелене.10 Ово је почетак
другог поглавља; оно захвата веома значајан простор и к арактерише
се композиционом разуђеношћу.11Писац образлаже циљжитија, онако
како га схвата: „а ми, исповедајући њихова похвална житија, молимо се
Богу, дауспомену њихову покажесвстлијом у вашедане".12Нешто ка-
сније говори о конкретним стваралачким побудама; каже да ће писати
о Јеленином уздрж авању и подвигу.
Данило апострофира ист инит ост („о овоме...по истини"
) као од-
лику свога приповедања. Исказ да ће истинито говорити допуњава оз-
начавањем извора (то су, пре свега, сведоци Јелениног живота, за пе-
8 ЖКЈ,стр.45.
9 ОугодиицимаДанилокаже:„А другимест опроливан.акрвиимука.топлимсузама
и многим врлинамараспешетело своје, чимејемогућеТебиугодити.Таквисепрославише
и на висинама се прослављају анђелским хвалама и опевају се са похвалом. А и ми грешни
требадаих сматрамо блаженима, каоТвојеистинитеугоднике."; ЖКЈ,стр.45.
10ЖКЈ,стр.45.
11Друго поглављејенастр.45-57.
12ЖКЈ, сгр. 45-46.

17. ЖитијекраљицеЈеленеодАрхиепископаДанилаII 15
риод пре љега). У то укључује и сопствена сазнања („ а колико и ја
очима мојима видех"
)-
У дал,ем току приповедања појављује се неколико оптих житијних
места: порекло (од племена фрушкога, тј . францускога; кћи славних ро-
дитеља, који су били у великом богатству и слави), младост (доста по-
вршно, с очигледним померањем тежишта ка Божј ој наклоности према
њој у том раздобљу: „Њу снабде добри и најмилосрднији Бог од њезине
младости, унапред знајући све будуће"
), удаја (родитељи је дали краљу
Урошу), бранни живот (са Урошем живела славно и дивно; имали су
деце).
Значајан преображај у приповедању наступа од момента када се
говори о важним променама на српском престолу: Јеленин син Драгутин
одузео је оцу престо, после чега је овај умро. Данило почиње знатно
конкретније да осмишљава Јеленин лик ; задржава се на чињеници да
је она након мужевљеве смрти примила од Драгутина „дост ојни део
државс земаља многих и красних". Међутим, не коментарише Драгу-
тинов гест нити говори о томе како је управљала облашћу коју је до-
била; прибегава заокрету и приповеда о њеним побожним размишља-
њима, о сећању на „младосне грехове"
, о великом покајању, умртвљи-
вању телесних мисли, итд. Остаје, дакле, доследан својој изјави (почетак
поглавл>а) да ће говорити о Јеленином уздржавању и подвигу.
Овакав смер приповедања и обликовања књижевног житијног ју-
нак а функционално допуњава увођењем молитве. То је молитва Госпо-
ду , веом а ду г а; она садр ж и р азм иш љ ањ а о п р ол азн ост и ж ивот а, у ду ху
погребне стихире: „А ко се трудимо да сабирамо земаљско благо, која
нам је корист од тога? Све то слично сенци пролази, и као снови онога
који устаје ишчезава".13По познатим речима из Јеванђеља по Мат еју
(16,26) јунакиња се пита шта ће бити ако сеи читав свет стекне, а душа
своја оштети.
Молитвајепрви и својеврсни Јеленин духовни микро-портрет; њо-
ме се сугерише утисак о дубини њене религиозности,односно мисаоно-
сти. Затим долази портрет који даје Данило; ту се, заправо, довршава
оно што је започето молитвом. Примењен је двост руки обликовни по-
ступак : самокарактеризација и карактеризација од стране писца. Детер-
минишући Јеленине особине, писац не прибегава само уобичајеним фра-
зама, већ уводи и сасвим конкретне појединости (опггра речју, а блага
по природи, познавала све књиге, била готова да одговори сваком ко
је пита, итд.).14 Очевидно је акумулирање позитивних момената.
13Исто,стр.47.
14ЖКЈ,стр.48.

18. 16 К њижевпост и језик
5 .
У даљем тексту остварују се три тематск а круга: Гшк ајање, пост
и м и л о с т и њ а .
Увод у прву тему је импресиван. Започиње представом Страшног
суда, који је у Јелениној свести: „сећајући се у своме уму онога грознога
и страшнога дана, када ће праведни и нелицемерни судија заповедити
анђелима својима да разлуче грешнике од праведника, разлучујући
грешнике, једие у крајњу таму, сиремљену ђаволу и његовим анђелима,
а друге у огањ вечни, трећи ће бити иослани међу црве који не спавају,
ачетврти бићепредани грози".15Јунакињинамолитванакон овогаувод
је у приповедање о њеном покајању, које проистиче из сазнања о ко-
начном исходу. К арак геристично ј е да Јелена себе подстиче на оплак и-
вање душе и да очекује опроштај од Бога; у свести има примере Мариј е
Египћанке, апостолаПетраицараЈезикије.16Данилојемотив Јеленине
болести искористио да емотивно оснаж и њен исказ. Болест кој а је из-
ненада снашла, она повезуј е са смрћу. Њена ј е молитва Богу испуњена
сликовитим и емоционалним к азивањем - она види да је приспео конац
њеној души, даје чека други век; садаје као неплодна смоква, посечена
л^утом и страшном смрћу.
У разради друге теме (,пост ), Данило библијским примерима по-
стиже шири и комплекснији семантизам.17 Истиче се, на једној страни,
строгост Јелениног поста али, истовремено, и чињеница да она гладне
не оставља без хране. Додатни слој иредстављају асоцијације. Спомиње
се Мојсије који је као уздарје за пост добио таблице закона, Тесвићанин
Илија,којијеузет огњенимколимананебеса,тримладићау пећи,итд.18
Говорећи потом о милост ињи, писац наводи низ конкретних при-
мера за Јеленина дела.
6.
Данило убрзо мења начин приказивања; уводи документарни слој ,
којим на свој еврстан начин упот пуњава Јеленин духовни портрет. У
питању је Јеленинапрепискаса чувеним духовним оцима.19Стварајући
утисак о мноштву писама којеје она упутила и накојеје добила одговор,
15Исто,стр.48.
16Исто, стр.48-49.
17Он заправо сачињавапоуку, којом указујеназначај постаиуздарјекојесесањим
добија - упореди: ЖК Ј, стр.49.
18ЖКЈ,стр.49-50.
19Помињу седуховни оциуЈерусалиму, наСинају,Раиту иСветој Гори(Атонској);
ЖК Ј,сгр.51.

19. ЖитијекраљицеЈеленеодАрхиепископаДанилаII 17
издвај а једно. Оно рефлектује Јеленину ученост и њен нарочити сен-
зибилитет. Из контекста писма нарочито ј е упечатљива симболичко-ме-
тафоричк а слик а: „Попгго ј е наш ум обузет метежом животних похота,
к ао што се лађа на морској пучини љуља од морских таласа, тако и ја
грешна љуто тонем у гресима мојима."20
Одговор светих отаца заправо је свој еврсна оцена Јелене; инди-
ректно открива и подручја њеног духовног интересовања. Свети оци
карактеришу њене речи као „кротке и богоразумне"
, дају ј ој поуку; го-
воре о Виилвем Јерусалиму, тј. рају. Добар део ј есу библијски цитати.
Најимпресивнија реченица, којом се поентира читав овај текст јесте:
„ Не постизава се царство небесно ни речима, ни лепотом, ни родом,
ни јачином, ни годинама, но силом вере."21
Осећајући да се губи основна нит, Данило наглашава како не пре-
стаје да говори богоугоднадела ове блажене, њена страдања и трпљења,
молбе и молитве и ноћна стајања; подсећањем на проблем, подстиче
овај приповедни ток .
Потом се говори о даровима манастирима, подсећа на милостињу
и бригу за удовице и сироте, ниште. Издвојенаје Јеленина посебна бри-
га, тј. врлина - старање о сиротим девојкама.22
Дуга Јеленина молитва увод је у нову тему, за писца нарочито
важну. Да ј е тако, пок азује пишчев ауторски коментар: „О љубави ср-
дачна, о болезни материнска, види како се моли за синове своје, управ-
љајући каГосподу молбу зањиховасагрешења."23Затим прибегава би-
блиј ском поређењу - Јелену упоређује са праведним Јовом, кој и узноси
жртву за свој е синове. Средишње место је Јеленина поук а синовима;
она је свечана, језгровита; показује се одређено сазревање личности.
Поучавајући свој е синове, Јелена их подсећа да су пород и васпитање
хришћанске вере и народа светог и благоверног ; предочава им Страшни
суди позиваих дасебрину о ономештојеодкористи зањиховедуше.24
Завршетак поуке је нарочито снажан; приповедач прибегава ефек тном
20ЖКЈ,стр.51.
21Исто,стр.52.
22Онаје, по Даниловом сведочењу, наређивала да се у читавој области пронађу и
доведу кћерисиротих родитеља;њихј ехранилаусвомедому,обучавалаихјесваком добром
реду и ручном раду;кадаби одраслеудавалаих је,обдарујући их сваким богатством.У месго
њих узималаби друге; ЖК Ј,стр. 54.
23ЖКЈ,стр.55.
24Јеленасиновимапредочава, каоузорни пример,њиховепрародитеље;овојеместо
шире развијено.
Н а значај читавог сегмента о Јелениној бризи за синове за целокупну идеј ну
структуру дела указује Радмила Маринковић, у својој студији: Владарске биографиј е из
врем еиа Немањића, П рилози закњижевност,језик, историју и фолклор, 1978, књ.X LIV, св.
1-2, стр. 3-20.

20. 18 К њижевиосг и језик
поентирању: „Брат који се дели од брата љубављу, такав јс сличан птици
кој а је излетела из свога гнезда и која лети на друга места, коју лако
може уловити сваки птичар и ловац. А брат кога брат помаже ј есте
као тврд и висок град."25
Поново се говори о добрим делима, милостињама, да би се ово
дуго поглавље завршило Јелениним плачем, где она јадикуј е над свој ом
душом. Најупечатљивије речи из овога плача, поента читавог овог ми-
кро-пасажа, јесу: „Јер ево сунце излази на тврди своје, хотећи осветлити
сву васељену, а ја грешна не чекам да те видим где залазиш, јер боље
би ми било да се нисам ни родила."26
7.
Tpehe поглавље посвећено је иодизању Јеленине задужбине, ма-
настира Градац на Ибру. Приповедање постаје убрзаниј е и оснажено
новим информацијским моментима; преиначава се и дограђује функција
лик а. Опис ј е знатно шири од прстходних описа изградње манастира.
Поред већ устаљених места (жсља, молитва, старање, довршавање,
опремање), овде има и значајних и занимљивих детаља: Јелена бира
нај боље уметнике; нештедимице дај е много и небројено злато свим рад-
ницима, дај е им храну у погодно време.
Истакнута ј е, на једној страни, акција, а на другој изузетно распо-
ложење. Ово је поглавље посебно важно ј ер се приповедање везује за
сасвим конкретан догађај . Писац шири приповедање, уз осетно успора-
вање ритма. Краљичин лик је реалнији и непосреднији; иретходни текст
пружио је одређени каталог њених врлина и особина. Исто тако, осим
у случају са сиротим девојкама, немамо ни један други пример где до-
гађај и долазе у први план. Показује се да је контрастивно стилско-при-
поведно опредељење Данилово врло стрик тно.
Опис изградње Градца може се раслојити на више целина, према
фазама у конкретном послу. Ипак, Данило не одступа од принципа да
свуда представи Јеленину духовност. К арактеристичан је, у том погледу,
опис крал3ичиног расположења при пога еду на грађевину у настајању:
„И умним очима гледајући колико Дух свети помагаше да се овај храм
брзо сврши, госпођа ова мој а подвизаваше се весељем душе, бринући
се о овом светом храму, ако би га могла брзо свршити у своме живо-
ту."2? Ту је он у најбољим традицијама претходног стваралаштва; на-
25ЖКЈ,crp.56.
26Исто, стр. 57.
27Исто, стр. 59-60.

21. Житије крал.ицеЈелеиеодАрхиепископаДанила II 19
меће се, по себи, паралела са приказом Немањиног расположења током
подизања Студенице, какав постоји у делу Првовенчаног.28
Интересантно је да Јелена и овде интензивно испољава своје осе-
ћање грешности; писац прибегава плачу да би га убрзо, неосетно, прео-
бликовао у молитву. Ова молитва, како је запажено, започиње врло
слично ирмосу треће песме грећег гласа, који је био записиван у црква-
мадаих пггити одуништења.24ОнасингегизујесваЈеленинанастојања,
како ранија, тако и новија.30 Краљица жели да се њена црква присаје-
дини осталим светим саборним и апостолским црк вама посвећеним Бо-
городици, да се онима који обитавају у њеном храму подари добра вера.
Истовремено моли да њеном стаду буду подарени „мир и тишина"
, да
благоверни краљеви српске земље буду утврђени и чувани, да војници
буду заштићени, итд.31Намећесеодређенапаралела са Немањиним го-
вором при абдикацији, у верзији какву је пружио Доментиј ан у свом
Жит ију свет ог СимеонаР-
Моменат довршавања храма изван је уобичајеног стереотипа. По-
ред Јеленине радости, приказани су и конкретни поступци. Своју јуна-
кињу приповедач уноређује са добрим војником који се прославио у по-
беди и угодно послужио цару, па се радује, примивши многе и драгоцене
дарове из његове руке. Иза дела који се односи на законодавну актив-
ност (утврђивање устава, даривање хрисовуље), окупљање братства и
опремање, долази Јеленина поука монасима и управитељима. Она је
такође нов моменат; открива духовни свет краљичин. Структура поуке
ј е занимљива: ту су библијски цитати и реминисценције, али и сасвим
конкретна и ј едноставна упутства и поруке: „Нека не буде да се ви на-
сито јелом храните или опијате, а ништи н страни и маломоћни да гла-
дују, да место смрти од љуте глади скончавају
".33Има и извесних срод-
ности, пре свега у тону, са прологом Х иландарскоГ т ипика светог Саве,
28Упореди:СтефанПрвоиенчани,Жччот свет оГСимеона.У кн.ичи:СтефанПрво-
венчани, Сабрани списи. Приредила мр Љиљана Јухас-Георгиевск а. Просвета-СК З, Бео-
град, 1988; делој енастр. 61-101, поменуто место настр.75.
29ЂорђеТрифуновић, Проза архиеГшскопа Данила II, Књижевна исгорија, IX, 33,
1976. стр. 3-71, на стр.43.
30НаовучињеницууказујеЂ.Трифуновић,унаведеној студији,стр.43.
31ЖКЈ,стр.60.
32Упореди: Доментијан, Живот Свет оГа Симеона. У књизи: Доментијан, Живот
Свет оГа Саве и Живот Свет оГа Симеона. Приредила проф. др Радмила Маринковић.
Просвета-СКЗ,Београд, 1988;делојенастр.235-325,местонакогасепозивамо настр.268.
Немањинеречису у оквиру благословакојидајесвоменаследнику Стефану.
33ЖКЈ,стр.62.

22. 2 0 К љижевност ијезик
који је својеврсна поука монасима; Јелену овим путем Данило увршћуј е
међу нарочито истак нуте ктиторе.
Оиис подизања манастира окончава се Даниловом похвалом к ра-
љици Јелени; у њој се полази од става дај е крал.ичин живог превазишао
човечје умове. У другом делу, уз коришћење реторских питања, прак-
тично ј е пок азано да нема могућности да се достојно изрекне похвала:
„ Н о кој е хвале и благодарења можемо Ти принети од слабога самисла
нашега? Јер Ти си, блажена, анђелским хвалама прослављена. Од кој их
л и ц вет о ва л еп о у к р аш ених и м и р исн их , саст ави вш и в ен ац , да вен ч ам о
свечасну главу Твоју, коју ј е увезала десница Владичња неувелим венцем
рајске лепоте?"34
Аутор користи парадоксалну, али за средњовековно поимање при-
хватљиву слику: „Ти блажена, обукавши се у хаљину изаткану са висина,
коју ћу назвати тихост и незлобивост срца твога..."3-4
При крају похвале, истичући своје недостатке, Данило моли Бога
да просвет и његов ум и ујасни језик, како би самисаоно и разумно окон-
чао житије.
8 .
Четврто поглавље, где је средишњи мотив Јеленино монашење, у
целини представља одређену припрему за наредно, у коме је опис по-
следњих тренутака, преноса тела у Градац и сахране. Почетним иска-
зом: „П осле ових богоугодних дела, к ада ј е прошло неко време, ова
христољубива госпођа Јелена паде у љуту болест и поче боловати на-
прасномболешћу
"36,приповедач интензивираиприказујетежинуњеног
стања; и сама јунакиња то схвата као Божју опомену, осећа страх и
ужас (пада ничице на земљу, лежи као мртва). Започиње плач, свесна
својих греха и последица које је очскују. Моли Господа да прими мо-
нашк и лик . Таква ингенција њен плач преобраћа у молитву. Следи опис
монашења, са неопходним детаљима.37Приказ њеног монашког живота
је кратак и према обрасцима какви постоје у овом жанру. Писац истиче
контраст: изнемогпо тело (у дубокој старости)/ крепак дух; ноге ослаб-
љене/обичај за добра дела њима даје снагу.
34Исто,стр.63.
35Исто,стр.63.
36Исто,стр.64.
37Јеленаје, према Даниловом причаљу, иозвалаједног нарочитог монаха, старца
Јова; из његових руку примилајемонашкиобраз (свету схиму), ито у црквп Светог Н иколе
у Скадру. Њено монашко име билоје такођеЈелена; ЖКЈ, стр. 64.

23. Житије краљицеЈеленеодАрхиепископаДанилаII 2 1
К ао велики подвижници, и Јелена осећа приближавање смрти. Да-
нило прибегава дејству управног говора. Монахиља је сталожена, при-
брана, она радосно очекује крај. К ао и у ранијим ситуацијама, и овде
је један део јунакињиног исказа нарочито ефектно обликован: „Јер ево
мало ћемо поживети у сујети овога света, пошто долази глас у уши
моје, који чуј ем да овако зове говорећи: О душо окајана, о душо гре-
хољубива, ево се сврши живот твој у овом веку и поћи ћеш у други
свет, и међу друге људе. Јер ево остављаш маловремену красоту, где
си чекала да се навекове нахраниш сладосно живећи".38Говор се нео-
сетно преобраћа у молитву упућену Богу.
9.
Пето поглавље драмски ј е најинтензивније; спада међу најлепше
странице овог дела. У њему ј е дат опис последњих Јелениних тренутак а
и преноса њеног тела из двора у Брњацима (где је преминула) у мана-
стир Градац.
Писац не захвата дуже временске одсеке, већ се задржава на не-
к оли к о дан а, н а ч асови м а у ок вир у т их дан а, п а и н а сам и м т р ен уц и м а.
Приповедање започиње исказом да Јелена почиње јаче да болује; она
схвата да долази дан њене смрти. Њен ј е изглед измењен; она је осла-
била у лицу, има уморне очи. Пошто ј е монахе, јереј е и велможе из-
вестила о скором приспећу смрти, упућује гласнике да ову вест пронесу
земљом; њена ј е посланица, за ову прилику састављена, једноставна и
кратк а, али довољно ј асна и ефектна: „Дођите, о љубимци, и видите
престављењемоје,јер идем напут, којим никаднеходих."39Следи при-
зор ужурбаног окупљања свих позваних; овде се чини упоређење са Бо-
родичином смрћу, када су апостоли облацима били узимани по ваздуху,
како би приспели на њен погреб.40Значајно је Данилово сведочење да
Јелени притичу славни, али и ништи, страни, хроми, слепи, сви они ко-
јима је била хранитељка.
Н акон овог рељефног описа, Данило се интензивно ук ључује у
збивање, као учесник . Изнова се пажња усредсређује на Јелену. Чим је
38ЖКЈ,стр.65.
39Исто,стр.67.
40Одговарајућеместоу житију гласи:„И сви којичушетакверечиовесвојегоспође
и добре хранитељке, рећи ћу вазљубљени, слично ј е било ономе к ао у оно време, када је
било престављен.е Богоматере, апостоли облацима по ваздуху узимани иђаху на н>езин
погреб"
; ЖКЈ, стр. 67.
Детаљ везан за Богородицу је према апокрифу; упореди: Пов-ћств о ввздвиженш
Пр
-fecTbie, штампано у студијиЈацимирског:К истории апокрифов и легенд вЈОжнославлн-
скои писвменности ИОРЛС, 14, 1909,2, стр.267-322, настр. 311-315.

24. 22 Књижевпост ијезик
чула за долазак црквених лица, и пре него што их ј е угледала, подигла
се са одра и благодарила Богу што је њу удостојио да у тај дан, последњи
њеног ж ивота, види долазак ове свој е господе; тражи да поју; њено лице
је као лице Божјег анђела, или као сунчана зрака. Затим започињу над-
гробна пенија; Јелена ирима причешће и изговара молитву. То су по-
следње њене речи и нарочито су снажне. Н ајпре захваљује Христу што
њу, грешну, није презрео; ова се констатација односи на читав њен жи-
вот. Моли Бога да милосрдним очима, са престола свој е славе, погледа
на државу њеног отачаства да је утврди свемоћном десницом својом,
да дарује њеном народу да се боји божјег имена. Следи молба за синове
- да их Бог утврди у својој л>убави, па за читав свет - за тихи његов и
безметежни живот. Н ајзад, за оне кој и буду празновали дан њеног пре-
ставл,ења - да буду сачувани.41
У погледу формацијског значаја и карактеристика, ова молитва
кореспондира са Јеленином поуком која се даје у склопу прииоведања
о завршетку изградње манастира Градац. Молитва ј е сасвим експли-
цитна, са тачно утврђеним жел.ама; писац води рачуна о томе да ј е ово
последња Јеленина жеља, уједно и нај важниј а и свеобухватна. Он исказ
сасвим прилагођава тој чињеници.
Данило се задржава и на опису призора благосиљања, док сам по-
следњи тренутак доста једноставно приказује; Јелена се прекрстила и,
обраћајући се Господу, изјавила да у његове руке предаје свој дух.
У истој приповедној секвенци Данило остварује још један призор
- велико ридање и плач за преминулом краљицом. Потом се посвећује
опису преноса њеног тела у Градац. И док је прва сцена свечана, драм-
ска, ова ј е знатно другачија; издвај а се лепотом визуелни контраст из-
међу поворке у црнини и природног снежног амбијенга.42
Завршни део поглавља иосвећен ј е опису Милутиновог доласка у
Градац, где учествуј е у погребној церемонији. Краљ се, нарочито очеки-
ван, пој ављује окружен властелом, у „царској слави
". Овај призор нагло
смењује нови, крајње драматичан. Милутин кида власи са своје главе,
баца се над мајчиним телом, бије се у лице. Плачући обраћа се мајци;
његове су речи крајње емоционалне. Почиње сасвим лично; „О, мати
мој а и госпођо!"
, затим говори о мај чиној жел.и да њега роди, о томе
како га је васпитала (разумним речима). Овим уједно започиње и из-
ношење Јелениних карактеристика. Милутин је назива „крепком и нео-
боримом тврђавом" свога отачаства. Убрзо плач се преобраћа у праву
41ЖКЈ, сгр.68.
42Осим тога, писац указује надинамику кретања поворке: ,ЈИ тако полако идући са
телом блажене и мало местапрешавши,почиваху,појући многохвалне песмебожаствене."
;
ЖК Ј, стр. 69.

25. Житије краљицеЈеленеодАрхиепископаДанилаII 2 3
похвалу; карактеристично је анафорско устројство (сви сегменти по-
чињу придевом блажеи/а). Милутин нарочито истиче Јеленина добра
дела и милостиње. Други део је више поетски интониран и оцртава Је-
ленине заслуге за српску државу. На крају Милутин исказује лични став
- да на основу њених молитава чека да прими опроштај својих грехова
у „страшни и трепетни дан исгшта свих људи" .
Данило описује и утисак похвалног говора; његов ефекат и звучно
дочарава. Сви наиме плачу и ридају и њихови се гласови и јецаји стапају
у грмљавину.43 Очевидна је хиперболизација. Говори се и о подизању
самог места и о покретању камена, што сведочи такође о звучном ефек -
ту, али и указује на одређену необичност. Изнова се намеће упоређење
са прик азом Богородичине смрти али и описом Н емањине смрти код
Првовенчаног.44 Приказ пак боловања и предсмртних тренутака Јеле-
ниних има доста сродности са приказом Немањиног боловања код Све-
тог Саве.45
После слике када Милутин својим рукама приноси тело гробу, на-
ступа стишавање драмске тензије.
10.
Шесто поглавље знатно је смиреније. Ту се говори о Драгутиновом
доласку на мајчин гроб. Писац, то је сасвим очевидно, знатно мање про-
стора посвећује овом догађај у; нема његових посебних коментара нити
пак пој единости.
Драгутинов изостанак са мајчине сахране Данило објашњава чи-
њеницом да су његове земље удаљене. К ако није могао на време при-
спети, послао је представнике, „да виде шта је било и да му све јаве" .
Описан ј е Драгутинов долазак у Градац. К аже се да ј е учинио плач и
ридање и да га ј е у томе следила властела. Ипак, нема проширене ви-
зуализациј е, нити се даје сам плач. Брзо се прелази на дарове и прилоге
које је Драгутин учинио.
Са већом пажњом и одређеном интенциј ом описан је сусрет Дра-
гутина са Милугином у Паунима. Спомињу се многи дани кој е су браћа
провела, слат ка, нај срдачниј а и дивна њихова међусобна љубав. Данило
истиче да су се посрам или сви они к ој и су зло мислили и њима слични.
Тиме се алудира на одређене проблеме у односима са браћом, о којима
43ЖКЈ,стр.70.
44Упореди: Стефан Првовенчани, Сабрани cCuicu, стр. 86(„И наједном би шум, као
дасе подижеместо на ком беј аху
"
).
4SУпореди: Свети Сава, Сабрани списи,стр. 110-115.

26. 2 4 К њижеииост ијезик
међутим у житију није било речи. Завршница овог поглавља је призор
М илутиновог даривања Драгутина и свечаног испраћај а кој и му при-
ређује.
1 1.
Седмо поглавље приказује поход кој и су Јеленином гробу учиниле
њенеснахеСимонидаи Кателина.46Оно имадругачији карактер;у суш-
тини тематизира дворске церемоније. Постоји и занимљив краћи опис
Београда. Донекле се излази из житијне атмосфере; такву интенцију
унеколико имало ј е и претходно, шесто поглавље.
Приповедање започиње иницијативом „благочастиве и христољу-
биве краљице Симониде"
, супруге Милутинове, да посети „вазљубљену
сестру своју
" К ателину. Подстицај налази у сусрету браће који се пре-
тходно догодио. М илутин не само да прихвата и одобрава њену ж ељу,
већ настоји да његова супруга добије достојну пратњу. Призор њеног
поласка веома ј е импресиван; украшени царским оделом, златним по-
ј асевима, бисером и драгим камењем, царским пурпуром, багреницама,
Симонида и чланови њене високе пратње крећу према Београду. Сасвим
у складу са средњовековном поетиком, приповедач занемарује мотив пу-
товања; одмах се усредсређуј е на тренутак приспећа у крајње одредиш-
те. Приказана је и „друга страна"
, која приређуј е величанствен дочек .
Све протиче у „великој радости и весељу
". Ипак, круна читавог овог
приповедања није тај сусрет у славном и сјајном граду званом Београд
српски, већ Симонидин и Кателинин боравак у манастиру Градац, где
се поклањају свекрвином гробу, целивају га са великом љубављу и оми-
вају сузама. Иницијативу за одлазак у Градац Данило приписује Симо-
ниди; она ј е прихваћена од стране К ателине и Драгутина. Слично брату
М илутину, и он припрема пратњу и све што је неопходно. Писац се,
разумљиво, к ао и у претходним призорима, не задр ж ава на свим дет а-
љима. И з описа Симонидиног и К ателининог боравк а у манастиру зна-
чајан је детаљ да су оне дале дарове и прилоге храму и да су гроб по-
к р и л е з л ат н и м п л о ч ам а .
Завршницу представља сцена Симонидиног и К ателининог дола-
ска на Милутинов двор. Краљ је учинио велико славље и обдарио своју
снаху „многим изабраним даровима". То исто чини и са братовљевом
властелом. Сцена се завршава испраћајем који је К ателини приредио
М илутин.
46Симонида је била ћерка византијског цара Андроника II. Кателина (Каталина,
К атарина), ћеркаС.тефанаV, кој и постајемађарски краљ 1270.

27. ЖитијекраљицеЈеленеодАрхиепископаДанилаII 25
Приповедање се карактерише селективним и функ ционалним
упризоравањем, живошћу и атмосфером кој а је другачија у односу на
претходну; заједничко им је реализација идеалне љубави међу браћом,
што је била изричита жеља главне јунакиње, исказана у њеној посебној
поуци (II поглавље). Јелена се и овде (посредно и симболички) показује
као интегративна спона. Читаво поглавље унеколико наликује на XX
поглављекод Првовенчаног.47Ведрим расположењем којим је окружио
своје јунаке, лепим детаљима из њиховог живота, писац заокружује Је-
л е н и н ж и в о т о п и с .
12 .
Последње, кратко пошавље, сасвим је хагиографско. Посвећено
је изношењу Јелениног тела из земље три године након њене смрти.
Данило приповеда к ако се Јелена у сну јавила једном од монаха и за-
поведила да се њено тело изнесе из земље. Позивају рашког епископа
Павла, Јелениног духовног оца. Након бденија отварају гроб; тело је
„као у роси умаштено светим миром, цело непропадљиво" . Сачињен је
ковчег и тело ј е у њега положено. К овчег се потом поставља испред
олтарск их двери, пред Христовом иконом.
На самом крају Данило напомиње да ј е завршено богоуг одно жи-
тиј е блажене и христољубиве Јелене; саопштава датум њеног престав-
љања („месеца фебруара у осми дан"
)- Изнова подвлачи смисао јуна-
кињиног ж ивота: подвизи, страдања, трпљења. Истиче се и да је при-
мила награду од Бога. Писац затим даје краћу поуку, заправо подвлачи
смисао житија: „Да, добро ј е, љубимци, да и ми по сили ревнујемо овоме,
да се и ми удостојимо вечних добара Христом Господом Богом нашим,
коме припада свака слава и част и клањање, зај едно са вечним Његовим
Оцем и пресветим добрим и животворним Његовим Духом, сада и увек ,
и навековевекова, амин."48Поукана завршетку предвиђенаје општом
житијном схемом, к ао могући крајњи сегмент; Данило је, тако, у тра-
дицијама жанра.49
47Тамосеприповедаосусрету измеђуСтефанаНемаљићаиугарскогкраљаАндрије
у Равном (данашња Ћурпиј а); описани су (детаљно) број ни А ндриј ини дарови Стефану,
церемоније током дванаест одневпог заједничког боравка у овом граду; упореди: Стефан
Првовенчани, Сабрани сГшси, стр. 100. Данилово приповедање је шире, захваћен је дуж и
временски период; догађаји су лоцирани у вишеместа.
48ЖКЈ,стр.76.
49Упореди:ЂорђеТрифуновић,Азбучник српских средњовековних књижевних пој-
мова, друго, допуњено издање.Нолит, Београд, стр. 47-77. (Одредница:Жит ије).

28. 26 Кљижевиост и језик
13.
А нализа садржај а и спровсдсног поступка показала ј е да је писац
пажљиво састављао дело, придржавајући се основног тематског и ком-
позиционог плана. Одређени сегменти (јунакињина побожност и добра
дела) долазе до пуног изражаја. Други проблеми и аспекти фрагмен-
тизовани су или сведени на општа места. Готово да нема ни речи о
њеном управљању додељеним областима; као прави владарски чин изд-
војена је само градња задужбинс. Недостатак неких значајних пој еди-
ности (нпр. подизање манастира у Приморју, односи са католичком црк-
вом) не умањују пуноћу и снагу уметничког лика к раљице Јелене. У
обликовању овог лик а Данило упо гребл>ава разноврсна уметничк а сред-
ства, али ј е доминантна употреба монолошк их исказа, кој има писац под-
влачи рефлексивност и дубоку религиозност свој е јунакиње.
За грађење и разумевање јунакињине личности и света, поред ње-
них самоисказа и приповедачевих опсервација, значајни су аксиолошкп
моменти у похвалама. Похвале, као већ осведочени резимеи ауторских
хтења у претходној литератури. и овде се корисге у сличној функцији.
У дело Данило уводи две похвале, једна је његова а другу приписује
М илутину.
Данилова похвала долази након описа подизања манастира Градац
и непосредно иза Јеленине поукс монасима. Она је синтетична; прожи-
мају се вредносни детаљи са поетско-симболичким чиниоцима. У струк-
т у р алн ом см ислу , ов а п ох в ал а се н е своди сам о н а завр ш н и сег м ент од-
ређеног дела текста; она иницира наставак приповедања. Похвала за-
почиње констатациј ом да ј е Јелена проводила жпвот целомудрено и по-
бож но и да су у претходном тексту описани њени трудови, подвизи и
богоугодна дела. Обраћајући се својој јунакињи непосредно, Данило ка-
же да је њен живог превазишао људски ум. К ористи симбол свет илник
да прикаже карактер њеног деловања (била је своме огачаству од Го-
спода даровани светшлник). Говорећи затим о свој ој немогућности да
достојно похвали јунакињу (= опште место), он наглашава да је она eeh
анђелским хвалама прослављена. Н а њену главу десница Господња по-
ставила је неувели венац па је зато узалудно тражити лепе и мирисне
цветове и правити за њу венац.50На крају похвале Данило ствара изу-
зетну слику: „Ти блажена, обукавши се у хаљину изаткану са висина,
коју ћу назвати тиХост и незлобивост срца твога, и имаш свагда благодат
од Господа, и наслађујеш се њоме на бесконачне векове."51
50ЖКЈ, сгр.63.
51ЖКЈ,стр.63.

29. Житије краљицеЈеленеодАрхиепископаДаиилаII 27
Друга је похвала, и у формалном и у семантичком смислу, значај-
нија; она долази пре описа погреба; читав Јеленин овоземаљски ж ивот
је завршен и могуће га ј е у целини сагледати и оценити.
Похвали непосредно претходи краћи Милутинов плач. Граница из-
међу ова два сегмента, плача и похвале, није повучена. Плач заправо
прераста у похвалу, па ј е то необичан и нови моменат.
Плачу претходи опис Милутинове туге у сусрету са мајчиним те-
лом. Слика је изразито рељефна и драмски акцентирана. Плач запо-
чиње непосредним обраћаљем Милутина Јелени: „О мати мој а и госпо-
ђо" истиче се љегов дубоки лични бол, који проистиче из сазнања о
томе шта је она, у материнском смислу, поднела за њега: „како ћу ја
недостојни заборавити жељу срца твога и болове трудова твојих, што
си поднела за мене?"
; сукцесивно и с добрим опсервациј ама развиј а ову
идеју. М илутин затим говори о мајчиним заслугама за свој е васпитање:
„Х ристос удахну дух у мене, а ти ме васпита, упућуј ући ме разумним
речима твојих поука, као из неисцрпнога извора медоточних уста тво-
јих"
; овде се запажа доста велика сродност са исказом Сгефана Прво-
венчаног у његовом Жит ију свет ог Симеона Назвавши Јелену до-
бром хранит ељком, Милутин прелази на истицање њених заслуга за
државу; назива је необоримом т врђавом отачаству своме. Изнова под-
влачи свој велики бол, али и недоумицу како да је достојно похвали.
Саму похвалу, која има укупно 17 ставова, карактерише анафор-
ско устројство (блаж епа си, 14 пута; блажена/е/земља,ј едан пут; блаж ен
jelxрам, један пут; блажена, један пут).53
У похвали три пута се М илутин Јелени обраћа на сродан начин:
,уМат и моја госпођо"
(у првој целини); „м.атш моја и Госпођо"
(у чет-
вртој целини); „госпођо и мат и моја"
(у дванаестој целини). Овим се
успоставља и веза са плачем, јер ј е тамо сродно обраћање: „о мат и
моја и Госпођо".54
Похвала је на интересантан начин структуирана; у њеном невели-
ком уметничком простору актуализују се битна расположења, својства
52Томестојеу оквиру поруке коју Стефан шаље, по игуману Методију,Немањиу
Свету Гору. Она је одговор на раније упућено Немањино писмо; Стефан Првовенчани,
Сабрани списи, ст р.81.
53Насрпскословенском:блаженакеси; блажена...земла; блажет ...храмb; блажена.
Издањедела,у оригиналномвиду, насрпскословенском, приредиојеЂураДаничић; уједно
ј е штампао и друга дела из тзв. Даниловог зборник а: Ж ивот и Kpaj beea и архиеписк опа
српских. Н аписао архиепископ Данило и други.Н а свијет издао Ђ. Даничић. Загреб, 1866;
Јеленино житијеј е настранама54-101овог издања, похвала и плач настр. 91/17 - 93/2.
54Насрпскословенском:матимога госпожде(1);матимога игоспожде(4); госпожде
и мати мога (12); у плачу: о мати мога и госпожде.

30. 2 8 К њижевност и језик
описа јунака и идејни конституенти. Надилазе се конкретни утисци и
визуелизација усмерава симболичкој експресивности и сугестији.
У првом ставу уобличен ј е лични однос Милутинов; нага ашава се
значај који Јелена има за овог јунака. Назива је хранит ељком младост и
своје и заст уПницом свога живота. Ова прва квалификациј а кореспон-
дира са ставом у плачу: „о добра моја хранит ељко". Квалификатив за-
ст упница врло је значајан. Он се највише користи за Богородицу, али
и за значај не светител>е.
Следећих шест ставова (2-7) посвећени су оцени Јеленине духов-
ности. Већ први (2) ј унакињу одређује као обит ељ Свете Тројице; овак -
ву значајну вредносну оцену задобила је због великог свог подвига и
богоугодних дела.
Неки су ставови са израженијом симболиком и метафориком: Је-
лена је семе доброг плода, Христа, посејала у своје душевне бразде (4);
извором суза... омила (је) душевне и телесне нечистоте (5).
Посебно се у оквиру овог сегмента о духовности похваљују Јеле-
нина добра дела: милостиње ништима и странима (6); наглашава се и
да је она хранитељка сиротима и утеха жалоснима, избављење вређани-
ма (7), што подразумева такође одговарајућа дела. У овој равни успо-
ставл>а се сасвим директна веза са претходним текстом; Јеленином ми-
лосрђу и разним видовима помагања сиротих и болесних био је посве-
ћен широк простор.
Могу се пронаћи и одговарајуће везе за ставове 2 (обитељ Свете
Тројице), 3 (крсним знаком ограђујући се, растргла мреже ђаволске); 5
(извором суза омила душевне и телесне нечистоте).
Два наредна става (8 и 9) резимирају Јеленине заслуге за домо-
вину. Први од љих (8) истиче улогу Јелениних молитава у исходима бо-
ј ева; она, како то наглашава Милутин, угодним својим молитвама по-
маже у ратовима. У другом (9) истиче се радост „чеда отачаства" њеног;
они се њоме хвале. Јелена је, другим речнма, владарка која влада на
з адо вољ ст в о св ог а н ар ода.
Следећа два става (10 и 11) сугеришу њено светитељство: њено
име је записано у књиге живота (10); она је прибројана у зборове мно-
гострадалних мученица (11). Овај други став ј е необичан; треба имати
у виду сродну квалификацију када је у питању Н емања. Стефан Прво-
венчани, у похвали овом светител,у у оквиру житија, њега, поред оста-
лог, проглашава мучеником. За разлику од Данила, он је експлицитнији;
наводи конкретне поводе: „ко ће избројити страдања твој а безбројна,
кој а издржа, распал>ујући се љубављу Христовом, боривши се и убив до
краја мучиоца ђавола, растргав замке његове и лајања до краја, сасушив
тело свој е уздржавањем, облив се као крвљу мученичком сузама својим

31. Житије краљицеЈеленеодАрхиепископаДанилаII 29
и разагнав мрак тамних бесова, који се боре с нама."55 Сигурно је да
се сли ч н о и м ал о у виду и овде.
У два нова става Милутин се враћа на већ уведену тему - Јеленине
заслуге за домовину; сада употпуњава раније ставове. Преминула к ра-
љица је, овде стоји, непресушни извор воде ж иве који напај а садове мла-
досног узраста чеда отачаства (12); она је дакле узор и одређена ин-
спирација. Обнавља се становиште да Јеленина молитва утврђуј е др-
жаве благоверних краљева српске земље (13).
А нтиципира се мироточивост љених моштију (14).
Последњи став (17) дубоко је личан. Милутин очекује мајчино за-
ступништво, заправо њених молитава, како би иримио опроштај за своје
грехове на Дан Страшнога суда.56
Похвала има прстенасту композицију. Постоји и наизменично сме-
њивање могива, али и унутрашње повезивање и дограђивање (сродни
1 и 17; 8 и 9 са 12, 13, итд.).
Писац користи још једно устаљсно средство житиј не литературе,
библијска иоређења, и то да би апострофирао одређене карактеристике
лика. Најзначајниј а су два, са познатим старозаветним праведником Јо-
вом. Јеленина велика брига о ништима, странима, бескућницима и др.
(поглавље II) ставља се у исту раван са Јововом; он је „отац немоћнима
и око слепима, нога хромима" . Данило врло ефектно наводи место из
К њиге о Јову, поглавље 29, став 16. П освећујући се нешто касниј е Је-
лениној бризи за синове, каже да се она моли Богу за њихова сагре-
шења. Слична је Јову, који узноси жртву за своје синове.57
И неке друге Јеленине особине и к арактеристике ближ е се одре-
ђују презентовањем адекватних библијских примера. То пре свега вреди
за њену љубав према Богу (учињена су поређења са Христовим учени-
цима, А врамом, А вељом).
Сходно поетици житијног жанра, Јеленин лик је доминантан у де-
лу. Ради се о избору специфичног јунака (жена, владарка); Данило је
н агл аси о ем оти вност и п оет изовао иск азн о-при п ов едн е н иво е; осв еж и о
ј е стандардне мотивске обрасце. Избегао је хроничарску форму изла-
гања, истакао релевантне садрж аје ж ивота, не скривајући симпатије и
поштовање према краљици Јелени.
Поред Јелене, у житију се појављују и други ликови. Најзначајније
место свак ако припада Драгутину и Милутину, краљичиним синовима.
55СтефанПрвовенчани, СабранисГшси,стр.95.
56Томестоу целинигласи:„И опет кажем:блажена,јерјагрешнитвојиммолитвама
чекам да примим опроштење грехова мој их у страшни и трепетни дан испита свих људи"
;
ЖК Ј, стр.70.
57Аналогнобиблијскоместо:КњиГаоЈову,1,5.

32. 3 0 К љижевиост и језик
Овом другом посвећен је значајнији уметнички простор и пажња; ње-
гови иск ази су, к ако смо пок азали, од изузетног значаја за уобличавање
вредносне оцене Јелениног ж ивота и рада.
Lj ilj ana Juhas-Georgievska
ТНЕ LIFE OF QUEEN JELENA BY ARCHBISHOP DANILO II
S u m m a r у
The author analyses Thc Lif e of Queen Jelena by Archbishop Danilo II, vvrittenin 1317, striving
to establish its essential semantic and structural values. This work is particularly significant, for it is the
first complete work dedicated to awoman; it is also the first one in asuccession of lives written by tliis
au tho r.
Theanalysishasprovedthat Danilo II created theliterary character of QueenJelenasuccessfully;
special attention was paid to the moral and intellectual portrait of her. Thereis remarkable inclination
towards morecomplex anddiverseeffectsincreatingtheartisticvision;theprayers,moral notesandother
monologueutteranceshavespecial function. The author of thestudy isspecially engaged inresearch on
poetical as well assymbolic functions of theeulogiesinthis work.

33. ЈЕЛИЦА ЈОКА НОВИЋ-МИХА ЈЛОВ (Београд)
И Н Т ОН А Ц И ОН О И П РА В О П И СН О
РА Ш Ч Л А Њ А В А Њ Е И С К А З А
Сложене односе међу језичким ј единицама у исказу, као и њихову
везу са смислом, у усменој комуникацији исказују синтакстичка и инто-
национа средства језика. Овде ћемо под исказом подразумевати кому-
никативно целовиту језичку јединицу, која се у нашој новиј ој синтак-
сичкој литератури назива комуникативном реченицом или исказом (По-
повић, 1992, с. 182). К ада се усмени облик исказа замени писаним, син-
таксичка средства у њему остају непромењена, док се интонациона губе,
пошто је звучна реализациј а предуслов њиховог постојања. Мелодијско-
ритмички модели који се у исказима остварују остају незабележени у
писаној речи. К ако врше више изузетно значајних функција у процесу
комуникације, неке њихове к арактеристике налазе одраза у писаном
тексту нреко знакова интерпункције.
Интонација уобличава и организује исказ као целину, дајући нам
и ст овр ем ен о и сазн ањ а о уну т р аш њ им одн оси м а у и ск азу , к ао и вр л о
танане нијансе смисла, које ни једно друго ј езичко средство не преноси.
Интонација ово остварује кроз више функциј а, тако што различите сво-
је компоненте комбинује и гради мелодијско-ритмичке моделе.
У реченичним структурама нема ничега што се обележ ава тзв.
логичком интерпункцијом, а да му у говорном облику не претходи ин-
тонациони модел. С друге стране, има много ниј анси смисла, јасно иск а-
заних интонацијом, али без одговарајућих правописних решења. Зато
у овом последњем случају сви слушаоци једнозначно разумеју казану
реченицу, док ће ј е, написану и обележену стандардном, општеприх-
ваћеном интерпункцијом, сваки говорник прочитати на свој начин, са
различитом интонационом и смисаоном ниј ансом. Н ачелно гледано, ме-
ђу правописним решењима би се могла наћи и нека која доследно прате
граматичке односе и у случајевима када немају одговарајући интона-

34. 3 2 К љижевност и језик
циони еквивалент. То би већ били елементи тзв. граматичке интерпун-
к циј е.
Једна од најважнијих функција интонације ј е функција сегмента-
ције. Тако се интонационим средствима сложене реченице деле на про-
сте, а ове на мање смисаоне целине. Смисаоно рашчлањавање се у пи-
саном тексту обележ ава посебним знацима. Интерпунк ција, наравно,
спада у правоиисну проблематику и зато ћемо однос између интона-
ционе компоненте у рашчлањавању иск аза и одговарајуће интерпункци-
ј е пратиги у два савремена правописа српског ј езика, оба издата прошле
године - у Правопису српскога језика који је издала Матица српска (у
даљем тексту: ПМС) и у Правопшсу српскоГа језика са речииком групе
аутора: Р.Симића, Ж.Станојчића, Б.Остојића, Б.Ћорића и М.Ковачевића
(у даљем тексту: ПГА).
Оба правописа истичу важност зареза као средства сегментације
исказа и повезују га са појавом паузе у говору. - „Зарез је најважнији
з н ак за п р едоч авањ е и п р ец изир ањ е у нут р аш њ их одн оса у р еч ен иц и .
П озициј е његове употребе делом су на саставу суреченица, а делом оме-
ђавају или издвај ају и уже говорнеј единице, тј . деловереченице. У усме-
ном говору зарезу обично одговара застанак без спуштања гласа."
(ПМС, с.256) - „Зарез је основни интерпункцијски знак за рашчлања-
вање иск аза, па је онда јасно да њиме обележавамо све оне паузе на
којима се не постављају други интерпункцијски знаци."
(ПГА , с.137) Ми
ћемо овде посматрати употребу зареза у оквиру развиј ене просте ре-
ченице, остављајући за следећу прилику ситуације у сложеним речени-
ц а м а .
Напоредност реченичних делова је чест разлог за употребу зареза.
ПМС обавезну употребу зареза овде везује за асиндетске изразе као
што ј е Говорио ј е т ихо, разговет но, док писање или изостављање за-
реза у синдетск им зависи од употребљеног везника и његовог значења.
Промена значења исказа, која зависи од могуће употребе зареза илу-
стрована је овде бираним и убедљивим примерима (Падала је ст удена
(,) јесења кииш.) а њих прати - што нас овде посебно интересује - леп
опис одговарај ућих интонационих пој ава. Осим паузе испред другог од
два придева, констатована је и промена у синтагматском акценту, што
исто колико и појава паузе одраж ава смисаоне односе у овом сегменту
и тиме у логичкој интерпункцији условљава употребу зареза. ПГА код
н ап ор едн ост и пр ат и синт ак си ч к о-сем ант ич к е к ар ак т ер ист ик е и ск аза и
за напоредне асиндетске сегменте констатуј е да „када су т е једииице
нпр. речи у непосредном прост орном конт акт у, међу њима се ј авља
извесна пауза" и затим да „сд пораст ом обима конст рукциј е, продуб-
љује се пауза међу ј еднородним члановима"
(ПГА, с.138) У ПГА се пи-
сање зареза везује за говорну паузу као нужни предуслов (не само у

35. Иктонационално и правописно раш члањавање исказа 33
асиндетским напоредним конструкциј ама) и овај принцип се примењује
у писању и изостављању зареза доследно.Уз начелан став да се испред
везник а не пише зарез, ПГА упозорава на случај еве где се пауза ипак
јавља и где заго треба писати зарез. Због овог се за случајеве ра-
зличитих напоредних синдетских конструкциј а (поређење, супротност
и др.) каже да оне „не от варају увек паузе међу речима, па је ст ога
упут но зарез пост ављат и пазећи на изговор, а не на врст у конст рук-
циј е"
(ПГА , с.140) Ослањање на оваква јасна интонациона или на пре-
познагљива синтаксичко-семантичк а обележј а олакшава овладавање
правилима логичке интернункције. Питање ј е само да ли ј е увек пауза
присутна на месту где бележимо зарез и да ли ј е интонациона к арак -
теристик а коју на таквим месЛгима обично примећуј емо само пауза.
Ук азивање на различитости конструк циј а, услед чега се неке пишу
са зарезом а неке без њега, врло је користан поступак (ПГА , с.138).
Много је мање целисходно приказивање потенцијалних трансформација
(без полазног облика исказа) којима се „продубљуј е пауза" понављањем
везника и сличним поступцима, јер када се к аже: „А ко понављањем вез-
ника не успевамо инст алират и паузу, пот ребно ј е пој ачат и Га дода-
јући му још ј едан" - стиче се утисак даје ова градација поступака спро-
ведена да би се најзад добио исказ у коме имамо прилику за писање
зареза. Свакако да ми у природном говору имамо и исказе са паузама
и друге без њих, а да ова различитост не чини иск аз бољим или горим
већ прилагођеним садрж ају који се њиме саопштава.
У напоредним сегментима између којих стоји везник писање за-
реза одређуј е к арактер везника и његова улога у оваквим сегментима.
У ПМС се детаљно разрађује ово питање и препоручује да се зарезом
обележавају наглашено истицање и супротност, к ао и нак надни додаци.
Тако се исти везници могу писати са зарезом или без њега к ада имају
различите функ ције у иск азу: понављање саставних везника и, нит и и
раставног или захтева употребу зареза јер доводи до посебног истицања
и праћено је посебном дикцијом, док се ови везници без нага ашавања
и понављања употребљавају без зареза. Везник али првенствено изра-
ж ава супротност, па се испред њега пише зарез. Међутим, у примерима
где ј е супротност само формална - зарез се неће писати. Критеријуми
према којима се одређуј е када треба а када не треба писати зарез у
оваквим случајевима су поред семантике - наглашеност реченичних де-
лова и природа говорног ритма. (ПМС, с.258)
Раздвај ање више напоредних ј единица у низу, тј . раздвајање при
набрајању, оба правописа наводе као основну функцију зареза. Такође
оба наводе три основна типа набрајања. У првом типу се везник пој ав-
љује само између последње две јединице, а између свих претходних се
пише зарез. Други тип ниже све јединице без везника и ту се зарези

36. 3 4 К љижевност ијезик
пишу између сваке две, укључујући и две иоследње ј единице. У трећем
типу везник се нонавља испред сваке јединице а пише се и зарез између
сваке две. За разлику од првог типа набрај ања, у трећем се зарез пише
и између последње две јединице, дакле и испред везника којим се зак-
л>учуј е низ. У овом последњем типу, где се везник понавља, могуће ј е
и п от п ун о и зост а вљ ањ е зар ез а ил и сел ек т и вн о и зо ст ављ ањ е н а м ест и м а
где се два појма тешње везују у синтагму, која тиме постаје јединствена
ј единица набрајања. „Похрлило ст аро и младо, велико и мало"
(ПГА ,
с.141), „Обећали су му добру плат у, унапређсњс и ст аи и храну
"
(ПМС,
с.259) У ПМС се не помиње пауза у вези са набрајањем, нити се пре-
цизирају интонациони елемепти који су у корелациј и са писаним и изо-
стављеним зарезима. У ПГА се у параграфу о низању истиче да се за-
рези пишу управо онде где се у говору јавља пауза.
Шта заправо карактерише интонацију набрајања? На постојање
сталних мелодијско-ритмичких модела указује и чињеница да ученици
у врло раном узрасту овладају употребом зареза у набрајању и ту мање
греше него код било које друге функциј е зареза. Очигледно је интона-
циони лик исказа са набрајањем врло препознатљив и ствара добру ос-
нову за лако усвајање правила логичке ингерпункције. Пре свега, пауза
се може јавити између сваке две ј единице у низу, па чак и испред прве,
а такође и испред последње. Анализа снимака говора различитих суб-
јеката, као и анализа снимака читаних текстова показују да појава или
изостављање паузе при набрајању у великој мери зависи од говорног
темпа. У споријем темпу паузом се одвај ају јединице набрајања у готово
свим случај евима. У брзом темпу, међутим, паузе најчешће нема. Фун-
к циј у сегментациј е у брзом темпу преузима тонска компонента инто-
нациј е. Она ствара карактеристичну мелодијску линију, са успоном на
крају сваке јединице набрајања. Овај узлазни мелодијски покрет се по-
навља онолико пута колико има јединица у низу. Он је такође присутан
и у споријем темпу, када се текст уобичајено сегментира паузама. Ако
се јединице у низу посебно истичу, ако се садржају који исказују придај е
посебан значај , темпо ј е спориј и, паузе су присутне, а могућ ј е и сасвим
супротан мелодијски ток: уместо успона - тон на крају сваке јединице
набрај ања пада. Тако се опет ствара к арактеристично понављање мо-
дела, само што он сада има силазну мелодију, кој а му у комбинацији
са спорим темпом и паузама даје озбиљан и свечан тон. Разуме се да
овакву интонацију нема било које набрајање у спориј ем темпу, већ да
то дирек гно зависи од врсте и садржаја текста који се говори или чита
и од жеље говорника да описану атмосферу оствари.
Још један моменат је у исказу који садржи набрај ање у интона-
ционом погледу интересантан. Део текста који у исказу претходи на-
брај ању може у тонском и ритмичком погледу биги двојако организован.

37. Интонационално и правописно рашчлањавање исказа 3 5
А ко се жели посебно најавити набрајање које следи, пауза ј е обавезна.
У том случају се у писаном тексту стављају две тачке. У овом случају
тон испред ове паузе је често силазан. А ко нема посебне нај аве набра-
јања или развијања садржаја у другом делу исказа, паузе нема, али оста-
је карактеристична мелодијска линија - узлазни тон на крају сегмента
који набрајању претходи.
Делови реченице који су накнадно додати или у реченицу уметнути
врло су различити по саставу. То могу бити вокативи, узвици и модалне
речце, везничке речце и изрази или пак друге речи у оваквој функцији.
Разноликост састава оваквих речи и израза констатују оба правописа,
дају затим начелна решења за тииичне случајеве и илуструју примерима
појединачне конструкције са обележеним, односно изостављеним заре-
зима. - „К ао општ с правило може се узет и да придодат е делове ре-
ченице т реба издвој ит и и инт ерпунк циј ом ак о су они ст варно при-
додат и и издвој ени из т ока реченице. Ta ст варна издвој еност зависи
и од њихове Грамат ичке природе (нпр. граматшчк и се издвај ају вока-
тшв, разни узвици, умет нут с реченице) и од т ога да ли их сам пшсац
узима као издвојени део, кој и се придодајереченици и обележава у дик-
циј и, или пшк као нормални дсо т ока реченице"
(ПМС, с.260) - „ Кад
Год се из било ког разлога између зависноГ дела и језГра конст рукциј с
појави пауза, бележ имо је зарезом."
(ПГА , с.146) - „Умет нут е кон-
ст рукциј е по правилу се одвајају Говорном паузом, и обелсж авају за-
резом."
(ПГА , с.147)
Вокатив као облик који није укључен ни у субјек атску ни у пре-
дикатску синтагму функционално ј е самосталан и по традицији се изд-
ваја зарезима од осталог дела реченице: ако је на почетку или на крају,
одваја се ј едним зарезом, а ако је уметнут у средину, зарези долазе и
испред и иза вокатива. ПМС дајепримеретеснеуклопљености вокатива
у устаљене изразе или у конструкције са императивом и за те случајеве
предвиђа изостављање зареза уз вокатив у устаљеним изразима или фа-
култативно бележење за случајеве са императивом. (ПМС, с.261)
Граматичка издвојеност вокатива из реченице сугерише нам ње-
гову дикцијску издвојеност, о чему сведоче правила о обавезном одва-
јању вок атива зарезима. Да ли све ово налази потврду у говорном обли-
ку одговарајућих исказа? Одговор је помало неочекиван - вокатив је
дикцијски и интонационо само делимично издвој ен из реченице. У ме-
дијалној и финалној позицији он је најчешће сасвим уклопљен у речени-
цу. Такви су примери типа Tu, Милане, донеси воде. (ПГА , с.146) или
Донеси воде, Милане, где се обележ авање зареза разилази са дикцијом.
Н аравно, овде подразумевамо неутрални, стилски необележени изговор.
У посебним приликама, при каквом свечаном обраћању, каквом иначе
садржај нашег примера тешко да би могао одговарати, појавила би се

38. 3 6 Кљижевиост ијезик
пауза између вокатива и осталог дела исказа. Пој авила би се на овом
месту и у овом нашем примеру пауза и ако би била реч о правом до-
зивању, што је могуће и у свакодневној, колоквијалној комуник ацији,
само би тада овом исказу једнако одговарао и овакав писани облик :
Д онеси водс. М илане!
У медијалној и финалној позицији облици вокатива који се састоје
од једне речи обично се не издвај ају дикциј ски из реченице. А ко ј е во-
катив неједна реч него синтагма, он ће се дикцијом издвај ати из целине,
пре свега појавом паузе после облика вокатива, када је он у медијалној
позицији. - Д а ли бист е нас колега Пет ровићу, сачекали у библиот еци?
У иницијалној позициј и обично се и једночлани вокативи интона-
ционо издвај ају, а са вишечланим је то скоро увек случај - Милане (,)
сачекај нас. К олега П ет ровићу, сачекај т е нас. Правописна решења по
традицији задржавају зарез у свим позицијама и у свим вариј антама по-
јаве вокатива у тексту. У овом сегменту наша интерпункција ниј е ло-
гичк а него граматичк а. Чим се вокатив нађе у реченици, он бива изд-
вој ен зарезима. Није допуштено факултативно писање са зарезима, од-
носно без њих, у зависности од ритмичке и интонационе уклопљености
в о к ат и в а у и ск аз .
За разлику од вок атива, писање зареза уз узвике укључене у састав
реченице прати одлике дикције и предвиђа више различигих решења,
тачно у складу са наглашеношћу и ритмичком издвојеношћу узвика у
исказима. (ПМС, с.261)
К ада се речце и различити изрази нађу у позициј и уметнутих и
нак надно додатих делова исказа, они се понашају двојако - неке се не
уклапају у реченични ток, друге се у потпуности уклапај у. Оба право-
писа ист ичу р азличит у ук лопљен ост у иск аз и из њ е изводе правил а о
писању или неписању зареза. - „Различит е речце, модалне (оценске) и
везничке, као и изрази (синт агме) сличне служ бе, редовно имају посе-
бан положај у реченици, као посебни чинилац њеног садрж ај а, али се
у погледу дикције и смисла у неједнакој мери издвајају из њеног т ока,
т е и упот реба зареза зависи од т оГа."
(ПМС, с.262) - „ У конст рукциј и
са т аквим ј единицама зарез ниј е свуда обавезан, т е је упут но пазит и
на паузе."
(ПГА , с.147)
У П МС детаљно се разрађуј е писање зареза код уметнутих и до-
датих речци и израза. Тамо налазимо, у складу са мелодијско-ритмичким
особеностима изговора оваквих речи, на двојака решења за формално
исте примере. Тако се реч истшна среће у два иримера као уметнути
део исказа, ј едном издвојена зарезом, други пут неиздвој ена: Ист ина,
ниј е само он закаснио, неГо и ја. - Њему су се, ист ина формално, чак
извинили за т ај пост упак. (ПМС, с.263) Објашњење које следи указуј е
нам на различито интонационо понашање речи ист ина у наведена два

39. Интоиационално и правописно рашчлаиЈаван.еисказа 3 7
примера: једном је то самостални прикључени део реченице и тада ј е
дикцијски издвојен, а други пут је ова реч само део прикљученог сег-
мента и тада се дикцијски из њега не издваја. Уз ово иде и напомена
важна за практичну примену правила о писању зареза: мањс бшани
зарсзи сс изостшвљају, да сс нс би замагљивала главна Граница мсђу
дсловимарсченицс"
(ПМС, с.263) Ми овдедодајемодасваку овакву про-
мену прати и одговарајућа промена ирозодијске слике, јер ј е реч и о
промени у значењу. Ово важи и за случајеве где се зарез уводи да би
се избегла могућа забуна у вези са смислом текста: Она т о, природно,
нс можс прихват ит и. (ПМС, с.262) Оваквај е сегментација и у усменом
облику ове реченице, па зарези овде сасвим природно предочавају про-
мене настале у ритмичком и тонском обликовању.
А позиција је типични накнадно додати сегмент и она се одваја за-
резима. Овоме одговара сасвим ј асна прозодијска издвојеност. Захтев
да се овакав сегменг одваја зарезом у случају када шири појам долази
иза ужег, а да се у обрнутом редоследу он зарезом не одваја, сасвим
одговара ритмичкој организацији ових сегмената. И апозицију и друге
ум ет нут е р еч ен ичн е дел ове к ар ак т ери ш е у инт он аци он ом п ог педу ск уп
доста устаљених обележја.
К од апозиција, глаголских одредби апозицијског к арактера (какав
ј е пример који следи), као и у другим сличним конструкцијама, сегмен-
тација паузама је уобичајена, али друга од двеју пауза може и изостати:
Свс до јуна, до почст ка испит ног рока (,) ниј с излазила из кућс. (Ј.Ј.-
Михајлов, 1989, с.74) Што ј е уметнути део по карактеру даљи од апози-
цијског односа, свеје мање обавезна пауза к ао средство сегментације. Ово
не умањује наш акустички утисак о издвојености оваквих сегмената. Ово
је могуће зато што главну улогу у прозодијском обликовању уметнутих
сегмената имају тонска и ритмичка компонента. Обично је тон у уметну-
том сегменту нижи, а темпо бржи него у основном делу реченице. Овакве
особине га одређују као подређен и мање важан део исказа.
Овоме је сличан по прозодијској уобличености лретпоследњи ана-
лизирани пример (Она т о, природно, не може прихват ит и.) у коме
зарези означавају издвојеност сегмента у циљу прецизирања његовог
смисла. Овде паузе могу бити врло неизразите, па чак могу и изостати,
али то неће умањити утисак добро сегментираног текста, јер је умет-
нута реч у ј асном тонском контрасту у односу на основни део реченице.
Брзе промене тонског регистра за време трајања уметнутих сегмената
изразито су убедљив начин издвајања дела из целине.
Можемо закључити да је интонационо уобличавање исказа и ње-
гових делова врло значајно за исказивање и прецизирање смисаоиих
нијанси, а да њихово уочавање и бележење лежи у основи принципа
логичке интерпункције.

40. 3 8 К љижевност и језик
Библиографиј а
ПМС: Правоиис српскога језика, приредили М .Пешикан, Ј.Јерковић,
М.Пижурица, Матица српска, Н .Сад 1993.
П ГА : Правопис српскоги језика са речником, аутори: Р.Симић, Ж .Сга-
ној чић, Б.Остојић, Б.Ћорић, М.Ковачевнћ, Београд - Никшић 1993.
Поповић 1992: Ж.Сганојчић, Љ.Поповић, Грамат ика српскоГа ј езика, II прерађено
издаше, Београд
Ј.Ј.-Михајлов 1989: Ј.Јокановић-Михајлов, О инт онациј и умет нут их реченичних делова,
Зборник АНУ БиХ, посебна ичд. кљ. LXXXVIII, Одј. друштв. наука ки>.
22.
Елица Иоканович-Михаилова
И НТ ОН А ЦИОН Н ОЕ И П УН КТУА ЦИОНН ОЕ ЧЛЕН ЕН И Е ВМ С.К А ЗБГО А Н И Л
( Р е з к) м е )
В насггоиидси работе анализируетсн членение ВБЈСказБњанил с помошбео заплтои, на
основании двух новеиших пособии по правиписаниго. Зто члеиение сравниваетсл с интона-
ц ио ш ш м чл ен ением в целлх о т Б1ск анин т ех к о рр еллц ии м еж ду ни м и, к от о р у е л еж ат в
о сно ве п р ин ци по в л о г и ческо и п ун к т уаци и .

41. Н А С Т А В А
МИРОЉУ Б ВУ ЧКОВИЋ (Ужице)
ПРОУ Ч А В А ЊЕ Т РА ГЕДИ ЈЕ У СРЕДЊОЈ Ш К ОЛ И
(Софокле: „Антигона"
)
Неоспорна је наставна чињеница да тумачење ант ичке т рагедиј е
и исход првог организованијег ученичког сусрета с овом драмском врс-
т ом постављају врло сложене методичке захтеве, поготову ако се то
двоје нађе на истом месту у исто време, што се често и дешава у на-
ставној пракси. Зато he и овај прилог бити једна од могућности да се
у чен ик н а сам ом п оч ет к у ср едњ ош к олск ог пр оуч авањ а ове др ам ск е врс-
т е суо ч и , и ст овр ем ен о , са р епр езент ат ив н и м пр им ер ом г р ч к е к л аси ч н е
трагедије и да се информише о важнијим жанровским особеностима
трагедије, како би к асније могао далеко самосталније да решава многа
сложена питања у вези с њом. А за тако нешто најподеснија ј е управо
ова Софоклова трагедиј а.
Преиасодне ирииреме
Имајући на уму поменуте наставне претпоставке, наставник ће
претходна припремања за дож ивљавање и тумачење ове трагедиј е на
наставним часовима остварити у ширем к онтексту. То мож е бити к ом-
биновање наставниковог монолошког приказа мање познатих а значај-
них пој единости у вези са овом т рагедиј ом и гр чким позоришт ем, ан-
гажовање бољих појединаца међу ученицима за решавање неких од за-
датака и уобичајено колективно мотивисање ученика за чит ање и при-
премање за часове. Тако ће се, на пример, предвидети следеће:
1. Наставник ће припремити, прво, сажету информацију о атин-
ском демократском друпггву Периклова доба са посебним освртом на
духовно стваралаштво ондашњих Грка. Најбоље ј е да се послужи
грађом из књига Милоша Н . Ђурића: Ист ориј а хеленске књиж евност и,
Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1972. и Ивана М. Трон-

42. 4 0 К њижевност ијезик
ског: И ст ориј а ант ичке књиж евпост и, Научна кљига, Београд, 1952.
Друго, припремиће и краће саопштење о Аристотеловом схваташу тра-
гедије из његове Постшкс (Аристотел: О песиччкој умет ност и, Рад,
Београд, 1982). Треће, сачиниће концеит за краће саоиш гење о грчком
класичном позоришту (може користити и популарну књигу Боре
Гиишића: Позоришт е / Историј ски увод у проучавање сценске уметно-
сти/, Завод за издавање уџбеника СРС, Београд, 1964).
2. Бољи ученици или они обухваћени додатном наставом (пој един-
ци или парови) проучиће два текста о трагедији из књиге Зорана Сто-
јановића: Teopuj a т рагедије, Нолит, Београд, 1984. - Фридрих Ниче:
Грчка музичка драма и Сретен М арић: Tpažeduja и појам т рагичноГ.
3. Сви ученици ће из књиге Х ерберта Робинсона и К нокса Вилсона
Мит ови и лсГенде свих народа, Рад, Београд, 1976, прочитати важније
садржаје из грчких митова и легенди, а посебно о: Зсвсу, Атини, Апо-
лону, Афродити, Ареју, Дионису, Прометеју, Хераклу, Тезеју, Едипу и
његовој деци, Седморици против Тебе, Тројанском рату, и др. К оначно,
пажљиво ће прочитати Софоклову трагедију и забележити иитања кој а
им се наметну у току читања, а која ће поставити на првом наставном
часу предвиђеном за проучавање овог дела.1
Учеиике ваља и овако подст ицати за дож ивл->ајно чит ање ове тра-
гедије:
- Софоклову А нт иГону чит ај т е врло иажлшво ј ер се веро-
ват но први пут срећет е са оваквим драмским т екст ом.
Зат о ј е добро да у т оку чит ања водит с белешке о свему
штш буде преокупирало вашу паж њу.
- Прат ит елинијуразвојаосновноГдрамскоГсукоба.- Одре-
дит ењсговеузрокеи последице. - Шт ај еу њему бож анско
(судбинско) а шт а овозсмаљско (људско)?
- Обрат ит епаж њу на карак т еризацију ликоваА нтип онеи
Исмене, Креонт а, Хемона u TupeJuj e. - Наст ој т е да от -
кријет енекаопшт аж ивотша начелакоја су прој ек т ована
у њихове индивидуалне драмске каракт ере. - П от рудит е
се да уочит е психолошки подт екст њихових ак циј а и ре-
ак циј а.
— Пазит е, ко има специфичну улоГу у Грчк ој аит ичкој т ра-
Гедиј и?П окушај т е дај еодредит еу Аит иГони.
- Укупна epeduocui ове Софоклове т раГедиј е моГла се ос-
т варит и само у ант ичком позоришт у. - О т оме штш ј е
она нудила древним хеленским позоришним Гледаоцима, а
1 Ученицимаваљапрепоручити кн.игуЕсхил - Софокле - Еврипид: Tpal ećuje, Про-
света, Београд, 1964 (превод Милош Н . Ђурић и Н иколаТ. Ђурић) кој аје коришћена и у
о в о м п р и л о г у .

43. Проучавањетрагедије у средљој школи 4 1
чегавишенамау њеном драмском т екст у, сазнаћет енеш-
т о више из Речника књиж евних т ермина ако пр очит ат е
о т рагедиј и, антшчкој и позоришт у.
Први насшавни час
Овај час се може посветити скоро у целини наставниковом изла-
гању и питањима која ће постављати, у највећој мери, ученици и на
која ће, пре свега, одговарати наставник али и они ученици који су до
потребних информацијавећ дошли у току припремања. Другим речима,
ваља омогућити ученицима, уколико то и раније није учињено, да се
на известан начин самоорганизују око иитања која су решавали или су
им се наметнула читањем трагедије и одабраних грчких митова и ле-
г е н д и .
1. У свом уводном излагању наставник ће поћи макар и од дели-
мичне реконструкције опште демократ изације атшнског полиса Пери-
кловог доба. Биће поменути неки од значајних видова новонасталих
друштвених односа, међу којима свакако треба истаћи настојање да се
у центар укупног живота стави човек и његовевредности. А то је, даље,
резултирало процватом стваралаштва у свим духовним сферама, а по-
себно у уметности. Тако су настала значајна дела непролазне вредности
у области архитектуре, вајарства, књижевности. Атински грађанин се
постепено ослобађа искључиво митске представе о устројству света и
човековог положај а у њему и почиње да схвата да, по речима Софо-
кловим из ове његове трагедије, „многе силе постоје на земљи, ал' ни-
једна као човек силна". Такав замах у доказивању сопствених ствара-
лачких могућности човек је у цивилизацијском развоју испољио само
још једном - у епохи хуманизма и ренесансе, али захваљујући првен-
ствено достигнућима класичних Х елена на које се ренесансни човек и
угл едао .
К ако ће се на средњошколском нивоу ученици често сретати са
Аристотеловим схватањем драмске књижевности, а посебно трагедије,
то је добро да се на самом почетку свестраниј ег занимања за овај књи-
жевни жанр макар и информативно упознају са неким питањима из ње-
гове П оет ике. Н аставник ће сажето рећи о значају овог А ристотеловог
дела, његовој фрагментарности и тешкоћи у превођењу и разумевању,
о погрешном тумачењу и често непотребној глорификацији, и сл. Краћи
осврт може се дати и на неколике т еоријске одреднице uipažeduje као
што су дефиниција трагедије (VI глава),јединство трагичкерадње (VIII)
и трагична лица и трагична кривица (XIII). Посебно ваља нагласити да
су о тзв. т ри ј единст ва драмскерадње, хамарт иј и и кат арси написане

44. 4 2 К њижевност и ј ечнк
многобројне, иолемичке и различите раснраве које увелико нревазилазе
Аристотелово схиатање тих појмова, али га и замагљују и удаљавају се
од љега, што све може имати неког значај а у области проучаваља тео-
рије трагедиј е, али не и за наставно тумачеље конкретног драмског дела
као засебне уметничке творевине. Исто тако, добро је нагласити да ће
се у току наставне интерпретације највреднијих трагедиј а имати на уму
и нек а Аристотелова запажања, али hc се већ наредног часа на примеру
Софоклове Антш гоне показати да за вредновањеумет ничкоГ домашај а
ове т рагедиј е нису одлучујућа Арист от елова т еориј ска размат рања.
Наставник ће се посебно брижљиво припремити да умешним ре-
конструисањем (а можда и одговарајућим пројектовањем видео мате-
ријала - слика, цртежа, слајдова, и сл.) ученицима као савременим по-
зоришним гледаоцима - приближи нека својства хеленске драмске/сцен-
ске уметности. Између осталог, поменуће дионизијске свечаностш и по-
зоршине предстшве (карневалско расположење, такмичарски к арактер
драмских представа), позоршини амбиј ент и публику (отворени про-
стор и његови сценски елементи, нозоришна култура гледалаца), Глу-
мачко умеће и сценоГрафска решења (глумчева реч, песма, покрет, ма-
ска, костими, декор, ефекти), као и прат илачке сценске елемент^е (му-
зика, плес). Поредећи та сазнања са сопственим позоришним искуством
и са уметничким доживљај ем драмског текста Софоклове трагедије,
ученици ће неминовно поставити и питање: Зар је таква позоришна
реализациј а оваквог трагичког текста могла и ондашњем гледаоцу по-
нудити све драмско-литерарне вредности које ова трагедија има у себи?
Одговор се може потражити у чињеници да ј е позориште ж ива умет -
ност и да је оно онолико актуелно и савремено колика је његова моћ
да изнова гледаоцима различитих епоха обзнани свевременск у вредност
онога што приказује. А то значи да је ту непролазну вредност Софо-
клове драме, мање или више успешно, могло да открије дионизијско
позориште пишчева времена к ао и савремени театар нашега доба. Дру-
гим речима, оно што овој трагедији обезбеђује трајање у времену и
простору уткано је у њен драмски текст који се може доживљавати и
вр едн оват и к ао и свак о друг о к њ иж евноум ет нич к о дел о , а да при т ом
не изгуби од свог значај а.
2. Ученици задужени да проуче Ничеово предавање Грчка музичка
драма и Марићев оглед ТраГедија и појам т раГичноГ укључиваће се
активније у разматрање оних питања која су расветљена у овим изврс-
ним аналитичким текстовима. Тако ће у прик азу А ристотелових раз-
мишљања о трагедији учествовати и ученици који су се упознали са
М арићевим погледима на А ристотелова теоретск а зак ључивања о тра-
г едији, а к ада се буде информисало о грчком позоришту, ваља се при-
сетити Ничеових сјајних реконструкциј а и убедљивих гврдњи дај егрчка

45. Проучавање траге дије у средњој школи 43
трагедиј а била особена музичка драма која је као таква заувек изгуб-
љена и од које је за нас сачуван само њен текст, тј . либрето. Али, исто
тако, одговарајућа запажања ових врсних аналитичара и познавалаца
трагедије уопште могу се користити и касније у току проучавања ове
Софоклове драме.
3. Уз свестрану наставникову помоћ водиће се разговор о томе да
ј е целокупна античка уметност највећим делом инспирисана веома бо-
гатом и испреплетаном националиом мит ологијом, којој по бројности,
разноврсности и лепоти митова и легенди о бож анствима, полубоговима
и херојима нема равних у светским размерама. Ваља садржајније гово-
рити о неколиким истакнутим митск им и легендарним ликовима кој и
су били вечита инспирација у свим видовима уметничког стваралаштва
(А полон, А фродита, Дионис, Прометеј) и свакако о Едипу и његовој
деци и Седморици прот ив Тебе од чијег познавања добрим делом зависи
и ваљано разумевање па и тумачење ове Софоклове трагедије.
Крајем овог часа ваља ученицима дати нове и оперативниј е под-
стицаје који ће се односити на оне умет ничке чиниоце т раГедиј е који
ће бити у основи наставне интерпретације на наредном часу. А то су,
овога пута, т раГичк и сукоб и драмска лица:
- Осврнит есеj oui ј едном на легендео Едипу и њеГовој деци
и Седморици прот ив Тебеи доведит еих у везу са основним
драмск им сук обом у Софокловој А нт игоони. - Ш т а за-
паж ат е?- Прат ит еразвој т ог сукоба иук аж ит ена кључ-
на мест а кој а i a чине ст ално драмат ичним. - Прот у-
м ачит е њеГово р азреш ење.
- Одредит е драмат уршку улогу драмских лица у Главном
т оку т раГичке радње. - Посебно се осврнит е на улоГу
хора. - Проучит еликовеА нт игонеи Креонт а. - И стшкни-
т ењихове духовнецрт екој еих чине т раГичким карак т е-
рима. - Издвој т едрамскесит уациј еу кој има ови т раГични
јунаци делују као обичниљуди. - Уочит едоприносост алих
ликова (Исмене, Х емона u Tupecuj e) у карак т еризациј и
А нт иГоне и Креонт а.
Други насшавни час
К ао пгго ће се са позиција одабраних уметничких чинилаца по по-
треби посезати и за онима који су им у оваквом вођењу интерпретације
подређени (тумачење драмског сукоба обухватиће и унутрашње устрој-
ство драмске композиције, тј . аристотеловско „јединство радње"
, а проу-
чавање ликова ослањаће се и на функционално драмско говорење), тако

46. 4 4 Кљиженност ијезик
ће се и из оквира Софоклове драме излазити у оним случајевима када
неки значајан појам ваља расветлити у ширем драмском контексту.2
Тумачење трагичког сукоба и његово композиционо устројство у
ок в ир у др а м ск е р адњ е в аљ а н одст и ц ат и и усм ер ав ат и :
- К акав ј е Софоклов однос прсма ликовима из познат их
лсгснди из кој их јс узсо т сму за ову своју т рагедију? - У
к ојој мери т о ут иче на ст варањс основног драмског суко-
ба? - Шт ај е т имс пост игнут о?
- П озоршиној публици Софоклова времена и ове леГенде,
као и мноГе друГе, билесу познат с. Пред каквим се драма-
т уршк им проблемом, због т оГа, нашао т раГсдиоГраф? -
На нему ј е засновао основни сукоб? - К ак о ст е дож ивели
разрешсњет рагичкоГсукоба?-Прот умачит еСофоклову
ст варалачку индивидуалност у т аквом драмат уршком
пост упк у .
Сама чињеница да су драмски ствараоци Софоклова времена нај-
чешће узимали већ готове литерарне сижее из познатих митова и ле-
генди (а често и драмски обрађене, као што је случај баш са легендом
о Седморици прот ив Тебе, коју ј е, к ао трећи део тетралогије под истим
називом, већ написао Есхил) - указује на то колико су ти мотиви из
националних предања били присутни у свим духовним сферама старих
Х елена. Међутим, Софокле се ст варалачки односи према легендарној
традицији (а Еврипид ће у томе отићи још даље), и настојати да неке
кључне ет ичке проблеме, који чине срж и архетипску основу митова и
легенди, пројект ује на савременост свога доба. Зато трагичан удес Еди-
пове деце, рођене у родоскрвном браку сина и мајке, неће приказати
искључиво као испуњење родовског проклетства већ као последицу сте-
чених животних околности кој е су могуће не само у легендарно време
к ада се т о м огл о дог оди т и , н ег о и у свак о др у г о вр ем е у к ом е се т о
заиста и може десити. Другим речима, легендарне ликове А нтигоне,
Исмене, Креонта, Тиресије - приближио је савременом човеку гиме што
их је ставио у препознатљиве међуљудске односе.
То, наравно, поставља посебне драматуршке захтеве за стварање
основног трагичког сукоба. Антигона неће страдати само зато пгго њена
смрт, као и смрт њене браће, треба да буде безусловно остварење про-
рочанства, већ зато што се у свој ој високој човечности сукобила са си-
лом кратковидог властољубља, и што се у том сукобу није могла одрећи
себе. Зато се проблем сукоба и њеГовоГ разрешења не решава у равни
бож анске воље и Mohu, него се читав процес настанка, трајања и ра-
2 Подразумеваседаheтаквеи друге сличне„излете" изван строго омеђеног драм-
ског простора ове трагедиј е иницирати раниј е ангаж овани и добро усмерени ученици и,
свакако,наставник али се од н.их, npe свега, и очекују одговарајуће информације.

47. Проучавање трагедије у средњој школи 45
зрешења драмских конфликата одвија у сфери добро одабраних и пси-
холошки мотивисаних људских пост упака. Тако је трагедиј а и у Софо-
клово време могла бити доживљена као сценско опредмећење вечито
актуелних животних питања која су често у непомирлл вој противуреч-
ности, а која су овде груписана око централног сукоба тзв. „неписаних
закона"
, у које су уткани животна традиција и проверене моралне нор-
ме, и оних писаних кој е доносе моћници и званичници најчешће у циљу
остварења сопствених замисли. Зато су они први трајнији, доказани и
у к олективу прихваћени к ао непроменљива ж ивотна вредност, а ови
други су често средство да пој единци испуне своје себичне прохтеве и
по цену насилног негирања признатих вредности. У свести ондашњег
позоришног гледаоца и даље је присутна божанска моћ у сгварању суд-
бинске предодређеност и многих појава у људском животу, али је Со-
фокле учинио све да се та моћ нађе у потиснутом сценском миљеу тра-
гедије, а да се драмска догађања што више очовече, и покретачке снаге
тих догађања актуелизују до општ ељудског и свевременског. Тако је
овај велики трагедиограф, можда и не слутећи, у својој Ант игони ства-
рао образац за најбоље будуће трагедије које ће бити велике само онда
к ада буду успеле да покажу чиме је човек спреман да плати своју чо-
в е ч н о с т .
Данашњем читаоцу/га едаоцу Софоклове трагедиј е тешко је и да
замисли са к ак вим се све стваралачк им проблемима суочавао трагедио-
граф онога времена. Био је он и писац, и редитељ, и глумац, и сцено-
граф, и музичар. А све то, и ко зна пгга све још, требало је у т ак-
мичарским околностшма остварити пред многобројном, карневаслки
расположеном и добро обавештеном позоришном публиком кој ај е уна-
пр ед зн ал а м н ог о т ог а: и осн ову др ам ск е р адњ е п р еу з ет е и з л ег ен дар н е
фабуле, и композициону структуру трагедије, и специфичности тра-
гичкога говорног израза. Шта ј е, дакле, писац могао да понуди тим ско-
ро свезнајућим и критички расположеним га едаоцима када су ови знали
унапред ко су А нтигона, Исмена, Креонт и Тиресија, када ће на сцену
ући прот агонист а а када хор, антшгонист а и остали ликови, око чега
ће се спорити и к ако ће се све то завршити?
З ато ученике ваља додатно подстицати:
- К ак о ј е писац ост варио ж ивот ност свој их јунак а? - К о од
њих има значај ну драмат уршку функ цију и у чему ј е она?
- Шт а ј ет имепост иГнут о на плану композициј е т раГеди-
ј е? - А у односу на хор?
- И ст акнит енеколикасушт инскаж ивот на пит ањакој асу
ут кана у основу т рагичког сукоба. - Уочит е њихово oui-
т ро супрот ст ављањеу равни карак т еризациј е лик ова.

48. 4 6 К њижевност ијезик
- Прот уманит с са udcj noi ст ановишт а т акав т раГедио-
Графск и пост упак. - Чимс се плаћају вемик и људск и идса-
ли?- На шт а свемора бит и спремаи човек у одбрани свој е
чо вечн о ст и ?
Велики трагедиографј е нашао једино право решење: да постојеће
стандарде у драматуршком поступку учини шт о живот ниј им људским
каракт ерима и да их доведе у вишеструко мотивисане међусобне односе
у којима ће они до краја и потиуно остварити своју индивидуалност .
Томе је подредио и начин формирања, вођења и разрешења основног
трагичког сукоба. Покретачка снага укупног драмског догађања је у
Креонту. Он је, истовремено, привлачна и одбојна сила драмског сукоб-
љавања и замишљен ј е к ао стожер око кога се сва остала драмск а лица
ок рећу. Зато га драмск и писац доводи у додир са свим актерима тра-
гедије (сем супруге Еуридике) чиме се примарни сукоб прот ивуречно-
ст и држи у сталној напетости. Креонт једино није присутан у пролоГу,
али је већ у првој А нтигониној реплици, кој ом и почиње драма, присутна
његова самовољна одлука која је и суштински узрок главног драмског
сукоба. Тиме је сценски убедљиво остварено ј единст во драмске радње,
за које се и Аристотел залагао, а наизменичним увођењем нових драм-
ских лица у сценски простор и функционалним враћањем већ приказа-
них, иажња чигалацаје увек напета, што је од посебног значај а за њихов
интензиван доживљај трагедиј е, као што је то било значајно и за гле-
даоце Дионизијевог позоришта. Тако настаје неколико кључних драм-
ских ситуација које и творе и расветљавају основни драмски сукоб: А н-
тигона - Исмена, Креонт - Х оровођа, Креонт - Стражар, Креонг - А н-
тигона, Креонт - Исмена - А нтигона, Креонт - Хемон, Тиресиј а - Кре-
онт, Гласник - Х оровођа - К реонт. А тиме се у доброј мери ублажава
најочитија жанровска конвенциј а остварена у хору који није у свему
конститутивни део драмске радње, иако је једино он стално присутан
на сцени (сем пролога).
Истовремено, Софокле је издвојио неколико кључних еГзист ен-
циј алних питшња око којих се формира матица трагичких сукоба: сло-
боду, ист ину, правду, чест ит ост , храброст , доследност , љубав, ло-
ј алност , ст рах, искреност , власт ољубље, суровост , крут ост , колеб-
љивост , мудрост , искуст во, и др. Истргао их ј е из сфере апстрактних
идеја и отелотворио их у живим људима „какви би могли бити"
, иако
ј е њихова људска обличј а преузео из легендарне традиције свога народа.
А затим је успоставио oiuiTiap драмски конт раст између тих опречних
етичких и психолошких појавности већ у првим сценским наступима
др ам ск их л и ц а.
Тако ће се у сценском простору остваривати: одлучна, храбра, сло-
бодоумна А нтигона - несигурна, уплашена, лој ална Исмена; самоувере-

49. Проучава1Бе трагедије у средп.ој школи 47
ни, власт ољубиви Креонт - смирени, ист инољубиви Х оровођа; надме-
ни, сурови, освет ољубиви Креонт - чест ит а, осећај на, човекољубива
А нтигона; цинични, самовољни, себични К реонт - искреии, правдољу-
биви, т ак т ични Х емон; искусни, разумни, мудри Тиресиј а - брзоплет и,
осиони, лакоумии Креонт. А пнсац је читавим током драмске радње
остао доследан у томе, остварујући тако уверљиве разлоге за неминовно
разрешење основног трагичког сукоба. Једино је Креонт одлучио да про-
мени своје ставове (а делимично и Исмена), али то није могло утицати
на т рагични финале драме. Тако је он добио ј ош неке негативне предз-
наке свога карактера (колеблшвост , недоследност , заст рашеност ), не
стигавши да спречи троструки трагични удес који ј е проузроковао у сво-
ј ој владарској заслепљености и кратковидом безумљу.
Тиме је писац постигао значајан драмат уршки ефекат . А нтигона
ј е неправедно кажњена што се огрешила о валдарску наредбу, али је
стекла вечиту славу истинског , доследног борца за људск а права и сло-
боде. Креонта је стигла праведна казна што није поштовао „божј е за-
коне"
, али су и то морале платити невине жртве. И ту се круг затвара.
Завршена је једна од најтрагичнијих повести које ј е испричао човек , а
у свести читалаца се рађају мисли о величини зла које људи могу да
нанесу једни другима, и високој цени којом се плаћа добро, о људским
клонућима и узнесењима, о многим силним животним појавама и о нај-
силнијој од њих - човеку.
Ученици су већ усмерени да више пажње посвете ликовима А н-
тигоне и Креонга, а да на остала драмска лица, рачунајући и хор на
челу са корифеј ем, гледају као на драмске актере који имају своју ин-
дивидуалност (сем хора), али чија је драмат уршка функциј а првенстве-
но у томе да допринесу свестраној карактеризацији прот агонист е и
ант аГонист е. (Х ор, уз то, има улогу да религиозне, моралне и психо-
лошке мотиве у поетско-мисаоним реминисценцијама пренесе на шири,
вансценски план.) Тумачење главних ликова још више ће расветлити
основни драмск и сукоб на коме је и засниована т раГичка радња:
- Размислит есада о А нт иГони и К реонт у. - К ак о сесценск и
ост варују у конкрет ним драмск им сит уациј ама?
К олико ст есазналио А нт игони већ из пролога т раГедиј е?
- К ако ј е сценск и припремљен први сусрет А нт игона -
КреонСп? - К ој е ист ине Ант иГона баца у очи моћном вла-
дару ? Укаж ит е на психолошку мот ивисаност .т аквоГње-
ног пост упања. - Прот умачит е њен однос према И смени
у овој сцени. -А нтип онај енајж ивот нијау свом последњем
сценск ом пој ављивању. Док аж ит е т о. - Д ефинишит е А н-
т иГонин лик са стм новишт а свевременск оГ уметш ичк оГ
з н а к а .

50. 4 8 К њижевиост ијезик
- Како Крсонт делуј е у свом првом сценском наст упу? -
Образлож ит есценскарешењау нл'говој карак т еризациј и.
- Своју владарску самовољу К реонт от ворено Пот врђуј е
у сук обу са А нт игоном. П ок аж ит е т о на примерима на-
јречит иј их његових реплика. - У т ом конт ек ст у прот у-
мачит е и његов сукоб са Хемоном и Тиресиј ом. Шт а ј е
т име драмат уршки пост игнут о? - К ако ст е дож ивели
Креонт а у завршници т раГедиј е? - К акву општ у поруку
носи овај лик ?
У току ироучавања Главних јунака т раГедије ученици ће се до-
датним питањима и усмерењима лодстицати да протумаче значајне ре-
плике осталих драмских лица и хора са хоровођом на челу. Тако ће, на
пример, у датим истраж ивачк им околностима уочити и образлож мти не-
колике функције хора (учесник у збивањима, посматрач са дистанце,
коментатор мисли, интерпретатор поетских садржаја).
Већ у пролоГу ове трагедије Софокле је врло ефектно оцртао ос-
новне духовне особине своје хероине. Н ије случајно што је открио прво
њену осећај ност , изражену топлом и присном сестринском л>убављу, ис-
казану у првим изговореним речима драме („Исмена мила, сејо моја
рођена"
). Тиме је настојао да у првој сценској појави Антигону што
пре истргне из контекста далеке мрачне легенде и да јој подари блиска
и препознатљива људска обележја. Драматичар по вокацији, Софокле
ће се вешто послужити ант ит езом као непревазиђеним изражајним
средством у карактеризацији драмских ликова. Својом женском смер-
ношћу, кроткошћу и страхом од царске моћи Исмена ће послуж иги као
подстицај да А нтигона открије своју намеру да одбаци владарску само-
вољу, за urra ј е потребно и љубави, и одлучности, и храбрости, и спрем-
ности на највеће жртве. Доиста, Исмена разумно и убедљиво образлаже
да су оне као жене немоћне да измене Креонтову забрану:
Ја, дакле, молићу се покој ницима
нек опросте.јер ово ј ачи намећу,
и послушаћу власт.Таупињати се
над снагу свој у - ниј е памет никак ва.
Међутим, А нтигона одлучно и до краја оцргавакраћидео свог животног
пута, што је у свету грагедије и једино могуће решење:
Не зовем те, а к ад би ти и пристала,
та помоћ твој а не би текла од срца.
Но мисли како хоћеш,ј а ћу онога
сахранити. Затак во дело радо мрем.
Тако су већ у прологу трагедије остварена два значајна драматуршка
захтева: откривени су узроци предстојећег основноГ драмског сукоба и
назначенај ејасна линија кретања прот аГонист е драмске радње.

51. Проучаваше трагеднје у средп.ој школи 49
Пре него што he сукобити А нтигону са Креонтом, Софокле је
морао сценски да прикаже и овога као ант агонист у. То је и учинио,
после доласк а „хора тебанских стараца"
, кој и he сликовито и поетски
надахнуто евоцирати судбоносну погибиј у несрећних Едипових синова,
али и позвати Тебанце на дионизијске свечаности („У божје хајдмо хра-
мове, / играјмо сви васцелу ноћ, / Бакхиј а биће нам вођ, / Теба све да
се тресе!
"
), иако рат још није окончан. Генијални Грк је и овде пок азао
мајсторство у познаваљу драматургиј е, иако се она тек рађала из те
његове гениј алности. Прво he омогућити Креонту да у подужем моно-
логу надмено и кочоперно к азује о свом владарском умећу које још није
стигао да испољи („Ал' не може сс знати срце, мишљеље и суд / ма
кога човек а, док прво не видиш/ да вешто влада и да закон познај е"
)
и о сулудој одлуци да забрани сахрану једног од злехуде браће, а затим
ће изненада, усред дијалоГа са хоровођом, у коме Креонт осорно на-
ређује како да се љегова бесмислена наредба и спроведе - на сцену из-
вести страж ара кој и за оне у свету трагедије доноси невероватну вест:
П олиник ј е eeh сахрањен Сада ј е то троструко сценско мајсторство.
Типична недрамска сценска конвенција - да гласници доносе вести о
догађајима који су се збили изван видљивог сценског простора - пре-
владана ј е неочекиваном и драматичном вешћу (1). А нтагониста тра-
гедије ће због тога показати сву своју бахату и непромишљену владар-
ску ћуд (2). Драмски конфликт у равни трагедије постаје неизбежан и
до сусрета протагонисте и антагонисте може да дође (3). Али, претходно
ће ненадмашни трагедиограф створити ј ош једно сценско ремек-дело,
опет двоструком драматуршком мот ивацијом. Пош го је хор остао сам
на сцени, треба да отпева тзв. ст асимон (стајаћу песму). Са сцене ће
забрујати величанст вена химна посвећена човековој моћи која се огледа
у његовој умет ност и и ст варала/ит ву:
Многе силе постој е на земљи,
ал
'
ниј една као човек силиа.
Тај „проналазач свих путова" који га воде у будућност „од смрти само не
избаја лека". А ли, он настоји и даје превладај ер:
Н ад пожудом као мудрост неку
има свој у стваралачку сиагу,
сад злу ходи, а сад ходи добру.
Божју правду држи л' ко и закон
бићедика својој отаџбипи,
а ср ам от а к ад зл у дрск о к р е н е.
Свеј епоменуто:величиначовекова,неизбежнасмрт,моћнесиледобраи
зла. Н а сцени могу да се сусретну А нтигона и К реонт !
Речено је већ да у току проучавања ликова ове трагедије треба
откривати психолошки подт ек ст њиховог сценског испољавања. То на-

52. 5 0 Кн>ижевност ијезик
рочито важ и за А нтигону и посебно у драматичном сукобу са Креонтом.
Хор доиста није могао одолети њеном величанственом изгледу („Коле-
бам се! Није л' то божански лик?"
), али њени посгупци су у свему људ-
ск и и т анано психолошк и мотшвисани. Ч ак и у сликовитом казивању
Стражара који ју ј е на делу затекао дата је потресна и дубоко људска
сцена к ада она проналази оскрнављено мртво тело свога брата:
Тек вихор мину после дуга времена,
кад ето девој ке где горко закука
к о пт и ц а гл асо м т а н а н им . к ад у гл ед а
гнездашце пусто, празан лежај без млади' .
И она, к ад мртваца гола примети,
зај ауче, а оне страшним клетвама
све проклињаше кој и то учинише.
(...)
А ми, кад све то видесмо, потрчимо
и склептамо је, ал'
ј е ништа не би страх.
Ослобођена унутрашњетензије и страхајер јевећ остварила дело закој е
сме и у смрт да пође, А нтигона супериорно доминира над свима који су
запрепашћени сазнањем да је то баш она учинила. То запрепашћењеј е
нарочито видно у Креонту који се и у говорном контакту са саговорници-
ма једва сналази (реплицира кратким, често неодређеним питањима).
Његову царску срџбу и повређену суј ету („И ти се дрзну закон тај да
погазиш?"
) она ће иронично и пркосно омаловажити, надмоћно доказу-
јући дајету сулуду одлуку изрекао ипак овоземаљски смртник ,и славиће
неписане бож анскезаконе који су трајниј и и од саме смрти:
Та ваљда не даде ми Див ту наредбу,
ни Правда, сустанаркадоњих богова
ш т о људм а о ве п ост ав иш е зако не .
Не сматрах тако јаком твоју наредбу
да божј е, неписане, сталне законе
претећи може;ти си ипак смртан створ.
(...)
Та знала сам дамрети морам, како не?
П а да и не нареди ти. Но, умрем ли
пре времена, то ко добит само узимам.
Ко ж иви као ј а, у многим јадима,
зар не би н>ему смрт спасењедонела?
Па и ј а нећу ж алити ако дочекам
овакав удес. А ли да сам поднела
да мој е мај ке син без гроба иструне,
е, то бих жалила; ал
'
за смрт не марим.
И гу се у свести гледалаца/читалаца Антигонин лик умнож ава. Она ј е
трагична ћерка ј ош трагичнијег Едипа, али и печална сестра која не
оплакује само свог несрећног брата Полиника. У њој има нечег и од оне

53. Проучаван>е трагедије у средљој школи 5 1
сестреизнашенароднепесме,штојесебиочиископалазамртвимбратом,
али и од сваке друге сестре која на срећу не мора да дож иви А нтигонину
судбину да би доказала немерљиву љубав према брат у.
То претапаље из индивидуалног и посебног у колективно и опште
Софокле heјош једном остварити у значајној Антигониној реплици ко-
ј ом она одговара на циничну Креонтову изј аву да ће се радовати њеној
см р т и :
Шта чекаш, дакле? Н ишта ми се не свиђа
од речи твој их, нит се свиде икада;
а тако ни теби не годи мој а реч.
А л' от куда бих лепшу славу постигла
но отуд што сахраних брата рођеног?
Тасви би рекли да се њимамили то
кадјезика им не би затварао страх.
Изапојединачног пркосаи истинољубљаодважнедевојкекојасеосећакао
потпун победник над суровим царем - крије се колективни револт њених
суграђана кој и не смеју да кажу јавно оно што мисле о свом бахатом
вл адар у .
Можда је већ овај тренутак погодан да се у условима наст авне
инт ерпрет ације т рагедиј е раскрсти са аристотеловском хамартшј ом.
Раниј е припремљени и добро обавештени ученици, уз наставникову по-
моћ, подсетиће на А ристотелово размишљаље о т рагичној кривици, а
затим ће се доказивати да протагониста трагедије не може бити „крив"
за оно што ради. Јер, то ниј е само ibei oeo морално и уопште ж ивотно
одређење, већ је то схватаље и огромне већине људи чије су мисли,
осећања, жеље и надања оп1елоп1ворени у трагичком хероју. Он страда
и пати уместо свих добрих људи овога света, јер брани њихове зајед-
ничке животне вредности. Гледаоци/читаоци саосећају са њим као и са
својим алт ер ei o, „јер сажаљење изазива само онај ко незаслужено пати
а страх онај ко је нама самима сличан"
(Аристотел). Антигона ј е из-
вршила високо морални чин зато што га сматра својом часном дуж-
ношћу и што је имала храбрости да га испуни по сваку цену. И њени
суграђани интимно мисле као и она, али немају одважности ни да кажу
гласно то што мисле, а к амоли да га остваре. Она, дакле, „нити пада
у несрећу због свој е злоће и свог неваљалсгва,,, нити „због неке по-
грешке (кривице)
"
, него управо због изузет них људских врлина које
творе њено карактерно језгро и због којих је једино могла остварити
своју одлуку („За љубав, не за мржњу, ја сам рођена!"
). А само такви
појединци могу бити прот агонист и правет раГедије? Уосталом, учени-
цима се може скренути пажња и на то да је у светској литератури (на-
3 Овде ни судбинска кривица (проклетство Едипове и Јокасгинедеце) не би била
убедљивајерје ни Софокле није користио као конституент драмске радње.

54. 52 К њижевност ијезик
сталој после Аристотела) много кљижевних ликова и изван трагедије,
који пате и страдају, боре се за људске идеале и плаћају њихово оства-
рење ж ивотима, а нико и не помиње њихову „трагичну кривицу
". Н ити
има потребе.
Највећа животна аутентичност у вајању А нтигониног лика оства-
рена ј е у чет врт ој еписодиј и у којој се она сценски појављује последњи
пут. Трагички ток радње је непроменљив и свима ј е подједнако јасно,
и онима у свету трагедиј е и онима изван ње, да се приближава кат а-
ст рофа. Драматични сукоби су се већ одиграли (јед ан од њих је и сукоб
Креонт - Хемон) и времеј е за покрстање снажних емоциј а. Свеје пред-
видео овај маг дионизиј ских позоришних светковина: да омогући не-
срећној девојци да печали над својом уклетом младошћу, али да покрене
и колект ивно осећање саж аљења и ст раха пред недокучивом игром
судбине и немерљивом божанском моћи; да покаже како је велеумна
Едипова кћи, пре свега, обичан човек који је немоћна жртва владарске
осионости и безумља, али и да истакне њен светао лик до божанск их
висина. Зато је јадиковка замишљена као својеврстан говорно-музички
дијалог између Антигоне и хора односно Х оровође:
А Н Т И Г ОН А
Ох, гледајтеме, људи завичај амог,
п осл едњ и пут сад
ходим болна и сунчев сј ај
гледам , е во , п о сл едњ и пу т ,
никад више! Живу ме Х ад
води, куд he отићи сви,
на обалеА херонта;
с в ат о в а ц н е п е в а ш е м и ,
нити ми когодјош,
ко младој песму запева,
већ Ахеронт ми ложница!
(...)
Х О Р О В О Ђ А
А л' велику славу си постигла ти
што страдаш и с бозимаједнаку коб
и жива и покојнаделиш.
(...)
До крајње ти се смелости попну,
до Правдина високог стигласи прага.
Ако се макар и делимично реконструише могуће сценско извођење ове
трагедије у Софоклово време, може се замислити како је снажан утисак
морао оставит и т ак ав призор испуњен соло песмама, музичк ом прат њ ом ,
вер оватн о и ритмичк им пок рет има пред ог ромном масом људи уст аласа-
них осећања. Зато А нтигона неколике завршне реплик е изговара к ао

55. Проучавање трагедије у средњој школи 53
монологе, иако ј е на сцену већ ступио окрутни Креонт да доврши своје
погубно дело. Оне су вечито опраштање од живих и призивање драгих
мртвих, али и тешка оптужба и клетва које несрећница сваљуј е на главу
сур овог и н еп р аведн ог вл аст одр ш ца.
Последњу њену реплику писац је брижљиво припремио. То ј е по-
т ресно и неп овр ат н о опраш т ање од оних н а сцени али и ш ир е- од за-
вичаја, и још даље - од самих богова и живота који они дарују. А по-
следњим стихом о испуњењу свет е дуж ност и к ао да је ова трагична
хероина поново враћена у вечито трај ање какво може да осигура само
н а ц и о н а л н а л е г е н д а :
О тебански крају, очинска земљо,
о богови дедова наших!
Beh водеме, ево, не остајем више!
О, гледајтемене, старешинеТебе,
гдеј едина остах, царева ћерк а,
и к ак о и од ко г а ч о век а ст р адам
што свету испуних дужност!
Таква и слична размишљања о А нтигони могу се заокруж ити зак -
ључком да је она као т рагички протшгонист а далеко превазишла ок -
вире класичнегрчкетрагедије, дајепостала несамо непревазиђени узор
т рагичког хероја, него да је прерасла у речит и умепшички знак који
подједнако одушевљава и савремене читаоце/гледаоце као што надах-
њује и уметничке ствараоце.
Скоро истоветан драматуршки поступак Софокле је применио и
у изградњи Креонтовог лика, само што је испољавање његових бројних
слабости још сложеније јер долази у сукоб са свим осталим важним
драмским актерима. О првој његовој сценској појави, у којој хору до-
мишљато образлаже своју самовољну одлуку, увиј ајући је у прозирни
вео књишког мудровања, - делимично је већ речено. Овде ваља истаћи
како му сјајни трагедиограф не дозвољава да носи дуго маску богоу-
годног владара који „брине" о својим поданицима. На вест да је над
Полиниковим лешом већ извршен свети погребни обред и на смирену
и побожну реакцију корифеј а („Одавно, господару, домишљам се ја: /
од божје можда руке то се догоди"
), Креонт ће брут ално источити свој
вл адарск и г н ев :
Умукни, док ме говор твој не расрди!
У један мах далуд и стар не осванеш!
Јер твој а реч је несносна к ад говориш
за мрца оног дасе брину богови.
Тако говори одскорашљи самодржац седекосом предводнику тебанских
стараца, а шта о свом новом цару мислеТебанци - рећи ћеон сам у истој
тој реплици пуној владарске осионости и суревњивости:

56. 54 К љижевмост и језик
Н о неки грађани већ одавно
не подносеме, против мене гунђају,
и тај но га авом тресу, врат не савише
подјарам послушан, дамени угоде.
Прве две подуже Креонтове реплике из прве сценске појаве биле су
довољнедаистакну његовеосновнедуховнеособинесвемоћног али крат-
ковидог, суј етног и осветољубивог властодршца који ће те негат ивне
предзнаке свога карактера носити до пред саму т рагичну кат аст рофу.
И у карактеризацији Креонтовог лика Софокле је остварио право
мајсторство у настојаљу да сваку његову акцију или реакцију танано
психолошки мотивише. К олико му ј е духовне видике засенио сјај вла-
дарског трона види се по томе што се у сукобу са надмоћном Антигоном
ниј е могао до краја ослободити осећања потпуне инфериорности. Не
схвата, чак , да је њеним слободоумним чином и одваж ним понашањем
приморан да гласно и јавно саопшти ту своју подређеност.
Да би показао колико неограничена владарска самовоља може да
деформише новека, Софокле је омогућио Креонту да се искаже још у
двема различитим драмским ситуацијама. У ј едној наступа као окрут ни
от ац који нема разумевања ни за интимне жеље свога сина, а у другој
као свемогући господар који се не либи да оптужи чак и слепог пророка
за среброљубље. Тиме је његова каракт еризација потпуно довршена.
Та разорна силина његове рашчовечености у свему одудара од величине
А нтигонине племенитости. Ученици ће у тумачењу сцена са Х емоном
и Тиресијом показати како је тебански цар стекао непријатеље и у соп-
ственој породици и изван зидина града, а тиме одредио и величину удеса
којим ће бити кажњен на крају трагедиј е.
На примеру сукоба Креонт-Хемон (т рећа еписодија) може се по-
казати сво мајсторство Софоклово у карактеризацији ликова, која је
због драмских конвенција али и непознавања свих могућности драмског
израза, које ћедрама стећи у каснијем свом развоју, - сведена искључиво
на драмско говорење. Без ремарки које би указивале на мизансценску
дескрипцију у понашању актера - изГоворена реч (али такође без то-
налног одређења у ремаркама) ост аје једино изражајно средст во да
се покаже сва драматичност судара распамећеног оца и разумног сина.
Тај сукоб се одвија по свим законитостима добро проучене психолоГиј е
људскоГ афект ивноГ понашања. Приступне реплике су им, у ствари,
они познати Софоклови монолози у којима ликови треба да образложе
неки свој животни став. Наравно, Креонт ће најпре о послушности деце
према родитељима („Та зато људи баш и моле богове / да послушна им
деца диче домове"
), затим ће о породичној несрећи коју може да донесе
зла жена („Та има л' веће ране него рђав друг?"
), а онда ће, са висине
очинског ауторитета, захтевати од Хемона да се одрекне вољене А н-

57. Проучавање трагедије у средњој школи 55
тигоне („Одбаци, пусти мому ту ко душманку, / да некоме у Хаду буде
невеста!"
). Па, не чекајући да му син реилицира, наставља са претњама
и образложењима која треба све да убеде у исправност његове одлуке:
Јер ко у својој кући строго поступа
и пароду ће важити ко правичан.
К о закон гази, или силом обара,
ил
'
м исли да владарима господари,
код мене такав неће стећи похвалу.
Но кога град избере, тога послушај
и у малом и правичном и сунротном!
Дакле, слепа послушност поданика но сваку цену! И нарочито ако се она
тражи од рођене деце. Али, разборити Хемон мисли другачије. Речито,
тактично, мудро - он ће стати на страну разумности, узети у одбрану
недужну девојку, казати шта читав град мисли о очевој одлуци, сликовито
изрећи многе истине о мудрости, надмености и крутости, а на крају ће
предлож ити оцу да промени своју одлуку, јер часно је да паметан човек
послуша и од другог коју мудру реч.
А онда настаје жесток вербални дуел оца и сина који је у кратким
дијалошким репликамадат градацијски врло мотивисано. Креонт тврдо-
главо брани своју одлуку с позиција владарске свемоћи. Хемон упорно
доказује животне истине које су и изнад сваког царског трона. Отац је
све агресивнији јер му је тешко да одбрани нешто чему се живот опире.
Син ј е све поузданиј и у себе јер је сигуран да мисли као и сви поштени
и разумни људи. У својој психолошкој подређености Креонт ће подло
изабрати најсвирепиј и начин да се освети непослушном сину, захтева-
јући да његову несуђену невесту, кој ој ни име не може да изговори од
беса, смак ну пред н.им:
Поведите то грдило, да овај трен
ту издахне пред вереничким очима!
У свом младалачком узбуђењу због очеве срамне безумности и необ-
јашњиве мржње која би да поништи безграничну љубав - Х емон ће отићи
изрекавши претходно страшну претњу коју сулуди отац није схватио оз-
б и љ н о :
Зар преда мном? Одбаци сваки помишљај !
Ту неће пасти она, нит ћеш игда ти
м о г л и ц а у гл едат и о ч им а;
већ бесни ту пред покорним другарима!
Ученици ће у тумачењу сукоба Креонт - Тиресија доказати да је
Софокле зналачки привео крају основну линију трагичког конфликта
која се завршава т рагичком кат аст рофом. Ваљало је и пред чувеним
слепим мудрацем (ученицима се може поменути да се он у одсудном
тренутку јавља и у познатој Софокловој трагедији Цар Едип) показати

58. 56 К н.ижевност и језик
колико је Креонт деформисан у тој свој ој владарској самовољи, али по-
требно је било да мудри пророк и посредник између богова и људи про-
тумачи нека знамења као божји гнев који ће се сручити на Креонтова
плећа, па да овај први пут осет и ст рах пред безумљем које ј е починио.
(Избором одговарајућих делова из њихових дијалога све то биће и убед-
љиво документовано.)
Коначно, у завршној сцени трагедије (ексода) Софокле ћејош јед-
ном показати своју трагедиографску генијалност. Финале ће прво при-
премити последњом стајаћом песмом (пет и ст асимон) у којој хор пева
химну богу „с многим именима"
(Баху), како би покренуо емоциј е чит а-
вог гледалишт а, а затим преко Гласника прво подсећа на варљивост
људске среће („Јер срећа подиже и срећа свакада / строваљује и срећне
ко и несрећне"
) и коначно саопштава потресну вест о несуђеним мла-
денцима („Издахнуће, а живи смрт им скривише"
). Појединости слико-
витог П1асниковог казивања у свести гледалаца стварају нови сценски
прост ор у коме се догађа трагични призор. И све то пред занемелом
мајком Еуридиком. Велики познавалац сцене и људских емоциј а не гре-
ши ни у чему.4Прво ће повући са позорнице печалну мајку, не давши
јој да проговори ни речи (што је свезнајући корифеј убрзо тачно про-
тумачио „али назло смерај еднако / и велики мук и силнавиказалудна"
),
затим ће преко DiacHHKa објавити Хемонов трагични подвиг („он свету
показа колико безумље / човеку од свих јада јад је највећи"
) и коначно
на сцену изводи сада болом скрханог оца да одјадикује тужбалице, прво
за мртвим сином, а затим и за сином и за супругом кој а је себи одузела
ж и в о т .
Све то узбуђује и читаоца скоро два и по миленијума после Со-
фокла, а како ли су тек моша бити узвитлана осећања ондашњих гле-
далаца пред којима се прик азивао спектакуларан призор к ак ав се данас
делимично може једино доживети ј ош у великим операма попут оних
из „Нибелуншког прстена" РихардаВагнераили „Бориса Годунова" Мо-
деста Мусоргског! Зато је Аристотел и могао рећи за трагедију да „иза-
зивањем саж аљења и ст раха врши прочишћавање т аквих афекат а".
Тумачењем појединих делова из Креонтових тужбалица, које и засебно
посматране представљају лирске творевине највишег поетског ранга,
ученицима ће се пој аснити и питање аристотеловске кат арсе и закљу-
чити да ни оно, к ао ни питање хамарт ије, ниј е од пресудног значаја за
вредновање ове Софоклове трагедиј е али и трагедије уопште. Јер, ве-
лике уметничкетворевине, свеједно којеврсте биле, великејесу по томе
4 Алисезатоможего воритиотомедаистотаковеликиАристотелможедапогреши
к ада сматра неубедљивом драмску ситуацију у којој Хемон, пре него што he се убити,
покушавадаубије свог оца.

59. Проучавање трагедијеу средњој школи 57
колико су способне да покрену одговарајуће смоције у ономе ко их до-
живл>ава, свеједно када и свеједно где. Данашњи читаоци из многих дела
и изван трагедије сазнају о многим несрећама које могу да задесе чове-
ка, саосећају са њим, пате и страхују, а када и заврше смрћу а остваре
претходно неки виши људски идеал, они осећају неку „тиху радост" птго
се све то тако може догодити у овом трошном л>удском животу. При
том, не размишљају ни о каквој катарси. Запгго би то чинили само онда
када читају или гледају трагедију?!
А да је ова Софоклова трагедија врхунско уметничко остварење
г овор и и чињ ениц а да ни п осл е т олик о ду г ог хода к р оз вр ем е и п р ост ор
ниј е скоро ништа изгубило од своје способности да зрачи многе истине
о човеку. И да надахњуј е. Зато ће се крајем овога часа обавити договор
са ученицима који су обухваћени додат ном наст авом и, евентуално,
радом у драмској дружини да потраже драмска дела Жака Ануја и До-
миника Смолеа која носе исти наслов - Ант игона, а да ће се о начину
припремања за њихово проучавање накнадно договорити.5
5 Наставник he по потреби продужити проучавањеоведрамејош наједном часу, с
тим што би се нањему могло говоритио односу савременог и хеленског сценског извођења
дела, читати одломци по улогама, издвај ати многе лепемисли заучење напамет, итд.

61. П Р И Л О З И
ДРА ГАН А МРШЕВИЋ-РА ДОВИЋ (Београд)
К РА Љ М И Л А Н У С Р П С К О Ј Ф РА З Е О Л О Г И Ј И
1. Пишући о владавини М илана Обреновића, Слободан Јовановић
ће рећи да овј краљ „није узбудио народну машту
" и да „у народу нема
прича о њему, те да „народ ниј е разрадио његову личност к ао К ара-
ђорђеву и Милошеву
"1. „Карађорђе и Милош прешли су из историје у
легенду
"
, „М илану се то ниј е десило"
, к аже С. Јовановић. А негдоте ве-
зане за краља Милана, као „теразијска бомба" или „смедеревски на-
мештај
"
, кој е се у овој студији помињу, данас су само у сећању старих
Београђана. Занимљиво је, пак , да је личност краља Милана оставила
трага у језику, и то у лексици и фразеологији.
2. У раду Лнт ропонимски елемент и у српскохрват ским фразео-
лошким и Гномским обрт има2Егон Фекете ће поменути мали број ис-
торијских личности чије име улази у састав пој единих фразеолошких
јединица. Ту се поред Кулина бана, Краљевића Марка, кнеза Лазара,
Сибињанин Јанка, иомиње и краљ Милан у изразу бит и краљ Милан.
Овај израз са значењем „победнички се осећати (углавном после неког
успешно обављеног посла, преброђене препреке)
"
делимични је сино-
ним фразеологизма бит и на коњу, а постојећи речници српског језик а
га не бележе. Занима нас мотивационо значење овог израза (бит и, по-
ст ат и краљ М илан), к ао и поређења - ж иви као краљ М илан.
3. Поредбени фразеологизам ж иви као краљ Милан члан ј е фра-
зеолошк ог низа ж иви као (мали) бог, као (мали) цар, као паша к ој и се
твори према моделу у кој ем именичка компонента има ослабљено пред-
метно значење које се своди на значење доминантне особине, а одатле
именице може да развије и самосталну метафоричну употребу изван
1 СлободанЈовановић,ВладаМилаиаОбреиовића. КњиГадруга(1878-18S9),Сабра-
наделаСлободанаЈовановића,том5, Београд, 1990(
' 1927),373. (Књигапрва(1868-1878),
том4,4926).
2 Зборник Матице српске за филологију и лингвистику XXVII-XXVIII, Нови Сад,
1984-1985,835-843.

62. 60 Књижевмост ијезик
фразеолошког контекста као симбол за датао значење, нпр. паша! гроф!
и сл.3 Израз живи као крал>Милан употребићемо да означимо да неко
„живи добро, лагодно, да ужива, а можемо, на основу литературе, прет-
поставити и његову историјску подлогу.
Из студије Слободана Јовановића сазнајемо да краљ Милан није
био посебно богат, ни упола као к нез Михајло, али да ј е трошио дво-
струко више наследивши расипништво и разметљивост од својих роди-
теља. Н а његовом се двору „бордо и шампањац ниј е пио, него проси-
пао"
, „ одело које би обукао једанпут или два пута, одмах би бацао или
поклањао своме јегеру
"
,
"
„рукавице је мењао два-три пара дневно"
, и
уживао да расипнички поклања скупе дарове (1, 169). Очекивали бисмо
да краљево расипништво изазове код савременика осуду или бар него-
довање у незадовољству, али се десило да је у ј езичком осећању оног
дела говорник а кој има ј е овај израз близак , превагнуло дивљење и за-
вист који су мотивисали значење израза ж иви као краљ Милан и оси-
г у р ал и м у м ест о у м одел у .
Ни значајно богатији од краља Милана, кнез Милош и кнез М и-
хајло, нису у народу запамћени као богаташи, нити су оставили так ав
траг у језику. У српском језику кад треба изразити значење „бити веома,
ј ако богат"
употребиће се поређење богат као Крсз. У саставу израза
ј е име лидијског краља Креза (563-546.г. пре н.е.) „који је због великог
богатства постао синоним за богаташа"
(Енциклопедија Лексикограф-
ског завода). Крез је установио праксу, која је иначе вековима пре њега
била позната на Блиском Истоку, да се драгоцени метали користе за
размену, али ју је донунио давањем гарантија за тачни однос цене сваког
комада метала и његове тежине.4 Име овог богатог краља које је са
симболичком функциј ом у ошитем фразеолошком моделу са значењем
„бити јако богат"
, ниједна национална историјска личњост није заме-
нила. Краљ Милан ће, пак, као и многи други владари чији је лик био
утиснут у новцу, остати трајно у српској лексици, и то у народним на-
зивима једне новчане јединице.
Међу многим успешним настојањима овог краља да од Србије
створи модерну и просвећену државу, помиње се увођење железнице,
оснивање Н ародне банке, завођење обавезног основног школовања,
укидање телесне казне, увођење стајаће војске, а за краља Милана по-
чео је први пут у ослобођеној Србији да се кује и сребрн новац (1, 178).
У Речнику Српске академиј е наук а забележно је да је тада ковани новац
3 Уп. Фразеолошке глаголско-имеиичкесиншагмеу савременом сриско-хрвашском
ј езику, Београд, 1987, 93 (в.литературу натом месту).
4 И.Е. Гелћб, OnbiTизучениипиа.ма(Основн грамматологии),ред. I.М. Дв^конов,
М оск ва, 1982, 192.

63. К раљ Миламу српској фрачеологиј и 6 1
од пола динара с ликом краља М нлана, стонарац, у народу био познат
под именима м иланче и миланчић.
Иначе, за сребрни новац употребљавао се назив беле паре, бели
новци, уп. Чувај бијеле новце за црне дане (Вук, Српске народне посло-
вице, бр. 350); уп. у Речнику СА НУ - бео у значењу „сребрн, украшен
сребром; сј ајан"
(под бео, знач. 7); исп. бели грош, бела крајцара, паре
бј елице и сл. У једном указу из 1833. г. кнез Милош наређује да се
стока при извозу у „Цесарију
" мора бар једним делом наплатити у „бје-
лим новцима"5. Из ове терминологије да поменемо да се за новац који
је одговарао својој номиналној вредности употребљавао назив „добар
новац
"
, у значељу „исправан"
, а за лажни новац - „зле паре" . Према
Константину Јиречеку, краљ Урош II пише 1303. г. Дубровчанима „да
му дају само добар новац, јер Грци неће да приме „зле динаре" . И овај
термин је оставио трага у српској фразеологији, исп. познајем т е као
злу (рђаву) пару, као калпузан-пару у значењу „врло добро те познајем,
сасвим те познајем"
(препознајем те као лажни новац од правог)6.
Дакле, ако су сребрни новчићи с краљевим ликом били у народу
називани по краљевом имену, то само сведочи о извесној краљевој по-
пул ар н о ст и .
4. Читајући Слободана Јовановића, сазнајемо да краљ Милан није
само живео расипнички, већ је имао и многе негативне црте. Понашао
се диктаторски и ннмало краљевски; противници су га сматрали за јед-
ног од највећих тирана наше историје; такође је међу српским влада-
рима 19. в. био најмањенационалан (II, 199). Уз поменуту разметљивост,
био је претерано самољубив и сујетан. Занимао ј е своје савременике
не само начином вођења политике, већ и властитом личношћу. К раљ
је много полаго на утисак који оставл,а на друге. „У његовој природи
било је нечег глумачког"
, пише С.Јовановић (II, 373). Вероватно од овог
утиска који ј е краљ остављао на савременике и треба поћи у објашњењу
значења израза бит и краљ Милан.
У поменутом раду Егон Фекете наглашава да је за реализацију
израза неопходан шири контекст и илуструје га примером: „А ко данас
положим испит, бићу краљ Милан"
у значењу „одлично ће бити, сј ајно
ћу проћи"
(рећи ће, на пример, студент уочи испита). А ево још једног
илустративног иримера из језика Добрила Ненадића, у кој ем ј една од
личности главном јунаку каже: „Знаш ли пгга си ти за све њих? Краљ
5 Мита Петровић, Финансијеи усшанове обновљене Србије. Књига I (Од доласка
Срба на Балканско полуост рво до 1842), Београд 1897,219.
6 КонстантииЈиречек,Ист оријаСрба.ДруГакњиГа(култ урнаист орија), Београд,
21952,204-205.(Калпузан-паресубилилажнитурскиновци,тантузи,безикаквевредности,
и завреме кнеза Милошаубацивани у Србију из Влашке и Немачке.)

64. 62 Књижевност иј език
Милан, Џинџи, к ад ти кажем"
(К иша, 109), тј . „ти си изнад њих"
, „не
могу ти ни прићи".
Чини се да је ова интерпретациј а нај ближ а правом значењу израза
које ј е мотивисано утиском који је сујетни краљ остављао на своје по-
данике. Тако Слободан Јовановић бележи како је краљ „био свестан
својих интелек гуалних способности, па их је чак и прецењивао. Његова
бистрина схватања и ј асноћа изражавања заносила је (и) њега самог"
(I, 172). Био је леп као појава; „у зеленој гардијској униформи (...), с
погледом и држањем охола господара, краљ Милан је, на великим па-
радама, бацао све у засенак ; ниједан од његових министра и ђенерала
није се крај њега опажао (II, 200). „Имао је јако развијено самољубље
које је већ прелазило у болест. Хтео је да буде средиште око кој ег ће
се Србија окретати". „Он је све вукао к себи (...) и није дао ником да
се поред њега истиче"
(II, 374).
Ови цитати довољно илуструју оне црте краља Милана, које мож-
да нису могле „да узбуде народну машту
"
, нити да изазову так ву сим-
патију код поданика да би се они према свом владару благонаклониј е
односили, али су несумњиво будиле дивљење које, помешано са завиш-
ћу, лежи у основи значења израза живет и као краљ Милан и бит и
краљ М илан.

65. СН ЕЖА Н А СА МА РЏИЈА (Београд)
К Н Е З М И Л О Ш У П РИ Ч А М А М И Л А Н А Td. М И Л И ћ Е В И ћ А
Милан Ђ. Милићевић занимљива је појава у историји српске књи-
жевности - по разноврсности својих интересовања, по броју дела која
је штампао за живота, по једнодушним похвалама својих сувременика
и по негативним оценама које су о његовим књигама изрицали кри-
тичари и историчари књижевности у XX веку. Почевши са објављива-
њем 1851, као двадесетогодишњак1, Милићевић је у свом времену био
познат и признат педагог, преводилац, аутобиограф и путописац, исто-
ричар, етнограф и сакупљач народног блага, али ј е највише признања
добијао као писац. Његове Зимње вечери (1879) Ђура Даничић сврстао
је „међу најљепшима"
у српској књижевности, назвавши Милићевића
ствараоцем „српскеновелистике"2.Милићевићев књижевни радхвалили
су „најугледнији људи међу Србима и Хрватима"3. Већ и наслови које
је давао књигама приповедака, попут Зимњих вечери, Лет њих вечери
(1880), Међудневице (1885), откривају основну пишчеву оријентацију.
Након Јоксима Новића, уз Љубишу и Врчевића, Ш апчанина и Јована
Грчића, Милићевић је представник оног тока српске књижевности који
припада „Вуковој школи" и прелазној етапи од народне (народске) до
уметничкекњижевности4. Рад Вука Караџића подстицаоје Милићевића
да у својим делима описује историјске догађаје и личности, крајеве и
живот народа, остављајући тако велики број етнографских и историј-
ско-географских списа. Сва његова бројна дела пратила је и велика по-
1 СпоменицаоМ.Ђ.Милчћевићу, Београд, 1901,стр. 115-123.
2 М.Ђ.Милићевић, Јурмуса и Фапиша, Београд, 1879, предговор. В. такође нав.
студије П .Поповића и Ј.Живановића.
3 ОценеМилићевићевих Зимњнх вечерипредставиојеП.Поповић,М.Ђ.Мчлићевић
и Л.К.Лазаревић и њихове прве приповет ке, „ Годишњица Н иколе Чупића"
, X LVIII, 1939,
стр. 156.
4 Ј.Скерлић, Ист оријасрпскекњижевност и, Београд, 1967, стр.324-328.

66. 6 4 К њижевност и језик
пуларност: „После Доситеја и Вука ничиј а се кљига у српског народа
није читала више од Милићевићеве"5.
М еђутим, у XX веку Милићевићеви списи добијали су сасвим дру-
гачије оцене. Н ајоштрије примедбе изрекао је Љубомир Недић, освет-
љавајући целокупно М илићевићево дело, и показујући да ј е Милићевић
био „без велике културе литерарне, без спреме и без талента за и једну
врсту књижевности"6. Овакав став, донекле ублажен, изнео је и Тихо-
мир Ђорђевић, сматрајући да су различита интересоваља, нестручна
спрема и разноврсност „службеног занимања" лишиле М илићевића
„праве стручности у свакој грани рада"7. Јеремија Живановић покушао
је да покаже значај М илићевићеве појаве, сматрајући претераним и Да-
ничићев хвалоспев и Недићев став да Милићевић није ни писац, ни књи-
жевник него „човек који с књигомради"8.ЗаВладимираЋоровићаМи-
лићевић је „више причалонего уметник"9, а за Павла ПоповићаМилан
Ђ. Милићевић „није уметник уопште"10.
Ако су овако различити приступи оним делима у којима је Ми-
лићевићево ауторство неспорно, још већи проблем представља његова
књига К нез Милош у причама (1891). У студији о Милићевићу Недић
је ово дело осветлио посебним поглављем - „Сакупљач". Милићевићеве
збирке оваквог типа Тихомир Ђорђевић укључио је међу историјско-ге-
ографско-етнолошке Милићевићеве радове. Од Скерлића, историчари
књижевности овај део Милићевићевог опуса одређују као историјске и
фолклорне списе, неки спомињу да је Милићевић „купио по народу при-
чања"11или, једноставно потпуно искључују оваква дела при представ-
љању Милићевићевог живота и рада. Занимл,иво је, међутим, да се по
изласку прича о Кнезу Милошу из штампеу приказу из „Босанскевиле"
Милићевић одређује искључиво к ао писац, чије су приповетке „иначе
тако лијепе и занимиљиве, да их човјек у сласт чита"12.
Измећу писца и сакупљача усмене баштине као да ни сам Мили-
ћевић није постављао јасну границу. У предговору својим Зимњим ве-
чер има пише да не доноси збирку приповедака, већ „прича, црта, бе-
леж ака, сцена, епизода, утисак а, обрађених онако к ако ј е умео да их
5 Ј.М, Поменик: Милан Ђ. Милићевнћ (4. VI 1831 - 4. XI 1908), „ Братст во"
,XIV, 1911,
стр.292.
6 Љ.Недић,Новијисрпскиписци, критшчкестудије,Београд,19232,стр.77.
7 Милићевићевакњига, Београд, 1909,Т.Р.Ђорђевић,Милан Ђ. Милићевић, ст р. 11.
8 Ист о,Ј.Живановић,Милићевић као приповедач, ст р. 35.
' Народнаенциклопедија,II.
10П.Поповић, Нав. ст удија,стр. 150.
11СН. Segvić, Kratka povijest hrvatske (srpske) knj iževnosti od prvihpočetaka do god. 1900,
Zagreb, 1911, стр. 145.
12„Босанскавила"
, VI,20, 1891,стр.318.

67. К нез М илош у причама МиланаЂ. М илиНевића 65
обради један самоук". С друге стране, ма колико Милићевић оспоравао
ауторски удео у обради текстова, Кнез Милош у причама не може се
посматрати као збирка народних умотворина.
У предговору Милићевић себепредстављакао сабирача, који је„кроз
дуге низове година прибирао приче о кнезу Милошу
"
, а највише их је чуо
„од лица која су била близу покојном кнезу. Мало њих дошло ми је из
друге или треће руке"
(стр. VII). Обавсштавајући даље о свом раду, Ми-
лићевић поступа попут Врчевића, наглашавајући тешкоће при преношењу
сложеног контекста приповедања у писану форму.Током целог предговора
уверава читаоце у аутентичност - истинитосг грађе коју је записивао. Исто-
времено, Милићевић саопштава и ноступке стилизације, оправдавајући их
усклађивањем темперамента и карактера кнеза М илоша са литерарним
„укусом и пристојношћу
". Приче о Милошу нису тек записи усменог ка-
зивања, јер где се „догодило да је Госпођа Истина била нага, ту сам се
више пута сгарао оденути је велом тако провидним какав ми је гипкост
српског језика могла дати"
(стр. X). Већ је због ових разлога свака при-
поветка пролазила кроз двоструку цензуру - пристојности и ауторске обра-
де туђих сећања. Милићевић је, заправо, сваку причу - писао, уједначавао,
стварао особен хибридни облик који се приближавао (усменој) анегдоти,
пр ичању о ж ивоту , новел и.
До које мере Милићевић ниј е правио разлику између ауторске
приповетке, описа народног живота и записа усмене варијанте, говори
и чињеница да је управо неке од анегдота о Милошу дословно прештам-
павао у склопу својих ауторских дела. (Такав поступак, додуше, није
био усамљенслучај токомдругеполовинеXIX века13.) АнегдотаоУжи-
чанину кој и тражи капетанство нашла се, на пример, „у књизи Кнсз
Милош у причама, а затим у књизи К нез Михаило, и на послетку у
Међудневици (...) у већој свој ој приповетци Јурмуса и Фат има уплео
(је) разне анегдоте о Кнезу Милошу (...) равно десет анегдота (које се,
уосталом, све могу читати, истим речима испричане, и у књизи његовој
о Кнезу Милошу)
"14.
Док су писци епохе реализма полазили од анегдоте и подређивали
јеструктурисвојих дела15, ањиховипретходници проширивали овај јед-
ноставни приповедни облик у „јуначку приповетку
"16, Милићевићјепи-
13Овакав поступак био је чест у дневницима и путописима, али су и сакупљачи из
збирки народних причапрештампавалитекстовеусвој адела. В: В. Врчевићев,Низ српских
приповиј едака (1881), његовеНароднеприповијесиш и пресудеиз ж ивот а по Боки Кот ор-
ској, ХерцеГовини и Црној Гори (1890) или дело М. Стој ановића, Slike iz zivota hrvatskoga
narodapo Slavonij i i Sricmu (1881).
14Љ.Недић,Нав. дело,стр.80и 106-107.
15Д.Вученов, ТраГом епохереализма,Крушевац, 1981,стр. 99-106.
16Д.Иванић, Српскаприповијет каизмеђу романт икеиреализма, Београд, 1976.

68. 66 К њижевност и језик
сао анегдоте. Н еке од њих до тада мож да још нису успеле да се, честим
усменим преношењем укључе у традиционални фонд, уобличе к ао „зби-
ј ена пројекција"
, „сажета оштроумна причица с поентом (...) скривена
историјаиз приватног жвотанекезначајнеисторијскеличности"17. По-
лазећи од казивања, сећања људи из Милошеве околине, Милићевић је
пресликавао тон анегдотског казивања, састављајући причу као „ј едру
и збијену
"
усмену анегдоту, која „не заодева догађај онисом околине"
,
„има само јасне контрасте"
, „захвата мало, а осветли оштро"
, износи
карактеристично, али не карикира18. Ипак, баш у овим нивоима и спе-
цифичним структурним обележјима анешоте, најјасније се уочавају Ми-
лићевићеве литерарне интервенције. У основи полазећи од „сукоба рад-
ње" или „сукоба речи"
, Милићевић је често и догађај и поенту прошири-
вао детаљима, настојећи да urro потпуниј е представи ситуацију око кне-
за, друге ликове, особину главног јунака, његово емотивно, духовно и
душевно богатство.
Како би догађај био што јаснији, Милићевић додаје анегдоти еле-
менте прецизне локализације („Једнога дана, месеца фебруара, 1859"
,
„Некако првих дана месеца априла 1860"
, „У пролеће године 1848. у
Карловцима"
, „Платон А. Симоновић, године 1857, види се с кнезом
Милошем у Бечу
"
, „Године 1859, јануара 25, уђе у Београд
"
) и тако кон-
струише особите иницијалне формуле својих прича.
Осим именовања људи са којима је Милош у контакту, писац уме
и да сачува приватност појединих личности, означавајући их само ини-
цијалом. Врло често даје свој коментар о јунацима, иако начин њиховог
реаговања довољно говори о одређеној особини: „једном сељаку, поз-
натом хвалиши"
(стр. 6), „настави Амиџа, који јеувек миловао говорити
уз пркос (стр. 141), „лукави Дубарџибаша"
(стр. 121), „Јован је човек
паметан"
(стр. 216). Оваквим апозицијама повећава се удео писца у
склопу приче, а догађај сам постаје мање занимљив. Осим карактери-
зације ликова, Милићевић успорава приповедање малим портретима:
„Луњавица је био човек плав, пун, бубуљичав по лицу, и уопште врло
ружан наочи"
(стр.13);„У тај мах изадеснепевницеизиђеједанмлад,леп
човек,у немачком оделу
"
(стр. 85);„То беј ашенекакав сиромашак,хаљи-
не му беху половне, прси раздрљене, и читав влас длака избио му из
недара.Ми сви други бесмоили у чоси или у новим гуњевима, анакоњима
имасмосарајевскаседла,и сву орму одабрану
"
(стр.134).
17Н.Милошевић-Ђорђевић, Анегдот а. Бајка. Речник усмеша књиж евних родова и
врст а, I,„Књижевнаисторија"
, Београд,VII,25, 1974;Р.Пешић иН.Милошевић-Ђорђевић,
Народнакњиж евност , Београд, 1984, стр. 15.
18П.Слијепчевић, Анегдотакао уметничко дело,Цетин.е,1929,стр.4.

69. К иез Милош у причама МиланаЂ. Милићевића 6 7
Све то утиче на прошириваше текстова, од којих неки прерастају
у развиј енију форму блиску новели. У таквим приповедањима, пишчеве
интервенције су очигледне: „Е, што је лепа, хоће ли је бити?! рече он
сам у себи (...) Милош погледа у Љубицу. Она бејаше модра у лицу,
доња јој је усна дрхтала, а рње у носу беху јој се уздигле на више (...)
Милош оста сам, замишљен. Изнутра му говораше некакав гласак: -Пра-
во ти каже! тако и јесте (...) У тај мах Петрија прође поред Милоша,
и ограну га, к ао ј утарње сунашце, свој им лепим крупним очима. М илош
се трже и одмах помисли ..."
(стр. 39-41).
К ао објективни, свезнајући казивач, М илићевић воли да употреби
унутарњи монолог („Ево згоде, помисли Илија - да и ј а мој лепи ћурак
понесем у сласт !"
, стр. 90; „ Е,
'вала Богу, помисли Јован сам у себи -
ј амачно не ће сећи главе ..."
, стр. 225), поступак који није својствен усме-
н ом к аз и ва њу .
Док један део приповедак а проширује, Милићевић, с друге стране,
примењуј е и супротан начин обликовања „грађе" . Н акон основног ски-
цирања околности, саопштава се Милошева изј ава, коментар, запаж ање
или закључак. Приповедање је редуковано, али дуги монолози пригу-
шавају поенту или евентуалне елементе за афористичко уопштавање.
Занимљиво је да су овакве статичне сцене нај чешће у кругу прича које
треба да представе М илоша у рату. Али и у другим приповетк ама оп-
ширност монолога одузима језгровитост репликама. Представљајући
ликове и пуштајући им да се сами прикажу, приповедач се само при-
ви дн о п овл ач и у др уг и п л ан .
Извесну динамику у причањима о кнезу М илошу М илићевић ипак
постиже покушај има да лик ок арактерише особеностима његовог го-
вора. Осим препознатљиве М илошеве узречице и целог тона његовог
исказа (и када хвали, и к ада се љути и куди), Прекоморавац предлаже
„Да га удавимо сас ј астуци"
(стр. 96), покрштени доктор лоше говори
српски: „Таман ја нађем једно паметно човек и мислим: 'Ово може да
буде једно добро воденичар
'
, а после чујем: Њега га узео Господар за
советник"
(стр. 167). Турчин исповеда свој страх од Милоша: „Униђосмо
бива у собу. М илош сј еди на шилтету и пуши духан. На глави му биј ела
хамедија, бива, као у султана ... Бирден ми уђосмо, он викну..."
(стр.
145). Али, занимљива је нага ашена иронијска дистанца према Вуку К а-
раџићу, у чиј ем се говору као фраза-поштапалица појављује: „Мајн гот"
(стр. 270). И ово пресликавање туђег говора у функцији ј е Милићеви-
ћеве потребе да се не посумња у аутентичност ириче, али ј е као посту-
пак грађења јунака и ситуациј е веома развиј ен у шаљивим причама (по-
себно о неспоразуму због неразумевања страног језика).
У аутентичност својих прича уверава Милићевић позивајући се на
људе који су му приповедали: „Ово ми је причао Милован Пејчиновић

70. 6 8 К њижевност и језик
23. новембра 1873. у К нежевом двору у Крагујевцу (...) ово ј е написано,
iio к азнвању
'
Тетка Тоне'
, Цукићеве свасти, којој је целу ствар причала
К негиња Љубица"
(стр. 37). Неколике приповетке М илићевић је у це-
лини формулисао као сећање једног лика или исказ, разговор Милошев
са другима. У њимај е сужено приповедачево коментарисање, подређено
преношењу разговора. За све приповетке, међутим, Милићевић тврди
на крај у к њиге да су усмене или „усмено исказане чињенице из М и-
лошева живота и рада"
(стр. 309). Само за причу Бар плсмић, Милиће-
вић даје уводну напомену да је сличну прочитао у „једном београдском
листу
". Ипак, сакупљајући грађу о кнезу Милошу Милићевић није по-
лазио само од усмених варијаната. Један од његових штампаних извора
је Разбибрига, коју је Коста Костић објавио 1880. Костићеве текстове
(или приче из евентуалног К остићевог извора) Милићевић ј е прештам-
пао дословно,понекаднезнатно мењајућипојединеформулације19. Иако
ј е из К остићеве књиге преузео само осам прича, Милићевић ј е можда
и из других писаних извора сабирао ону грађу за коју ј е тврдио да је у
потпуности усмено казивана. Подударност Костићевог и Милићевиће-
вог текста (видети прилог) не би била могућа да је Милићевић слушао
и записао усмену варијанту.
О сопственој улози при настанку књиге о М илошу Милићевић је
најбољи пример дао приповетком Удовичка невоља. Он себе недвосми-
слено одређуј е као писца „ових редова": „писцу је та наредба дошла са
свим изненада (...) кад се писац пријави ађутанту (...) писац сад почне
казивати (...) писац се поклони и оде на посао"
(стр. 13-15). На сличан
начин М илићевић се појављуј е у причи К неж еви писари, к ао „писац ових
врста"
(стр. 101). Тиме се писац укључује у онај круг непосредних све-
дока који износе своја сећања и сопствени доживљај кнеза Милоша.
Уосталом, такав Милићевићев однос према историјској личности дирек-
тно ј е саопштен већ у предговору: „Ми кој и смо знали Кнеза Милоша,
који смо слушали његов говор, вршили његове заповести, дивили се
брзини његова мишљења и обиљу његова рада, дужни смо чувати од
заборава све што попуњава слику тогарет кога Србина"
(стр. XI). Ови
15К.К(остић),Разбибрига.Књигазаонекојаиашеодневоље, зубобоље, косшобоље,
Главобоље, и свебољеи Гореи oneкој ижеледасеразвеселе, Панчево, 1880.
РазбибриГа
стр. 1, Кнез Милош и сељак А ндрија
стр. 1-3, К ако се оженио прота М.Ненадовић
стр. 3-4, К нез Милош и страни посланик
стр. 6-7, Кнез Милош и аустријски Срби
стр. 7, Вучић и његове чакшире
стр. 8-9, Орден бабе Јане
стр. 22, К нез Милош и неправедни суд
стр. 23, К нез Милош и поп
К нез М илош у причама
стр. 138-9, АндријаЈокић
стр. 243-5, Рашта се прота оженио
ст р. 158-9, Одговор Вашченку
сгр. 156-7, Срби „немачкари"
стр. 80-1, Вучићеве чакшире
стр. 154-5, Н еобичан орден
стр. 215-16, К ако се Демир брани на суду
стр. 251, Спор попа.

71. К нез Милош у причамаМиланаЂ. Милићевића 6 9
редови нису једини који сведоче о Милићевићевом субјективном при-
ступу кнезу, целокупно дело показује да се спасаваљу од заборава приш-
л о и с ел е к т и в н о и т е н д е н ц и о з н о .
Трудећи се да систематично изложи згоде о М илошу, М илићевић
ј е оформио десет тематских целина: Милош у кући, Милош према жена-
ма, Милош у тековини, Милошева околина, Милош у рату, М илош у
политици, Милош у суђењу и управи, М илош према вери и према оби-
чајима, М илош према науци и научницима, Милош према противницима
својим. Оваквим поступком Милићевић је начинио заокружену поетску
биографију историјске личности. Истоветним начином Вук ј е, на при-
мер, низао песме о М арку, Ватрослав Јагић је рашчланио М аркову еп-
ску слику20, а Стеван Сремац саставио своју збирку о Насрадину21. Ми-
лићевић је поступно изграђивао лик , који је већ (у усменој традициј и)
имао довољно елемената да се издвоји-оформи и к ао особен и к ао ти-
пичан. А ли, за разлику од Вука-сакупљача, Јагића као научника и Срем-
ца к ао писца, М илићевић ниј е могао заузети објективну дистанцу према
свом јунаку. Започевши грађење Милошевог лика поступком ретро-
спективе, М илићевић га најпре приказује као доброћудног и виспреног
старчића, који може да побуди само симпагиј е у околностима када се
су оч ава са н ов им вр ем ен ом и н ач и н ом ж ивл>ењ а, п ом ал о з аз ир е од си н а
- наследника и носи огромну животну енергију, којом и у старости над-
машуј есве из своје околине и плени чак и својим ситничавим, старачким
примедбама. У уводном делу књиге Милићевић спушта Милоша са кња-
жевског трона до обичног човека из народа, кој и се сећа како је служио
за бедну надницу у прошлости (I, 12) или се чуди како кроз такав град
као што је Беч не пролазе трговци са свињама (1, 15). Старац погрешно
тумачи речи страног лекара (II, 8), али узвраћа госпођи која брине за
сиромашне: „ти за њих само чуј еш, а ја сам био у њиховој кожи: знам
како им је"
(II, 6). Милићевићев кнез нази како се броје паре из државне
касе (I, 19, 20), али ће мудро и широкогрудо иоклонити госпођи Ме-
терниковици златом извезену српску народну ношњу, јер зна к ако „сук-
ња регира" : „Зар је она жудна хаљина? Него нека има што други нема"
(II, 7). У таквом контексту и М илошеви односи према женама, његове
авантуре, остваренеи неостваренељубавне згоде,добијају сасвим новазна-
чења. Све се оне правдају Милошевом постојаношћу према Љубици, јер
кад се у старости занесе балерином, сетно уздише: Е, чиншп 'волико,
Миловане, ево овака је била Љубица, када је била девојка!"
(П, 1).
20В: В.Јагић,Марко Краљевић у народним умошворинама,„Словинац"
,Дубровник,
V , 1881.
21Насрадин-хоџа, његове шале, досет ке и лакрдије у приповет кама, С.С(ремац),
Београд, 1894.

72. 70 Кн>ижевност и ј език
Такав кнез Милош, ириближен својом најтоплијом, људском стра-
ном читаоцу, тек ће се у следећим поглављима приказати као ратник,
политичар, судија, државник , који уме да влада и кога поштују. Из широ-
ког комплекса особина и карактеристика историјске личности М илиће-
вић ће избором догађај а и начином излагању наметнути сопствени став,
идеализујући свог јунака. Милићевићев Милош, заправо је антипод Ву-
ковом кнезу из Особит е Грађе за српску ист орију, аманетом остављене
„да се не отвара овога вијека (до године 1900)
"22. До које мере од емо-
т и в н е ан г аж о в ан о ст и п и сц а з ав и си и п р едст ав а о л и к у ан ег до т е - и ст о -
ријској личности, показују разлике између Вуковог излагања о пасошу
који ј е од Милоша добио и Милићевићева прича Вуков пасош (IX, 2).
Са горчином униженог и повређеног човека у свом казивању Вук се
појављује к ао један у низу жртава Милошевог поигравања са људима,
а шт о је „спрдња коме на већу срамоту или штету, то је славнија и
повољнија, и дуже се спомиње и другима приповеда" . Исти догађај , са
позивањем на концепт пасоша кој и ј е држ ао у својим рук ама, Милиће-
вић саопштава у сасвим другачијем тону и са потпуно супротним вред-
новањем поступака. Пошто опширно обј асни однос Милошев према Ву-
ку и пренесе садржину пасоша, Милићевић закључује: „К нез Милош
не само да је све ово знао и повлађивао, него ј е и сам лично помагао
да се ова ишла лепш е н амест и
"
.
И по обради грађе и по односу писца према главном јунаку, Кнез
М илош у причама ј е ауторско дело, утемељено на подраж авању усменог
казивања и особеностимај едноставних приповедних облика (ск аз, прича
о животу, шаљива прича, анешота, виц). Али, ова књига може се по-
сматрати и као особено писано сведочанство о процесима који су се
одвиј али у народној књижевности. Томе посебно у прилог иде чињеница
да између лика и историјског узора/узорка не постоји вишевековна ди-
станца. Пред очима савременика и њиховим настојањима
*
обликује се,
грана и заокружује једна поетска биографија. Истовремено, за попу-
ларну личност-лик везују се интернационални мотиви, а понављањем -
препричавањем конкретан догађај утапа се у шири комплекс традиције,
задобија универзалније могућности примене23, и преношења на друге
ситуације и ликове (видети прилог).
22Занимљивоједаи Вук своју Особит у Грађу, као и Милићевић књигу о Милошу,
пише веома тенденциозно, одабравши само оне епизоде које сведоче о негативним особи-
нама М илошеве личности. И стовремено, и Вук је замислио да свој спис подели у шест
поглавља, од којих је обрадио само прва три. В.С.К араџић, Ист ориј ски списи, I, Сабрана
дела Вука Караџића, књ. XV, прир. Р. Самарџић, Просвета, Београд, 1969, стр. 125-173 и
напоменеи обј ашњења, стр.335-370.
23„С преласком у традицију ширегадосегауз обликовање варијаната, типичних за
друге врсте, причања о животу мијењају своја жанровска обиљежја, поставши предајом.

73. К пезМилош у причлма МилапаЂ. Милићевића 7 1
Милићевићевих дела сличиог тииа има ј ош: К нез Милош прича
о себи (1891), Причања Пет ра Јокића о догађај има и људима из првог
уст анка (1891), К нез Muxau.no у споменима своГнекадашњеГсекрет ара
(1896), К нез Милош у причама, иова збнрка (1900), К арађорђеу Говору
u т вору (1903), али су она остала у сенци прве кљиге о Милошу, иако
су о њој изречене различите, критичке примедбе. Љубомир Н едић за-
мерао је Милићевићу због нееелективности, јер три четвртине књиге
чине приче које су све „ без вредности" или такве анегдоте „к акве се у
пристојном разговору не причају, ниги се у књиге пишу
"24. Тиме је,
нехотице, и сам критичар иодрж ао Милићевићеве стилизациј е, оно „зао-
девање истине"
, о којем је писао у нредговору. Ни Тихомир Ђорђевић
није био у праву наводећи књигу Кнез Милош у причама као пример
Милићевићеве нестручности у историјским радовима, „који представ-
љају само фрагменталну грађу о личностимаи догађајима"25. Јер, прва
Милићевићева књига о Милошу није историјски спис, као што ниј е ни
збирк а народних умотворина. Она је ј една у низу дела „на народну
"
,
којима је својствена ауторска обрада усмене грађе. Особености анег-
дотског казивања (иако нарушаване, прошириване или свођене на дуги
монолог), али и сама Милошева личност, допринели су да у овој књизи
Милићевић највише искорачи из свог „народског стила"26. Осим тога,
занимљива је подударност између Милићевићевих и Слијепчевићевих
заиажања о односу записивач - лик анегдоте. Слијепчевић наглашава
да ј е, за разулику од свих других народних умотворина, само у анегдоти
изразит удео „оногакојијејунак ит ворац анегдоте"27. Милићевић при-
мећује исти феномен, говорећи да је „ К нез М илош, као човек необичан
имао (...) и свој необичан говор, свој особит начин изражавања, те свака
прича кој а се њему приписује треба даје тако сређена да се одмах позна
да је њеГова"
(стр. XII).
Као следбеник Вука Караџића, а „сапутник реализма"28, Милиће-
вић је осетио привлачност и сложеност једног облика, који је остајао
на маргинама интересовања сакупљача усмене баштине. Н акон њега
анегдоти су на сличан начин прилазили Мимћун Павићевић и Новица
аиегдотом и сличио
". В: M.Bošković-Stulli,Prii anj a о životu, у зборник у Knj ii evni rodovi i vrsle -
leori j a i istorij a, I, Beograd, 1985,стр. 156.
24Љ.Недић,Нав. Оело,стр,92.
25Т.Р.Ђорђевић, Нав. ст удија,стр. 12.
26У осталом, ииЉ.Недић нијезамерао штоМилићевић пишеонако како би човек
из народа говорио, него због тога што пише „онак о како би сељак писао". Н ав. дело, стр.
1 16 .
27П.Слијепчевић,Пав. ст удија,стр.5.
28Ј.Деретић,Ист орчјасрпскекњижевност и, Београд, 1983,стр.403.

74. 7 2 КнјИжсипост и језик
Церовић29, али су њихове збирке допринеле да се категорија усмене
анегдоте сведе на „специј алност једне уже области патријархалне кул-
турне зоне"30. Остајући недовољно одређена, између фолклорне грађе
и „савршено редигованог уметничког дела"31, анегдс>та се, све до данас
често изједначава и са шаљивом нричом32. Ни поуздани сакупљач, ни
даровит писац, Милићевић је, нехотице, допринео да изучавање једног
усменог облик а подели судбину његових прича о кнезу М илошу, искљу-
ч и в ан и х и и з усм ен е и и з п и сан е у м ет н о ст и р еч и .
Прилог
Разбибрига, I, 1, сшр. 1
(К нез Милош и сељак А ндр ија)
„К незу Милошу дође једном један
сељак из Јасенице по имену Андрија.
К нез је тог човека врло уважавао, па
га поведе да му нокаже све своје и на-
родно благо. Отворивши пред њим ка-
су он рекне: - А ндрија, брате! узми
одатле колико год хоћеш; нек ти ј е
просто од мене и од народа!
Андрија се маши у недра; извади
своју кесу, одреши је, нађс у њој дукат,
и бацивши га у гомилу, проговори;
- К ад би се овде узимало, ово би
се брзо разнело, и опет сви не би били
с и т и ; н е г о о вд е в аљ а дат и ; о в о з а м н о -
го треба! ...
К нез га загрли рекавши:
- Нисам то мислио, али благо руци
која даје; хиљадили се такви синови у
овој земљи!"
К нез М илош у пр ичама, VI, 9, сшр.
138 -13 9
Андрија Јокић
„К незу М илошу дође једном сељак
из Јасенице, по имену А ндриј а. К нез
је тога човека врло уважавао, па га
поведе да му покаже све своје и на-
родно благо. Отворивши пред њим ка-
су , о н р е к н е :
- А ндрија, брате! узми одатле ко-
лико год хоћеш; нек а ти је просто од
мене и од народа!
А ндрија се маши у недра; извади
своју кесу, одреши је, нађе у њој дук ат,
и бацивши га у гомилу проговори:
- К ад би се овде узимало, ово би
се брзо разнело, и опет сви не би били
с и т и ; н е г о о в де в а љ а д ат и ; о в о з а м н о -
го треба! ...
К нез га загрли рек авши:
- Н исам то мислио, али благо руци
која даје; хиљадили се такви синови у
овој земљи!"
29В: М.Павићевић, ЦрпоГорциу причамаи анегдошима, I-II, Београд, 1928; С.Церо-
вић,Црногорци о себи и ж ивот у, Н икшић, 1929.
30В.Латковић,Народнакњижевност, 1, Београд, 19752.стр. 138.
31П.Слијепчевић,Нав. ст удија,стр.7.
32M.Misailović,Anegdota, у зборнику Knjiievni rodovi i vrste- teorijai istorija, III, Beograd,
1990, стр.79-97.

75. К мелМилош у причама МиланаЂ. Милићевића 7 3
Исти догађај могао се из интернационалног фонда прича (о владару
и мудром поданику) везати накнадно за Мнлоша, али је био могућ и
другачиј и процес. Уместо уског, анегдотског везивања за историјску
личност овак ав се догађај лако уболичавао према захтевима других ус-
мених жанрова (посебно новеле или шаљиве приче, па и бајке). Такву
динамику трајаља једног сижеа показуј е, мада у ауторској преради Је-
лице Беловић-Bernadzikovvske, епизода њене ггриче о мегдану анонимног
чобанина из Боке са црним Арапином, који је „чинио различна злодјела
по М лецима
"
.
J.Belović-Bernadzikovvska, Polj sko cvij eće, Zagreb, 1899, pripovetka „Piazza
Schiavona"
, стр. 37-38:
„... Него простодушни чобанин ниј е за све то веле марио, па к ад га
ј е дужд увео у богату ризницу, те му понудио, да узме блага, колико
му срцу драго, завукао ј е руку за пас, те извадио рубац, у чијем ј е крају
било мртвим узлом завезано неколико ситних новаца. Оталеје извадио
мален новац, те га бацио на једну од многих хрпа злата и дуката, пгго
су ту у ризници биле нагомилане. Чуде се сви и питају га радознало:
„Што то уради чобанине?" А он им лијепо одговори: „Да се је одавле
узимало, а не давало и доносило, не би овдје било оволико блага!"

77. К СПН ИЈА К ОН ЧА РЕВИЋ (Београд)
М ЕТ ОД И Ч К А Т ЕРМ И Н ОЛ ОГИ ЈА И М О ГУ Ћ Н ОСТ И ЊЕ Н Е
Л Е К СИ К О ГРА Ф СК Е О БРА Д Е
(М. Р.Jl beoe, Cjioeapb-cnpaeo'iHiiK по мет одикс русского нзшка)
Методика наставе руског као матерњег језика, која се успешно
развија већ иешто више од два столећа,1у наше време конституисала
се к ао аутономна област педагошких истраж ивања са сопственим пред-
метом, задацима, структуром, методологијом истраживања, специфич-
ним појмовно-к атегоријалним апаратом и стручно-научним називљем
које ову област опслужује - посебним методичким терминосистемом.
Н иво изграђености и разуђености пој мовно-категоријалне базе и њој
адекватне терминологије с правом се сматра битним конститутивним
елементом и показатељем развијености сваке научне дисциплине, па и
методике наставе матерњег ј езика. Данас, на савременом нивоу развоја
ове научне области - и у руској, и у српској говорној средини - ј ош увек
се не може говорити о довољно кохерентном и разрађеном појмовно-
терминолошком апарату ове дисциплине који би чинио уређен систем.
У многим случајевима, наиме, нема јединственог и општеприхваћеног
приступа одабиру термина и њиховом семантичком одређењу. Бројне
лингводидактичке нојаве и појмови нису довољно теоријски разрађени
и немају своје терминолошке називе (такав је случај , рецимо, са типо-
логијом вежбања у настави матерњег језика, где само мали број вежби
1 Методика наставе руског као матерњег језика почиње се рачвијати крајемXVIII
века. Занимљивоје истаћи чињеницу даје први приручник из области методикс - Руковод-
ст во учит еллм первого и вт орого разрпда napoćnhix у чилшц Россипскои империи из 1783.
годинеделосрпског педагогаТеодораЈанковића-Миријевског (ФеодорИванович Лнкович-
де-Мириево, 1741-1814), настањеног у Русији од 1782. и примљеног у Руску академију наука
1783. године. Иначе, првакомплетнаметодиканаставе рускогјезик аизашлаје 1844. године
под насловом „О преподавании от ечест венноГо п њ1ка, а написао ју је познати лингвиста
Фј одор Иванович Буслајев (1818-1897).

78. 7 6 Књижевност ијезик
кој е срећемо у уџбенидима и у свакодневној наставној пракси има и своје
специјалне стручне називе, или са бројним неименованим методским по-
ступцима, итд.). У савременој методичкој терминологији, и поред на-
стојања да се постигне максимална унифицираност, прецизност, једноз-
начност и адекватност термина, присутна је доста изражена вариј атив-
ност, што је најчешће плод разлика између појединих методичких шко-
ла, праваца, концептуалних система, затим полисемичност (вишезнач-
ност) извесних јединица терминосистема, или описни, дефинитивни ка-
рактер појединих термина. При свему томе, методичка терминологија
представља отворен систем који се непрестано богати новим ј единицма;
у томе систему истовремено неминовно долази и до стандардизације,
уношења коректива, одбацивања неадекватних термина. Рад на станд-
ардизацији терминологије методичке науке треба да буде крунисан из-
давањем посебних терминолошких речник а кој и садрже номенклатуру
стручног и научног називља ове области и њихову интерпретацију -
општеприхваћену, заступљену у уџбеницима, приручницима и општим
прегледима методике, али и ону карактеристичну за пој единачне, сва-
к ако најеминентниј е, ауторе.
У руској лексикографији постоји традиција издавања специј алних
терминолошких речника из области методике. Таква су дела Ј. Качарова
Мет одическип cAoeapb (Х арвков, 1925), затим Б. А . Глухова и А . Н .
Шчукина Словар^ т ерминов мет одики преподаванин иност раннмх лз/н-
ков (Москва, 1991), речник под називом Пособие no мет одинескоп т ер-
минологии (Москва, 1982), преведен са енглеског језика, чији су аутори Д.
Поуви и И. Челш, као и најновије лексикографско остварење реномираног
московског методичара наставе руског к ао матерњег језик а, дописног чла-
на Руске Академије Педагошких Наука, Михаила Ростиславовича Љвова,
познатог у руској педагошкој јавност и по низу запажених сгудија и распра-
ва из области теорије школског уџбеника, наставе правописа, културе из-
ражавања, дечјег говора - Словар^-справочник no мет одикерусского изш-
ка (Москва, „Просвацение"
, 1993, 240 стр.).
Речник М . Р. Љвова садржи око 600 одредница распоређених по
азбучном редоследу и везаних за проблематику наставе руског језика
к ао матерњег у школском профилу. Реч ј е о делу енциклопедијског типа
које инвентаризује методичку терминологију присутну у дисертацијама,
монографијама, чланцима у периодичним публикацијама, уџбеницима
и другим репрезентативним изворима и даје серије дефиниција и пода-
така које комплексно расветљавају сваки од одабраних термина. Номен-
клатура термина установљена ј е не само на основу најсавременијих ме-
тодичких извора (иако несумњиво преовладавају одреднице ексцерпи-
ране из новијих монографија, стручних чланака, уџбеника и приручни-
к а), него и на основу анализе садржај а дела кој а се сматрај у „класиком"

79. Методичкатерминологиј а... 77
рускс лингводидактике (наслеђе К . Д. Ушинског, Ф. И. Буслајева, JI . Н .
Толстоја, JI . И. Поливанова, Ф. Ф. Фортунатова, А . А . Шахматова, А .
М . Пешковског, И . И . Срезњевског, Л. В. Ш чербе и других теоретичара
наставе матерњег језика у Русиј и XIX и нрве половине XX века). Тиме
овај приручник репрезентује не само трансверзални, него и лонгитуди-
нални (историјски) карактер методичких истраживања, омогућавајући
савременом читаоцу да реконструише методе, организационе облике,
наставна средства и садржај наставе матерњег језика кроз историју и
успостави конгакт са методичким правцима (концептуалним системима)
и трендовима из прошлости. При семантизацији одредница настој и се
да се понуде интерпретације које су у данашњој методичкој науци углав-
ном општеприхваћене, без улажења у нерешена, дискутабилна питања
и н есугл аси ц е, т ак о да р еч н и к и м а н аглаш ен о н ор м ат и вн и к ар ак т ер ; м е-
ђутим, читаоцу се у оквиру сваког речничког чланка нуди најрелеван-
тнија научна литература на основу кој е се може упознати са историјатом
питања и дубље сагледати проблематику везану за тему. У том смислу,
речник реализује основну ауторову интенцију изражену у предговору
(Предисловие, стр. 3-11) - да „сакупи на једном месту најзначајниј е пој-
мове савремене методике наставе руског као матерњег језика у средњој
школи, да их, колико је то могуће, систематизуј е, дефинише и уз сваки
од њих понуди краћи коментар
"
, чиме ово дело „има интегративну, уни-
фикативну улогу у развоју методике наставе руског језика, доприносећи
јединственом поимању методичких термина и њиховој уједначеној упо-
треби". Речник има и изражену менторску и усмеравајућу функцију: он
служи као допуна уз постојећу уцбеничку литературу, оријентир при
самосталном проучавању научних дела из области лингводидактике, пи-
сању семинарских и специјалистичких радова, магистарских и доктор-
ск их дисертација, стручних чланака, реферата на састанцима педагош-
ких актива, семинарима за наставнике матерњег језик а и сл. Ту фун-
кцију остварује понуђени избор из релевантне литературе на крају сва-
ког речничког чланка, као и систем упућивања на друге одреднице са
којима се остварује корелација (нпр. Словарншп дик т ант - см. cmambio
Д икт ант , Схеми no русскому лзмку - см. Модели учебни е в курсе рус-
ского m biKa, Таблицм tio русскому пзмку и сл.).
Структура и обим допунских податак а, презентираних након де-
финиције, зависе од опсега и значаја одговарајућег појма. Обично се
ук азује на значај предмета дефинисања и даје његова типологија, са-
гледавају његове теоријске основе и нуде практичне импликације. По-
кушаћемо да ове наводе илуструјемо неколиким примерима речничких
чланак а из дела М . Р. Љвова:
Букварист ика - област методике наставе матерњег језика, наук а
о бук варима, њиховом састављању и методима почетне наставе

80. 78 Кн.ижештост ијезик
читаља и писања. Проблеми б. су: избор принципијелне основе
м ет одик е н аст ав е писап.а - гл аса, сл ог а, сл о ва, ц ел е р еч и ; одр е-
ђивање редоследа усвајања гласова и слова; избор минималне
јединице читања; симултаност или сукцесивност наставе читања
и писања; конципирање система кој и би био ефикасан у васпит-
ном ногледу. И з области б. водиле су се дискусиј е на страницама
часописа „ Советск ал педагогик а"
у ток у 1964. и 1972-74. год.
Лит.: Соколов Н . М., Тумим Г. Г. l la уроках робноГо пзмка. - СПб., 1917; От
Азбуки Ивана Федорова до современного букварп. - М , 1974.
Драмат изациј а - методички поступак за развијање усменог изра-
жавања код ученика који се користи на часовима читања у по-
ч ет н и м р азр едим а, к ао и н а ч асови м а к њ иж ев но ст и у ср едњ и м
и стариј им разредима, (в. чланак Ст варалачко чит ање), и који
новећава ниво рецепције идејно-уметничког садржаја дела и до-
приноси естетичком развоју ученика. Врсте д.: читање по уло-
гама са обрадом интонације; састављање „ж ивих група"
, слика;
преобликовање текста у циљу драматизације - извлачење дија-
лога из текста приповетке, састављање комада и сценариј а пре-
ма причи; допуњавање текста описом места где се одвиј а радња,
описом спољашњег изгледа јунака и сл.; извођење краћих сцен-
ских дела - са декорациј ама, шминком или без њих. Д. је раз-
матрана у радовима С. И. Абакумова, Н . М . Соколова, Ј. Ј. Со-
ловјове и др. Данас се користи углавном у основној школи, у
усменом облику, неретко са пратећим аудио-визуелним сред-
с т в и м а .
Ј1ит.: ИГра-драмат изацил в школе, Сб. ст ат еп и мат ериалов, М.; Пг., 1924;
А дамович Е. А ., Лковлева В. И . Чт ение в началћнмх классах, М ., 1967; Липк ииа
А . И., Оморокова М . И. Работ а над уст ноп речмо учаиџсссл на уроках чт енил,
М ., 1967.
Н аст авна опрема - помагала, намештај , очигледна средсгва, ау-
дио-визуелна средства, дидактички материј али, писмене прина-
дл еж н о ст и и др у г а н аст авн а ср едст в а.
Лит .: Зелвманова Л. М ., К абинет русского лзмка в среднеп школе, М., 1981;
Tmioebie перечни учебно-наГллдних пособип и учебноГо оборудованил длл об-
ш,еобразоват елћних школ, М., 1985.
Код полисемичних термина дају се коментари уз свако његово зна-
чење (нпр. урок 1. Основнал орГанизационнан форма обученил русско-
му нзшку в школе и 2. Глава в учебнике русского пзшка, или: чт ение
1. Процесс перекодированил Графически зафиксированноГо т екст а в
звуковук) pe4b, ее понимание (npu чт ении вслух), или непосредст венно

81. Методичк атерминологиј а.. 7 9
в cMbicnoebic сдшшцм, бсз звукового оформлсшш (при чт снии про се-
бп) и 2. Учебшнп предмст в началмш х классах, 4acmb прсдмет а „рус-
скип пзмк"
). Констатују се и варијанте термина, нпр. чист описание -
каллиграфин, адресат речи - перципиент , скорочт енис - динамическое
ч т с н и е и т д .
У речник су уврштене три групе лексема и терминолошких спо-
јева (синтагми):
1. Мет одички т ермини у ужем смислу: (а) називи метода и ме-
тодских поступака - мет од целих речи, словни мет оди обучавања пи-
сању, комплек сни прист уп, ономат опеј а, осмишљавање, објашњавање,
ут врђивање, комент арисано писањс, ст варалачко препричавање, се-
лект ивни дикт ат , (б) називи наставних средстава, учила, техничких
помагала за наставу матерњег језика - азбука у сликама, свеска са
штшмпаном основом, покрет на азбука (на исецање), уџбеник руск оГ
ј езика, карТ10П1Ска Грешака, наст авни филмови из руског ј езика, кодо-
скоп (Графопрој скт ор), перфокарт а, (в) називи наставних садржаја -
правила у курсу руск оГ ј език а, т сма, т ипови т ек ст а, веж бања из ру-
ског ј сзика, (г) називи принципа: васпит ност у настшви рускоГјезика,
очиГледност , сист смат ичност у наст ави рускоГ ј езика и (д) називи
пој ава у педагошком процесу, његових етапа, организационих облик а
и др.: час сист емат изације, час ут врђивања знања, умења и навик а,
т ест ови из рускоГј езика, орт оГрафске Грешке ученика, алоГизам, ам-
плификациј а.
2. Термини преузет и из лингивст ике (линГвомет одички т ерми-
ни): (а) називи објеката проучавања - ГлаГол, Говорна етшкециј а, по-
словни ст ил, диј алектшзми, инт ерпункцијски знаци; при обради овак-
вих одр едн и ц а и и си ст и р а се н а њ их ово м пр и м ењ ен ом асп ек т у
- ц и љ е-
вима и задацима усвајања, типичним грешк ама ученика, методским по-
ступцима за овладавање њима и (б) називи лингвистичких, психолин-
гвистичких, текстолошких пој мова кој и нису предмет школског учења,
али којима оперише методичка теорија: морфемска анализа, инт ерфе-
ренциј а, билинГвизам итд.
3. Термини преузет и из дидак т ике, педаГошке психологиј е, т ео-
риј е васпит ања (општ епедаГошки или дидак т ичко-мет одички т ерми-
ни) - концент ризам, веза наст аве са ж ивот ом, самоинст рукциј а, са-
мообразовање настшвника, Говор деце раноГ и предшколскоГ узраст а
и т д .
Овакав избор одредница такође говори у прилог научној ширини,
интердисциплинарној фундираности и изразитим могућностима прак-
т и ч н е п р и м ен е р еч н и к а.
Речник методичких термина М . Р. Љвова представља стручан, по-
уздан и научно фундиран приручник , заснован на модерним интерпре-

82. 80 К њижевност и језик
тацијама фундамеиталних методичких категорија и савременим погле-
дима на процес наставе матерњег језик а. У љему је обухваћена номен-
клатура најрелевантнијих појмова из свих грана методике наставе ма-
терњег језика и дисциплина које се са њом граниче и преплићу (лин-
гвистичких, психолошких и педагошких). Уверени смо да ће, као израз
актуелног стања у руској лингводидактици и наговештај нове епохе у
њеном развоју, овај приручник представљати корисну литературу и за
наставнике српског ј езика и књижевности и истраживаче у области ме-
тодике наставе нашега језика. Истовремено, желели бисмо да он по-
служи као инспирациј а, основа и образац за стварање енциклопедијских
речника лингводидактике и у нашој средини и рад на даљем изграђива-
њу и стандардизацији наше методичке терминологије.

83. ЗЛАТА БОЈОВИЋ (Београд)
М А В РО В Е Т РА Н О В И Ћ И У С М Е Н А К Њ И Ж Е В Н О С Т
Ушицај усмене к њиж евноснш на рано сшваралаиаиво
М авра Вст рановића
У обимном и разноврсном делу дубровачког иесник а из доба ре-
несансе Мавра Ветрановића (1482-1576), а оно се састоји од око триде-
сст и п ет хи љада ст ихо ва, прет еж но двос гру к о р им ованих дванаест ер а-
ца, мањег броја осмераца и нешто прозе, на многим местима ocehao
сеутицај усмене књижевности, или су се препознавали њени фрагменти,
или пој единости према којима је песник сам писао или које је уклапао
у свој е драме и песме.
Није тај утицај био упадљив, нити је непосредна веза са усменом
к њиж евношћу, к ао код његових савременик а, била увек лако видљива
јер је Ветрановићево певање било препуно компликованих слика и ди-
гресија, опширних и заплетених описа стања, осећања, природних по-
јава, дугих религиознодидактичких и моралистичких рефлексија, у ко-
јима се често губила јасноћа тога односа.
У делима Мавра Ветрановића (а чине га: осам драма, сто тридесет
и две песме и преко четири хил>аде стихова епа Пелегрин), од којих је
мањи број световног карактера, а љубавна поезија није ни сачувана,
већ и због њихове садржине и због аутора кој и је стварао у духу хриш-
ћанске ренесансе, не би се ни очекивала већа блискост са усменом пое-
зијом и прозом1. Ње је ипак било, и то у значајној мери. Најпре, у де-
лима настајалим у раним годинама песниковог бављења књижевношћу,
када ј е певао љубавне и покладне песме (то су и једине врсте за које
се зна да их ј е тада стварао) и позоришне игре са митолошком и па-
' Ф.Швелец је био мишљења да није лако утврдити везу између Ветрановићевих
стихова и народне поезије. F.Švelec,Mavro Vetranović, Radovi InstitutaJugoslavenskeakadeniije
znanosti i umj etnosti u Zadru, 1959, IV-V, стр. 181.

84. 82 Књижевност и језик
стирском садржином. Али и у каснијим деценијама, када је писао по-
божне драме (од којих су неке биле пуне пасторалности и рустикално-
сти), религиозну, рефлексивнорелигиозну, сатиричну и пригодну поези-
ју, на крају и еп Пелегрин, није се прекидала његова веза са усменим
ст вар ал аш т во м .
Љубавну поезију, на чије је постојање јасно и изричито указивао
Ветрановић на неколико места у песмама настајалим после 1507. године,
пошто се определио да уђе у бенедиктински калуђерски ред, писао је
у време када су у Дубровнику били живи стихови Шишк а Менчетића,
Џора Држ ића и других песника познатих бар из Зборника Никше Ра-
њине и када су настајале песме у духу најбољег прожимања мотива и
тема петраркистичке садржине и форме и песничког израза народне
лирике - складне и познате као „песме на народну
". На своју љубавну
поезију посебно је подсећао у песми Чудно приказање, која ј е била ре-
флекс поенге петраркистичког канцонијера и оног тренутка у коме се
песник , после резигнације, окретао љубави према Богородици. На осно-
ву реминисценција на сопствене љубавне стихове, које су расуте на раз-
ним местима у његовој поезији, може се закључити да је и за Ветра-
новића у љубавној лирици, као и у каснијој , било природно да, у већ
традиционалном песничком маниру, преузима слике и украсе (епитете,
метафоре, деминутиве) и синтагме из усмене лирике.2
О правом обиму тога утицаја, и о природи веза са усменом књи-
жевношћу, на рано стварање Ветрановићево, када су се обликовали ње-
гов песнички језик , израз и стил, може да се говори на основу првих,
световних драма и покладних песама његових, а потом да се прати тај
израз у побожним драмама, у каснијој поезији и у епу.
Овом приликом задрж аћемо се само на раним песниковим делима
- а то су три драме, једна са митолошким и две пасторалног садржаја,
и неколико маскерата, што је тек ј едан део знатно шире теме која би
обухватала свеукупан однос, или бар онај који ми можемо да уочимо,
између Мавра Ветрановића и усмене књижевности.
Већ ј е у митолошкој еклоги, насталој , верујемо, на самом почетку
Ветрановићевог бављења књижевношћу, чија је тема била крај приче
о Орфеју и Еуридици, сачуваној готово у целости, али без почетка (или
без имена) и краја и сада познатој под насловом Орфео^, било поједи-
ности које су ук азивале на Ветрановићево ослањање на песнички израз
усмене поезије. К ао ни за друге његове савременике, којима нису прет-
2 Ф.Швелецјеу наведеној студији, сгр. 181,наглашавао понављањеепитета; - Шире
о томе: J.Kekez, Stilotvomost usmene knj ii evnosti и dj elima Mavra Vetranovića, Forum, 1978, XV III,
4-5,стр. 569-586.
3 P.Kolendić, Vetranovićev „ Oifeo", Nastavni vjesnik, 1990, XVII, 2, стр. 81-99; - Мавро
Ветрановић,Поезија и драме, Београд, 1994,стр.203-219.

85. Мавро Ветрановић и усмена књижевност 83
ходиле геиерације песника световне лирике у кој ој се изградио и про-
чистио песнички језик, стих и израз, и за Ветрановића је основно иску-
ство још увек било оно кој е се наталожило у народним стиховима. По
обичају ренесансних песника, преузимао је, пшиући Орфса, из усмене
поезије клиширане синтагме (као што су: гора зелена, луг зелени, кла-
денци студенти, живи кладенци, љути плач, муке крваве, лице румено),
деминутиве (сузице, тужице, сунашце), визију девојке која ходи ливадом
и бере цвеће, а из старих народних стихова стилски поступак удвојених
п р едл о г а:
од т уж ице од љу ве не,
о д т ам н и ц е о д п а к љ е и е ;
у м р ч и цн у зел е н и ,
у т у ж иц и у љу вен и.
Уносио је у стихове и говорну фразу, што се не би очекивало у
митолошкој еклоги, уплићући њене непрерађене делове („Богом се ја
куну
"
, „ од главе до пете"
, „закон нроклети и тко га постави" и сл.).
Тешкоће које је Ветрановић могао имати састављајући прву сложену
световну драму јер на свом језику није имао дела на кој а би се бар у
практичним поступцима ослонио (Радмио и Љубмир Џора Држића био
ј е само један дијалог) проширивале су се свакако и на драмски и пе-
сничк и ј език Орфеа, па су из тога проистицала и нека стилска својства
која су подразумевала однос према усменој књижевности.
Веза Ветрановићева са усменом књижевношћу имала је још зна-
чајнијег удела у настајању његових пастирских игара. После Орфеа, а
нама се чини да ј е такав ред настанка световних драма био, у приближ -
ним годинама, или из године у годину, к ако су, обично припремане за
покладе, драме настајале, да би ј едном само биле изведене, свак ако пре
него што је постао бенедиктински калуђер, нанисао је Мавро Ветра-
новић, као што ј е познато, и две пастирске игре. Познате су под насло-
вимаЛовац и вила и Ист орија од Дијане:4 са темом из истог пастир-
ско-вилинског, односно пастирско-митолошког света, а овај последњи
ј е заступљенији у другој, сложенијој, верујемо и млађој драми. У обема
су се заплет, драматичност и акције, главни лик и опонентни ликови -
на једној страни је била робиња, односно заробљена вила, а на другој
ловац у једној, Купидон и сатири у другој - заснивали на такозваном
„мотиву робиње" . А то је, у ствари, била тема из народне књижевности.
И то тема коју је познавало неколико врста усмене литературе (лирска
и епск а п есм а, др ам а и ст и ли з о ван а и г р а др ам ск о -песн и ч к о г си ж еа - м о -
решка).
4 А. Djamić, Dvapastirska dramskaprizoraM. Vetranovića, Građa, 1968, 29, стр. 191-229; -
MavroVetranović,Istorij a od Dij ane, Forum, 1982, XXI, 1-3, стр. 133-186.

86. 84 Кљижевност и језик
Питање преузимања ове теме из усмеие кљижевности (или ј едног
к арактеристичног, иако не обавезног мотива девојке која је заспала крај
бистре воде и кој а је уграбљена), кој и се чак и враћао из уметничке
обраде у народну драму, и то поглавито поводом Робиње Х анибала Лу-
цића, хварског ренесансног писца с почетка XVI века, разматрано је
опширно више пута: од А ндре Гавриловића, 1898. и Анте Радића, преко
Петровског, Бранк а Водник а, Ивана Есиха, А нтуна Добронића до М и-
ливој а Петковића и касније до Слободана П . Новака.
Питање изворности ове теме у двема Ветрановићевим раним дра-
мама далеко је сложеније од њиховог једноставног довођења у везу са
усменом к њижевношћу.
Оба дела, Jl oeau, и вила и Ист ориј а од Д иј ане, припадала су врсти
чија је једна од одлика била везаност за народну књижевност. А реч је
о пастирским играма и, касније, сложенијим пасторалама. Друго, у оба
ова дела, као и у касниј е Ветрановићеве драме, уплитао се рустикални
амбијент и свет, што ј е, обично, само овлашно помињано у написима
о овим драмама, који ј е по природи садржаја собом носио фолклорне
е л е м е н т е .
У Дубровнику нису биле пре Ветрановића познате сличне драме
таквог састава и својстава, а Робиња Х анибала Луцића, са којом су се
пренаглашено доводиле у везу Ветрановићеве пастирске игре, није са-
држала пастирско-рустик ални елеменат. Стога нам се чини да у тра-
жењу одговора где је то мешање пасторалног и рустикалног садржај а
могао да научи, или да види, требало би поћи од сијенских еклога с
краја XV и с почетка XVI века. Можда би се тада показало да ниј е
први Дубровчанин био Марин Држић који ј е драгоцени наук стекао
упознавши се са пасторалама сијенског типа, негованим под окриљем
богатог деловања друштва Congrega dei Rozzi, већ да је такву драмску
врсту пре њега открио Мавро Ветрановић, који је могао бити чак и
подстицајни посредник .
У ј едном другом контексту, размишљајући о ликовима „простач-
ких сељака"
, а управо осврћући се на Ветрановићеве „бинске сцене"5,
к ако их је назвао, Петар Колендић је указао на такве ликове сељак а-
козара и на антагонистичку представу села, које су садржале неке си-
јенске еклоге из времена непосредно пре Мавра Ветрановића или њему
савремене. Иако нам није познато одакле је и колико преузимао Мавро
Ветрановић, или је само користио туђа искуства, извесно је да је поз-
навао италијанске драме пастирско-рустикалне садржине, и то пре Ма-
рина Држића, и да ј е део његових веза са усменом књижевношћу био
5 П.Копенцик,Вешрановићевебинскесцене,Српскикњижевнигласиик,н.с.1923,IX,
стр.24-32.

87. Мавро Ветрановић и усмена кн>ижевност 85
у маниру писаца тих врста драма. Потпунији одговор на ово питање
дала би тек , до сада још необављена, истраживања ових веза.
Други пут утицаја усмене литературе био је непосредан и он је по-
дразумевао пишчево ослањање на домаћу народну књижевну традицију.
Познато је да је тема о заробљеној девојци (вили) опевана у на-
родној поезији, да је према једном њеном мотиву Џоре Држић испевао
песму Чудан сан, да је обрађивана у драмама и народним играма. Нај-
атрактивнији је био лик заробљене буле или девојке у морешкама, и
то не само у оној морешци која је била борбена игра, већ и у другима,
које су изгубиле борбени и карактер надметања. Осим тога, из морешке
издвојена и осамостаљена игра, која је задржала само ритам и фигуре,
без супротстављених страна, и коју је уз песму изводило десет до два-
наест учесника (пастира, сатира, сељака, или чак вила) уношена је и у
драме. Такве морешке које су изгубиле карактер борбене игре, само-
сталне или са новом функцијом у драмама (више нису биле део драма-
тичног заплета и радње већ илустративне и украсне), изводиле су се,
према литератури, у Италији у XV и XVI веку, у Ферари, М антови, Риму
и надругим местима.6У сијенскимрустикалним драмама (drammarusti-
cale) претварале су се у сцене у којима су се сељаци (или пастири) бо-
рили занимфу (вилу). „Литерарна" и народнаморешка,распрострањена
на просторима дубровачког подручја и околних делова Далмације, удру-
жено су могле подстакнути Ветрановића на нека решења у драмама
која су оживљавала радњу пастирских игара.
У обе драме Ветрановићеве, поред теме о заробљеној девојци, која
је обрађивана у усменој књижевности, било је и других мотива, поједи-
ности и алузија које су указивале на исти извор. Такви су били: девој-
чино обраћање јасном месецу („Мјесече још јасан и теби се мољу
"
,Ло-
вац и вила), алузије на народна предаља по којима се у језеру гнезде
„змаји огњени"
(Ловац и вила), „змај љути"
„при води"
(Ист орија од
Д иј ане), на епску етику („боље је умријети у пољу витешки / него се
украсти без бој а лупешки"
, „прије умрит... нег ... криво рит"
, Ист орија
od Д ијане), на народну игру:
тер редом сламице: тко већу извади,
тај љуби ње лице... и др.
(Ист орија odДијане)
Изусменетрадицијеи изколоквијалног говорапорекломсу били:дванае-
стерцу прилагођена пословица „гди није договора, ту није ни склада"
(Ист орија od Дијане), стихови „да ми ружу бере... и постељу стере"
6 V.Foretić, Povijesni pri kazkorčulanskemoreške,у кн>.:Moreška, Korčulanska vileškaigra,
К орчула, 1974, стр. 17-21.

88. 86 К њижевност и језик
(Исшорија од Дијане), „вранога коња... седлати гиздаво"
(Ловац и вила),
с л и к а
туј нико немине, тко друмом путује
ш т о в и н ц е н е п и н е . ..,
(Ловац и вила)
делови стихова („сузе рони низ лице"
, „на сабљи дијелити"
, „сребро и
злато... и камењедраго"
),уобичај енесинтагме („зелен вј енчац
"
, „сребрни
пехар
"
, „бијело грло"
, „дробна травица"
, „биј ели дан"
, „руса главица"
,
„ бистра водица"
). Из колоквијалног говора потицали су изрази и фразе
„меди млиј еко"
,волети „ј ак очи у глави"
,„петнежиле"
,„ од главедо пета"
,
заклињања,клетве и узречице: „Тако ве Бог љубио"
, „Рец
'те ми ви право
/ тако вам бит здраво"
,чак ипогрдне- „обиј еснекобиле"
,„ту ли си,копиле"
и др. (Ист ориј а odД иј ане).
Призор у комеје иступало једанаест сатира да игра и пева, у драм-
ском погледу ослањао се, вероватно, на морешку, и то на она извођења
у којима није било опонентних група већ су се на другој страни појав-
љивале виле или нимфе, усаглашене у расположењу, и то је могло бити
преузето к ао готова форма из неке драме. Међутим, за саме песме које
су уз игру певали сатири и виле у Ист ориј и od Диј аие Ветрановић ј е
био надахнут изворним народним играма и стиховима који су их пра-
тили. То се закључује на основу појединости којима су се подстицали и
в одил и и гр а и н ади гр ав ањ е:
К оловођа, боље ходи,
повраћа се са свијех нога,
луг и танац лијепо води...
Те две песме, вила и сатира, испеване су по угледу на поскочице,
или су у деловима чак биле њихове варијанте. Ова лирска врста била
је, како бележи речник народне књижевности (Р. Пешић, Н. Ми-
лошевић-Ђорђевић), раширена баш у Дубровнику и у Далмацији и пра-
тила је игру, то јест ритмичке скокове и кораке:
И ти глунче,лијепо свири,
пој ми дуже, не пристани,
у т р и ско к а у ч ет и ри
д а ск о ч им о п о п о љ а н и ,
да се види т ко ће боље
п о п л е с а т и о в о п о љ е . . .
(Ист орија oć Дијане, 1070-1075)
И у неколико покладних песама, маскерата, које су настале у истом
периоду када и три световне драме Веграновићеве, испеваних у осмер-
цима, али не у секстинама, кој е у Ветрановићевој драми припадају нај-
старијим секстинама у дубровачкој поезији, било ј е трагова додира са

89. Мавро Ветрамовић и усмена ки.ижевност 87
народном литературом. Поред слике трговаца из далеких крајева који
доносе „сребро и злато" са истока - који јесу били и дубровачка реалност
- у тој слици је било сећања и на трговце из народних прича, а и у
народним причама и песмама постојала ј е представа о богатству Индије
(„сребро и злато ер донијесмо / дери тамо са истока"
), као и неј асно
знање о тамошњим народима („Армени и Индијани"
, „Араби" и „Ин-
дијани"
, гусари „ Персијани"
). На бар делимично усмено порекло инспи-
рације указивали су и појмови „јездити"
, „суха сребра, суха злата" и
р и т а м п оск о ч и ц а .
У песми Двиј е робињице, у којој је, као што ј е познато, опеван
мотив из усмене књижевности, било је и других појединости овог по-
рекла: слика девојака које су зором ураниле да беру „цвијетја свака /
шетајући по пољани"
, односно „свако цвијетје / по ливади росној брати"
,
дочаравање певања „тихог славуј а" на јавору „врх језера бистре воде"
,
кој им зове Даницу.
Н ајвише је у духу и ритму поскочице била маскерата Паст ири,
већ и по томе што су је, као и народне поскочице, певали мушкарци.
Песник се на народну лирику ослањао у дочаравању амбијента
гдје сву ноћцу и вас данак
по ливадах проводећи
н е в и д и м о т и х и са н а к
л аке т анце изводећи,
у п ом ен и м а н ар одних ин ст р ум ен ат а
и т ам о смо ударал и
и у дипли и у мјешнице,
уз славује, крај „бистре воде"
, окружени цвећем којеје познато из репер-
тоара биља помињаног у народним песмама (т рендофил и руж ица), у
сгилском поступку („по ливади, по зелени"
). Нарочито је упадљива била
ј ош једна парафраза стихова поскочице, чиј а је блиск а варијанта садр-
жана и у Ист орија одД ијане, а који су у маскерати гласили:
А сад глумци, вас молимо
сп р авт е дип л и да се свир и,
играј ући да скочимо
у т р и ск о к е у ч ет и р и
к ад се види тко he бол.е
поплесати овој поље...
Ових неколико опаж ања имало је за циљ да покаже да је и М авро
Ветрановић у усменој књижевности и народној традицији имао важан
и стабилан ослонац већ на самом почетку књижевног рада и да је ње-
гово стварање у првом периоду било обојено свежим и ненаметљивим

90. 8 8 К њижевност и језик
утицајем те литературе. Тај утицај на Ветрановићево певање никада се
ниј е изгубио, он се и касниј е враћао истим изворима, чак је, на пример,
два пута поново певао о теми робшве, односно продаји заробљеног и
свезаног „роба"
, иако се у оба случаја то односило на мушке ликове
(једном, дочаравајући бојазан Саре у Посвет илишт у Абрамовом да
младог Исака нису уграбили гусари док ј е спавао у дубрави и да не
стоји „при ступу цвилећи/ јаки роб"
, 1950-65; други пут у Приказању
како брат ј а продаше ,/озефа, у призору у коме је представљено како
браћапродају Јосифатрговцимакоји доходеспазара„из далецијех стра-
на"
). Посезао је и у драмама и у песмама из другог вишедеценијског
стваралачког периода за садржајима народних песама и за предањима,
и за пословицама и за фразама, а на стотине је примера у његовим
стиховима који показују удео усменог песничког израза у његовом по-
етском језику и стилу. Тај однос је увек био спонтан, а додири са усме-
ним стваралашгвом, од најранијих састава до епа Пелегрин, спајали су
његова дела из далеких времена и различитих врста. Речник усмене
књижевности, мотиви, обрти, парафразе изрека и пословица, уграђени
већ на почекту стварања у Ветрановићев песнички израз, обојили су
његов стил постали и остали његово трајно својство.

91. ЛСИМ ПЕЦО (Београд)
И З Ж И В О Т А Н А Ш И Х Р И ЈЕ Ч И
У овоме прилогу биће говора о фоиетским ликовима именица: зе-
ница и т ијело, дакле, са јатом у свом гласовном склопу, а на основу
грађе прикупљене за Босанскохерцеговачк и диј алекатски комплекс, до
1990. године, са посебним освртом на стање у црногорским говорима,
па и у нашем језичком стандарду.
1. Зеница - зј еница
У Вукову Рј ечнику, из 1818, налазимо ј екавск и лик ове именице:
- зј еница, ф.(Ерц.) der Augapfel, pupilla-. У ово вриј еме, да се и тога под-
сјетимо, Вук је писао облике са извршеним јекавским ј отовањем у гла-
совним скупинама: т ј е-, дје- (ћерат и, ђеца), али ту није био досљедан.
У вези са овим проблемом Вукове писане риј ечи, проф. Павле Ивић,
у Поговору Рјечнику из 1818, а поводом стогодишњице Вукове смрти
(1964), констатује да у Рј ечнику поред примјера као: Ерцег Шћепан, he-
рање, ћерат и...ђевер, ђевој ка, ђед..., са извршеним јотовањем, имамо и
примјере: ст ј еница, ст јењак, Ерцег Ст ј епан, т јеме, т ј емешце, т ј еше-
ње, т јеишт и, ут јешит и, т ј ештшн, т ј ешњи (компаратив од тшјесан),
зат јецапш...здј ела (поред зђела), подј ела, раздјељивање, раздјељиват и
(стр. 100). Дакле, ни код Вука ту нема досљедности. Тако је, понајчешће,
и у народним говорима. То, чак, и оним који су најдосљеднији у вршењу
ј екавског ј отовања. А када су у питању гласовне скупине: cj e-, зје-, са
-је-од јата (č), Вук ту и не нуди потврда за резултате јекавског јотовања.
Он има, дак ле, редовно: сјевер, сј едат и, сј ек ира, као и: зј еница, изј елица.
У вези са наведеним примјерима проф. Ивић констатује даје „Вуку било
познато да 'Ерцеговци к ашто изговарају с пред ј к ао Пољско s'
, а з
к ао z
'
, н.п. сј ек ира, сјут ра, изјео '
(Српска Грамат ика, стр. XXIX"
; И вић,
Поговор, стр. 101, в. и на стр. 178-179, и испод текста, к ао и код мене

92. 9 0 ЈОБижевност и језик
у књизи: К њижевни ј език и народни l oeopu, стр. 34-35). Вук , дакле, није
ту био вјеран тумач херцеговачке говорне ријечи. Не бар оне са тла
ј ек авске Х ерцеговине, и његовог времена и к асниј е.
У босанско-херцеговачким народним говорима, које карактерише
ијекавизам/јекавизам и икавизам, претеж но је биљежен екавски лик ове
именице: зеница (питање број 46 у Упитнику за испитивање тих говора,
в. Босанскохерцеговачки дијалектолошки зборник к њ. I, Сарајево 1976,
стр. 343-398). Тако, од укупно 225 пунктова, колико их је на списку /в.
БХ ДЗб II, стр. 365-370, и напомену испод текста; одговор имамо из 223
пункта (одговор недостаје из пунктова: 51, Мокро-Сарај ево; 78, Врела-
Шеховићи; 86, Вијака-Вареш; а број 66 прескочен ј е у списку)/ екавскн
лик ове именице -зеница - имамо забиљеж ен у 200 пунк това. Истина,
јавиће се, нарочито у босанским говорима, које карактерише редукција
неакцентованих вокала, -зенца-, са редукованим вокалом У три пун-
кта имамо зена (176, Добро Поље-Тешањ; 181, Побрђе-Котор Варош;
191, Лишња-Прњавор). Вриј едно је указати да у три пункта имамо: гле-
деће/гледећа - то су пунктови: 98, Перовићи, Завидовићи; 153, Пећине-
Травник и 154, Пакларево-Травник.
Јекавски лик ове именице -зјеница- налазимо у 19 пунктова, од
тога броја у два пункта извршенојејекавско јотовањепаимамо -з'еница
- (то су пунктови 20 и 21: Оџак и Залом, Невесиње), у два пункта имамо
двојне ликове: зеница и зј еница (123, Д.Махала-Орашје и 161, Бастаси-
Дрвар). Интересантно ј е да јекавски лик ове именице -зј еница- налази-
мо у нетинично ијекавским мј естима - то је претежно централнобосан-
ска говорна зона: Трново, Тарчин, Сарајево, К акањ, Зеница, Тузла,
Жепче, Приједор, Б.Лука, Грачаница, Брчко. А ко се изузму она два мје-
ста са подручј а Невесиња и Бастаси, Дрвар, ту и нема типичних ије-
кавских штакавских мј еста. Све су то шћакавска мјеста или се налазе
у шћак авском окружењу.
Икавски лик ове именице -зиници, управо зинца, забиљежен ј е са-
мо у једном мјесту. То је пункт 171, Топчић-Поље код Зенице.
К ао што изнесени подаци говоре, босанско-херцеговачке говоре
карактерише екавски лик ове именице -зеница. То би могла бити једна
од ријечи које се убрајају међу њихове „сталне екавизме". Так ав облик
потврђују и дијалектолошке монографије са овога подручја. Такав об-
лик налазимо у западнобосанским ије-пгга говорима (Дешић, Босна,
119), у говору Змијања (Пегровић, Змијање, 53), у и-шћа говорима За-
падне Босне (Пецо, Босна, 135), у и-шта говорима источнеХ ерцеговине,
са само она два изузетка (Пецо, Источна Х ерцеговина, 58); у говорима
јужне Босне и високе Х ерцеговине (Ђуровић, Прелазни говори, 84), у
говору села Обади у босанском Подрињу (Симић, Обади, 44). Такав лик
ове именице налазимо и у ијекавским говорима Западне Србије: у Го-

93. Иј ж ивотанаших ријечи 9 1
робиљу код Ужичке Пожеге (Николић, Горобиље, 651), у србиј анском
Полимљу (Николић, Полимље, 242). Екавски лик ове именице налази-
мо, безмало, у свим црногорским говорима: у говору Пиве и Дробњак а
(Вуковић, Пива, 18), у источноцрногорском (Стевановић, Источноцрно-
горски, 24), у црмничком (Милетић, Црмница, 251), у ускочком (Станић,
Ускоци, 76), у староцрногорским, средњокатунским и љештанским го-
ворима (Пешикан, Староцрногорски, 53), у колашинском говору (Пи-
журица, Колашин, 70), у мрковићком говору, шјеје „изговор дугог јата
- претежно екавски, а кратког ј ата - јекавски"
(Вујовић, Мрковићи, 118),
у бјелопавлићком говору, гдје, истина, из два мјеста има и ј отован кон-
стриктив з-з' -з'еница (Ћупић, Бјелопавлићи, 30). Ту „кратко јат иза р
увијек даје е"
, а има и других екавизама (исто, 27, 29-30).
Н а основу изнесених података може се закључити да скоро сви
ије-шта говори имају екавски рефлекс јата у облику ове именице (зе-
ница). Изузеци су мали: два мјеста у источнохерцеговачком, и два у бј е-
лопавлићком говорном типу.
Такво стање налазимо и у и-шта говорима западне Херцеговине.
Једино се у и-шћа говорима, мада не и у свим тим говорима, налази
секв. зје- зјеница. Истина, ја сам у западнобосанским икавскошћакав-
ск им говорима биљеж ио и зеница, мада имам потврда и за зј еница. У
говору бањалучких шћак аваца поред зјеница имамо и ћест а и дј ечко.
У свим шта-говорима, колико ми је до сада познато, имамо уз зеница,
цестш/т ест а и дечко. У рамском и-шћа говору имамо, такође, зеница
(Окука, Рама, 35).
Додајмо уз ово и чињеницу да је Решетар, почетком овога вијек а,
констатовао овај екавизам и навео га међу „сталним екавизмима"
ј е-
кавских говора (Решетар, Der štokavische, 67). На такве екавизме указују
и други (в. код Маретића, Граматика, 45), а ова особина, тј . појава екав-
ских рефлекса јата може бити условљена и фонетским (веза ј ата са су-
гласничким скупинама, или, пак , са сонантом р-) и нефонетским узроч-
ницима. Чињеница је да нема данас ниједнога ијекавског говора за који
би се могло рећи да има досљедне рефлексе јата како то прописују гра-
матички нормативи. Без икакве сумње, на ово утичу и територијални
услови: какви ће бити рефлекси јата почесто зависи и од средине у којој
се налази неко мјесто. Савремени јекавски говори у западној Србији
пружају знатно више одступања од досљедне јекавпггине него што је
то било приј е пола вијека. Исто тако, погранични ј екавски говори трпе
знатније утицаје екавских говора него говори који се налазе подаље од
екавске границе. Уз то, на све ово утичу и унутарњи чиниоци: степен
образовања, присуство школе и књиге и сл. Било како било, тек је чи-
њеница да у највећем броју иј е-шта мјеста имамо екавски лик именице
зеница. А и она неколик а изузетка могу упућивати на разнолик а зак -

94. 92 Књижевност ијезик
ључивања. Тек , чињеница је да то никако не могу да се сматрају ти-
пичним особинама говора у чиј ој су средини ти облици забиљежени.
Указујући на специфичности замјене старога вокала ј ат (
-t ) у иј е-
кавским говорима, проф. Ј. Вуковић посебно указује и на наш примјер,
на примјер зеница-зј еница. И то овим риј ечима: „ Има примј ера кој и се
у ијек авским говорима неједнако јављају: и са правим иј екавским изго-
вором и са екавским - однекуд накалемљеним (или са ек авске терито-
риј е или случајном редукцијом гласа /
'
). Такво укрштање гласовних об-
лика јавл>а се у изговору ријечи зјеница (зј ена): на доста великом иј е-
к авском пространству је с а м о зјеница. И овдје се углавном разликују
источнохерцеговачки и босански говори". Први имају екавски лик , дру-
ги ијекавски: зеница : зј еница (Ј.Вуковић, Историј а, стр. 80). Правопис
из 1960, као нормативан облик за ијекавски стандард, прописује: зј ена,
зјеница (s.v.). И не мислим да је ту у праву. А ко највећи дио иј екавских
говора, па и сви они који нам, обично, служе за узор при граматичком
нормирању, имају ек авски лик ове именице -зеница-, нема разлога да
тако не поступамо и у овом случају, тј . да и зјеница и зеница примимо
к ао ст андар дн е .
А како објаснити овај екавизам у ијекавским, па и у икавским
говорима? Да ј е у питању некаква редукција сонанта на што по-
мишља проф. Вуковић, тешко ј е вјеровати. У икавским говорима ту
ниј е било секв. -је од јата. Уз то, такав облик имамо и у говорима који
нису склони редукцији сонанта -ј . Исто тако, тешко је ову појаву дово-
дити у везу са утицајем екавских говора. Таквих утицаја може бити,
али да су они везани за једну, или неколико ријечи, и за овако широк
говорни простор, тешко је доказати. Могуће је да су ту у питању не-
какви фонетски разлози. У ијекавским говорима обични су екавизми
типа: зеница, веђа, обећатш, цест а/т ест а, церит и се, целиват и, бо-
лест , слезена... који се јављају к ао усамљени примјери и њихов екавизам
може бити стар. (Истина, Скок у Ет имол. рјечнику констатује да „ниј е
потврђен ј екавски лик" за именицу цест а. Ја такав облик, истина као
hecitia, налазим у икавскошћакавским говорима западне Босне, Пецо,
Источна Х ерцеговина, 58). Такав облик ја сам биљежио у говору ба-
њолучких Муслимана, икаваца шћакаваца. У ширем кругу и-шћа гово-
ра, у западној Босни, и ја сам биљежио екавски облик ове именице:
цест а (Пецо, Босна, 132-135). Према томе, Скок није био добро обави-
јештен о стању на терену када је устврдио да јекавски облик именице
цест а „није потврђен". Додајмо уз ово да и проф. Ј. Вуковић, у својим
Правописним правилима, констатује да риј еч цест а „у ијекавском гла-
совном облику
" није сачувана „иако је ...употребљавана у Вуково ври-
јеме само у ијекавским и икавским крајевима"
(Вуковић, Правописна
правила, 80).

95. Из животанаших ријечи 93
И на крају. Могуће је да ће систематскије испитивање ијекавских
говора поиудити још понеки ијекавски лик наше именице, тј . да ће се
још понегдје јавити облик са јекавским рефлексом јата у њеном гла-
совном склопу (као зјеница или з 'еница), али то никако не оспорава
право и њеној екавској варијанти (зеиица) да се сматра исправном на
цијелом ијекавском простору, тј. да се и та њена варијанта сматра станд-
ардном, к њижевном и у тим говорима, а не да се сврстава међу ,диј а-
лектизме"
, и к ао таква оглашава некњижевном особином у иј екавском
ст андарду .
Тијело-шело
За именовање онога што наши лексикографи дефинишу к ао: -чо-
вечји или животињски организам, схваћен у свој ој целовитости к ао мор-
фолошка и функ ционална целина (Речник српскохрват скога књиж ев-
ног језика, Матица српска, Нови Сад, књ. VI, s.v. тело) у нашем станд-
ардном језику имамо: т ијело (ијек.) и т ело (екавски). Етимолози нас
обавјештавају да је и ова именица, као и раније наведена зеница, на-
слијеђена из прасловенске језичке заједнице, јер их налазимо и у другим
слов. језицима (Скок , Етимологијски). Пошто је у основи био стари во-
кал јат (
-k), на нашем језичком тлу налазимо тројаке рефлексе: т ело-
т ело,т ијело и т ило. Према овоме, у ијекавским говорима требало би
очекивати фонетски лик т ијело. А није тако, или, тачније, није и једино
тако. Н а доста великом простору ијекавских говора налазимо екавски
лик ове именице: т ело. Тако у грађи, која је прикупљена на подручју
Босне и Херцеговине, до 1990, а чија ј е намјера била стварање општије
слике о говорима са тога подручја (в. БХДЗб књ. I) на питање број 29
екавски облик ове именице налазимо на широком простору од Орахо-
вице (Билећа) до Језерског (Босанска Крупа). И , што је, исто тако, ври-
ј едно истаћи, овакав облик ове именице, т ело, биљежен је у говору и
Срба и Муслимана. Такав облик, т ело, налазимо у 46 испитаних мјеста.
Од тога броја у 7 мјеста уз ек авски лик имамо и његову ијек авску ва-
ријанту: т ело и пшјело/т цело. У облику генитиваједнине (питање број
30) од 225 мјеста, колико их је на карти, односно 221 мјесту, колико их
ј е испитано, у 41 мјесту имамо екавски лик , а само у пет мјеста уз т ело
долази и т иј ело. Вриједно је ук азати и на чињеницу да међу пунктовима
који имају екавски лик ове именице, има и мјеста са класичном ије-
кавиггином.Таква су мј еста у бившим срезовима Гацко, Билећа, Фоча,
Горажде, Соколац, Власеница. Па и мјеста са класичном икавштином,
као што су мј еста у срезовима Ливно, Кључ, Бихаћ. Н апомињем да у
другим случајевима, к ада су у питању примј ери без неког посебног ста-

96. 9 4 К њижениост и јелик
туса у нашој фонетици, у свим тим мјестима имамо или ијекавску-ј е-
к авску или, пак , икавску замј ену ј ата. Дакле, овдје се именица т ело
издваја из свога фонетског окружеља.
Оно што ј е констатовано у нашим упитницима за исиитивање бо-
санско-херцеговачких говора, потврђено је и у посебним диј алектолош-
ким монографијама. Тако у западнобосанском ијекавском говору Дешић
биљежи т ело (стр. 119). И на доста великом простору. У говору Зми-
јања исто. Петровић ту нуди потврде за овај екавизам и са ширег про-
стора: К ола, Брод, Високо-православци, посавског, Фојнице, Никшићке
жупе, Коренице, Дубровника (Петровић, Змијање, 56). И у говору ста-
ријих личких јекаваца имамо т ело (Драгичевић, Лика, 43). Тако је и у
селу Обади, б. Подриње (Симић, 44), као и у ијекавским говорима у
Западној Србији: у Полимљу (Николић, Полимље, 234), али уз: т иј ело;
у Љештанском (Тешић, Љештанско, 188).
Ја сам, исто тако, у говору Источне Х ерцеговине биљеж ио екавски
лик ове именице: т ело, у Гацку и Кули (Пецо, Источна Херцег. 58).
Ек авски лик ове именице потврђују и неки црногорск и говори:
ускочки (Сганић, Ускоци, 76), уз т ијело. Станић ту помишља на утицај
ј език а цркве. И околина Колашина зна за тело „у значењу
'сало'
, т е-
лурина у сличном значењу
"
(Пижурица, Колашин, 70). У Никшићкој
жупи (Вушовић, Херцеговина), живи, такође, т ело. Тако је и у говору
Мрковића (Вујовић, Мрковићи, 112).
К ао што примјери показују и овај екавизам има доста широку ареу
у иј ек авск им говорима.
Н апомињемо уз ово да и Вук у Рјечник у из 1818. има ову именицу
у екавској вариј анти: т ело - der Leib, Kčrper, corpus. У Рј ечнику из 1852.
ек авски лик упућује на иј ек авск и -vide тиј ело (в. о овоме код Ивића,
П оговор, 105, 165 испод текста).
К ако обј аснити овај ек авизам у иј ек авским говорима? Рјешење ј е
тражено на различитим странама: утицај са екавског подручј а, али се
не може уоппггити за цијело подручје; утицај к ајкавских говора, исто;
утицај школе и администрације, такође. Рјешење је тражено у утицају
ј езика цркве. Тежњи да се прилагоди говору странца. Могуће је да сви
ови моменти имају неког утицаја напојаву одступања од изворног језика
средине. К ада је у питању наш проблем, чини ми се да није занемарљив
утицај црквеног језика. Ево зашто. На нашем списку ек авски лик ове
именице -т ело- налазимо само у српск им и муслиманск им пунк товима.
Ни у једном хрватском пункту није забиљежен такав облик . То упућуј е
на закључак да је овакав облик прво ушао у говор православаца, из
њиховог ј езика се могао проширити и на говор сусј едних муслимана.
Уз то, ако је, а јесте, ова ријеч живј ела у њиховом језику прије исла-
мизациј е, они су ј е задрж али, и у томе облику, и послиј е примања исла-

97. V
Изживотанаших ријечи 95
ма.То јест, такав облик ове ријеми они су задржали и касниј е. Н а овакав
закључак упућује чињеница да је највећи број муслиманских иунктова
са екавским ликом ове именице управо у срединама гдј е су заједно ж ив-
јели муслимани и православци. Ја овим никако не желим рећи да ј е то
и једино објашњење ове пој аве. То не. Ја овдје само указујем на једно
од могућих рј ешења, а које би ишло у прилог везивању овога ек авизма
за утицај језика цркве, а које би сада ту могло да укључи и говор му-
слимана. Понављам, чињеница да међу нунктовима са обликом т ело
нема ниједан хрватски пункт упућује на такву помисао. Бојим се да шко-
ла и књига, као ни војска, не доприносе много рј ешењу овога проблема.
Тим прије што школе до наших дана нису биле свуда заступљене. Са
њима ни књига. А ни војск а ниј е могла да такав облик наметне широј
говорној бази. Дајезик администрациј е може утицати на појединца, свј е-
дочи чињеница да и они који говоре ,л >удско т ело" имају облик т иј ело
у синтагми „управно тшј ело" и сл. Јасно, ту ј е видљив утицај ј език а
администрације.
Литература
1. Вујовић, Мрковићи; Л.Вујовић, MpKoonliKU дијалекат , СДЗб XVIII, Београд 1969.
2. Вуковић, Пива; Ј.Вуковић, Говор Пивеи Дробњака, Јужнословеиски филолог XVII,
Београд 1938/39.
3. Вуковић, Историј а; Ј.Вуковић, Ист орија српскохрват скоГ језика, Научна књига,
Београд 1974.
4. Вуковић, П равописна правила; Ј.Вуковић, Правописна правила и упут ст ва за пи-
сање ијекавских Гласовних облика, Свјетлост, Сарајево 1949.
5. Вушовић, Херцеговина; Д.Вушовић,Дијалект ист очне ХерцеГовине, СДЗб III, Бе-
оград 1927.
6. Дешић, Босна; М. Дешић, Западнобосански ијекавски Говори, СДЗб XXI, Београд
1976.
7. Драгичевић, Лика; М. Драгичевић, Говор личких јекаваца, СДЗб XXXII, Београд
196 6 .
8. Ђуровић, Прелазни говори; Р.Ђуровић, прелазни Говори јужнеБосне и високеХер-
цеГовине, СДЗб XXXVIII, Београд 1992.
9. Ивић, Поговор; П.Ивић, О Вуковом рјечнику из 1818, Поговор уз издање поводом
стогодишњице Вукове смрти, Сабрана дела Вука Караџића, кн>. II, Српски рјечник
(1818) , Просвета, Београд 1966.
10. Маретић, Граматик а; T.Maretić, Gramatika i slilistika hrvatskoga ili srj>skoga j ezika, II,
Загреб 1931.
11. Милетић, Црмница; Б.Милетић, Црмиички Говор, СДЗб IX, Београд 1940.
12. Николић, Горобиље; М.Николић, Говор Горобиља, СДЗб XIX, Београд 1972.
13. Николић, Полимље; М.Николић, Говор србиј анскоГПолимља, СДЗб XXXVII, Бео-
град 1991.
14. Окука, Рама; М.Окука, Говор Раме, Свјетлост, Сарајево 1973.

98. 96 Кн>ижевност и језик
15. Петровић, Змијанл; Д.Петровић, О говору Змијања, Матица српска, Нови Сад 1973.
16. Пецо, Источна Херцеговина; А.Пецо, Говор ист онне ХерцеГовине, СДЗб XIV, Вео-
grad 1964.
17. Пецо, Босна; А .Пецо, И кавскошћакавски Говори западнеБосне, БХДЗб I, Сарајево
1975.
18. Пецо, Западна Херцеговина; А . Пецо, Икавскошт акавски Говори западне Херце-
Говине, А НУ БиХ , Сарајево 1986.
19. Пешик ан, Сгароцрногорски; М.Пешикан, Ст ароцрноГорски средњокат унск и и
љешански Говори, СДЗб XV, Београд 1965.
20. Пижурица, Колашин; М. Пижурица, Говор околине К олашшш, Црногорска ака-
демиј а наука и умјетности, Титоград 1981.
21. Решетар, Der štokavische; M.Rešetar, Der šlokavisclie Dialekl, Беч 1907.
22. Симић, Обади; М.Симић, Говор села Обади у босанском Подрињу СДЗб XXIV,
Београд 1978.
23. Ckdk, Етимолог.; P.Skok, Elimologij ski rj ečnik lirvatskoga ili srpskogaj ezika, Загреб 1971-
1973 .
24. Сганић, Ускоци; М.Станић, Ускочки Говор, СДЗб XX, Београд 1974.
25. Сгевановић, Источноцрногорски; М.Стевановић, Ист очноцрноГорски диј алекат ,
Јужнословенски филолог XIII, Београд 1933-1934.
26. Тешић, Љештанско; М.Тешић, Говор Љешт анскоГ, СДЗб XXII, Београд 1977.
27. Ћупић, Бјелопавлићи; Д.Ћупић, Говор Бјелопавлића, СДЗб XXIII, Београд 1977.

99. П Р И К А З И И Б Е Л Е Ш К Е
МИЛИЈА НИКОЛИЋ (Београд)
ЉИ ЉА Н А БА ЈИ Ћ : М Е ТОД И ЧК И П РИ СТУП ЗБИ РЦ И П РИ П ОВ ЕД Н Е П Р ОЗ Е
- Издавач: Завод зауџбеникеи насшавнасредсшва, Београд, 1994. -
У текућој наставној пракси обрада приповедне збирке пој ављује
се као посебно тежак и одговоран задатак , за чиј е остваривање нема
довољно ни одговарајућег теоријског знања ни практичног искуства. На
овом подручју је стручна и методичка литература сасвим оскудна. Доста
је публиковано методичких приступа књижевним делима разних ж ан-
рова, тако да наставници имају ваљане узоре за интерпретирање лир-
ск и х и еп ск их п есам а, п р и п о в едак а , р о м ан а , п а и др ам ск и х т ек ст о в а ,
али је тумачење збирке приповедака, баш због свој е изузетне сложено-
ст и , ост ал о н еи ст р аж ен о , т ак о да и и ск усне н аст авн и к е дов оди у н еи з-
весност и проузрокуј е лутања и импровизациј е.
Љиљана Бајић се определила да са теоријског и практичног ста-
новишта истражује методичко приступање збиркама приповедне прозе,
знајући унапред да ће је задатак одвести у замршена стецишта најде-
лик атниј их методолошк их и методичк их проблема. Отклонити к амен
спотицања, који се испречио готово у самом средишту наставе књижев-
ности, претежак је задатак , али је утолико изазовнији за особу која је
спремна да за изузетне циљеве улож и и изузетне напоре. У отеж аним
околностима дошли су до пуног изражаја висок научни критериј, стру-
чно знање и поуздано наставно искуство колегинице Бајић, а посебно
њ ен а ор и г и н ал н ост и ин в ен т ивн ост у р еш ав ању сл ож ених н аст авн их
проблема.
Методичка студија је сачињена од шест тематских целина: - Ceoj -
ст ва приповедне прозе - Збирка приповедне прозе - Чит ање и обрада
збирке - Н аст авни прист уп Ћопићевој збирци Баиипа сљезове бој е -
Тумачење збирке Велика деца Ант ониј а Исаковића - Обрада прире-
ђеног избора шаљивих народних прича у основној школи. Н а крају је
дат и сп и сак к њ и ж евн он ау ч н е, м ет одол ош к е и м ет оди ч к е л и т ер ат у р е

100. 9 8 Књижевност и језик
од 110 библиографских јединица. И из ове глобалне структуре књиге
примећује се став о јединству теоријске мисли и практичне делатности,
при чему се подразумева, а у тексту и посебно истиче, да се методик а
н аст аве к љ иж евн ост и свест р ан о осл ањ а н а к љи ж евн он ау ч н у м ет одол о -
гију. Предметност је у студији распоређена у виду природног сазнајног
моста. Методичке радње и наставни поступци функционишу к ао лук
који спаја два ослонца: један је у стручној предметности (приповедна
збирка), а други је у менталној и рецепцијској активности ученика (схва-
тање и тумачење уметничког света).
Полазећи од чињенице да сам предмет проучавања намеће и од-
говарајуће методолошко поступање, колегиница Бај ић је у два почетна
поглавља књиге истицала својства приповедне прозе и наративних жан-
рова. При томе су у средиште исграживачке опције дошле збирке при-
поведне прозе, чиј е су структуре толико сложене и загонетне да су из-
мицале научном сазнању и могућностима теоријског одређења. Макро-
структура новелистичке збирке наметнула се као битан стваралачки по-
ступак , као естетичка тајна коју је ваљало разјаснити и увести у по-
дручје сазнатих и рационално образложених пој ава. Овде је колегиница
Бајић истраживала и расправљала у корист књижевнонаучног сазнања,
а са намером да тако открије и најбоље показатеље за поуздано мето-
д и ч к о п о ст у п ањ е .
Приповедна збирка се посматра као наративно дело између мале
и велике епске форме, у коме посебну уметничку функцију имају избор
и распоред новела. К охерентност збирке остварује се избором припо-
ведака по сродности, тако да се те сродности (временске, просторне,
мотивске, судбинске, ж анровске и стилске) доводе у суседство опсегнуто
к њигом и обележ ено посебним насловом. Распоред новела подешава се
по композиционим принципима, тако да склоп збирке може бити мо-
заичан, цик личан, у облику ланца и венца, а понек ад и са истуреном
оквирном причом. Адиција (додавање, зближавање и суседност) новела
протумачена је као изузетан естетички чинилац кој и новеле повезује и
ви ш к ом ср одних и новоусп ост ављених знач ења, п а из ч ит аоч еве свест и
делује као битан интеграциони фактор, који омогућава да се поједине
збирке читају и доживљавају приближно романима.
После темељног истицања својстава приповедне збирке прелази
се са књижевнонаучног и методолошког гледишта на одговарајуће ме-
тодичке поступке који воде у непосредну наставну праксу. У средишном
делу рада (Чит ање и обрада збирке) детаљно су приказане и на при-
мерима инструктивно изведене методичке радње које се примењују у
школском проучавању збирки приповедака. Мотивисање ученика за чи-
тање, врсте читања (претежно доживљајно и истраживачко) и истра-
живачки задаци истакнути су к ао неопходне припремне радње које омо-

101. Љиљана Бај ић: Методичк и приступ.. 99
гућавају ученицима да се свестрано припреме за интерпретирање збир-
ке. Овде су на врло практичан и поуздан начин решени и најтежи ме-
тодички проблеми који се могу свести на ова питања: - Како збирку
сачињену обично од десетак па и више новела обрадити за два школск а
часа, кад је и за једну новелу потребан читав час? - Како организовати
континуиран и економичан истраживачки и сазнајни пут кроз пребогат
поетски свет збирке? - Око којих вредносних и структурних чинилаца
окупити ученичку пажњу? - Коју предметност поставити у средиште
проблемске наставе? - Која истраживачка гледишта, када и где, приме-
ниги? - На који начин објединити аналитички и синтетички приступ? -
К ако економисати и временом и менталним способностима ученика?
На сва ова питања (а и многа друга) одговорено је практично и тео-
ријски, у методичком облику и на употребан начин.
К ључна решења за успешан истраживачки поход у збирку новела
нађена су у ниниоцима обједињавања, који представљају доминантне
уметничке вредности и битне структурне чиниоце збирке као целине,
а и појединих приповедака у њој. Чиниоци обједињавања природно се
намећу као водећа предметност и незаобилазне смернице на сазнајном
путу. Тако фактори који интегришу новеле у збирци функционишу и
к ао ист раж ивачк а п олазиш т а и средиш т а у инт ерп рет ативн ом п оступк у .
Као чиниоци обједињавања појављују се уметнички доживљаји (утисци,
расположења, осећањаи мисли), водећа предметност (мотиви, догађаји,
слике, ликови, поруке), текстовне целине (описи, сцене, дијалози, мо-
нолози...), стваралачки поступци и литерарни проблеми.
Истраживачки задаци и наставне ситуације на часу усмеравају се
према чиниоцима обједињавања, тако да ј е у сваком делу часа и кругу
расправљања један од њих доминантан. Интеграциони чинилац који је
у средишту пажње окупља око себе друге вредносне и структурне еле-
менте к ако из пој единачних новела тако и из збирке као целине. На
тај начин се обезбеђује јединство анализе и синтезе, а сазнајни пут је
обогаћен слободним асоцијацијама које спај ају сродну предметност и
естетичке корелате из уметничког света читаве збирке. Тако се, пола-
зећи од једне приче, било да је оквирна или ренрезентативна, може ис-
т р аж ив ач к и зал азит и и у свет ове дру гих пр и ч а, п оср едст вом и стих ил и
сличних мотива, ликова, порук а и стваралачк их поступак а. М огућност
асоцијативног повезивања тече и по опречној (контрастираној) пред-
метности. Битно је да ученици прочигају целу збирку и да се при томе
истраживачки усмере у два саодносна круга: један је ужи и обухвата
једну или две репрезентативне новеле, а други је шири тако да покрива
збирку к ао целину.
Подстицање ученика да се свестрано ирипреме за тумачење при-
поведне збирке обавља се помоћу истраживачких задатака проблемског
типа. На школским часовима се проблемске ситуације гранају и умно-

102. 100 Кљижевиост и језик
жавају, тако да рад претежно тече у виду ученичких саопштеља и ра-
справљања. У проучавању збирке комбинују се разни нивои обраде: ин-
т српрет ациј а водеће приче, прикази две-три приче са марк антним
вредностима и осврт и на остале приче. Наставно поступање у оквиру
појединих методичких радњи и наставних ситуација приказано је на при-
мерима из новелистичких збирки: Велика деца (А . Исаковића), Хрват -
ски бог Марс (М . К рлеже), Башт а сљезове боје (Б. Ћопића), Руке (Р.
Маринковића) и Самоникли (В. Прежихова).
У трећем и најобимнијем подручју књиге мр Љиљана Бајић по-
казуј е врхунско умеће у школском проучавању збирки приповедне про-
зе. Овде су дати целовити методичк и приступи збиркама Башт а сље-
зове боје, Велика деца и избору шаљивих народних прича (лектира за
основну школу). То су врло студиозни и практични радни пројекти, који
су понуђени као узори за наставну праксу у средњим и основним шко-
лама. Осмишљеност циљева, наставних поставк и, припремног и двоча-
совног школског рада, проблемског вођења и истраж ивачког ангажо-
вања ученик а може се делимично илустровати навођењем насловљеног
ток а рада при обради Ћопићеве Башт е сљезове боје:
Циљеви.(Ваљавидетињихову инвентивност и богатство;стр.51,52)
Читалачкаситуација. Истраживачки задаци запрви час. Припремни
задаци за други час. (Видети те оригиналне и систематичне побуде
за саморадњу; стр. 52, 53) Обрада збирке (Ток и резултати рада).
Уметнички доживљаји. Осврт на композицију збирке. Ћопићева
златна бајк а о људима. Поход између ј аве и сна. Тескоба живота и
људска несмиреност. Усамљеност и губитништво. Доброта и
човештво.Ратна проблематиказбирке.Уметнички простор. Башта,
кућа, завичај . Расадник приче и причања.
Управо, све то ваља у оригиналу прочитати (изложено је на три-
десетак страна), јер се уопштеним приказом не може пренети она не-
посредна емоционална и оперативна веза између уметничког Јгекста,
ученика и наставника. А ту сарадничку интеракцију у приј ему, сазна-
вању и тумачењу уметничког текста колегиница Бајић стваралачки и
систематично побуђује, тако да ученици постају у правом смислу пиш-
чеви сарадници. Умеће читања постај е стваралачки и уметнички чин,
а с а м и м т и м и т е м е љ н а с т а в е к њ и ж е в н о с т и .
У понуђеним наставним приступима доминирају естетички и фун-
кционални циљеви јер се само њиховим остваривањем могу постићи
васпитне и образовне сврхе. Само оно што уђе у уметнички доживљај
и изазове одушевљење, изненађење, чуђење и размишљање учествуј е
у формирању уметничких порука и читаочевих ставова преко којих се
остварују васпитни и образовни циљеви наставе књижевности. Посебно
се стимулишу и цене она знања која су у функцији средстава за пости-

103. Љиљана Бајић: Методички приступ.. 10 1
зање мноштва виших циљева, а то су развијање разних врста способ-
ности, умења и радних навика, јачање литерарног и језичког сензиби-
ли т ет а, н ави к ав ањ е н а ст в ар ал ач к и и и ст р аж и в ач к и р ад, п одст и ц ањ е
оригиналног испол>авања, дивергентног мишљења и самообразовања.
Права и пуна сврховитост наставе књижевности постиже се при-
меном мноштва гледишта примерених књижевној уметности и рецеп-
тивним способностима ученик а. У присутним методичким приступима
гледишта се сусрећу, здружују и смењују попут рефлектора који истра-
живачки осветљавају предметност са намером да се у њој открије и об-
ј асни нек а тајна. Доминирају рецепцијско, семиотско (знаковно), струк-
туралистичко и феноменолошко гледиште, с тим што се у тумачењу
значењског и предметног слоја обилато користе психолошк о, социолош-
ко, етичко и стилистичко гледиште. Успеххшо усаглашавати сва ова гле-
дишта (условно - методе) и то по мери и потреби књижевне уметности
и н аст ав н их ц иљ ева, а и ст овр ем ен о п р ат ит и и п о вези ват и ви ш е св ест и
- свести ученика, писца, књижевних ликова и наставника - то је посао
који заслуожује дивљење и посебно признање.
М агистар Љиљана Бајић написала ј е изузетно корисну књигу за
наставну праксу. Мет одички прист уп збирци приповеднс прозе спада
у врхове нај боље методичке литературе. Она ће бити снаж ан подстицај
за свестрано унапређивање наставе књижевности.

104. Т ОМИСЛ А В ЈОВА НОВИЋ (Београд)
Н ОВА ПОТ ВРДА О РА Н ОЈ ВОК А ЛИЗА Ц ИЈИ
ПОЛУ ГЛА СН И К А ИЗ 1231. ГОД ИНЕ
Б. Чигоја, Најсшарији сриски ћирилски нашписи (Графија, оршографија ијезик),
Чип шт ампа, Б еоГрад 1994, ст р. 130.
Ова књига представља објављен магистарски рад Бранкице Чиго-
је, асистента на Катедри за српски језик Филолошког факултета у Бео-
граду. Подељена на основна поглавља, као што су Основнеодликенат -
писа, Палеографски опис нат писа, Орт ографиј а, Фонет ика, Лична
имена у епиграфским нат писима, Морфологија, Синт акса и Закљунне
напомене, књига наизшед пружа устаљени палеографско-филолошки
приступ. Она то у основи ј есте, уз извесна методолошка обогаћења ис-
казана прегледним табелама пој единих резултата до којих се истражива-
њ ем д о ш л о .
Пошавши од различитих схватања појма „натпис"
, у уводу се ук а-
зује на неке посебности ове врсте средњовековних споменик а, при чему
се нарочита пажња обраћа на материјал на коме су писани, њихову на-
мену и садржину. Пописом су засебно обухваћени надгробни и ктитор-
ски натписи. Ти најстарији натписи налазе се на широким просторима
где су се Срби настањивали у средњем веку, почев од Источне Србије,
у рашким крајевима, па преко Босне, Хума, Зете до острва Брача. У
низу мање познатих историјских личности кој есеу њима помињу, срећу
сетакође имена жупанаНемање, његове супруге Ане, кнеза Мирослава
и Кулина бана.
Средишња проучавања старих српских натписа у овој књизи усме-
рена су на сагледавање присуства слоја народног језика у њима и односа
тих црта према српскословенском језику. У те сврхе анализиран је сваки
натпис понаособ уз доношење неких основних податак а о времену на-
станка, географском пореклу, димензијама, материј алу на коме су пи-

105. Нова потврда о раној вокализациј и полугласника... 103
сани, историјату проучавања са фотографијама, које дају нарочиту вред-
ност изложеној грађи и помажу њеној илустративности. Притом се до-
носи издање сваког записа у изворној ортографији.
Све разлике са варијантама слова показане су у поглављу о ор-
тографији. Ма колико да ирипадају истом, ћириличном писму, слова нај-
већег броја натписа због свој е природе настанка, уклесивањем у камен,
имају неке посебности до којих ј е Б. Чигоја посебно држала у навођењу
читавог низа варијанти. Чак су и лигатуре натписа понекад толико на-
рочите у односу на потезе пера по пергаменту или хартији, да је и њих
аутор цртежима настојао дочарати. Део о оргографији садрж и такође
илустративну грађу са примерима из сваког споменик а. Према неким
показатељима установљено је да најстарији ћирилични натписи носе
грагове паралелне употребе другог словенског писма, глагољице.
Код фонетских особина вредна ј е пажње појава вокализациј е по-
лугласника у надгробном натпису Марије Дивице из Видопггака код
Сгоца из 1231. године у споју речи „ва лето"
уместо „вб лето"
, како би
се очекивало. Б. Чигоја исказује недоумицу за овако рано јављање ове
пој аве, наводећи пример из литературе у којој је најстарија вокализација
потврђена 1375. године. Сматрамо да она може бити само срећна што
је наишла на овакав случај , који је права драгоценост . Утолико се по-
казало значајниј им доношење фотографиј а у овој књизи, што се наве-
дени пример може сасвим читко проверити на 33. страни. Уосталом, на
потврду ј ош једног недавног померања доње границе вок ализације од
скоро читавог века и по у једном милешевском натпису могли смо наићи
у раду Ђорђа Трифуновића, објављеном на страницама „К њиж евност и
и језика" број 2-4 за 1992. годину. Уз све друге вредне резултате које
књига Б. Чигој е доноси, довољно ј е да се она убудуће памти и помиње
управо по вокализацији из 1231. године.

106. ВЕЉКО БРБОРИЋ (Београд)
К ОРИ С ГА Н П РА В ОП И СН И П РИ РУ ЧН И К З А Ш К О Л Е
(Милораб Дешић, Правош/с сриског ј езика - приру чиик за школе,
Нијанса, Земун - Унирекс, HukiuuIi, 1994, ст р. 182)
Пре неколико месеци појавио се још један правописни нриручник ,
чији је аутор проф. др Милорад Дешић, редовни професор Филолошког
факултета у Београду. Протекла школска година била је богата пра-
вописним приручницима, ј ер су се у њој пој авила два правописна при-
ручник а. Правопис српскога ј език а са рсчником, Р. Симића, Ж . Ста-
нојчића, Б. Остојића, Б. Ћорића и М . Ковачевића, Правопшс српскога
ј език а: I. Правила и њихови осиови II. Рениик уз правопис, М . Пешик ана,
Ј. Јерковића и М . П ижурице.
Овај нови приручник има неколико специфичности по којима се
разликуј е од осталих, како по обиму грађе, тако и по начину на кој и ј е
изложена. К ао методичар, аутор је правописну материју прилагодио за
потребе наставе у основним и средњим школама, која ће подстаћи уче-
нике на размишљање и лакше постизање опште писмености. У уводним
напоменама М . Дешић к аже: „ Правописи, с обзиром на намену, могу
да се по много чему разликују. А ко их аутори пишу углавном за струч-
њаке, за лингвисте, онда су то лингвистички правописи. Они су обично
писани научним стилом, а њихов обим није ничим ограничен. Уколико
се такве књиге намењују школама и уонште широј образовној публици,
реч ј е о педагошким правописима. И они су, као и претходни, засновани -
на науци, али су писани популарнонаучно, ј едноставно и јасно и мањег
су обима."
Садржај приручника чини седамнаест поглавља и из њега се види
да су обухваћени сви основни правописни проблеми: I. Писма, II. Екав-
ски и ијекавски изговор, III. Сугласник X , IV. Сугласник Ј, V. Сугласници
Ч и Ћ, VI. Сугласници Џ и Ђ, VII. Промена сугласника К , Г n X , VIII.
Промена гласа JI у О, IX . Једначење сугласника по звучности, X. Јед-

107. Корист ан правописни приручник за школе 105
начење сугласника по месту аргикулације, XI. Губљење сугласника, XII.
П исање великог и малог слова, XIII. Саст ављено и растављено писање
речи, XIV. Скраћенице, XV. Писање речи, посебно имена из страних
ј езика, XVI. Растављање речи на крају реда, XVII. Интерпункција. На
крају књиге налази се и невелик речник, који обухвата углавном само
примере који су дати уз поједина правописна објашњења.
Свима ј е ј асно да се правила писања уче у школама, а да се гра-
ђани с њима срећу готово свакодневно, али ниј е нимало лако ученике
у школама научити исправно српску ортографију, поготово ако се зна
да наставни планови и програми за основне и средње школе немају до-
вољно часова за учење и утврђивање исправног и прихватљивог писања.
Свима који имају увид у наставу и наставни процес добро је познато
да је учење правописних правила једна од најтежих и најнезахвалнијих
наставних ј единица и да наставници имају озбиљних проблема приликом
реализације на самом часу. Потребно је, наиме, за један наставни час
изложити једну правописну партију са много правила и све то поткре-
пити примерима, како би она ученицима билајасна и резумљива. Сваки
правопис, па тако и српски, има много правила, а од школе се очекује
да се сва правила науче. А ко се има у виду да у току једне школске
г один е н аст авн и п л ан и п р о г р ам до п у ш г а уч ењ е п р ав о п и са н а сам о п ет -
шест часова, ј асно је са к аквим се све проблемима сусрећу и наставници
и у ч ен и ц и .
Све ово ј е аутор имао у виду приликом израде овог приручник а.
Било је потребно правописну материју изложити на што једноставнији
и ученицима пријемчив начин. Ни најбоља правописна решења нису до-
бра ако нису ваљано објашњена и ако је њихово разумевање отежано.
Овај приручник је у првом реду намењен ученицима и наставницима
(у поднаслову јасно стоји приручник за школе), али он свакако може
задовољити и опште потребе писмености шире културне ј авности. Он
је мањи и читљивији од других правописа, а писан је веомаједноставним
и јасним стилом. Грађа је у њему изложена на специфичан и лако ра-
зумљив начин. Увек се прво нуди основни текст с правилима, затим сле-
де објашњења поткрепљена примерима и на крају сваке партије налази
се уоквирен сажетак текста, који се може сматрати кратком дефиници-
ј ом датог правила.
Приручник је урађен веома прегледно и графички успело. Поред
основног текста на маргини су дати примери са основним обј ашњењима,
која су дата у врло кратким синтагмама. Празан простор, којег има доста
на маргинама, омогућује сваком читаоцу да допише нове примере, евен-
туална питања или нека додатна објашњења, уколико је то потребно.
То свакако доприноси лакшем разумевању и прегледности изложене
правописне грађе.

108. 106 К љижевност и језик
Правопис је књига коју никада не читамо исцела, већ за љом по-
сежемо онда када желимо брзо наћи информацију или отклонити ди-
лему о исправном писању неке речи. Сваки читалац овог правописа лако
ће доћи до жељене и потребне информације, како због прегледности,
тако и због начина излагања, свеукупне грађе која се у њему налази.
Полазиште овог приручника је ПравоГшс српскохрват скога књи-
ж свноГјезика (1960), који је био општеприхваћен и са чијим решењима
ј е упознат највећи број образованих људи. Овај правопис ј е дуго у упо-
треби, његов културни значај ј е неспоран, алијезик се, дакако, развијао,
стигле су многе нове речи којих раније није било у српском језичком
стандарду, па је јасна и потреба за неким новим решењима. Нека ре-
шења старог правописа су застарела, а нека од самог почетка нису била
најсрећније урађена. Правопис је сврсисходно повремено мењати и по-
прављати, тј . нека његова решења осавремењавати. Крупне промене ва-
ља избегавати, јер би оне реметиле стечене навике образованих људи,
што би изазивало више недоумица и несигурности. Ваља још једном
истаћи да овај приручник, осим у неким случајевима, стоји на опште-
познатим и прихваћеним решењима правописа из 1960. године.
У овом приручнику број дублетајесведен на најмању могућу меру,
а не ретко се досадашњи дублети избегавају и изостављају, већ се даје
предност оним решењима која су чешћа и уобичајениј а у српском језику
и српској језичкој култури.
Вреди истаћи да је аутор у приручнику показао и целовитост кор-
пуса ј езичког стандарда Срба ма где они живели (уз екавске свуда су
навођени и ијекавски облици, и у основном тексту и у речнику).
Овај приручник , к ао и знатан део других приручник а ове врсте,
отклања мањкавост старог правописа да се пој единачни историјски до-
гађаји (уникати) као што су Косовска битка и Први светски рат пишу
малим словом. Н а стр. 79 стоји објашњење: „И у устаљеним називима
ратова, устанака, револуција, битака и других исотријских догађаја прва
реч пише се велик им словом" .
Општа је жеља аутора да се нормативни ставови образложе јасно
и што је могуће краће, па стога и нема опсежних образложења. Нере-
ално је очекивати да правописни ириручник (поготову ако је"
у првом
реду намењен школско-образовним потребама) отклони све правописне
нејасноће. Такав задатак тешко би могао испунити и знатно обимнији
и по корпусу свеобухватниј и уџбеник од овога. Наиме, нема правописа
кој и може отклонити све ортографске недоумице једног језика и који
м о ж е п о нуди т и сва р еш ењ а.
Речник уз овај приручник није обиман, али се на двадесетак страна
налазе брижљиво бирани примери и сасвим је сигурно да нема излиш-
них. Било би корисно да је речник обимнији и да се у њему налазе

109. Корисган правописни приручник за школе 107
речи које су данас честекод школске популације, аретко њиховеисправ-
не облике можемо проверити у школској и уџбеничкој литератури. Та-
кође би било драгоцено да су речи у речнику акцентоване, јер би то
свакако знатно могло допринети говорној култури и исправном изговору
и ученика и наставника. М. Дешић је аутор уџбеника Српски акценат
с лакоћом, Београд, 1992, где се акценатским проблемимасрпског језика
за школске потребе и лак ше учење приступа посве прак тично уз неиз-
бежна теориј ска уопштавања.
Да се увек водило рачуна о образовно-школским потребама по-
казује и транскрипција страних речи, где се поред незаобилазних кла-
сичних језика дају упутства само о тзв. школским језицима (руски, ен-
глески, француски, немачки).
Јасно је да овом приручнику недостаје исцрпност и детаљна сту-
диозност, али ј е сасвим извесно да може задовољити потребе оних ко-
јима је у првом реду намењен, а то су ученици, наставници и професори
осн овн их и ср едњ и х ш к о л а .
Приручник he себе најбоље потврдити у пракси, али ј е ово прави
начин како се и обимна материја може изнети разложно и прихватљиво
онима којима је потребна, уз поштовање свих методичких принципа,
графички прегледно и појмовно јасно.

110. ЈАСНА С. ЧУТУРИЛО (Београд)
О К ЊИ ЗИ П О ЕЗИ ЈА И Д РА М Е МА ВРА ВЕТ РА Н О ВИЋ А
Издавачка кућа „Просвета" покренула је нову библиотеку „Књи-
жевна баштина старог Дубровника". Библиотека ће обухватити у пет
кола петнаестак аутора и антологијске изборе највредниј их писаца из
времена ренесансе и барока у Дубровнику. А ко се узме у обзир да је
ово прва библиотека која представља књижевност старе Дубровамке Ре-
публике као целину, значај овог подухвата у садашњем тренутку није
занемарљив. Уредник библиотекеје књижевник Милисав Савић, а у уре-
ђивачком одбору се налазе професори Мирослав Пантић и Злата Бо-
ј овић. Н а сајму књига у Београду 1994. године појавила се књига из
првог кола ове библиотеке МА ВРО ВЕТРА НОВИЋ , ПОЕЗИЈА И
ДРА МЕ, коју је приредила З.Бојовић.
Књига садржи Предговор Злате Бојовић, стр. 5-60, деветнаест иза-
браних песама, драме Орфео и П осветшлшшЋе А брамово, стр. 63-307,
библиографију и Речник мање познат их речи које је саставила З.Бој о-
вић, стр. 311-326.
За ову књигу морало се проћи кроз велики део рукописне, био-
графске, архивске, историјско-географске и друге, к њижевне грађе. По-
ред самог Ветрановићевог дела, које чине 132 песме, 8 драма и еп Пе-
легрин неизбежно је било упознати се још са садрж ајем 35 научних ра-
дова од којих је бар петина писана италиј анским ј езиком. Летимичним
консултовањем фуснота назначених испод текста Предговора о Мавру
Ветрановићу, читалац се упућуј е још и на 4 писма, 5 рукописа, 6 доку-
мената који припадају историјско-архивској грађи и 8 радова биограф-
ског типа. Предговор кој и се позива на све то употпуњује утисак о ње-
говој заснованости на целовитој грађи и литератури о писцу.
Литература о Мавру Ветрановићу наведена на крају књиге броји
око 100 наслова изишлих у времену од 1866/7. до 1990. године.
На крају књиге налази се Речник мање познат их речи, који броји
807 лексема. Поред тога, испод песама и драма, распоређено према сти-

111. О кн.ичи П оезиј а и драме Мавра Ветрановића 10 9
ху у коме се реч налази, дају се многа д и ј а л е к т о л о ш к а обј аш-
њења облика речи, а посебно се води рачуна о двосмислицама које би
могле настати у поређењу Ветрановићевог језика са данашњим књижев-
ним језиком. Такође је у овом издању доследно спроведено писање гла-
сова лј , љ, нј и њ. На овим местима објашњава се понекад и настанак
песме, а понекад и њен смисао тумачењем разних алузија, библијских
сентенци, парафраза, народних пословица, обичај а, веровања, басми.
Објашњава се ту и понеко поређење, понека инвокација, понеки пежо-
ратив или песничка визиј а. Уз то дају се објашњења митолошких и вер-
ских појмова, којих има око 30, па се тако, у складу са стиховима, Апо-
лон на једном месту појављује као заш гитник биља, а на другом као
Бог љубави. Овом митолошком низу придружују се објашњења појмова
из области астрономије, географиј е, историје онога времена са којима
се читалац среће у избору из дела Мавра Ветрановића.
Од 132 сачуване и познате песме у предговору се помиње и ана-
лизира 56 са довољно података о свакој од њих, да би се у избору то
свело на 19 нај бољих песама. Предговор нас информативно упознај е са
свих 8драма, а читалац овог избора има прилике да прочита две - Орфеа
и П освет илишт е А брамово.
Тек к ада се закорачи у сам избор, открива се оно што би се сим-
болично могло назвати ликом ове књиге, као делом који открива њен
карактер који се преноси на утиске читалаца унутрашњим струјама де-
л а, н ев и д љ и в и м н а п р в и п ог лед .
Н а том другом путу прати нас песник, рођен крај ем XV век а у
грађанској породици Ветрановић, која је водила порекло од Петра Ве-
транића, досељеног још 1300. г. из Италије у Дубровник . Поделио је
песник свој живот и своје дело ступањем у манастир 1509. године. Писао
је посленице, осмртнице, сатире, што би добило пригодан призвук да
ниј е и у њима, к ао и у религиозно-моралистичк им, религиозно-мисао-
ним или пасторално-идиличним творевинама умео да изрази осећања
љубави према човеку, према поезији, пријатељима, отаџбини, природи.
У стиховима ј е иск азивао и став према антици, широк до космополи-
тизма, а морално усмерен библијским вредностима. Умео је да критикује
савр ем ени к е и и ст ак н е м ан е св ог вр ем ен а сат и ри ч н о м и н есат и р и ч н о м
речју, али и да буде проглашен одметником због самовоље и да одбије
наименовање за манастирског старешину са ограниченим мандатом. Пи-
сао је о младости, о мору, о гусарима, Турцима, природи, женама. Рођен
као Никола 1482, године 1509. добија име Мавро и њиме потписује ве-
ћину својих дела. Понекад развучено, са понављањем и удаљујући се од
теме, следећи мисли онако како оне лутају, уграђује песник у њих неке

112. 110 Књижевност и језик
вечне теме које се понављају у ж ивоту нојединаца и народа и због којих
ј е овај к валитетни избор и данас веома актуелан.
Више је него сигурно да ће ову кљигу поздравити љубитељи и
п о зн авао ц и к њ и ж евн е р еч и , ст удент и и веч ит и т р агач и за н ау ч н и м п р и -
ступима. Ова књига поред рађања с великим поводом погврђуј е и став
оновремене поетике да је „песник изабраник муза коме поезија обез-
беђуј е бесмртност."

113. БОЈАН ЂОРБЕВИЋ (Београд)
ИВО А Н ДРИЋ У СВОМЕ ВРЕМЕН У
Н аучшлсаст анак славист ау Вуковедане22/1, БеоГрад, 1994.
Из штампе је изашао Зборник реферата и саопштења број 22/1
са Двадесет другог Научног састанка слависта у Вукове дане, одрж аног
у Београду, Новом Саду и Тршићу од 15. до 20. септембра 1992. године.
Издавач Зборникаје Међународни славистички центар на Филолошком
факултету у Београду. Зборник носи наслов Иво Андрић у своме epe-
мену, и у њему се налазе радови 46 научника из земље и иностранства
посвећени стваралаштву Иве Андрића. Ти радови истражују вишеслојна
значења Андрићевог дела, као и Андрићев однос према доминантним
п и т ањ им а људск ог а ж и в от а.
Први део „Зборника" садржи радове кој и се баве културно-исто-
ријским темељем Андрићевог дела (Зоран Константиновић, Нада Ми-
лошевић-Ђорђевић), Андрићевим психолошко-уметничким односом
према човековој егзистенцији (Витомир Вулетић, Слободанка Петко-
вић, Тихомир Петровић, Сганиша Тутњевић), књижевнотеоријским ас-
пектом Андрићевог дела (Слободан Ж. Марковић, Миодраг Матицки,
Александар Јерков, Павел Рудјаков), Андрићевим односом према усме-
ној традицији (Ненад Љубинковић, Бошко Сувајџић), културној и књи-
жевној традицији свога народа (Злата Бојовић), и местом Андрића у
критици његова времена (Весна Матовић, Живомир Младеновић, Ми-
љан Мојашевић). Следе радови о Андрићевом односу према појму на-
циј е и према национализму, с освртом на рецепцију Андрићевог дела
у Босни (Богуслав Жељински, Дарко Танасковић).
У другом делу „Зборника" налазе се компаративни радови у ко-
јима се истражује однос Андрићев према европској књижевној тради-
цији, као и рецепција Андрићевог дела у Европи (Украјини, Русији,
Пољској, Француској, Немачкој, Чешкој, Италији и Енглеској). Ту су,
међу осталима, радови Ђорђа Живановића, Оксане Микитенко, Јелене
Новаковић, Мирке Зоговић, Мирјане Дрндарски, Васе Милинчевића,
Валентине Зенчук , Маје Крстић. Зборник се закључуј е неколиким ра-
довима посвећеним лингвистичким аспектима А ндрићевог дела (Радоје
Симић, Живојин Станојчић, Смиља Хрват).

114. СГГА НА РИСГИЋ (Беофзд )
Ј1Е К СИ Ч К О -СБ МА Н Т И 1ГК И СИ СТ Е М СРП СК О Х РВЛ Т СК О Г ЈЕ ЗИ К А ,
Паучни сасшанак слависша у Вук ове дане 22/2, Београд, 1994.
К њига Лексичко-семант ички сист ем српскохрват скоГ ј езика ј е
зборник радова са Научног састанка слависта у Вукове дане, одржаног
од 15-20. 9. 1992. год. у Београду. Иако се због познагих материјалних
тешкоћа око штампања појавио две године после одржаног научног ску-
па, својим богатим и разноврсним садржајем заслужује позорност науч-
не и стручне јавности. У 43 рада наших и страних слависта обрађени
су многи проблеми не само лексичко-семантичког система српског ј е-
зика (што је био тематски оквир скупа), него и проблеми других ј е-
зичких нивоа кој и су са овим повезани. Тема ск упа омогућила је учесни-
цима да са различитих аспеката (лексиколошко-лексикографских, твор-
бених, функционално-семантичких, социолингвистичких, дискурсних-
контекстуалних, опште лингвистичких и сл.) представе појаве саме по
себи или у међусобној условљености. Тако је већина радова показала
међусобну повезаност лексичких и граматичких појава као примарног
међудејства на основу кога се једна врста пој ава одређује или дефинише
параметрима друге врсте (одређиваље лексичког значеља на основу син-
тагматско-синтаксичког окруж ења или условљеност граматичк их обли-
ка и синтаксичко-синтагматске повезаности лексичким значењем и сл.).
Вредност садрж ај а Зборника повећава и то што аутори нису били огра-
ничени ни временским ни функционално-стилским планом, па су појаве
представљане синхроно или дијахроно, на корпусу различитих стилова
и ж анрова. Учешће већег број а слависта на скупу позитивно се одразило
у смислу конфронтативног представљања неких појава, па су у радовима
даване паралеле не само између словенских ј езика (нај чешће између
српског и руског), него и паралеле између териториј ално блиских језика
(српског и румунског или српског и грчког).

115. Лексичко-семантички систем српскохрватског језика 113
Садржај Зборника је обиман - 352 стране основног текста + Садр-
жај , па није могуће детаљније представиги све радове, а издвајање само
неких радова не би послужило сврси овог приказа, тим пре пгго је цела
књига конципирана тако да радови, повезујући се међусобно у тематске
целине, организују њен јединствени садржај. Држећи се одређених кри-
теријума ми ћемо те целине представити по принципу тематске надре-
ђености/подређености (што не значи да се садржај Зборника не може
повезивати и на друге начине) и у вези с њима груписаћемо ауторе и
њихове радове дајући у загради и податке о странама.
1Оишш с лексичко-семаншичк е иој аве:
1. синонимиј а: Овим проблемом са различитих асепк ата баве се
два рада. У раду О лексичкој синонимиј и (5-11) ауторка Даринка Гор-
тан-Премк дефинише лексичку синонимију као секундарну појаву у лек-
сичком систему и разликује две врсте синонима: апсолутне и делимичне
(релативне) у које убраја и ј единице синонимијског реда заснованог на
семантичкој градуираности. Рад Колокабилност синонима (23-31) ау-
торке Драгиње Перваз показује значај колокације за утврђивање сте-
пена синонимичности међу лексемама једног језика, јер о апсолутним
синонимима на нивоу основних значења тешко ј е говорити.
2. паронимија: У раду Предрага Пипера Међујезичка паронимија
у сист ему кат егориј алних појмова конфрот ационе лексиколоГије (13-
21) аутор се бави општим питањима сложеног феномена паронимије.
Запажајући недостатке досадашњих концепата паронимије он истиче те-
зу да ј е за одређивање унутарјезичке и међуј езичке паронимиј е као и
за односе између паронимије и хоминимије неопходно разрадити про-
цедуру одређивања степена паронимичности међу лексемама. У вези са
проблемом моделирања система лексичко-семантичких категориј а и си-
стема категоријалних појмова конфрогативне лексикологије нужно је,
по аутору, издвај ање и одређивање статуса реда системско повезаних
појмова (хомосемија - паросемија, паросемија - антисемија) и сл. који
обично нису употребљавани у досадашњој лексичкој семантици.
3. полисемија: У раду Проблеми полисемије (33-36) аутор Борис
Хлебец неке проблеме полисемије види као проблеме начина дефини-
сања у описној лексикографији, при чему на неколика примера показује
даје колокациј а најпоузданији начин за одређивање полисемичности јед-
н е р еч и .
4. лексичк о-синт ак сичка спој ивост - колокациј а: У раду О лек -
сичко-синт акстшчкој спој ивост и у конт раст ивној лексиколоГиј и (75-
82) ауторка Милана Радић-Дугоњић показује да су за одређивање лек-

116. 114 К њижевност и ј език
сичког значења најважнији неки елементи лексичко-синтаксичке споји-
вости као веома важног микросистема у сфери лексичког значења. То
су: ближе/даље окружење, обавезна/необавезна спојивост, аналитич-
ност/синтетичност детерминатора и стилска маркираност/немаркира-
ност појединих лексичко-семантичких варијанти. Важност овог микро-
система у неким аспектима припреме текста за рачунарску обраду по-
казуј е и рад Олге Сабо-Јерков „Синтаксичко-семантички проблеми у
анализи прилога МНОГО-МАЛО-НЕКОЈ1ИКО као основа за рачунар-
ску обраду
"
(163-167).
II П ојединачни лексичко-семаншички ироблеми:
1. еквивалент ност : Проблеми лексичке и друге еквивалентности
представл>ени су у вишерадова саразличитих аспекатакоји су најчешће
одређени у наслову. То су радови: Јулиј ане Вучо СоциолинГвист ички
аспек т и семант ичк их вредност и нек их српск охрват ск их лек сема у по-
ређењу са сродним ит алиј анским (67-73), Катјуше Закрајшек Слове-
начки узвици у српскохрват ском језику (83-87), Вере Митриновић О
ит ерат ивном кондиционалу у делима Иве Андрића - у оригиналу и
пољским, руским и енглеским преводима (89-100) и Марка Поповића
Семант ик а ст арословенск их к онст рук циј а BYTI + ак т ивни парт ицип
у односу на њихове српскохрвцат ске преводне еквивалент е (193-200).
2. инт ерференциј а: Неки асиекти овог проблема представљени су
у раду Лили Лашкове Из реперт оара бугарско-српскохрват ске лексич-
ке инт ерференције (43-50) на корпусу публицистичког и књижевног де-
ла Љубена К аравелова из друге половине XIX века.
3. лек сичк о значење: Проблеми структуре лексичког .значења по-
казани су у више радова и то како у оквиру пој единачних лексема тако
и у ок виру лек сичк о-семантичк их група и лексичк о-гр ам ат ич к их к ат е-
горија, на што ће указати сами наслови. То су: Богољуб Станковић По-
врат ни ГлаГоли у српс.ко-руским и руско-српским речницима (59-66).
Лариса Лупачова-Раздобутко Семант ичка ст рукт ура соматшзама у
српском језику (101-111), Милош К овачевић Условно значење везника
Д ОК (147-154), Стана Ристић Речце као ј единице лексичкоГ сист ема
(праГмапшчко-когнитшвни прист уп) (155-161), Јасна Влајић-Поповић
Семант ика у решавању једног епшмолошкоГ проблема (185-191), Бра-
нислав Остојић О семант ичкој диференциј ациј и неких риј ечи (На ма-
т ериј алу из ВуковоГ СрпскоГ риј ечника и Збирки риј ечи из црноГор-
ских часописа друге половине 19. e.) (201-208), Димка Сааведра Семан-
т ичка ст рукт ура нек их ГлаГола у српскохрват ском ј езику с т ачке Гле-

117. Лексичко-семаптичк и систем српскохрватског језика 1 15
дшииш факшивносши (209-218) и Вера Борисенко Семт шшчки иушсви
словенск их лексема на копну и на мору (289-294).
4. т ипови лексике, функционално-ст илски аспек т и упот ребе ре-
чи: Радови који чине ову тематску целину назначене проблеме разма-
трају на одређеном корпусу или се баве појединачним аспектима про-
блема дајући могућности за општиј е сагледаваље узрока раслојености
лексикона, затим прагматичких, социјалних, психолошких и функцио-
н ал н о-ст ил ск их асп ек ат а л ек си ч к ог зн ач ењ а к ао и н ор м ат и вн о-ст ат у с-
них фактора који одређују да ли he се једна јединица уврстити у лек-
сички систем или ће к ао ок азионална употреба бити иск ључена из си-
стема. То су радови: Ренарда Лебда Еуфемизми или умет ност посред-
ног говора (37-41), Гордана Јовановић О лексици ст аросрпск их чет во-
ро]еванђел>а (169-173), Бранкица Чигоја О неким лексемамау ј езику Па-
вла Папића (175-184), Михаил Штудинер Лексичко-семант ички процеси
у језику савремене српске ишшмпе (219-223) и Ђорђе Оташевић Раз-
Граничење оказионализама и неологизама (251-255).
III Проблеми номинализациј е - синхрони илан, диј ахрони план:
1. от ит а лексика: У радовима овог дела Зборника представљени
су неки модели аналитичке деривације у номинациј и - А Гент ивност и
номинација (Аналитшчки аГенс) (279-287) Јелка Матијашевић; особе-
ности номинализације мерног система - Шт а је мера за меру (311-317)
Смиљка Стојановић; Називи за врст е хлеба и слат коГ пецива на по-
дручју чакавскоГ диј алект а (345-352) Александра Петровић; номинали-
зација у језику фолклора - А пелат ивизација на мат ериј алу српскохр-
ват ских народних заГонет ака (319-326) Биљана Сикимић; улога имена
у моделирању фраземе - О МАРИ у српској фразеолоГиј и (327-337) Дра-
гана Мршевић-Радовић.
2. т ермини: Н ек и проблеми из ове области представљени су у ра-
довима: М иле Томић Српск о-румунске лек сичко-семант ичк е паралеле
у т ерминолоГиј и фауне и флоре (51-57), Гордана Драгин Називи за ж и-
т арице и њихове плодове у диј алекат ск им речницима српскоГ језика
(295-300), Жарко Бошњаковић Зооними као мот ивациона основа у хи-
дронимиј и (301-310) и Гордана Вуковић Из војвођанске фит онимиј е
(339-343).

118. 116 К њижевност и језик
IVЈезичк и нивои - међусобно деловање нивоа:
Међусобно деловаље језичких нивоа као и њихово деловање на
неке системске односе у језику (синонимију, антонимију и хипонимију)
уонш гено је представљено у раду Весне Половине Међудеј ст во ј езич-
ких нивоа у парадиГмат ско-семант ичким сист емима (127-134).
1. међусобно деловање лексичк ог и т ворбеног нивоа: Различити
аспекти тог деловања представљени су у овим радовима: Снеж ана Пе-
тровић Парне речи у лексичко-семант ичком сист ему српскоГ ј езика
(113-118), Богдан Терзић Наше изведенице на -АШ и њихови руски
ст рукт урно-семант ички еквивалентш (243-250), Божо Ћорић Творбе-
но и лексичко значење (наша лексикографска пракса) (257-263), М арта
Бј елетић Експресивна средст ва у т ворби српскохрват ск их ГлаГола (на
мат еријалу Говора јуГоист очне Србиј е) (265-271) и Јелисавета М ило-
јевић Значењски обрасци српскохрват ских именских сложеница са Гла-
голском компоненСпом (273-278).
2. међусобно деловање лек сичк оГ и Граматш чк ог сист ема: Н ек и
видови ове повезаности представљени су у радовима: Владо Ђук ановић
ГлаГоли ТРЕБАТИ u ВА ЉА ТИ u њихова инфинитшвно/презент ска до-
пуна (119-126), Александар Перић О класификацији падежноГ сист ема
именице у српскохрват ском ј езику (135-145), Милорад Дешић К омпа-
рациј а и Градациј а с лексичко-семант ичкоГ Гледишт а (225-233) и А де-
лаида Смољска Лексички синоними т ворбене семант ике (235-241).
Зборник ЛЕКСИ ЧКО-СЕМ А НТИ ЧК И СИСТЕМ СРПСКО-
Х РВАТСКОГ ЈЕЗИК А који је издао Међународни славистички центар
на Филолошком факултету у Београду представља вредно штиво не са-
мо за научне опсервациј е представљених области него и за стручне при-
ступе појединим проблемима у настави језика.

119. СОН.А ПЕТРОВИЋ (Београд)
ДАН И ЦА . СРПСК И НА РОДП И ИЛУС ГРОВАН И К А ЛЕН ДА Р ЗА ГОДИН У 1994.
Уредници: М иодраг Мат ицки, Нада Милошевић-Ђорђевик,
М иле Недељковић. Прва Година. Вукова задуж бина,
Б еоГрад, 1994. 326 ст р.
Од старовековних астрономских и календарских таблица са првен-
ствено практичном наменом, алманаси (арап. ал-манакх - календар) су
се развијали, допуњавали, и постепено прерастали у зборнике радова
из одређених области, да би од XVIII века почели да се изј едначавају
са календарима, чије се значење такође са временом проширивало. Убр-
зо су постали саставни део не само кљижевног, већ и свакодневног жи-
вота. По речима Стој ана Новаковића, алманаси су били „тешњи облик ,
у коме је прва српска књижевност своју радњу гранати почела" . К ао
ј ефтинији, популарниј и, животнији, тираж нији, они су непосредниј е и
трајниј е од лепе литературе обликовали разнолико ј авно мнење. И з њих
се човек сваког узраста и занимања могао обавестити о много чему,
на пример о најновијим домаћим и страним књижевним остварењима,
о савременим политичким или прошлим исгоријским догађајима и слав-
ним људима који су у њима учествовали, о стручним и практичним ства-
рима везаним за свакодневни живот. Својом разноврсношћу и пригод-
ношћу, алманаси су почетком XIX век а створили неку врсту преко по-
требног језгра наше књижевности, споне између аудиторијума и аутора.
У другој половини XIX века, са појавом првих добрих књижевних часо-
писа, алманаси овог профила губе свој првобитан значај и прерастају
у уско специј ализоване публикације, годишњаке и зборнике.
Вукова ,Д аница" се појавила у Бечу 1826. године, у време када
Давидовићев „Забавник" и „Н овине" нису више излазили, и к ада је Вук ,
после упорних наговора Копитаревих, нашао времена и пренумеравата
за овај подухват. Нови забавник је уј едно био погодно место да се у
њему објаве прилози који су се гомилали у Вуковом столу. Непосредан
подстицај су му, уз „Забавник"
, били и руски алманаси и Орфелинов
„ Календар
"
, али је основна замисао - „наш језик , не само споља, него

120. 118 Кн.ижевност ијезик
и изнутра познати" - оригинална Вукова. „Даница"
је била пре свега
ауторски алманах, и то више „за поуку
" него „за забаву
". У њој су об-
јављене многе знамените Вукове студије (описи манастира, живогописи
славних Срба, грађа о устанку, прилози о географији Србије), али и
знатан број народних песама и приповедака. Изашло је пет бројева "
Да-
нице"
(1826-1829. и 1834), који су утицали на доцније забавнике, на-
рочито на „Банатски алманах"
(1827-1829) и „Уранију
"
(1837-1838) Ди-
митрија Тирола, „Сербску пчелу
"
(1830-1834) Павла Стаматовића, це-
тињску „Грлицу
"
(1835-1839) Димитрија Милаковића. Сва годишта „Да-
нице" су објављена поново 1969. године, као VIII књига Сабраних дела
Вука Ст. К араџића, у редакцији Милорада Павића, а са коментарима
наших нај истакнутијих стручњака. Можда ће, у овој години јубилеја, и
ово значајно издање - кога у продаји одавно више нема - неки од наших
издавача одлучити да обнове.
Утицај и зрачење Вукове „Данице"
далекосежни су и трај ни у на-
шој целокупној духовној култури. Иницијатива о издавању алманаха је
покренута у Вуковој задужбини још 1940; „Вуков годишњак"
, како је
требало да буде назван, окупљао би све знатније наше проучаваоце на
заједничком послу развијања Вукових традиција у најширем смислу ре-
чи. Ова је замисао, заправо, тек сада стигла да буде остварена. После
168 година од првог, а 130 од последњег број а „Данице"
, појавио се у
издању Вукове задужбине „Српски народни илустровани календар Да-
ница за 1994. годину
". Према речима уредника, желело се да овај ка-
лендар „буде у духу и најбољим традициј ама Вуковог истоименог ка-
лендара-забавника". За угледје послужила концепција Вукове „Данице"
,
али је у овом к алендару она „допуњена и прилагођена савременој кул-
тури и цивилизацији" тако што ће се покретати нова тематска подручја:
„ осветљења, сведочанства, Срби у свету, природна средина, савремени
облици размене података". Уредништво основни циљ нове „Данице" ви-
ди у томе да она постане „јединствена књига за народ, народна читанка
која ће обједињавати и ширити круг духовности српске"
(стр. 10).
Уводни део „Данице"
(14-45 стр.) сачињава врло исцрпан „Месе-
цослов за Србе сва три закона". Он се састој и од пописа година „знат-
нијих догађаја"
, пасхалије, упоредног православног и народног обичај-
ног календара, обавештења из Србљака о прослављању домаћих све-
титеља, „предзнака од године"
, прегледа месечевих мена и зодијака. На
крају су дати и пописи најважнијих исламских и јеврејских празника.
Овако замишљеном прегледу, међугим, не одговара назив „месецослов"
,
ј ер он означава посебну књижевну врсту кој а представља помене све-
титеља и непокретних празника у току црквене године. Посебно за-
нимљиви у овом календарском прегледу су „предзнаци од године"
, на-

121. Даница. Српски народни илустровани календар 119
родна веровања и изреке о томе каква ће година бити у зависности од
„небеских прилик а".
У следећем одељку обележене су годишњице цетињског Осмогла-
сника (Л.Чурчић), култа светог Саве у А мерици (епископ шумадијски
Сава), објављивањеИст ориј е Јована Рајића (Н ЈБубинковић), подизања
цркве посвећене светом Сави 1727. у Сибиру, о чему је писао Јован
Дучић (З.Бојовић), Малс прост онародње славено-сербске пј еснарице
(Н .Милошевић-Ђорђевић),Народног музеја у Београду (М.П.Ђоковић),
Народног позоришта у Београду (М.Фрајнд) и годишњица смрти Мине
К араџић (М.П.Ђоковић). Пригодни и популарно писани, ови прилози
су не само подсетник нашој ј авности, већ и грађа за један будући спо-
менар о важним делатницима и институцијама наше културе.
Рубрику Освет љења испуњавају историјско-етнографски прилози
Д.Среј овића, П.Влаховића, Р.Самарџића и Д.Танасковића. У одељку На-
родна књиж евност расправљају М.Пантић (о записима народних песа-
ма у предвуковско доба), З.Бојовић (о пословицама), В.Цветановић (о
новијим пословицама и изрекама са Косова и Метохије), Д.Мршевић-
Радовић (о фразеологизму „кад на врби роди грожђе"
) и Ђ.Стојичић
(о савременим „народним" изрекама). Пажњу проучавалаца, као што
се види, све више привлаче ситниј е врсте, „гдјекоје у обичај узете ри-
јечи" . У овој рубрици би се могло наћи места и за изворну грађу, како
стариј у, тако и новију. Посебно би било корисно да се донесе и избор
грађе коју су сакупљали Вукови савременици и приј атељи, а која није
ј ош ш гампана.
Одељак К њиж евност и умет ност обилуј е разноврсним прозним
и поетским, махом оригиналним прилозима из свих области уметности:
музике (Д.Петровић), књижевности (В.Чолановић, Ђ.Сладој е, Д.Меда-
ковић, П .Цветковић, М.Данојлић; сви аутори су представљени и белеш-
кама) и примењене уметности (Б.Радојковић). У следећем одељку, Је-
зик , разматрају се проблеми како савременог књижевног језика
(П.Ивић) и правописа (Д.Ћупић), тако и питања из историје језик а
(С.Реметић, В.Михајловић). Затим следи прилог М.Николића Нови срп-
ск и буквар , који представља и посебан одељак , у коме аутор, у оквиру
своје широке замисли о буквару као књизи за „ночетно описмењавање"
,
казује, у виду азбучник а, о „трајним вредностима утк аним у духовно
биће српског народа".
Доследно Вуковој „Даници"
, одељци Описаније намаст ира и Први
српски уст анак доносе разнородне прилоге и сувремених (С.Милути-
новић Сарајлија) и савремених хроничара (Д.Медаковић, М.Недељко-
вић, С.Милеуснић, М.Матицки). У рубрици Сведочанст ва представљена
је различита, досад углавном необјављивана грађа (Н.Стипчевић, Љ. Су-
ботић, Д.Игњатијевић). О Србима у свету пише Д.Недељковић, о на-

122. 12 0 К њижевност иjeiiiк
родној привреди и здрављу М.П.Ђоковић, В.Чајкановић и Б.Михајловић,
а о помрачењима Сунца и Месеца С.Самуровић. У последњем одељку,
Задуж бине, о Вуковој задужбини пишу Д.Латковић и Г.Јованић, а о за-
дужбини Десанке М аксимовић С.Ж.Марковић. Списак пренумераната
штампан је на последњим страницама.
Први број нове „Данице"
указује се, дакле, као популаран зборник
прилога из веома различитих области. Редакцијаје успела да окупи мно-
штво реномираних сарадника, што одговара оваквој прилици, као и кон-
цепциј и „Вуковог годишњака" из 1940. године. Опаж а се да се уред-
ништво, бар у овом првом броју, определило за кратке, информативне
прилоге који би нај више могли да заокупе пажњу широке читалачке
публике. То, међутим, још увек не значи да се у новој „Даници" не би
могли наћи и резултати конкретнијих, специјализованих истраживања
пре свега тема које су везане за Вуков ж ивот и рад, а погом и за „ву-
ковско" време. Уколико је намера издавача била да у овом зборнику
свако може да пронађе понешто за себе, уверени смо да се она оства-
рила. Томе је, свакако, допринео и сам типографски изглед књиге, њена
опрема и изузетно успеле илустрације за које ј е заслужан Боле Мило-
радовић. Очекујемо да ће Вукова задужбина, уз помоћ коју би морале
да ј ој у овом, и не само у овом, подухвату пруже све културне и друпггве-
не институције, успети да истраје у континуираном издавању нове „Да-
нице"
, у нади да ће она на нај бољи могући начин сачувати спомен на
Вук а К араџића.

123. МИЛИЦА РА ДОВИЋ-ТЕШИЋ (Београд)
FOLKLOR U VOJVODINI, св. 8, изд. Удружење фолклориста Вој водине,
Нови Сад, 1994, стр. 156.
Свеск а 8 Фолклора у Вој водини садржи саопштења са УШ научног
скупа Фолклор у Војводини, одржаног 19. XI 1993. године у Н овом Саду.
Часопис садржи 18 реферата који су поднети на овом скупу чија је тема
била: Симболика бој е и број а.
Квалитету реферата (иза којих стоје углавном већ афирмисани и
реномирани подносиоци) свакако је допринела занимљивост теме која
је истовремено захтевала и озбиљност у обради. Интердисциплинарни
карактер теме је такође потакао интересовање научника из више ди-
сциплина: фолклористе, социологе, лингвисте, социолингвисте, психо-
л о г е и др .
Реферате о симболици бој е (одн. боја) поднели су: Сретен Петро-
вић, М агдалена Веселиновић-Шулц, Зој а Карановић, Љиљана Пепшкан-
Љуштановић, Роман Миз, Гордана Вуковић, Љиљана Недељков, Мато
Пижурица. Симболику број а разматрали су: Љубинко Раденковић, М а-
риј а Клеут, Свенка Савић, Драгана Мршевић-Радовић, Димитрије К а-
лезић, Михал Тир, Драган К оковић, док се реферати Тадеј а Војновића,
Јована М аксимовића и Вере Васић односе и на боју и на број .
С. Петровић у реферату Симболика бој а (стр. 7-17) покушава да
одговори на једно од најважнијих питања у теорији боје: смисао и фун-
кциј а коју бој а обавља у човековом свету. При том утврђуј е три основне
функциј е боја: обј ективистичко-физикалистичка, субјективистичко-пси-
холошк а и симболичко-концептуална, што даље посебно анализира. Сп-
ецифична употреба боја у народној поезији привукла је највише пажње.
Н а то се односе реферати М . Веселиновић-Шулц: Злат о и сребро у
српскохрват ској народној поезиј и (52-60), 3 . К арановић: Симболизаци-
ј а прост ора сват овског рит уала бојом (61-75), Љ. Пешикан-Љушта-
новић: К аракт еризација епског јунака бој ом (76-83), Романа Миза: Сми-
сао и значење бој а у русинским народним песмама (84-86). Улогу боја
у номиновању појмова лингвистички су обрадили: Г. Вуковић: Симбо-

124. 12 2 К њижевпост и језик
лiiKu боје у лексици и ономаст ици (87-90), Љ. Недељков: Бој е у Гшт ро-
нимиј и (91-97) и М, Пиж урица: ПрилоГ реконст рукциј и аут охт оно?
спект ра бој а (боје у зоонимиј и) (89-102). Т. Војновић у реферату: Сим-
болика боје и број а у Библиј и, а Ј. Максимовић у раду: Боје и бројеви
у медицинској т ерминолоГиј и анализирај у бој е и број евс у спсцифич-
ним областима, док се у раду В. Васић: Упот ребна вредност симбола
бој е и броја (148-152) посебна пажља усмерава на ресемантизацију и
десемантизацију бројева и боја и закључује да је прихватање симболике
бој а и број ева знак интеграциј е у одређену социокултурну и ј езичку
ц ел и н у .
Симболици броја посвећено ј е седам радова. Љ. Раденковић у оп-
ширном чланку: Симболика број ева у т радициј ској култ ури (18-36) ие-
тражује симболику парног и непарног. Посебно посматра бројеве 2, 3,
7, 9 у народним бајањима, бајкама и епским песмама. Усвајању бројева
код деце и подсвесно прихватање уз одрастање онога што ј е културни
модел (посебно на примеру броја три) посвећен ј е рад С. Савић: Усва-
ј ање и упот реба број ева: ј езичке, коГнит ивне it култ урне основе (103-
119). Интересантан ј е рад Д. Мршевић-Радовић: Број више у фразео-
лоГиј и (110-119) у коме седају резултати анализе бројних вредности бро-
ј ева 2, 3, 4 као компонената фразеолошког израза. Број 1 и њеГова зна-
чења (120-124) реферат ј е Д. К алезића у коме се износе неки општи и
начелни ставови ,у вези са овим број ем у традицијама разних народа.
М . Тир пише о Броју седам у словачким народним умот воринама (125-
128) а Д. К оковић у чланку којим се завршава ова књига: Цивилизациј а
број а (153-155) осврће се на нумеричку слику света и културу бројева
и рачуна коју емитује и производи компјутер.
Свеска 8 Фолклора у Војводини (која узгред буди речено не испи-
тује само фолклор у овој србијанскној региј и него много шире) биће,
верујемо, изузетно корисна за широк круг читалаца и различитих сар у-
чњака (од фолклориста, социолога, психолога, лингвиста до лаичких
читалаца који се занимају за традицијску културу народа) јер једну тему
обрађену вишедимензионално презентује са обиљем чињеница, подата-
ка и интересантних запажања. Зато је свесрдно и препоручујемо.

125. МИЛАНА ПИЛЕТИЋ (Београд)
IN M E M O R I A M
Л И О Н Е Л О К О С Т А Н Т И Н И
(1934-1994)
Професор Лионело Костантини (Lionello Costantini), један од во-
дећих италијанских сербокроатиста, рођен је 28. I 1934. у Фраскатију.
Студирао је славистику у Риму, код познатих професора, међу којима
су били и Рикардо Пикјо (Riccardo Picchio) и Лавинија Бориј еро (Lavinia
Borriero). Његово широко славистичко образовање обухватало је и ру-
систику и иолонистику, тако да се краће време бавио и универзитетском
наставом пољског ј езика и књижевности. Ипак , његово стручно и на-
учно опредељење тицало се српске и хрватске к њиж евности, обухвата-
ј ући како широка културна и историјска знања, тако и дубоко дожив-
л>ену везаност за наше тло, које је сматрао и својим. У више наврата
боравио је у Југославији, најдуже 1964-1965. године, у Новом Саду и
Београду, где је у архиву Српске академије наука и уметности прикуп-
љао грађу за рад о Гаврилу Стефановићу Венцловићу. Две студије, прои-
стекле из овог истраживања, објављене су у римском славистичком ча-
сопису „Ricerche slavistiche"
(XIV, 1966; XVI, 1968-1969).
Почетак осме деценије за њега је значио и образовање - у саставу
римског универзитета - посебне катедре за сербокроатистику, која му
је одмах поверена, теје на њеном челу провео многе плоднеи несебичне
дане. Преминуо је 23. фебруара 1994, у јеку преводилачког и педагошког
рада, не дочекавши ни шездесету. Оставио је за собом многе пријатеље;
у Београду, они су се поклонили његовој сени 25. марта, на Филолош-
ком факултету, у организацији друштва „Dante Alighieri" . Осим настав-
ник а и сарадник а Факултета и чланова Друштва, комеморацији су при-
суствовали и представници Међународног славистичког центра и Н а-
родне библиотеке, а о Костантинију су говорили проф. др Никша Стип-
чевић и мр Милана Пилетић.

126. 124 К њижевност ијезик
*
С Е Ћ А П .Е Н А П Р О Ф П С О РА К О С Т А Н Т И Н И ЈА
Мој е сећање на нрофесора К остантинија припада оној врсти ус-
помена које нас чине бољим људима и стога ј е говорити о њему сада,
к ада г а више нема, истовремено лепо и туж но. Посебно у овим тешк им
данима, ј ер ј е он представљао поуздан мост над узбурк аном водом кој а
у п осл едњ е вр ем е оп к о љ ава н аш у ср еди н у .
Упознали смо се ripe три године, к ада сам дошла да обављам дуж -
ност лектора на римском универзитету ,,La Sapienza". Тамошња к атедра
за сербокроатистику је највећа у Италији; највише студената одлучује
се за двогодишње студије, али ј е немали и број оних који бирају тро-
годишње, па и четворогодишње. Добар део заслуге за то припада про-
фесору Костантинију, због његовог преданог педагошког и преводилач-
ког рада. Наиме, студенти су током првих месец дана позвани да при-
суствују настави на к атедрама које улазе у њихов ужи избор, и тек после
тог рока дефинитивно се уписују. Већ после неколико уводних преда-
в ањ а, он и су р ац и он алн о и и нт у и т ив н о сх в аг ал и да се п р ед њ им а н ал ази
не само искусни стручњак, него и честит и топао човек, који никада
ниј е пропустио да нагласи своју непристрасност, уз истовремено дубоко
разумевање и поштовање предмета кој им се бави. Још увек га видим
пред собом као предавача, видим онај осмех пун поверења у очима сту-
дената, који су на његове часове радо и редовно долазили.
Студенти су били и један од главних мотива његове срећне одлуке
да се посвети превођењу. С једне стране, то је значило да ће се и почет-
ници моћи упознати с вредним текстовима из наше к њижевности и кул-
туре. С друге, његова су предавања сваке године садрж авала и моно-
графске курсеве, чиј а су тема били аутори које је недавно превео, или
их је управо преводио. Знао је како се током превођења могу открити
изненађујуће, нове одлике текстова, макар они били и тема дугогодиш-
њ их пр едавањ а, пр е н ег о ш т о се п р ист у п ил о њ ихов о м п р ен ош ењу у др у
-
ги ј език .
За своје колеге професор К остантини био је права енигма: многи
су се п ит ал и к ак о л и сам о усп ева да у р ел ат и вн о к р ат к ом вр ем енск ом
периоду, и поред велик их обавеза у научном и педагошком раду, сачини
корпус тако импозантан по броју и квалитету превода. Све је почело
1980. године с К њиж евним ст варалашт вом и повијешћу друшт ва Вик-
тора Жмегача. Следи У регист рат ури Анте Ковачића (1983), а исте
године пој авио се Селимовићев Д ервиш и смрт . Година 1988. донела је
богате плодове: Енциклопедију мрт вих и Башт у, пепео Данила К иша,
Школу безбож ништ ва и Упот ребу човека Александра Тишме; 1990. у

127. IN MEMORIAM Лионело Кост антини (1934-1994) 125
италијанском руху приказао је и Андрићсва Аникина времена, К ишов
Пешчаник и Руке Ранка Маринковића. Право чудо дешава се 1992: изла-
зе текстови Слободана Новака (Изгубљени завичај ), Иве Андрића
(Проклет а авлија), Предрага Матвејевића (Епист олар о другој Евро-
пи), СимеЋирковића (Срби у средњем веку) и Милоша Црњанског (Се-
обе). Потоњи роман доживео је два издања за само неколико месеци.
Прошле године појавили су се Рани јади Данила Киша, а смрт је ва-
љаног преводиоца затекла током настајања преводаДруге књиге Сеоба.
Позабавимо ли се корпусом, уочавамо даје реч о добро одабраним
делима угледних писаца, где се, к ао преводилачки проблеми, налазе и
разноврсне интенције и ваља их стваралачк и васноставити, а Лионело
Костантини је у томе успевао. Поклањао је велику пажњу стилу и те-
мељно приступао тексту, изучавајући све што би могло послужити ње-
говом бољем разумевању. Такође, чссто ј е говорио како стално пред
собом има ликове из дела кој а преводи. Потоња изјава не означава неку
романтичну, ј ош мање сентименталну емпатију: та врста саживљавања
с текстом производи она изузетна решења, специфичну и аутентичну
инспирациј у. Имала сам задовољство и част да видим неке делове тог
стваралачког процеса код професора Костантинија, приликом разговора
о неким зачкољицама у текстовима (посебно памтим Проклет у авлију
и Сеобе), зачкољицама које узбуде, често и својом на изглед непонов-
љивом лепотом намуче, али и награде. Таква љубав према тексту ути-
цалајеи на његову одлуку дапоново преведе некадела која су у Италију
већ била уведена. Сећам се и његових озбиљних и дугих размишљања
о насловима, тестирања могућих еквивалената, трагања за таквима који
би објединили и у довољној мери пружили италиј анским читаоцима раз-
не нивое значења. П амтим и тренутке к ада би нек а ситуација из текста
искрсла као у психодрами, памтим како је једном професор скочио од
ст ол а, пр и ш ао ор м ану с к њ иг ам а, замол и о м е да ст анем п ор ед њ ег а,
мрмљајући: „Ето, ово је огпедало, ви сте Принцеза Мати, ј а сам Вук
Исакович...Како вас видим у огледалу кад сам леђима окренут?".
У том периоду наше познанство претварало се у пријатељство; у
разним ситуацијама он се све више отварао, све вишеје, током времена,
показивао своју људскост. Имали смо часове истих дана; ја сам обично
сти зал а пр ед завр ш ет ак њ ег ових пр едавањ а т ак о да им ам о вр ем ен а за
договоре, консултације, или једноставно да мало попричамо. Због стања
у нашој земљи, коју је сматрао и свој ом, дословно је патио; током тих
наших разговора, из тог тихог, јаког човека, тако уздржаног када је у
пигању његова лична болест, изливала се река очај ања. Било је и ра-
дости, као када би нам стигле неке нове књиге, или часописи; знам какву
је захвалност професор осећао због поклона који би пристига и из Ме-
ђународног славистичког центра, или, као прошле године, посредством

128. 126 Књижевност и језик
госпође Иване Н иколић, из Народне библиотеке, колико се вајкао што
због санкција не може да им што пре узврати. У пролеће 1992. замолио
меј е да и наредне школске године останем на дуж ности лектора. Римски
факултет је ту одлуку потврдио, али се, када сам те јесени стигла, испо-
ставило да су у међувремену и на мене примењене санкције, те сам
морала да склоиим привагни уговор с Универзигетом. То је значило
п о л о ви н у п л ат е за и ст и п о сао , а и њу сам п о ч ел а д а п р и м ам т ек од
априла. Професор се неуморно трудио да убрза администрацију, а када
се испоставило да је то немогуће, помагао ми је да преж ивим док новац
није почео да стиже.
У међувремену, опака болест је све више узимала маха. Костан-
тиниј а сам последњи пут видела крај ем октобра у болници у Орвиј ету,
у некој веома старој згради, која се налази на узвишици одакле пуца
диван поглед. На жалост, професор ниј е могао да гледа околину, коју
је толико волео да је у близини имао кућу и у њој сачинио нај већи део
својих превода. Дошла сам да га посетим зај едно с колегипицом, лек-
торком из Словеније, којој је такође био драг. Никада нећу заборавити
како нам је говорио колико је обрадован нашим заједничким доласком,
колико ј е важно у овим несрећним данима очувати културне и људске
везе. Донела сам му мали есеј кој и сам написала о његовим преводима,
и свој превод ј едног његовог есеја. С уздржаном тугом рекао ј е да он
сада тешко чита, али се од фасцикле, коју сам му пружила, није одвајао.
Можда је већ тада изнад себе видео бескрај ан, плави круг, који ј е тако
лепо раширио пред очима италиј анских читалаца: „АПога, con la coscienza
confusa arriva a sentire il latrato dei cani e il canto dei galli; e subito dopo,
neH
'
oscuritži, spalanca gli occhi, ma non vede nulla; pure gli seinbra di scorgere,
in alto, un cerchio azzurro, immenso. Nel suo cuore, una stella.
"
(„Тада, по-
мућеном свешћу, прво зачуј е лавеж паса и пој петлова, да одмах затим
ш и р о м , у мр ак у , от вори оч и и не види ниш т а, ал и да му се уч ин и к ао
да види, у висини, бескрајан плави круг. И , у њему, звезду
". Одломак
ј е из Сеоба.)
Мисли се и нехотице стичу у једном одломку Костантинијевог по-
следњег есеј а, објављеног 1992, а написаног поводом стогодишњице А н-
дрића, који му је био посебно близак као писац и као човек . Тај сам
есеј превела и не слутећи да у њему збиља последњи пут помиње, из-
међу осталог, своју омиљену страницу из Аникиних времена. Но нај бо-
ље да проговори он сам: „Овде се налазе - позив на солидарност, изазван
свешћу о крхкости нашег бивања што нас све здружује, и подстрек да
се превазиђу препреке, кој е се испрече на пугу к а испуњењу човековог
достојанства - мотиви на кој има се заснива хуманизам И ве А ндрића. И
ј едан и други поменути мотив подрж ава снаж но осећање људске сами-
лости која прож има читаво његово дело, а израж ава се увек уздрж ано

129. IN MEMORIAM Лионело Костантини (1934-1994) 127
и смерно, безмало чедно. У том погледу као пример могу послужити
завршни тонови приповетке Лникина времена: 'Пропаде човек као у
мутну воду - говори газда Никола дубоким храпавим гласом - а син да
ми је био, чини ми се, не бих га друкчије жалио.
И халаљује му по сто пута со и хлеб који су заједно пој ели. Накрај
ока блешти му нека непомична искра. То је суза која се никад не одрони,
и блесне једнако сваки пут кад се поведе говор о Михаилу, као да је
увек она иста.' Сјај ове сузе једно је од најјачих осећања кој а читалац
А ндрићевог дела сачува у уму и срцу. Ова страница је, доиста, за писце,
лекција стила; за све људе, лекциј а хуманости."
На самом крају овог есеја Костантини пише: „У дану када разум
коначно успе да превагне над лудилом братоубилачког рата што данас
бесни, у дану када буде требало приступити марљивој обнови, на ду-
ховној не маље него на материјалној равни, дело Иве Андрића, с уз-
вишеном моралном поуком у њему, биће сигуран ослонац за све људе
добре воље" .
Међу нама остаје овај храбри и милокрвни човек добре воље; још
одј екује искрени призвук његове жеље: „Поздравите ми све моје бео-
градске приј атеље!" .

131. БРАН КО ЛЕТ И1 (Н иш)
IN M EM O R I A M
М И Л И В О Ј Е М И Н О В И Ћ
У Краљеву је 9. новембра 1994. изненада иреминуо др М ИЛИВО-
ЈЕ МИНОВИЋ (1924-1994), професор Сарај евског универзитета у пен-
зији, само десетак дана пошто се, након дугог заточеништва у Сарајеву,
поново обрео у кругу породице: тако се заувек затворио његов ж ивотни
пут на гробљу у Дубову, надомак родне куће. Непредвидива Судбина је
хтела да одатле и крене с војском крајем 1944, као ученик Богословије,
и да се на том путу заустави у ослобођеном Сарајеву, одакле је по за-
вршетку Учигељске хпколе упућиван на службе у забачена босанска места.
Пун енергије и амбиција, он уз рад завршава, прво, Педагошку
академију, а потом, и Филозофски факултет, групу „српскохрватски је-
зик и к њиж евност"
, да би склоност к а стручном и научном раду, испо-
љену краћим радовима и школским уџбеницима језика, крунисао 1965.
докторском дисертацијом Реченица у прозним делима Раст к а П ет ро-
euha (АНУ БиХ, 25. 1970). Од тада започиње интензивнија његова са-
радња у стручним и научним публикацијама („К њижевност и реч"
,
„К њижевност и језик"
, „Летопис Матице српске"
, „Радови Института
за језик"
, „Просвјетни лист"
, „Наша школа"
, и др), израстајући тако у
поузданог стручњака чија библиографија броји преко 150 стручних и
научних радова о питањима савременог српског ј език а. У њима је срећ-
но спајао своја искуства наставника основне, средње и Педагошке школе
с лингвистичком литературом коју је понајвише црпао из руских науч-
них извора. Н а тим искуствима настали су његови уџбеници ј език а за
све разреде осмогодишње и средње школе, к ао и развиј ене научне сту-
дије, незаобилазна литература студентима редовног и постдипломског
студија широм пређашње Југославије. Неки његови уџбеници доживели
су и по дванаест издања упркос чаршијским политикантским оптуж ба-
ма, нарочито почетком рата, за „србизацију
"
језика у Босни и језички

132. 130 К њижевност и језик
„унитаризам" због именовања уџбеника за основну школу (.Haui језик,
V-VIII) и средњу (Hatu језик , I-II) у најбољим традицијама негдашњег
нашег заједништва.
Не осврћући се на нападе таквих „стручњак а"-„идеолога"
, он се,
у сарај евским ратним самоћама, тражећи и налазећи у раду духовни
спас, и даље предано бавио струком: два краћа рада успео је да протури
до језичких часописа у Београду, док је три рукописа (скрупулозно пи-
сану Синт аксу српског језика и два избора лингвистичких и лингводи-
дактичких родова) потпуно припремљена за штампу, био принуђен да
остави на чување до бољих времена, када би могао слободно да их пре-
дочи на увид стручној и научној ј авности. Трагичне последице дуготрај-
них психичких и физичких траума нису дозволиле да те своје планове
и ост вар и : н а вел ик у ж ал ост свих п о шт о вал аца њ ег овог нау ч н ог дел а.

133. Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
АЛЕКСАНДРА BPA HEUI (Београд)
JTИ Т Е РА Т У РА О М О М Ч И Л У Н А С Т А С И ЈЕ В И Ћ У
(селект ивна библиографија за период 1984-1994)
198 4.
1. VUČKOVIĆ, Radovan:Nastasijevićeviracionalizami jezički ekspcrimenl // Avangaidnapoe-
zij a / Radovan Vućković. - Banja Luka: Glas, 1984. - стр. 139-154, као и стр.
14,75,137,198,199Д25,401-403. - /Biblioteka „Osvjetljenja"/.
2. JEROTIĆ, Vladeta: Momčilo Nastasijević i njegova priča „Zapis o darovima moje rođake
Marij e // Darovi našili rođaka: psihološki ogledi iz domaće knj il evnosti / Vladeta Jerotić. -
Beograd: Prosveta, 1984. - стр. 129-176.
3. ЛЕОВАЦ, Славко: Крит ичко поет ска свест Момчила Наст асијевиНа // Прилози
за историју српске књижевне критике. - Београд: Институт за књижевносг и умет-
ност; Н ови Сад: М атица српска, 1984. - стр. 273-288.
4. ПЕТКОВИЋ, Новица: (Александар Белкћ о Момчилу Наст асијевићу) / Од фор-
мализмак а семиотици / Новица Петковић. - Београд: БИГЗ; Приштина: Јединсгво,
1984. - стр. 289-290. - (Библиотека „Нове књиге домаћих писаца"
, 12).
5. STRAJNIĆ, Nikola: Rasti, nicati i izJaziti // Vid i riječ / NikolaStrajnić. - Osijek: Radnićko
sveučilište,3 ožidar Maslarić" : Izdavački centar „Revija"
, 1984. - стр. 15-20. - (Malateorijska
biblioteka, кн>. 15).
1985.
6. ГАВРИЛОВИЋ, Зоран. Tpu јединстша Момчила Наст асијевића // Неизвесност и:
огледи и крит ике 1952-1985 I Зоран Гавриловић, поговор Света Лукић. - Београд:
Народна књига, 1985. - стр. 132-145. - (Библиотека „Савремени југословенски пи-
сци"
).
7. ЕК МАН,Томас:Приповет кеМомчила Настшсијевићау оквиру српскемеђурат не
књиж евност и // Научни саст анак славист а у Вукове дане. - бр. 14 (1985), стр.
241-25 1.

134. 132 К њижевност и јсчик
8. Ј1ЕОВА Ц, Славко: Кришичко-поешск и cuecui Момчила H acutaa tj eeuha // Збориик
Матице српске за књижевност и језик. - XXXIII, 1 (1985), стр. 273-288.
9. СЕК УТШ Ћ , Исидора: „ Тамни вилај ет " Момчила HaciTiacujeeuha. Међулушко бла-
го" Момчила HaciTiacuj ceuha // Из Оома/te књижевност и / Исидора Секулић; прир.
Младен Лесковад. - Београд: „Вук К араџић": Југославијапублик, 1985. - стр.215-225.
- (Сабрана дела, књ. 4).
10. TESIĆ, Gojko: Moinčilo Nastasij ević: bio-bibliogmfska beleska // Antologij a Albatros / prir.
Goj ko Tešić. - Beograd: „Filip Višnj ić"
, 1985. - сгр. 272-273. - (Biblioteka „Novi Albatroš"
,
књ. 6).
11. ФИЛИПОВИЋ, Вук: ЗаГонет ка упит немисли Момчила Наст асијевића II ОГледи
II ст удије/ Вук Филиповић. - Приштина: Јединство, 1985. - стр. 105-159. - (Библио-
тека „ Обележја"
).
198 6.
12. BLAGOJEVIĆ, Slobodan: Sudnja rij cć Momčila Nastasij evića // Poezija, mistika, povijest /
Slobodan Blagojević. - Saraj evo: Svjetlost, 1986. - стр. 141-161. - (Biblioteka „Savremenici"
).
13. BLAGOJEVIĆ, Slobodan: Naitasijevićevput beirodnosti // Poezija, mistika, povijest / Slobo-
dan Blagojević. - Saraj evo: Svjetlost, 1986. - сгр. 198-228. - (Biblioteka „Savremenici"
).
14. GOLUBOVIĆ, Snežana: ,,Kralje'ić Marko" - nepoznati filinski scenario Momčila Nastasije-
■vića // Vidici. - XXXIV, 4-5 (1986), стр. 201-208.
15. КОЈБЕВИЋ, Никола: Похвала песми т уГе // К њижевне новине. - XXXII, 713-714
(1.07.1986).
16. UGRINOV, Pavle: Velovi erotizma // Delo. - XXXII, 9-10 (1986), ст р. 1-12.
198 7.
17. ДЕРЕТИЋ, Јован: / Момчило HaciTiacujeeuh/ // Крат ка ист орија српске књиж ев-
ност и/ Јован Деретић. - Београд: БИГЗ, 1987. - стр. 250-252. - (Библиотека„Џепна
књига"
).
18. KOLJEVIĆ, Nikola: Poltvalapesmi tuge// Klasici srpskogpesništva / Nikola Koljević. - Beo-
grad: Prosveta, 1987. - стр. 200-212.
19. МАРКОВИЋ-Риђанин, Ратко: Момчило HaciTiacujeeuh II Песник. - 11-12 (1987), стр.
16 .
20. МИОЧИНОВИЋ, Мирјана: Hacuiacttjeeahee драмски опус // Драма између два ра-
т а I прир. МирјанаМиочиновић. - Београд: Нолит, 1987. - стр. 24-28. - (Библиотека
„Српска књижевност"
, 9).
21. РУЖИЋ, Жарко: Tpu „јасике"
у т ри рит ма II Књижевна реч. - XVI, 303-304
(25.07.1987).
22. ŠINDIĆ, Miljko: Bivši i budući oblici stvaranja u poezij i Momčila Nastasij evića II Izraz. -
XXXI, 1-2 (1987), стр. 119-135.

135. Литературао Момчилу Настасијевићу 13 3
1988 .
23. БРКИЋ, Светозар: Сећања на МомчнлаНаст асијевића II Књижевне новине. - XL,
760 (15.09.1988).
24. ГЛУШЧЕВИЋ, Зоран: О, мируј, мукла ст ено II Политика. - LXXXV, 26708
(13.02.1988).
25. МАГАРАШЕВИТг, Мирко: Наст асијевићева реч // К њижевна реч. • XVII, 325-326
(07.1988), str. 24.
26. МИХАЈЛОВИЋ, Борислав: Момчило Наст асијевић. // Порт рет и I Борислав Ми-
хај ловић. - Београд: Н олит, 1988. - стр. 121-139.
27. ПА ВЛОВИЋ, Миодраг: Песник Момчило Наст асијевиН II К њижевна реч. - XVII,
325-326 (07. 1988), етр. 24.
28. ПЕТК ОВИЋ, Новица: Непознат Наст асиј евићев есеј II Политика. - LXXXV 26888
(13.08.1988), стр. 16.
29. HADŽIDEDIĆ, Zlatko: Rij eči iz osamc// Književnarevija. - II, 11-12 (1988), сгр. 22.
198 9.
30. МИЛОСА ВЉЕВИЋ, Петар: Приповедачки пост упак Иве Лндрића и Момчила
H aciTiacuj eeuha // Типови прт оведања у роману и приповеци на српскохрват ск ом
ј езику у првој половшш XX века / уред. Новица Петковић. - Београд: Институт за
књижевност и уметност; Сарајево: Инсгитут ча језик и књижевност, 1989. - стр.
107-112. - (Поетика српске књижевности, књ. 2).
31. MILOSAVLJEVIĆ, Petar: Pripovedačkapoetika IveAndrića i Momčiia Nastasij evića// Tipovi
pripovij edawa u romanu i pripovij eci na srpskohrvatskom j eziku u prvoj polovini XX vij eka:
zbornik radova. - Saraj evo: Institut za jezik i knj iževnost, 1989. - стр. 107-112. - (Edicija
„Zbornici"
, 7).
32. П ОПОВИЋ-Радовић, Мирјана: Приче Момчила Наст асијевића или одјек гласи
приповедача у т екст у //
'
Гипови приповедања у роману и приповеци на српско-
хрват ском ј езику у првој половини XX века / уред. Новица Петковић. - Београд:
И нсгитут за књижевност и уметност; Сарајево: И нститут за језик и књижевност,
1989. - стр. 95-106.
33. РА ДОВИЋ, Миодраг: Прагмат ика нарат ивних 3Hahba у приповеци „ Записи о да-
ровима моје рођаке Мариј е" Момчила Наст асиј евића // Типови приповедања у
роману и приповеци на српскохрват ском језику у првој половини XX века / уред.
Н овица Петковић. - Београд: Институт за књижевност и уметност; Сарај ево: И н-
ститут за ј език и књижевност, 1989. - стр. 87-94.
34. СГОШ ИЋ, Мила: Модели фант аст икеу руској и српској аш болистшчкој прози.
П овест о Свет омиру Царевићу В. Иванова u приповет к е М омчила Н аст асиј е-
вића // Српска фант аст ика: зборник / уред, Предраг П алавестра. - Београд: СА -
НУ , 1989. - стр. 473-488.
35. TESlĆ, Gojko: Momčilo Nastasij ević. Bio-bibliografska beleška Н Antologijasrpske avangar-
dne pripovetke: 1920-1930 /pri r. Goj ko Tešić. - Novi Sad: Bratstvo-jedinstvo, 1989. - стр.
556 -557.

136. 134 Кн>ижевност и језик
36. ХА ЏИ -ТА Н ЧИЋ , Саша: Мотшв рат а у приповедачком и песничком делу Мом-
чила Наст асијевића // Паралелни свет ови: огледи / Саша Хаџи-Танчић. - Ниш:
Градина, 1989. - стр. 17-25.
37. ХРИСГИЋ, Јован: Момчило Наст асијевић „ Код вечит е славине" // К њижевност.
- XLIV, 10 (1989), стр. 1646-1647.
1 9 90.
38. ДЕРЕТИЋ, Јован: Момчило Hacuiacuj eeuh // Крат ка ист ориј а српске књиж евно-
ст и за ђаке и наст авнике / Јован Деретић. - 2. ичд. - Београд: БИГЗ, 1990. - стр.
286-289. - (Џепна књига).
39. НОГО, А лександар: КруГови лирских т шиина Момчила Наст асијевића - проле-
Гомена за један облик произвољноГ чит ања // Багдала. - XXXII, 370-371 (1990),
стр. 16-18.
40. ОТА ШЕВИЋ, Миодраг: СеНање на Момчила HaciTiacujeeuha // Рашка. - XX, 27
(1990), стр. 22-30.
41. ПЕТКОВИЋ, Новица: ОГледи из српск е поет ике. - Београд: Завод за уџбенике и
наставна средства, 1990. - стр. 23, 46, 120, 123, 161, 199, 223. - (Библиотека „Ту-
мачење књижевности"
, књ. 6).
42. ПОПОВИЋ, Зоран Р.: Момчило HaciTtacujeeuh. Код вечит е славине // Књижевна
реч. - XIX, 355 (10.01.1990), стр. 22-23.
43. ŠINDIĆ, Milj ko: Odj eci lirike Momčila Nastasij evića // Putevi. - XXXV, 3-4 (1990), стр.
83 - 10 3.
1991.
44. ЕРЕНРА ЈХ-Остој ић, Макс: Попа, надреализам, HaciTiacujeeuh // Књижевност. - 3
(1991), ст р. 334-344.
45. СИМОВИЋ, Љубомир: Дупло дно - есеји о песницима. - Београд: С.КЗ: БИГЗ:
Просвета, 1991.
46. ТЕШИЋ, Гој ко: БиоГрафија Момчила HaciTiacujeeuha; Библиографија: 1922-1990
// Есеји; Белешке; Мисли / Момчило Н астасиј евић; прир. Новица Петковић. - Бео-
град: СКЗ; Горњи Милановац: Дечје новине, 1991. - стр. 625-774. - (Сабрана дела
Момчила Настасијевића, књ. 4).
1 9 92 .
46. ГЈ1УШЧЕВИЋ, Зоран: Духовна мисао Момчила Наст исиjeeuha /I Источник. - I,
3-4 (1992), стр. 75-84.
47. Живот и књижевно стваралаштво Момчила Н аст асијевића : каталог изложбе /
прир. Олга Сгевановић. - Београд: Н ародна библиотека Србије, 1992. - 90 стр.

137. Литературао Момчилу Настасијевићу 13 5
48. ПА ВЛОВИЋ, Миодраг: Есеји о српским песшиџша. - Београд: СКЗ, 1992. - (Мала
библиотек а С.К З).
49. ПЕТК ОВИЋ, Новица: Hacuiacujeeuheea песмау наст ајању // Зборник Матице срп-
ске за књижевност и језик. - XL, 1 (1992), стр. 13-50.
50. ШУТ ИЋ, Мирослав: Нacuiacuj eeuhenu прича о жрт веном јагњет у - оГлед из књи-
ж евне архет ипологије I/ К њижевна историј а. - XXIV, 86 (1992), стр. 5-26.
1993 .
51. ДЕЛИЋ, Јован: Симпозијум о Наст асијевиНу // К њижевна историја. - XXV, 89
(1993), стр. 118-120.
52. ЈЕРЕМИЋ, Љубиша: Природа фант аст ике у приповет к ама Момчила Наст аси-
j eeuha // Глас из времена: оГледи и крит ике I Љубиша Јеремић. - Београд: БИГЗ,
1993. - стр. 159-175. - (Нове књиге домаћих писаца).
53. ЈЕРОТИЋ, Владета: Песник малобројних; Момчило Наст асијевић и будућност
хришћанст ва // Д арови наших рођака: П сихолошки оГледи из домаће књиж евно-
ст и: књ. II. - Београд: Просвета, 1993. - стр. 153-169.
54. МАГАРА ШЕВИЋ, Мирко: Песничко памћење. - Београд: СКЗ, 1993.
55. МИК ИЋ, Радивоје: Композиција Настшсијевићеве приповет к е II Летопис Матице
српске. - књ. 452, 4 (10. 1993), стр. 443-457.
1994 .
56. БРК ИЋ, Светозар: Освет љени спрудови. - Нови Сад: Матица српска, 1994. - 260
ст р .
57. ПЕЈОВИЋ , А лександар: НоГа у замци - ст о Година од рођења Момчила Наст а-
сијевића // Свеске. - 19 март 1994, стр. 7-13.

139. X Р О Н И К А
БОСИЉК А МИЛИЋ (Београд)
Т РА Д И Ц ИОН А ЛН И ЗИ МСК И СЕМ И Н А Р
Зимски семииар, одржан 21. и 22. јануара 1994. године, имао је
специфичан карактер јер је једним делом ушао у састав XIII конгреса
Савеза славистичких друштава Југославије. Организатори Зимског се-
минара су, к ао и претходних година: Друштво за српски језик и к њижев-
ност Србије, Филолошки факултет у Београду и Министарство просве-
те Србиј е.
Гћавна тема Конгреса, А КТУ ЕЈ1Н А П ИТА ЊА НА СТА ВЕ И
ПРОУЧА ВА ЊА ЈЕЗИК А И К ЊИЖЕВНОСТ И, у потпуности ј е од-
говарала функцији Семинара, јер ј е дала домете научне мисли и ин-
формације о теоријским питањима неопходним свима који се баве је-
зиком и књижевношћу, од основне школе до факултета, у ј единственом
наставном процесу овог предмета. К онгрес је отворио и председавао
његовим радом проф. др Слободан Ж. М арковић, а К онгрес је поздра-
вио проф. др Славко Гордић, министар за просвету СР Југославије, који
ј е пригодном беседом истакао значај напора да се континуитет конгреса
настави. Својим излагањима учествовали су познаги научници:
- Проф. др Миодраг Сибиновић, Филолошки факултет, Београд
Т ем а: С А В РЕ М Е Н И П РО Б Л Е М И Н А Ш Е К Њ И Ж Е В Н Е К О М -
П А РА Т И С Т И К Е
- Проф. др Новица Петковић, Филолошки факултет, Београд
Т ем а : П Р О У Ч А В А Њ Е С РП С К Е К Њ И Ж Е В Н О С Т И
- Др Драго Ћупић, Институт за српски језик , Београд
Т ем а : П Р О Б Л Е М И К Њ И Ж Е В Н О Г ЈЕ З И К А
- Проф. др Предраг Пипер, Филолошки факултет, Београд
Тема: К ОН ФРОНТА Ц ИОН А А Н А ЛИ З А Л ЕК СИ Ч К ИХ СИ -
С Т Е М А У РУ С К О М И С РП С К О М ЈЕ З И К У

140. 13 8 К њижевност и ј език
- Проф. др Даринка Гортан - Премк , Филолошки факултет, Бео-
г р ад
Т ем а: Т И П О В И И В Р С Т Е РЕ Ч И
- Проф. др Миодраг Радовић, Филозофск и факултет, Н ови Сад
Т ем а: М Е С Т О С В Е Т С К Е К Њ И Ж Е В Н О С Т И У Н А С Т А В И
- Проф. др Слободан К алезић, Филозофски факултет, Н икшић
Тема: К ЊИ Ж Е ВН О СТ У СРЕД ЊОЈ Ш К ОЛ И
Други дан рада одвиј ао се у оквиру програма секције нашега
Друштва. Одражан су два излагања, која произлазе из зај едничке кон-
гресне теме, и трибине о актуелним питањима ове наставе:
- Др Симеон М аринкновић,доцент Филозофског факултета, Ниш
Тема: СТ ВА РА ЛАЧ К И ПОСТ У П Ц И У РА ЗВ ИЈА ЊУ ГОВОРН Е
К УЛТ У РЕ У Ч Е Н И К А О СНОВ Н И Х И С.РЕД ЊИ Х Ш К ОЛ А
- Проф. др Благота Мркајић, Филозофски факулгет, Никшић
Т ем а : Н А С Т А В Н И П РИ С Т У П Е Л Е М Е Н Т И М А К О М И Ч Н О Г
И СА Т И РИ Ч Н О Г У К ЊИ Ж Е В Н О М Д ЕЛ У
- Др Петар Пијановић, Завод за уџбенике и наставна средства,
Београд
И НФ ОРМ А Ц И ЈА О П РА ВОП ИСУ
- Нада Ристић,самостални стручни сарадник у М инистарству про-
свете Србиј е
М А Т У Р С К И И С П И Т
- Босиљка Милић, професор,виши педагошки саветник ,Пожаре-
вачка гимназија
И Н Ф ОРМ А Ц И ЈА О ТА К М И Ч ЕЊИ М А Д РУ Ш Т ВА
Због спречености предавача није одржано планирано излагање мр
Татомира Цвијетића, Гимназија, Ужице, тема: НАСТА ВНИ ПРИСТУ П
В У К О В О М С Р П С К О М РИ Ј Е Ч Н И К У .
Затим, у другом делу рада:
Мр Љиљана Николић и др Весна Половина (председнице репу-
бличких комисиј а одрж аних гакмичења)
- ДОДЕЉИВА ЊЕ Н А ГРА Д А ИЗ К ЊИ Ж ЕВН О СТ И И П РО-
ГЛА Ш Е ЊЕ Н А ЈБ ОЉИ Х Л И Н ГВ ИСТ И Ч К ИХ СЕ К Ц И ЈА
- ГОД И Ш ЊА СК У П Ш Т И Н А ДРУ Ш Т ВА ЗА СРПСК И ЈЕЗИ К
И К Њ И Ж Е В Н О С Т С Р Б И ЈЕ
У одсуству Петра Пијановића, Љиљана Николић је обавестила
учеснике Семинара о даљој употреби старог правописа, све док М ини-
старство просвете званично не обавести школе о употреби новог (или
нових).

141. Традиционални Зимски семинар 13 9
Информација о матурском испиту подстакла је разговор о овом
актуелном питању. Динамична дискусија о матурском испигу потврдила
је да у многим школама није постојала основна информација о овом
испиту, док су у другима, према искуствима која су изложена, припреме
већ обављене по динамици утврђеној законским прописима.
После завршеног Семинара (о резултатима такмичења, прогла-
шењу најбољих и уручењу награда следи посебна информација), одр-
жанаје редовна Скупштина Друштва, којој је присуствовало 36 чланова.
Председник Радног председништва др Живан Живковић је водио рад
Скупштине. О двогодишњем раду Управе Друштва Извештај ј е поднела
секретар Босиљка Милић, у одсуству председника Јована Деретића. Из-
вештај, заснован на паралели какво је стање Управа преузела избором
и какво предаје следећој , потврђуј е да ј е после периода материјалне
стабилности (постигнуте организованом продајом сепарата тестова са
такмичења), редовног излажења часописа „Књижевност и језик" и по-
кретања многих такмичења, садашњој Унрави било изузетно тешко да
одржи и континуитет свих активности Друштва. Именовани су сви узро-
ци и новонастале околности гашењем СИЗ-ова и трансформисањем пе-
дагошке у надзорничку службу, када се изгубио материјални ослонац,
али и велики број активних чланова кој и су били сигуран ослонац у
раду Друштва и веза са подружницама. У Извештају су посебно ана-
лизиране последице због застоја у излажењу часописа „К њижевност и
ј език". Скупштинај е прихватила Извепггај , усвојила предлоге за будући
рад Друштва и састав сталног Републичког одбора за спровођење так -
мичења из језик а и језичке културе, ради оперативнијег рада: Љубомир
Поповић, председник Одбора (у одсуству замењиваће га председник
Друштва), Десанка Латковић, представник Вукове задужбине, Милан
Стакић, Нада Ристић, Љиљана Николић, Н ада Милошевић, председник
Београдске подружнице, Босиљка Милић, секретар Одбора.
Скупштина је усвојила и Извештај редакције часописа „К њижев-
ност и језик"
, све узроке и разлоге зашто је часопис у застоју у години
када треба да обележи 40-годишњицу излажења. Такође ј е усвој ен фи-
нансијски извештај Надзорног одбора, који је најаргументованије гово-
рио о убрзаној инфлацији и салду благајне Друштва на нули.
И звршен је избор нове Управе, у кој ој су се поново нашли чланови
старе, који су успешно водили неке активности Друпггва. Изабран је
следећи састав Управе: Председник : др Душан Иванић, Потпредседник :
мр Љиљана Николић, Секретар: Босиљк а Милић, Благајник : мр Олга
Сабо-Јерков.
Чланови Управе: др Слободан Ж. Марковић (Београд), др Милан
Стакић (Београд), Нада Ристић (Београд), мр Злата Златановић (Бео-

142. 140 К њижевност и језик
град), Нада Милошевић (Београд), др Павле Илић (Нови Сад), др Си-
меон Маринковић (Ниш), мр Даница Андријевић (Припггина).
За Надзорни одбор изабрани су: мр Љубица Ненезић (Крушевац)
- председник, Димитрије Стевановић (Сокобања) и мр Јован Вуксановић
(Београд).
Делегати у Савезу славистичких друштава Југославије: др Душан
Иванић (Београд), др Божо Ћорић (Београд), др Мирољуб Сгојановић
(Ниш), др Љиљана Суботић (Нови Сад), др Дамјан Петровић (Приштина).
Потврђен је још ј едан мандат редакцији часописа „ К њижевност и
језик" и њеном главном и одговорном уреднику проф. др Злати Бојовић.
Поред познатих околности - нередовног и скупог превоза и тешког
материјалног стања школа, које нису биле у стању да упуте своје на-
ставнике и професоре на Зимски семинар, посета је била задовољава-
јућа, захваљујући доброј организациј и Београдске подружнице.

143. Т Е С Т О В И
f

145. Т ес го ви 143
Т Е С Т О В И С А О П Ш Т И Н С К О Г Т А К М И Ч Е Њ А
У Ч Е Н И К А О С Н О В Н И Х Ш К О Л А И З С РП С К О Г ЈЕ З И К А
И Ј Е З И Ч К Е К У Л Т У РЕ
Ш колск а 1993/94. година
Vразред основне школе
Откључао сам улазна врата и изашао напоље. Видео сам руже, четинаре, травњак ,
воћке иза куће. До прве суседне зграде требало је гласно дозивати, до друге не бих успео
да се добацим каменом. Суице је било марл»иво, зујале су пчеле, пролетале бубе и леп-
тировн, мрави посртали између влати траве, на латицама још понека кап росе.
Давид Албахари: Крат ка књига
П И Т А Њ А
1. Н апиши облик инфинитива наведених глагола:
о т к љ у ч ао =
и з а ш а о =
в и д е о =
2. Заокружи глаголе који имају несвршени вид:
ДОЗИВАТИ , ДОБА ЦИТИ , ЗУЈАТИ, ПОСРТАТИ
3. Дали у наведеном тексту постоји простареченица?
а) ДА
б) Н Е
(заокружи слово испред тачног одговора)
4. Н апиши све предлоге који се налазе у тексту:
5. Реч ЈОШ ј е:
а) предлог
б) прилог
в) придев
(заокружи слово испред тачног одговора)
6. Одреди падеже у којимасе налазе именице у другој реченици:
РУЖ Е = Ч ЕТ ИН АРЕ =
Т РА ВН.А К = ВОЋК Е =
К У Ћ Е =
7. Одреди префикс глаголаПРОЈ1ЕТАТИ:
8. Подвуци непроменљиве врст е речи:
ВЕЗН ИЦИ , У ЗВИЦИ , ПРЕД ПОЗИ . П РИДЕВИ
9. У реченици: Откључао сам улазнаврата. Именица вратаје у:
а) номинативу б) акузативу в) вокативу
(заокружи слово испред тачног одговора)
10. У коме временује испричаи овај текст?
11. У реченицама:
Сунце је било марљиво марљиво =
А на је марљиво вежбала клавир марљиво =
одреди врст е реч и.

146. 14 4 К њижевност и језик
12. Којијезици чине групу јужнословенских језикз?
13. У реченици:
ДавидА лбахари, аутор Крат кекњиге, обј авио је и неколико књнгаприча.
а) Шта је апозициј а у овој реченици?
б) Да ли је правилно обележена?
14. У примеру:
Срећа ми се осмехнула.
налази се стилскафигура кој асе зове:
а) модификација
б) персонификација
в) електрификациј а
(заокружи слово испредтачног одговора)
15. Н апиши деминутив именице СУНЦЕ:
16. Изведи придеве од следећих именица:
кајсија (цвет)
историја (догађај )
17. Н апиши велико слово тамо где је потребно:
отишао је у турску и купио турску кафу.
18. К ој ареченицај е правилно написана?
1. Марко се игра лоптом.
2. Марко се игра са лоптОм.
а) прва реченица
б) друга реченица
в) обе реченице
(заокружи слово испред тачног одговора)
19. Н апиши правилно следећу реченицу:
Марко и пера иду у шесту београдску гимназиу.
20. Атрибути су:
а) именички додати
б) глаголски додаци
(заокружи слово испред тачног одговора)
VI разрсд основне 1нк оле
Његова вучја ћуд није се уопште показивала. Био је питомиј и од многих паса и
нико није имао стварног разлогадагасе боји. Али сви су зналидаје то вук и прибојавали
су се свега онога што су о вуковима раније чули. Деда се често питао да ли ће од њега
из раст и п ас ил и вук .
Воја Царић: Бели вук
П И Т А Њ А
1. Овај одломак из књижевног текста писанје:
а) наративно б) дескриптивно

147. Т ест о ви 145
2. Речи вук и курј ак имају исто значење и зову се:
3. Подвуци предикат у следећој реченици:
Његова вучја Нуд није се уопште ноказивала.
4. Испиши глаголе код кој их сс одрична речца /«■пише заједно са глаголом:
5. Шта значи израз вучја liydl
а) дивља природа б) тешк а нарав
6. Подвуци у овој сложеној реченици зависну реченицу:
Био је питомиј и од многих паса и нико није имао стварног разлога да га Се
бој и.
7. У ком падежуј е синтагма: одмногих паса.
8. К ако гпаси номинативједнине личне заменице Га?
9. У ком падежу се налази подвучена реч у речепици:
То је вук.
10. Којој врсти заменица припадазаменицанчко
'1
11. Које су гласовне променеизвршене у облицима речи:
вуче био
ву ц и п аса
12. Н апиши компаративпе придеве бео иљут и упиши гласовиу промену кој а се у овим
облицимај авља.
бео љут ;
13. И зведи присвој не придеве од именица:
вук Вук
14. Овехомонимне речи се различито изговарају (кратко идуго)
Упиши значења речи:
nSc пас
15. Испиши свезвучне Гласовеиз речи прчбојавали:
16. Одреди каквесу по постанку подвучене речи у овој реченици:
Д един деда је мени чук ундеда.
дедин деда чу к у ндеда .
17. П ретвори у управни говор реченицу:
Деда се често питао да ли he од њега израсти пас или вук .
18. И спиши све непроменљиве речи из речеиице:
Да ли he од iber a израсти пас или вук?
19. Препиши правилно реченицу:
ВОЈА ЦАРИЋ ДЕЧЈИ ПИСА Ц У СВОЈОЈ ПРИ ПОВЕТЦИ БЕЛИ ВУ К
СЛ И К А ЉУ БА В ДВА Н А ЈЕСТОГОДИ ШЊЕГ ДЕЧА К А П ЕТРА ПРЕМА
В У К У .
20. Н апиши скраћено подвучене речи:
Српска академија наука и уметности је објавила целокупна дела Вука К араџића.

148. 14 6 Кл ижевност и језик
VII разред основне школс
Л исица и рак
Састали се лисица и рак, па у разговору рече рак лисици: ,Ја бих се с тобом смео
утркивати и зацело знам да бих био бржи!" Лисица се на то само насмеја. „Немој се ти
смејати,
", продужи рак, „Beh 'ајде да се утркујемо." „ Па,
'ајде," пристаде лисица. Тек што
је лисица опружила реп да почне трчати, а рак, који је сгај ао иза ње, ухвати се својим
шк арама за лиј ин реп, али тако вешто да ниј е ништа осетила. К ад су стигли до мете,
лисица нагло застаде, а у тај се мах рак отпусти и паде на два корака испред н>е. И док
се лисица осврнула да види мили ли рак за њоме, овај јој с друге стране довикну: „Куд
се осврћеш, лиј о?! Ево мене, откад те чекам!"
П И Т А 1Б А
1. У ком глаголском времену croje глаголи РЕЧЕ,НАСМЕЈА СЕ, ПРОДУЖИ,
ПРИСТ А ДЕ, У ХВАТ И СЕ, ЗА СТ А ДЕ, ОТПУСТ И СЕ, ПА ДЕ, ДОВИ КН У ?
2. Ког је типа насловнасинтагмаЛИСИЦА И РА К ?
3. Присвојни придев од ЛИСИЦА гласи ,
а о п и с н и .
Кој и глаголски облик је САСТ АЛИ СЕ?
Подвуци предикат у реченици
. ЈА Б И Х СЕ С Т О Б ОМ С М Е О У Т РК И В А Т И .
Н аведи барем један синоним за реч ЗА ЦЕЛО:
БИО БИХ је:
а) футур други;
б) потенциј ал;
в) имперфекат.
(Заокружи слово испредтачног одговора.)
П ридевск и облик БРЗ зове се ,
а облик БРЖИ .
9. К оја гласовнапроменаје извршенау облику БРЖИ?
10. Подвуци прави обј ек ат у реченици:
ЗА ЦЕЛО ЗНА М ДА БИХ БИО БРЖИ .
11. Кој аје врста речи 'А ЈДЕ?
12. Зависна реченица:
Т ЕК ШТ О ЈЕ ЛИСИ ЦА ОПРУ ЖИЛА РЕП ДА ПОЧН Е ТРЧАТИ
по врсти ј е
13. У реченици:
РА К СЕ У Х В А Т И СВ О ЈИ М Ш К А РА М А З А ЈШ ЈИ Н РЕ П
си нт аг м а С В О ЈИ М Ш К А РА М А
сгој и у следећем падежу:
и има следећу функцију:
4 .
5.
6 .
7 .

149. Т ест о ви 147
14. Облик ЛИЈЛ ј еу односу наЈ1ИСИЦА
15. У речи РЕП глас Р замени другим сонантом тако да опет добијеш реч српског језика.
16. Н апиши које су гласовие промене извршене у следећим речима:
СТИ ГА О :
С ТИ ГЈТА :
17. К олико независних реченица имау реченици:
К А Д СУ СТГИ ГЛИ ДО МЕТ Е, ЛИСИ ЦА НА ГЛО ЗА СГА ДЕ, А У ТА Ј СЕ
МА Х РА К ОТ ПУ СГИ И ПА ДЕ Н А ДВА К ОРА К А И СПРЕД Н>Е .
18. У претходној реченици, ИСПРЕД јеупотребљено као:
а) предлог;
б) прилог
(Заокружи слово испред тачног одговора).
19. А кценто вани облик заменице ЈОЈ гласи
20. Који падеж се мораупотребити послеЕВО, ЕТО, ЕНО?
VIII разред основне школе
Још на сат пред подне искупио се варошки свет, већнном Турци, на зараванку код
моста. Деца су се испела на високе блокове необрађеног камена који су ту леж али. Рад-
ници су се 17 ројили око дугих и уских дасак а са кој их се делио кулучарски таин кој и
ч о век у не да ум рет и .
И . А ндрић: II а Д рчни ћуприј а
П И Т А 1БА
1. Кој им је стилом писан овај текст?
2. К акваје по саставу реченица:Још насат пред подне искупио се варошки свет,
већином Турци, на зараванку код моста.
3. Одреди функ цију ових реченичких делова:
Још на сат пред подне
вар ош к и свет
већином Турци
н а зар а ва н к у к од м о ст а
4. У сингагми ...већином Турци... подвучена реч има значење:
а) прилошко б) именичко
5. Пејоратив од деца Гласи:
6. Н апиш и два основна значења именице сат .
7. Деца су се испела на високе блокове необрађеиог камена који су ту леж али.
К аква је подвучена реченица по врсги?
8. К ако гласи компаратив придева висок
и којаје гласовнапромена извршена?
9. Који је плаголски облик ...искупио?

150. 14 8 Кл>ижевност и ј език
10. А кдентуј подвучене речи:
Свет се иск упио .
Искупио се тим поступком.
11. У реченици: ...адецасу се испела...
субјекат и предик ат се слаж у у:
а) б) в)
12. Које гласовне промене су извршене у речима:
уск и х
р адн иц и
13. Турцизам кулук значи:
а) тежак посао б) надничење (бесплатан рад) в) зидан>е куле
14. Кој аје стилск афигура
Радници су се рој или:
15. Подвуци ономатопејске речи:
рикати, рзати, рој ити се, рибарити
16. К акви су глаголи по трајању (виду) глаголске радње:
п ет и се : п о п ет и се : п е њ ат и се :
17. Одреди падеж и функцију подвучене синтагме:
...с е де л и о к у л у ч а р с к и т а и н ...
п аде ж :
функциј а:
18. Шта овде значи реч т аин!
а) храна б) војнички хлеб в) муниција
19. Којаименицау последњој реченици иманелравиланоблик замножину?Напиши ту
именицу у ј еднини и множини!
20. П репиши правилно следећу реченицу:
Иво андрић наш нобеловац у роману на дрини ћуприј а приказао је живот
вишеграђаћа у време турске владавине у босни.
Решења шесшова са оиишш нск ог шакм ичења у ченика основних школа
Vразред основне школе
1. ОТ К ЉУ ЧА Т И , И ЗА Ћ И , ВИ Д ЕТ И
2. ДОЗИВАТ И , ЗУЈАТ И , ПОСРТАТ И
3. а)
4. И ЗА , ДО, И ЗМ ЕЂУ , НА
5. б)
6. руже, четинаре,травњак, воћке- АКУЗАТИВ, куће - ГЕНИТИВ
7 . П Р О
8. ВЕЗН ИЦ И , У ЗВИ ЦИ , ПРЕДЛОЗИ
9. б)
10. ПЕРФЕКТУ (ПРОШЛОМ ВРЕМЕНУ )

151. Т ест о ви 149
11. марљиво - ПРИДЕВ,марљиво - ПРИЛОГ
12. СРПСК И , М А К ЕДОН СК И , БУ ГАРСК И , СЛОВЕНАЧК И
13. а) аутор Крат кекњи?е б) ДА
14. б)
15. СУ НА ШЦЕ
16. К А ЈСИ ЈИН , И СТ О РИ ЈСК И
17. Отишао је у Турску и купио турску кафу.
18. а)
19. Марко и Пера иду у Шесту београдску гимназију.
20. a)
VI розред основне шк оле
1. а)
2 . с ин о н им и
3. није се показивала
4. нећу, нисам, немој, немам (илидругалица истих глагола)
5. а)
6. да га се боји
7. у генитиву множине
8. о н
9. у номинативу једнине
10. именичким заменицама (одричнаименичказаменица)
11. палатализациј а, сибиларизација, прелаз Ј1у О, непостој ано А
12. бељи, љући,ј отовање
13. вучј и, Вуков
14. псето и др. синоними, пој ас
15. р, и, б, о,ј, а, в, а, л, и
16. изведена, проста, сложена
17. Деда се често питао: „Дали ће од њега израсти пас или вук ?"
18. да, ли, од, или.
19. ВојаЦарић,дечј и писац,у својој приповеци Бели вук („Бели вук"
) сликаљубав
дванаестогодишњег дечака Петра према вуку.
20. САНУ је обј авилацелокупнадела В.К араџића.
VII разред основне школе
1. у А ОРИСТ У
2. Н А П ОРЕД Н А
3. Л И СИ Ч И Н , Л ИСИ ЧЈИ
4. К Р Њ И П Е Р Ф Е К А Т
5 . Ј А Б И Х С Е С Т О Б О М С М Е О У ТР К И В А Т И .

152. 150 К њижевност и језик
6. СИ ГУ РН О или П ОУ ЗДА НО
7. б)
8. П О ЗИТ И В , К О М П А РА Т ИВ
9. ЈО Т О В А Њ Е
10. ЗА ЦЕЛО ЗН А М ДА БИ Х БИ О БРЖ И .
11. ГЛ А Г О Л
12 . В РЕ М Е Н С К А
13. ИН СТРУ М ЕНТА Л, ОДРЕД БА СРЕДСТ ВА
14. Х И П О К О РИ С Г И К
15. Л Е П
16. П РОМЕНА Л у О
Н Е П О С Г О ЈА Н О Л
17. Т Р И
18. а)
19 . Њ О Ј
2 0. Г Е Н И Т И В
VIII разред основне школе
1. књижевноуметничким (уметничким), кн>ижевним
2. проста(проширена)
3. прилошкаодредбазавреме,субјекат, апозиција, прилошкаодредбазаместо.
4. б)
5. дечурлија
6. час (60 минута), часовник
7. зависнаодносна (релативна)
8. виши, јотовање
9. радни глаголски придев
10. искупио, искупио
11. лицу, роду и броју
12. једначен>есуга асникапо звучности, сибиларизација(II палатал.)
13. б)
14. метафора
15. рик ати, рзати, ројити се
16. трајни, свршени, трајни (учестали)
17. номинатив, субјекат
18. а)
19. човек , људи
20. Иво Андрић,нашнобеловац,у роману НаДринићуприја(„НаДринићуприја"
)
приказаојеживот Вишеграђанау времетурскевладавинеу Босни.

153. Т ест о ви 15 1
Т Е СТ О В И СА М Е Ђ У О П Ш Т И Н С К О Г Т А К М И Ч Е Њ А
У Ч Е Н И К А О С Н О В Н И Х Ш К О Л А И З С РП С К О Г ЈЕ З И К А
И ЈЕ З И Ч К Е К У Л Т У РЕ
Ш колск а 1993/94. година
Vразред основие школе
Нека прљава јесења зора, влажна и мргодна, улази полако у нашу собу. Помисао
наустајање, на кишу, на школу делује намене поразно.То нагло буђење из сна,тасрамота
којом ми се сан наругао и којом ми се осветио, још више ме убиј а. Одлазим с мајком у
кухињу и она ми посипа из лоица мало воде кјом трљам очи и нос.
Данило К иш: Рани ј ади
П И Т А Њ А
1. У реченици:
Некапрљавајесењазора, влажнаимргОдна, улази полако у нашу собу.
одреди субјекатски скуп:
2. У реченици:
Помисао наустајање, накишу, нашколу делује намене поразно.
п одвуци пром енљ иве речи .
3. Н апиши компаратив и суперлатив придева:
П РЉА В
М РГОДА Н
4. Кој а врстаречи је МЕ?
а) лична заменица
б) повратна заменица
в) присвој на заменица
(заокружи слово испредтачног одговора)
5. Пронађи у тексту и напиши инструментал друштва:
6. Н апиши синоним зареч ПОЈ1А КО.
7. Колико сложених реченицаимау тексту?
8. Реч ПОМИ САО је.
а) проста
б) изведена
в) сложена
(заокружи слово испредтачног одговора)
9. Присвојни придеводименице КУХИН>А је:
10. Н апиши речи супротног значења:
ВЛ А Ж А Н
УЛ А ЗИ
В И Ш Е
11. Огилска фигураЗОРА УЛАЗИ У НА ШУ СОБУ зове се:

154. 152 К њижевност и језик
12. У другој речениди (Помисао наустајање ...) реч ПОРАЗНО је:
а) придев
б) прилог
(заокружи слово испред тачног одговора)
13. Подвуци речи које су правилно написане:
БИ ОЛ ОГИА , БИ О СК ОП , БИО ХЕ М И ЈА , А ЗИА , К ОЈИ
14. Н апиши све ПОВРАТН Е (РЕФЛЕКСИВНЕ) ГЛА ГОЛЕ кој и се налазеу тексгу:
15. Подвуци ВЕЗН И К Е:
У Н А И Т А М И СЕ
16. Одреди падеж, број и род речиК ОЈОМ:
17. Н апиши дужи (наглашени) и краћи (ненаглашени) облик акузативаједнине личне
зам енице за 2. лице:
18. У реченици:
Одлазим с мајком у кухињу и она ми посипа из лонца мало воде којом трљам
о ч и и н о с .
У коме падежу стоје подвучене речи и коју функцију имају?
19. Н апиши редом сваслова наше азбуке:
20. Којареченицаје правилно написана?
а) Не мислим ни о коме лоше.
б) Н е мислим ниокоме лоше.
в) Не мислим о никоме лоше.
(заокружк слово иснредтачног одговора)
VI разред основне школе
Још један сат је прошао...
Лежао сам и посматрао брда која су се утапала у бескрајно плаветнило неба. По-
сматрао сам шуме чији су врхови били благо осенчени руменим сјајем кој и је наговеш-
тавао јесен. Борови су личили на витезове са исуканим мачевима.
Чудно лепа је Шар-планина, ева у контрастима.
Раде Н иколић: Шар -Ги анина
П И Т А Њ А
1. У овом тексту приповедач казује:
а) доживљај б) догађај
2. Замени перфекат аористом у реченици:Јошједан сат је прошао.
ЈОШ ЈЕДА Н СА Т .
3. К ојаврстаречијеЈЕДАН ?
К оју функцију врши?

155. Т ест о ви 153
4. Сложену речеиицу Ј1ЕЖЛО СА М И ПОСМЛТРАО БРДЛ. претвори у просту, тако
пјто hetn подвучени глаголски облик заменити глаголским прилогом садашњим.
5. Глагол УТА ПАТ И С.Е по видуј е:
6. У процееу извођењаречи ПЛАВЕТ1ШЛО упиширеч којанедостаје:
ПЛА В,
'
. ПЛАВЕТНИЛО
7. Колико независних реченица имау сложеној: Поематрао сам шуме чиј и су врхови
били благо осснчсни руменим сјајем којије наговештавао јесен.
8. Усправном цртом подели на слогове речи:
БРДА , БОР, ВРХОВИ
9. Заменице К ОЈИ . ЧИ ЈИ у овом тексту су употребљене к ао:
а) упитне б) односне
10. Којије сугласник некад стајао на крају речи:
П РОШ А О , Л ЕЖ А О, П О СМ А Т РА О.
11. Којајестилскафигура: БОРОВИ СУ ЛИЧИЛИ НА ВИТЕЗОВЕ СА ИСУКАНИМ
М А Ч Е В И М А .
'
12. Две су гласовне промене извршенеу речи ИСУКА П.Које?
13. Одреди падеж и број :
Н Л ВИ Т ЕЗ О ВЕ
СА И СУ К А Н И М М АЧЕ ВИ МА
14. К ако сезове спортистакој и се бави мачеван>ем?
15. БРДО и БРЕГ су синоними. Н апиши њихове демииутиве.
БРДО БРЕГ
16. Према акценту (краћем идужем) одреди број у ком се налази именицабрдо.
Са брда се дизала магла.
Са брда се дизала магла.
17. Подвуци предикат у реченици: ЧУДНОЈ1ЕПА ЈЕ ШАР-ПЛАНИНА .
К ак ав је то предик ат:
18. Н апиши синоним речи:
К ОН Т РА С Г
19. Која врста животињаозначенаје именицама:
ШАРПЈ1А Н ИН А Ц ША РАЦ
Ш А РОВ ША РО ЊЛ
ША РК А ША РА Н
20. Н апиши правилно реченицу:
СА У ЧЕНИЦИМА ОШ БА НОВИЋ СГРА ХИН.А БОРА ВИО СА М НА ШАР
ПЛА Н ИН И ОД 10 ДО 20 ЈА Н УА РА 1994 ГОДИ Н Е.

156. 154 К њижевност и језик
VII разред основне школе
Ноћас к асно двоје родитеља читали су песму о чецу и одгонетали - шта је писац
тиме хтео да каже. Да они кажу детету, да дете каже наставници. Такву поруку нису
могли наћи у песми о зецу. Н ису знали где је. Због тога молимо све писце: ако имају
к акву поруку, нека нам је остављају код настој ника или убаце у поштанско сандуче.
Душко Радовић: Београде, добро јут ро
П И Т А Њ А
1. Реч Н ОЋА С је по саставу .
2. Која врста речиј е ДВОЈБ?
3. У реченици:
ДВОЈЕ РОДИТ ЕЉА Ч ИТА ЛИ СУ П ЕСМУ О ЗЕЦУ
изврши конгруенцију предиката са бројем ДВОЈЕ.
4. Од колико независних реченицасе састоји прва реченица у тексту?
У каквом односу оне стоје?
5. У првој реченици, црта има функцију:
а) ист ицаља;
б) обележ авања управног говора.
6. У синтагми ПЕСМА О ЗЕЦУ , О ЗЕЦУ имафункцију
7. СаЗЕЦОМ се обично упоређују две људске особине:
К А О ЗЕЦ и
К А О ЗЕЦ .
8. Хипокористик од ЗЕЦ гласи
а дем и ну т и в
9. У првој реченици у тексту глагол К А ЗАТИ је:
а) прелазан;
б) непрелазан.
10. У ком падежу и броју стоје именице ДЕТЕТУ и Н А СТА ВН ИЦИ
и коју функцију имају?
Падеж и број :
Функција:
11. Ког граматичвог рода и бројаје именицаДЕЦА ?
Род:
Број :
12. У реченици:
Н И СУ ЗН А ЛИ ГД Е ЈЕ
ГДЕ ЈЕ има функцију: а: правог објекта;
б) одредбе за место.
13. Подвуци помоћни глагол у реченици:
Н ИСУ ЗНА ЛИ ГДЕ ЈЕ.
14. У реченици:
З БО Г Т ОГА М ОЛИМ О С.ВЕ ПИ СЦЕ
ЗБОГ ТОГА има функцију
15. Реченица:
А К О И М А ЈУ К А К В У П О РУ К У
по врсти је

157. Т ест о ви 155
16. Н апиши синоним за подвучену реч у реченици:
А К О И М А ЈУ К А К ВУ П ОРУ К У .
17. Н апиши свршене глаголе од:
ОД ГОНЕТАТ И:
М ОЛ И Т И :
О С ГА ВЉА Т И :
18. Сиионим заНА СГОЈНИ К је
19. И спиш и све везнике из т екст а:
20. Препиши правилно реченицу:
душко радовић познати хумориста је сваког јутра београђанима
поручивао добро јутро
VIII разред основне школе
Још пре Ђурђевдана вратише се зидари и рад отпоче поново. Тачно у пб лета би
посао довршен. Испод лука се видело, у дну видика, парче модре Дрине, а дубоко под
њим је гргољила запењена и укроћена Жепа.
Још док су први путници, застајкујући, прелазили преко моста, неимар ј е исплатио
раднике, повезао и натоварио своје сандуке и кренуо пут Цариграда.
К ад би два конак а од Цариграда, разболе се од куге. У грозници, једва се држећи
н а к о њу, ст и ж е у г рад.
Иво А ндрић: Мост на Жепи
П И Т А Њ А
1. Још преЂурђевдана вратишесе зидари и рад отпоче поново.
Ова реченица је по саставу ,
а п о врст и
2 . У П О Л Е Т А
Н апиши пун облик речи пб
3. Тачно у по лета би посао довршен.
Предикат ове реченице је у пасиву. Које је то време?
4. Испод лукасе видело, у дну видика, парчемодре Дрине.
Подвуци субјекат у овој реченици.
5. А дубоко под њимје гргољила запењенаи укроћенаЖепа.
Препиши само одредбу за место.
6. Којастилска фигураје У КРОЋЕНА ЖЕПА
7. Још док су први путници, застајкујући, прелазили преко faocra...
је:
(која врста реченице)
8. Који глаголски облик је ЗАСТАЈКУЈУЋИ ,
и коју функцију имау реченици? 1
9. А кцентуј хомонимне обликео вих глагола:
повезао (у значењу ВОЗИО)
повезао (у значењу ЗА ВЕЗА О)

158. 156 Кљижевност и ј език
10. У падежној синтагми пут Цариграда - подвучена реч је по значењу:
а) именица б) прилог в) предлОг
11. Н еимар ј е исплатио раднике, натоварио свој е сандуке.
Коју функцију имају подвучене речи?
12. Кој ој врсти припадареч свој?
13. Одреди падеж заменице под н>им.
К ако гласи номинат ив?
14. К оје се гласовне промене или алтернације ј ављај у у облицима речи:
п о с а о :
пу т н иц и :
ст иж у :
15. Н апиши глаголе супротног вида:
о т п о ч е т и :
п р ел азит и :
разболети се:
16. К акве су ове речи по саставу?
Ђурђевдан:
зи д ар :
п у т :
17. Следеће речи подели на слогове усправним цртама:
до врш ен , г р г ољ ил а, п осао .
18. Турцизам К ОНА К у овом тексту има самоједно одпонуђених значења. Подвуци га:
кућа, ноћ, ноћиште
19. Које значење има генитив у примеру: парче модре Дрине
20. К адје неимар саградиомост на жепи исплатио је све радникедалматинце херцеговце
ж еп љ ан е и к р ен уо у т у р ск у .
Препиши реченицу и исправи грешке!
Решења шесшова са међуоишишнског шакмичења
у ч ен и к а о с н о в н их ш к о л а
Vразред основнс шк оле
1. некапрљавајесења зора, влажна и мргодна
2. помисао, устајање, кишу, школу, делује, мене
3. прљавиј и, најпрљавији; мргодниј и, најмргодниј и
4. а)
5. с мај ком
6. лагано/споро
7. две (2)
8. б)
9. кухињски

159. Т ест о ви 1 57
10. сув (сух), излази, мање
11. персонификациј а
12. б)
13. биоскоп, биохемија, кој и
14. се наругао, се осветио
15. и
16. инструментал (НЕ -VI падеж?)једнине/ сингулара/ женског рода
17. тебе, те
18. акузатив, обј ек ат
19. Л ,Б,В,Г,Ђ,Е,Ж,3 ,И ,Ј,К .ЛЈБ,МЛ ,Њ,0 ,П,Р.С:,Т ,Ћ,У .Ф,Х,Ц ,Ч,Џ ,Ш
20. а)
VI разред основне школе
1. а)
2. прође
3. број (основни, просг број), атрибута(атрибутску)
4. Леж ећи сам посматрао брда.
5. несвршени (трај ни, инлерфективни)
6 . П Л А В Е Т Н И
7. једна
8. бр-да, бор, вр-хо-ви
9. б)
10. Л
11. поређење(компарациј а)
12. једначење по звучности и губљење сугласника
13. акузатив множине; инст рументал множине (НЕ: IV падеж, VI падеж)
14. м ачевал ац
15. брдашце, брежуљак (бреж ић)
16.једнина(геиитивједнине),множина(генитивмножине)
17. Лепаје..., именски предикат
18. супротност
19. пас (расни, раса), пас (обични), змија, кон>, бик (во), риба.
20. СаученицимаОШ „Бановић Страхиња" боравиосам наШар-гшанини од 10. до 20.
ј ануара 1994. годипе.
VII разред основне шк оле
1. И З ВЕД ЕН А
2 . З Б И РН И Б Р О Ј
3. ДВОЈЕ РОДИТ ЕЉА ЧИТАЛО ЈЕ П ЕСМУ О ЗЕЦУ .
4. ДВЕ; НА ПОРЕДНОМ (СА СТА ВНОМ)

160. 15 8 Књижевност ијезик
5. а)
6. А Т РИ Б У Т А
7 . Б РЗ /Х И Т А Р
П Л А Ш Љ И В
8. ЗЕК А , ЗЕ ЧИЋ
9. а)
10. ДА Т ИВ ЈЕ ДН И Н Е
ИН ДИРЕКТН И (Н ЕПРА ВИ ) ОБЈЕК АТ
11. Ж Е Н С К И
ЈЕДН ИН А
12. а)
13. Н И СУ ЗНА Ј1И ГД Е ЈЕ
14. (ПРИЛОШК Е) ОДРЕД БЕ У ЗРОК А
15. УСЛОВНА (ПОГОДБЕН А )
16 . Н Е К У
17. ОД ГОН ЕТН У Т И
ЗА МОЛИТИ (НА МОЛИТИ/У МОЛИТИ )
О С ГА В И Т И
18. ДОМА Р (К УЋ ЕПА ЗИТЕЉ)
19. И , ДА , А К О , ИЛ И
20. Душко Радовић, познати хумориста, сваког јутраје Београђанима поручивао: „Добро
јутро". („Добројутро!"
)
(Напомена: одговори у којимаЈЕ стој и послезарезаНЕ ПРИЗНАЈУ СЕ!)
VIII разрсд основне школе
1. слож ена, саст авна
2 . п ол а
3. аорист
4. парчемодреДрине
5. дубоко под њим
6. метафора(персонифик ациј а)
7. временска (зависна временска реченица)
8. глаголски прилог садашњи, одредба за начин
9. повезао , п овезао
10. предлог
11. прави објекат
12. присвојна заменицазасвалица (свакогалица)
13. инструментал, он
14. прелажењеЛ у О, сибиларизација,ј отовање
15. отпочињати, прећи, разбољевати се.
16. сложена, изведена, просга.
17. до-вр-шен, гр-го-љи-ла, по-са-о
18. н оћ иш т е

161. Т ест о в и 159
19. партитивни
20. К адј е неимар саградио мост на Жепи, исплатио је све раднике: Далматинце,
Херцеговце, Жепљане и кренуо у Турску.
Т Е С Т О В И СА РЕ П У Б Л И Ч К О Г Т А К М И Ч Е Њ А У Ч Е Н И К А
О С Н О В Н И Х Ш К О Л А И З С Р П С К О Г ЈЕ З И К А
И ЈЕ З И Ч К Е К У Л Т У РЕ
Ш к ол ск а 1993/ 94. Го д ин а
VII разред основне школе
Исправио се кад ј е чуо мој корак. Окренуо.
Био је изненађен.
- Откуд ти?
Његово је изненађење било разумљиво. И његово је питање било разумљиво. А ли
с ам о н ам а д в о м а .
У радну собу професора Павловића нисам била ушла, на разговор, више од годину
и по дана. Улазиласам у ту собу само кадје требало даје спремим. Увек сам, у окупацијско
време, спремала ту собу само ia, сваког другог дана. Н ико осим мене.
Светлана Велмар-Јанковић: Лагум
П И Т А Љ Л
1. Аутор у овом одломку употребљава кратке реченице:
а) да би постигао јасноћу;
б) да би изразио емотивни став наратора;
в) ради језичке економије.
2. К олико сложених реченица има у тексту? -
3. Да ли је реченица:
О К Р Е Н У О .
безлич на?
4. Подвуци предикат у реченици:
Б И О ЈЕ И З Н Е Н А Ђ Е Н .
5. Коју функцију у следећој реченици имаподвученареч?
Њ Е Г О В О ЈЕ И З Н Е Н А Ђ Е Њ Е Б И Ј10 РЛ З У М Љ И В О .
6. Реченица:
ОТ К УД ТИ ?
по комуникативној функциј и је .
7. У реченици:
И Њ Е Г О В О ЈЕ П И Т А Њ Е Б И Л О РА З У М Љ И В О .
подвуци речи у којима је извршено јотовање. »
8. Синтагма НА МА ДВОМА у номинативу гласи .
9. Подвуци атрибуте у синтагми:
РА Д Н А СО БА П РО ФЕСОРА ПА ВЛ О ВИ Ћ А .

162. 160 К њижевност и језик
10. Глаголско време НИСА М БИЛА У 11ША зове се
11. К онструкцију НА РА ЗГОВОР из реченице:
У РА ДН У СОБУ ПРОФЕСОРА ПА ВЛОВИЋА Н ИСА М БИЛА У ШЛА , Н А
РА ЗГОВОР, ВИ ШЕ ОД ГОДИН У И ПО ДА Н А .
з ам ен и зави сн ом ре че н и цо м :
12. У синтагми: ВИШЕ ОД ГОДИН У И ПО ДА Н А , подвучена реч стој и у
(наведи падеж и његово значење).
13. Подвуци помоћне глаголе у реченици:
УПА ЗИЛА СА М У Т У СОБУ СА МО КА Д ЈЕ ТРЕБАЛО ДА ЈЕ СПРЕМИ М .
14. Глагол ТРЕБАТИ у претходној реченици стој и у:
а) личном;
б) неличном глаголском облику.
15. А кцентуј именнцу ВРЕМЕ и њене облике у генитивуједнине и номинативу множине:
16. Глаголски прилог прошли од глагола СПРЕМИТИ гласи ,
а од птагола У ЋИ г
17. У тексту су употребл>ени следећи везници: .
18. У реченици:
Н И К О О С И М м ене.
н аведи два си н о н и м а за п одву ч ен у р еч :
19. Реченицу:
ПРОФЕСОР ПА ВЛОВИЋ СТ ОЈИ У СО БИ
допуни одговарајућом присвојном заменицом, ако соба припада професору
Павловићу =.
20. Препиши правилно реченицу:
Док су у стану у улици јована ристића сви волели тај салон у стану у
доситејевој улици нико га није волео.

163. Т ест о ви 161
VIII разред основне школе
Једнога дана, киша је пробила у зору и заливала моје буре до саме вечери. Све
се натопило влаге и воде и цео дан нисам могла у буре. Било ми је необично и чим би
се капљице мало проредиле, трчала сам и завиривала у н>ега. Пред вече је престало да
пада и у дворишту ј е опет стај ало оно добро плаветнило позног летњег доба.
Те септембарске ноћи је увенуо мој летњи сан. Отац меје држао за руку и говорио
да се буре не може оправити. К ад се буре склопило и легло, над дрвеном његовом леши-
ном јецало је дете.
И.Секулић: Буре
П И Т А Њ А
1. У овом тексту приповедач к азуј е пре свега:
а) догађај б) доживљај
2. Било мије необично и чим би се каиљице мало проредиле,
т р ч ал а сам и зави р и вал а у њ ег а.
К олико у овој сложеној реченици има независних реченица?
3. Одреди глаголски вид:
з ави р и ват и
з а л и т и
4. У ком падежу стој и синтагма: ДО САМЕ ВЕЧЕРИ?
5. У реченици: Све се натопило влаге и воде - подвучене именице замени одговарајућим
п ад е ж н и м си н о н и м и м а .
б. Подвуци субјек ат у реченици: Било ми је необично.
К ак ав је то субј екат? -
7. Реченица: Пред вечеје престало да пада... - је:
а) субјекатско-предикатск а реченица
б) бесубјекатска реченица
8. Које гласовне промене су извршене у речима:
к ап љ и ц е :
м о ж е :
9. П одвуци субјекат у реченици:
У дворишту је опет стајало оно добро плаветнило позног летњег доба.
10. Суперлатив речи ДОБРО гласи:
11. Говорио је да се буре неможе оправити.
Подвуци зависну реченицу. Којој врсти припада?
12. Све је било натопљено к ишом .
Подвучени глаголски облик је:
13. М ало буренце - јејезичко-стилска грешка.
К ако се зове?
14. От ац ме је држ ао за руку.
К ој у синтаксичку функцију имају подвучеие речи?
М Е
ЗА РУ К У

164. 16 2 К н>ижевност и језик
15. Именица БУРЕ има неправилне облике замножину. К ако гласе?
16. Којаје стилск афигура: К ад се буре склопило и легпо, над дрвеном његовом
лешином јецало ј е дете.
17. Реч КА ПЉИДА у односу на КА П ј е: ,
а ЛЕШИНА у односу на ЛЕШ је:
18. К акавје по постанку глагол ЈЕЦАТИ?
19. Ш т а знач и З А РУ Ч И Т И ?
а) заузети б) ухватити за руку в) верити
20. И справи грешке поштујући правописну норму.
Исидорино буре је вероватно ауто биографска приповедка
Решење шесшова са реиубличког шакмичења
у чен и к а о сн о вн и х ш к о л а
VII разред основне школе
1. 6)
2. Д ве.
3. Н иј е.
4 . Б И О ЈЕ И З Н Е Н А Ђ Е Н .
5. предик атива (именског дела предик ата)
6. питање (упитна)
7. И Њ Е Г О В О ЈЕ П И Т А Њ Е Б И Л О РА З У М Љ И В О .
8. Н А С Д ВОЈЕ
9. РА ДН А СО БА П РО Ф ЕСОРА П А ВЛ О В ИЋ А
10. плусквамперфек(а)т (давно прошло време)
11. ДА РА ЗГОВА РА М (О )
12. партитивном (деоном) генитиву
13. УЛА ЗИЛА СА М У ТУ С.ОБУ СА МО К А Д ЈЕ Т РЕ БАЛ О ДА ЈЕ С.П РЕМ ИМ .
14. а)
15. ВРЕ М Е , ВРЕ М ЕН А , ВРЕ М ЕН А
16. СП РЕ М И В Ш И , У Ш А В Ш И
17. К А Д , И , А Л И
18. СЕМ, И ЗУЗЕВ (И ЗУЗИ МА ЈУЋИ )
19. С.В О Ј О Ј
20. Док су у сгану у Улици ЈованаРистића сви волели тај салон,у стану у Доситејевој
улици нико га није волео.

165. Т ест о ии 163
VIII разред основне школе
1. б)
2. три
3. песвршсни (учестали), свршени
4. у генитиву
5. вл агом и водом .
6. ми. логички субјекат
7. б)
8. јотовање, палатализациј а.
9. Оно добро плаветнило позног летњег доба.
10. најбоље
11. дасе буре не може оправити; исказна (изрична) реченица
12. плусквамперфекат пасива
13. пл ео н аз ам
14. прави објекат, неправи објекат
15. бурад, бурићи (бурета)
16. персонификациј а (метофора)
17. деминутив, аугментатив
18. ономатопејски
19. в)
20. Исидорино „ Буре"
је, вероватно, аутобиографскаприповетка.
О С Н О В Н Е Ш К О Л Е
Друштво за српски језик и књижевност С-рбије у сарадњи са Министарством про-
свете Србије и Вуковом задуж бином, организује - почев од школске 1990/91. године -
такмичење ученика основних и средњих школа из знања српског језика и језичке културе.
Израда тестова за општинско, међуопштинско и републичко такмичење ученика
основних школа поверена је Републичкој комисиј и. Тестове су израдили следећи чланови
Комисије: мр Љиљана Н иколић (Друштво за српски језик и књижевност РС), мр Душк а
Петровић-К ликовац (Филолошк и факултет), мр Олга Сабо (И нститут за српски језик),
Божидар П авловић (Земунска гимназија).
Тесгови могу бити корисни:
— заунапређивање наставног процеса, у коме тестови имају све значајниј у улогу
— заприпремање ученика затакмичења из знањасрпског језика ијезичкекултуре
— за што успешнију припрему ученика за полагање квалификационих испита у
средњим шиолама и на факултетима на кој има ј е обавезан приј емни испит из
српског језик а.
Тестови се објављују као сепарати часописа „К њижевност и језик" који издаје
Друштво за српски језик и књижевност Србије.
З А Б РА Њ Е Н О П Р Е Ш Т А М П А В А Њ Е
И У М Н О Ж А В А Њ Е

166. 164 К љижевност и језик
Т Е С Т О В И С А О П Ш Т И Н С К О Г Т А К М И Ч Е Њ А
У ЧЕН И К А СРЕДЊИХ Ш КОЛА ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИК А
И ЈЕ З И Ч К Е К У Л Т У РЕ
Ш колск а 1993/94. година
I разрсд срсдње школе
На фудбалском игралишту трчали су дечаци. Иза гола, у два реда, сушили су се
дресови. Завукао сам руку у реп и оиипао папирић са списком намирница. Лопта није
била довољно надувана и кретала сетромо, често само до првог бусена. Чврст о сам стис-
нуо ручке и почео да гурам бицикл уз другу узвисину.
Давид А лбахари: Крат ка књига
П И Т А Њ А
1. К олико сложених реченица има у наведеном тексту?
2. 11a фудбалском м ралишт у је:
а) одредба места
б) одредба правца
в) одредба простора
(заокружи слово испред тачног одговора)
3. П апирић је од именице папир.
4. Н апиши све предлоге кој и се налазе у тексту:
5. Н апиши компаратив и суперлатив од т ромо:
к о м п ар ат и в:
су п ер л ат и в:
6. К оју гласовну промену имамо у речи дечаци?
7. Фонемаје најмањаједииицакоја:
а) разликује значења речи
б) је носилац значења речи
(заокружи слово испредтачног одговора)
8. Руски, белоруски иукрајински чине језичку групу.
9. Вук Стефановић К араџићје 1818. годинеу Бечу објавио:
(напиши тачан назив дела)
10. Подвуци речи у којимајеР слогот ворно:
И ГРА ЈШ ШТ У , ТРЧДЛИ. КРЕТАЛА , ЧВРСТ О, ГУРА М
11. К оји глаголски облик јеНАД УВАНА?
а) трпни гпаголски придев
б) трпни глаголски прилог
(заокружи слово испред тачног одговора)
12. У реченици:
Завукао сам руку у џеп.
напиши предик ат у плусквамперфект у.

167. Т ест о в и 165
13. У реченици:
На фудбапском игралишту трчали су дечаци.
напиши у чему се предикат слаже са субјектом:
14. Акцентуј наведене имеиице: ГОЛ,ЏЕП,РЕД
15. У реченици:
Иза гола, у двареда, сушили су се дресови.
подувци све непроменљиве речи.
16. Н апиши правилно речеиицу:
Далије то бијо рониоц или мисе у чинило.
17 . Реч / Ф И РМ Л Ц И .ЈЛ знач и:
а) отварање нове фирме
б) потврђивање, признање
в) негирање, одбијање
(заокружи слово испредтачног одговора)
18. У реченици:
Видим млада човек а.
придев стој и у виду.
19. Коју функцију имаконструкцијасаспкском намчрницау синтагмипапирић са
списком намирнчца: иу комепадежу сеналази? ^
20. У реченици:
Иза Гола, у два peća, сушили су се дресови.
повудчене речи имају функцију:
II разред средњс школе
Гавран и лисица
Гавран уграби месо и седе на неко стабло. Лисица га опази и, желећи да се дочепа
меса, приђе и стаде му се дивиги како је велик и леп. Највишему доликује да буде краљ
птица, а то би без сумње и могао бити кад би имао још и глас. Он, пак, желећи да јој
докаже како и глас има, загракта што може јаче и испусти месо. Она притрча, дограби
месо и рече: „Мој гавране, све имаш, само још памет да стекнеш."
П И Т А Љ А
1. К ом књижевном ж анру припада ова прича:
2. Којијесрпски писац, борећи сезаувођење народног језикау књижевност, сакупљао
басне и писао наравоученија?
3. А рхаизам наравоученије значи:
4. Упиши назив књижевног језикапротив когаје Вук дигао свој га ас.
5. Заосновицу српског књижевног језикаВук јеузео:
наречје: , изговор:
6. К аквог јетипа насловнасинтагма: Гавран и лисица?
7. Гавран уграби месо и седе на неко стабло.
Коју функцију у реченици имају подвучене речи?

168. 166 К њижевност и ј език
8. Ф разеологизам: Ч овек од к рви и м еса зиачи:
а) сисар б) здрав човек в) прави човек
9. К акве су по саставу подвученеречи у овој реченици:
Лисица је месождер, а гавран птица грабљивица.
10. Колико иманезависних реченицауовој комуиикативној реченици?
Лисица га опази и, желећи да се дочепа меса, приђе и стаде му се дивити к ако
је велик и леп.
11. Подвуци свеглаголскеобликеу реченици и утврдикоји еу:
Лисица га опази и, ж елећи да се дочепа меса, приђе и сгаде му се дивити.
12. Глагол стадеу сложеном предикату стадему седивити казује:
а) почетак радње б) завршетак радње в) трајање радње
13. У реченици: Загракташто можејаче.Подвученаречје по пореклу
14. К ако гласи позитив прилога највише?Н аведи свемогућности.
15. Одреди падеж и значење подвучене именице у овој синтагми:
к раљ пт иц а
16. Одреди вид описних придева: велик и леп.
17. Коју функцијуу реченициврши подвученасинтагма?
К ако је велик и леп.
18. Одреди падеж и функцију подвучепе речи у реченици:
Жели да јој док аж е.
19. Речи : дол ик оват и - ли ко ват и су:
а) синоними б) антоними в) пароними
20. Подвуцивокативу овој реченициистави одговарајуће знаке интерпункције:
Све мој гавране имаш

169. Т ест о в и 167
III разред средње школе
Пораним ја тако, у саму зору, и једва чекам да се врата отворе. Изађем из оног
смрада и оие тјескобе, умијем се на чесми, па сједнем и уживам, док joui није поврвио онај
народ из свој их ћелија. A какво је свитаље у Огамболу! К азати се пе може. То нит' сам
прије тога видио нит' hy икад више видјети. /.../ Пебо порумени па сиђе на земљу; има ra
засваког, за богата и за сиромаха, засултапа и за роба и заапсеника. Сједнм тако и уживам
и пуншм, ако се нађе, а од духана све ми се глава заноси. Дим око мене, а уза ме се као
привије Нем-Ћамил, неиспаван, блијед, сузних очнју. И ја разговарам с њим срдачно и про-
сто, како никад нисам могао ии умио док је био ту и док смо се виђали ...
Иво А ндрић, Проклет а авлиј а
П И Т А ЉА
1. Презент у комјеиспричан овај текст зовесе .Тоје:
а) релативна;
б) индикативна употреба презепта
(заокружи слово испред тачиог одговора)
2. Подвуци прави објекат у реченици:
ЈЕДВА Ч ЕК А М ДА СЕ ВРАТА ОТ ВОРЕ.
3. Колико независних предикатских реченица имау другој реченици у тексту?
4. Реченица:
А К А К В О ЈЕ С В И ГА Њ Е У С Т А М Б О Ј1У !
по комуникативној функцији је
5. Сгилска фигура употребљена у реченици:
К А З А Т И С Е Н Е М О Ж Е
з о ве с е
6. У каквом међусобном односу стоје предикатске реченице у реченици:
Т О Н ИТ СА М ПРИЈЕ Т ОГА ВИДИ О НИТ
*
ЋУ И К А Д ВИШ Е ВИ ДЈЕТ И ?
7. Кој аје врста речи ИК А Д ?
8. Н апиши бар четири изведене речи од имепице ЗЕМЉА .
9. Придеви БОГАТ и СИРОМА Х су по међусобном односу
10. Х ипокористик од СИРОМА Х гласи: .
11. П репиши једну реченицу из текст а у кој ој постој и рефлексивни пасив.
12. Понављање предлога ЗА у тексту има:
а) значењску функцију у ужем смислу
б) стилску функцију.
13. А ПСЕН ИК је по пореклу: .
14. У реченици:
А К О СЕ НА ЂЕ ДУ ХА Н А
именица ДУ ХАН А врши функцију
15. У реченици
А ОД ДУ ХА Н А СВЕ МИ СЕ ГЛА ВА ЗА Н ОС.И
конструкција ОД ДУ ХА НА врши функцију:

170. 16 8 К љижевност и језик
16. У пару лексемаДУХАН : ДУВАН , алтернација X : В
а) има
б) нема фонолошку вредност.
17. Деминутив од ДИМ гласи
а ау гм ен т ат и в
18. У ком падежу сгоји синтагма СУ ЗНИХ ОЧИЈУ?
К ако се зове таква употреба тог падеж а?
19. Глагол РА ЗГОВАРАТИ је:
а) свршен;
б) несвршен;
в) и свршен и несвршен.
20. У реченици:
О Н ЈЕ Б И О Т У .
прилог ТУ врши функцију
rVразред средње школе
Тола Дачић с врећом на рамену претражује болницу, ходнике, шупе где леже ра-
њеници и болесници и узвикује:
„Војници, има ли међу вама Милоја Дачића?" Не одазива му се. Онда уз име и
презиме додаје дивизију, пук, батаљон и чету у којој ратује. Тим званичним подацима
додаје изглед и својства. ,ЈБуди, он је ћутљив као белутак у виру, а ником зло не мисли.
Тај мој син Милоје је мало трапав, али му се у гомили народа, изнад свих птава, види
цела шајкача. Чим нема шта да ради, он се иградугмићима. Много воли ту игру. Губитак
не кошта, а добитак радуј е. К ад му нешто дође, он се забаксузи и може три дана реч да
не изусти."
Д.Ћосић: Време смрт и
П И Т Л 11>А
1. Овај одломак обликованје претежно:
а) монологом б) унутрашњим монологом
2. Неуправни говор у тексту исказан је:
(врстапрезента)
п р езен т о м .
3. Војници, ималимеђу вамаМилојаДачића?
Коју функцију имају у реченици подвучене речи?
4. Реченица: Н е одазива му се је:
а) лична б) безлична
5. У ком падежу је реч му? :
К акавје то облик? i
6. Одреди глаголски вид следећиих глагола:
зват и одаз ват и одаз ив ат и
7. Тим званичним подацимадодаје изглед и својства.
К ог типа је подвучена синтагма:
и коју функцију има у реченици:
8. Он је ћутљив као белутак у виру.
Подвуци стилску фигуру и одреди која је:

171. Т ест о в и 169
9. У реченици: Милоје јемало трапав
подвучене речи имају функцију:
10. К акву функцију имају подвучене речи у реченици?
... алиму се у гомили народа, изнад свих глава, види цела шај кача
11. Чим нема шта да ради, он се игра дугмићима.
Зашто је употребљена запета у овој реченици?
12. Којим врстамаприпадају следеће заменице?:
тај :
мој :
којој :
13. Подвуци именицу кој а, по твом језичком осећању, означавадеминутив:
дугмад, дугмићи, дугмета
14. Подвуци сложене речи:
играти, предигра, поиграти, играчке, надиграти, играрије
15. Одреди значење презента у реченици:
Губитак не кошта, а добитак радује:
16. Којесу три гласовне промене извршенеу облику речи.ДОБИЦИ?:
17. Препиши из текстасамо оне именице код којих сетакођејављају светри промеиеу
но м и нат иву м нож ин е:
18. Колико имапредикатских независних реченицау комуникативној реченици:
К ад му нешто дође, он се забаксузи и може три дана реч да не изусти:
19. Замеии подвучени глагол одговарајућим синонимним глаголом:
20. Препиши правилно следећу реченицу:
Тола дачић човек из народа у време I свецког рата тражи своје синове у
вал>евској болници.
Реш ењ а ш ес ш о в а са о и ш ш и н ск о г ш а к м и ч ењ а
ученика средњих школа
I разред средње шк оле
1. 3 (Т РИ )
2. а)
3. ДЕМ ИН УТ ИВ
4. Н А , И ЗА , У , СА , ДО, У З
5. Т РОМ И ЈЕ, Н А ЈТ РОМ ИЈЕ
6. II палатализација (сибиларизација)
7. а)

172. 17 0 К њижевност ијезик
8. И С Т О Ч Н О СЛ О В Е Н СК У
9. Српски рјечник
10. Т РЧА Ј1И , Ч ВРС ГО
11. а)
12. БЕЈА Х ЗА ВУ К А О, БЕХ ЗА ВУ К А О, БИО CA M ЗА ВУ К А О
13. ЛИЦ Е - БРОЈ - РОД
14. Гб Л, ЏЕП,РЕД
15. У , И ЗА , СЕ
16. Далије то био ронилац или ми се учинло?
17. б)
18. Н ЕОДРЕЂЕН ОМ
19. А Т РИ Б У Т - И Н С Т РУ М Е Н Т А Л
20. ОДРЕД БА Н АЧ ИНА
II разред срсдње школе
1. б асна
2. Доситеј Обрадовић
3. поука
4. славеносрпски (славеносербски)
5. штокавско, ијекавски (јекавски)
6. напоредна (независна)
7. субјекат, објек ат, прилошкаодредбазаместо
8. в)
9. сложена реч (сложеница), изведенареч (изведеница)
10. три
11. аорист: опази, приђе, стаде
глаго лск и прилог садашњи: желећи
п резент : до ч еп а
инфинитив: дивити се
12. а)
13. ономатопејскареч (ономатопеја)
14. много, пуно (високо)
15. посесивни генитив (присвојни генитив)
16. неодређени
17. именски предикатив (именски део именског предиката)
18. датив, неправи објек ат
19. в)
20. Све, мој г авране, имаш.

173. Т ест о ви 17 1
III разрсд средње школе
1. историјски (наративни, приповедачки); а) релативна
2. ЈЕДВЛ ЧЕК Л М ДА СЕ ВРАТА ОТ ВОРЕ.
3. четири
4. експресивни став (експресивна)
5. хипербола
6. саставном (независном), напоредном
7. прилог
8. земљан, земљаст, земљиште, земљица, земљет ина, земљак , земљишни
9. ант о н и м и
10. сиромашак (сиромашко)
11. К А З А Т И С Е Н Е М О Ж Е или
А КО СЕ Н А ЂЕ (ДУ ХА НА )
12. б)
13. турцизам
14. логичког субјекта
15. одредбе за узрок
16. б)
17. димчић (димић),димчина (димчуга)
18. у генитиву; квалитативни генитив
19. в)
20. прилошког предик атива
IVразред средње школе
l . a)
2. наративни (приповедачки), историјски
3. логички субјекат
4. ли чн а
5. датив, енклитички (краћи облик)
6. трај ни, свршени, учестали
7. напоредна, прави обј екат
8. ћутљив као белутак у виру, компарација (поређење)
9. предик атива
10. прилошке одредбе заместо
11. због инверзије
12. придевске заменице: показна, присвојна, односноупитна
13. дугмићи
14. предигра, поиграти, надиграти
15. пословички презент (гномски)
16. непостојано А , сибиларизација, губљењесугласник а
17. белутак (белуци), добитак (добици), податак (подаци), губитак (губици)

174. 17 2 К н.ижевност ијезик
18. две
19. заинати, унамћори, наљути, узјогуни
20. ТолаДачић, човек из народа,у време првог светског рататражи својесинове у
Ваљевској болници.
Или:у време I светског рата....
Т Е СТ О В И СА РЕ Г И О Н А Л Н О Г Т А К М И Ч Е Њ А И З С РП С К О Г
ЈЕЗИ К А И ЈЕЗИ Ч К Е К УЛТУ РЕ У ЧЕН И К А СРЕДЊИХ Ш К ОЛА
Ш колск а 1993/94. година
I разред средње школе
Живот је провиривање између два ништавила. прилика да се похвалимо! Сваки
од нас је читава династија. Остављамо једноставне знакове, птичије трагове у снегу. Да
буде записано дасу прошли вештиљуди, сјувелирским погледом, који су знали даописују
музику и море!
Разгледамо сентименталнедагеротипијесећања. С тугом гледамо у исто киклопско
око сунца и месеца, у кој е су гледали и иаши преци. Н осимо н.ихова измењена лица.
Владимир Пиштало: Манифест и
П И Т А Њ А
1. К оја стилск афигураје доминантна у овом одломку?
2. К оју функцију у првој реченици текста има: приликадасе похвалимо:
3. Н аведи синоним за ВЕШТИ ЉУДИ: !
4. К оји облик множинеје правилан?
ЗН А К О ВИ - ЗН А Ц И
а) први облик
б) други облик
в) оба облика
(заокружи слово испред тачног одговора)
5. У коме времену и стањуј е глаголски облик буде записано:
6. Трећа реченицау тексгу (Да буде...) има:
а) узрочно
б) намерио
в) последично
з н а ч е њ е .
(заокружи слово испред тачног одговора)
7. У реченици:
С тугом гледамо у исто киклопско око сунца и месеца, у које су гледали и
н аш и п ре ц и .
С ТУ ГОМ има функцију:

175. Т ест о ви 17 1
111разред cpcdibe школе
1. историјски (наративни, приповедачки); а) релативна
2. ЈЕД ВА ЧЕК А М ДА СЕ ВРА ГА ОТ ВОРЕ.
3. четири
4. експресивни став (екепресивна)
5. хипербола
6. саставиом (независном), напоредном
7. прилог
8. земљап, земљаст, земљиште, земљица, земљет ина, земљак , земљиш ни
9. ант о ним и
10. сиромашак (сиромашко)
11. К А З А Т И С Е Н Е М О Ж Е или
А К О СЕ Н АЂЕ (ДУ ХА НА )
12. б)
13. турцизам
14. логичког субјекта
15. одредбе за узрок
16. б)
17. димчић (димић), димчина (димчуга)
18. у генитиву; квалитативни генитив
19. в)
20. прилошког предик агива
IVразред средње школе
1. а)
2. наративни (приповедачки), историјски
3. логички субјекат
4 . ли чн а
5. датив, енклитички (краћи облик)
6. трај ни, свршени, учестали
7. напоредна, прави објекат
8. ћутљив к ао белутак у виру, компарација(поређење)
9. предик атива
10. прилошкеодредбе заместо
11. због инверзије
12. придевске заменице: показна, присвојна, односноупитна
13. дугмићи
14. предигра, поиграти, надиграти
15. пословички презент (гномски)
16. непостојано А , сибиларизација, губљење сугласник а
17. белутак (белуци),добитак (добици), податак (подаци), губитак (губици)

176. 17 2 К њижевност ијезик
18. две
19. заинати, унамћори, наљути, узј огуни
20. ТолаДачић, човек из народа,у време првог светског рататраж и своје синове у
Ваљевској болници.
Или: у време I светског рата ....
Т Е С Т О В И С А РЕ Г И О Н А Л Н О Г Т А К М И Ч Е Њ А И З С РП С К О Г
ЈЕЗ И К А И ЈЕЗИ Ч К Е К УЛТУ РЕ У ЧЕН И К А СРЕД ЊИХ Ш К ОЛА
Ш колск а 1993/94. година
I разрсд средње школе
Живот је провиривање између два ништавила. прилика да се похвалимо! Сваки
од нас ј е читава династиј а. Остављамо једноставне знакове, птичије трагове у снегу. Да
буде записано да су прошли вешти људи, сјувелирским погледом, кој и су знали да описују
музику и море!
Разгледамо сентименталне дагеротипије сећања. С тугом гледамо у исто киклопско
око сунца и месеца, у кој е су гледали и наши преци. Н осимо њихова измењена лица.
Владимир Пиштало: М анифест и
П И Т А Љ А
1. Која стилск афигураје доминангнау овом одломку?
2, К оју функцију у првој реченици текст а има: прилика дасе похвалимо:
3. Н аведи синоним за ВЕШТ И ЉУД И:
4. К ој и облик множинеје правилан?
ЗН А К ОВИ - ЗН А Ц И
а) први облик
б) други облик
в) оба облика -
(заокружи слово испред тачног одговора)
5. У коме времену и стањујеглаголски облик буде записано:
6. Трећа реченицау тексгу (Да буде...) има:
а) узрочно
б) намерно
в) последично
з н а ч е њ е .
(заокружи слово испред тачног одговора)
7. У реченици:
С тугом гледамо у исто киклопско око сунца и месеца, у које су гледали и
н аш и п ре ц и .
С ТУГОМ има функцију:

177. Т ест о в и 173
8. Које гласовне промепе имамо у примеру преци?
9. А кцентуј иаведене рени:
СН ЕГУ , МОРЕ, ЛИЦ А , П РИЛИ К А
10. Подвуци прелазни глагол:
ПРО ВИ РИ ВА Т И , ПО Х ВАЛ ИТ И СЕ, РА З ГЛ ЕДА Т И
11. Н апиши све префиксе кој и се налазе у тексту:
12. Подвуци све сонанте у речи:
С Е Н Т И М Е Н Т А Л Н Е
13. Реч ПРЕЦИ је написана по принципима:
а) фонетског правописа
б) етимолошког правописа
(заокруж и слово испред тачног одговора)
14. Које нанаучној основи образложио Вукову реформу, а образложење написао
народним језиком?
а) Доситеј Обрадовић
б) Ђура Даничић
в) Лукијан Мушицки
(заокружи слово испред тачног одговора)
15. Ко је први писао екавицом (екавски) у српском кљижевном језику?
а) Петар Петровић Његош
б) Вук Стефановић К арадић
в) Бранко Радичевић
(заокружи слово испред тачног одговора)
16. Н апиши правилно реченицу:
Медецина предлаже диету када се уноси пре велики број к апориа.
17. Ко је написао П Хсменицу сербскоГајезикаЧ
18. У реченици:
Колико људи, толико ћуди.
фонеме Љ и Ћ стоје у опозициј и.
19. ЈУ ВЕЛ ИРСК И П ОГЛЕД значи:
а) који припада јувелиру
б) кој и је као у јувелира
(заокружи слово испред тачног одговора)
20. У син т ап ии :
СЕНТ ИМ ЕНТА ЛН Е ДА ГЕРОТ И ПИЈЕ СЕЋ А ЊА
подвуци атрибуте.

178. 174 К њижевност и језик
II разред средње шк оле
Олуј аци су високо село. Да нису на једној стрмој проселипи. мопло би се рећи да
су висока раван; овако они су управо висока стрмен на високој равни. Из средине села
иде пут који се нагло обара, и низ хридине и обронке вијуга и спушта ка Дрини. уклеш-
теној међу стенама. Два сата се тим путем силази, а више од три успиње. Олујаци су
о к руж ен и вен цем орахових дрвет а, ст арих и мл адих .
Лепа Мостарка је доведена једно предвече у Олујаке. Довели су је млађи брат
младожењин и ј едан њезин рођак .
И во А ндрић: Олуј аци
П И Т А Љ А
1. К ојимје функционалним стилом писан овај текст?
2. Основицу српског књижевног језика чинедвамлађа штокавскадијалекта. Која?
3. Подвуци предикат у реченици
ОЛУЈА Ц И СУ ВИСОК О СЕЛО.
4. Властита именица ОЛУЈА ЦИ је:
а) сингулариа тантум б) плуралиа тантум
5. Понављање придева ВИСОК у овом тексгу има:
а) значењску функцију у ужем смислу
б) стилогену функцију
в) и значењску и стилогену.
6. Презент у реченици: Из срединесела иде пут кој исе нагло обара, и низ хридине и
обронке вијуга и спуштасе каДрини...је:
а) индик ативни б) квалифик ативни в) модални
7. Инструментал именице П УТ гласи:
а) ПУТЕМ б) ГГУТОМ в) и ПУТЕМ и ПУТОМ
8. Реч ХРИДИНА у односу на ХРИД је:
а) аугментатив б) пејоратив
9. А кцентуј хомонимеу реченици: ЦЕЛО СЕЛО ЈЕ БИЛО I IA СЕЛУ.
10. Одреди падеже и њихово звачење:
ИЗ СРЕДИН Е СЕЛА
К А ДРИН И
11. Којаје стилска фигура:
ДВА САТА СЕ ТИ М ПУТ ЕМ СИЛА ЗИ, А ВИ ШЕ ОД
'
ГРИ УС.ПИ ЊЕ.
12. Стави у генитив бројеве:
ДВА Д РВЕТА :
Д В Е РА ВН И :
13. У реченици: СИЛА ЗИ ДОЛЕ, ПЕЊЕ СЕ ГОРЕ. прецртај сувишнеречи.
Ова језичко-стилска грешка зове се:
14. Запетау реченици: ОЛУЈАЦИ СУ ОКРУЖЕНИ ВЕНЦЕМ ОРАХОВИХ ДРВЕТА ,
СГА РИ Х И МЛА ДИХ . Унотребљенај е због:
а) набрај ања б) истицања
15. М нож ина именице ДРВО гласи:
а) дрвеће б) дрвета в) дрва

179. Т ест о в и 175
16. М нож и на именице ОРА Х гласи:
Извршена гласовна промена зове се:
17. Претвори пасивну конструкцију у активну:
ЛЕ ПА М ОСГАРК А ЈЕ ДОВЕДЕНА ЈЕДН О ПРЕД ВЕЧЕ У ОЛУ ЈА К Е .
18. ЗаменицаЊЕЗИН је:
а) провинцијализам б) дублет заменице Н>ЕН
19. Упиши именице кој е означавај у следеће сродство:
М ладожењин брат ј е лепој Мостарк и:
а она је њему:
20. Н апиши скраћенице подвучених речи: Приповетке ИваА ндрићаизашле су у издању
Српске к њиж евне задруге и Н ове литературе.
111разрсд срсдње шк оле
Многоброј ни апсеници, кој и су се, као увек, пред К арађозом били повукли у своје
ћелије или у најудаљениј е углове А влије, нису ништа од свега тога могли да виде или
чују. Осећали су само да се између старог Киркора и К арађоза тамо у оном удубљењу
врши тежак обрачун. После дугог ишчекивања видели су како управник одлази у над-
зорникову канцеларију изнад капије, и како Киркор посрћући и застајкујући као у бунилу
тетура пут соба у којима су били његови. Отуд се једно време могла чути препирка и
граја - огорчени и узалудни отпор млађих чланова породице, а затим је одједном и то
ут ихн уло .
И во А ндрић: Проклет а авлиј а
П И Т А Њ А
1. Реч МНОГОБРОЈАН је по саставу .
2. Глаголско време БИЛИ СУ СЕ ПОВУКЛИ зове се
3. У каквом међусобном односу стоје одредбе заместо у првој реченици у тексту?
4. Гласовна промена извршенау речи УДУБЉЕЊЕ у односу на глагол УДУБИТИ зове
с е
5. ПридевТЕЖА К у синтагми ТЕЖА К ОБРАЧУН употребљ>ен је као:
а) хипербола;
б) метафора;
в) метонимиј а.
6. Придев у синтагми ТЕЖА К ОБРАЧУ Н стој и у
виду. Други вид истог придева гласи
7. К олико независних предик атских реченица имау реченици:
П ОСЛЕ ДУГОГ И ШЧЕК И ВА ЊА ВИ ДЕЛИ СУ К А К О У ПРА ВН И К
ОДЛА ЗИ У Н А ДЗОРН ИК ОВУ К А Н Ц ЕЛАРИЈУ И ЗН А Д К А П И ЈЕ, И К А К О
К И РК О Р П О СРЋ У Ћ И И З А С ГА ЈК У ЈУ Ћ И К А О У Б У Н И Л У Т Е Т У РА П У Т
СО БА У К О ЈИ М А СУ БИ Л И ЊЕ ГО В И .

180. 17 6 Кн.ижевност ијезик
8. У претходној реченицисиионим заК АКО је
9. Гпаголски облици ПОСРЋУЋИ и ЗА СТА ЈК УЈУЋИ зову се
и у реченици у којој се налазе имају функцију
10. Која врста речијеПУТ у конструкциј иПУТ СОБА ?
11. Од именице СОБА деминутив гласи
а х и по к о р и ст и к
12. Реч НА ДЗОРН ИК написанаје по принцииима:
а) етимолошког;
б) фонолошког правописа.
13. Која врста речиј е ОТУ Д?
14. Синтагма ПРЕП ИРК А И ГРА ЈА је по структури
15. П одвуци атрибуте у синтагми:
ОГОРЧЕН И И УЗА ЛУДНИ ОТПОР МЛА ЂИХ ЧЛА НОВА ПОРОДИЦЕ.
16. У реченици:
А З А Т И М ЈЕ И Т О У Т И Х Н У Л О
прок л ит и ке су : , а енк лит ик а:
17. Препиши пасивну реченицу из текста:
18. Испиши три турцизма кој а се налазе у тексту:
19. У тексту су употребл>ени следећи везници:
20. Препиши правилно реченицу:
овај андрићев роман проклета авлиј а је написан правим андрићевским стилом
по којем ј е писац на далеко познат
IVразред средње школе
Сељак се пење на дрво и отреса крушке које шумно падају у траву. Оне зрелије
пуцају ииз њих се излива њиховатамнаутробабојезрелих смокава. На н.их сеустремљују
осе, опијене слашћу. Сељанке кисело миришу на зној, ломе крушке препланулим рук ама,
тражећи мање зреле, сочније.
Један дечак цело пре подне скупља и везује класје и снопл.е, приноси крушке носу,
затим их загризе или баца далеко од себе да се не би сакупљале осе.
Д.К иш: Рани ј ади
П И Т А Њ А
1. Презент кој им је написан овај текст зовесе:
2. У каквом односу стојенезависнереченицеу првој комуникативној реченици?
3. К акви су по трајању (виду), а какви по прелазности глаголи?
п е њ е се : .
ск уп љ а: s
заг ри зе:

181. Т ест о ви 177
4. Подвуци субјекатску синтагму у реченици:
Из њих се излива њихова тамнаутроба боје зрелих смокава.
5. У синтагми боје зрелих смокава - подвучену реч замениодговарајућим падежним
син он им ом !:
з ре ли х см о к ава .
6. Крушке су жутеле и зреле.
К рушке су жуте и зреле.
А кцентуј речи ЗРЕЈ1Е и одреди врсту:
7. Које су гласовне променеизвршенеу инструменталу: СЛА ШЋУ?
8. К ако гласи деминутив именице СЕЉАН КА ?
9. М нож ина именица СН ОП и KJIA C гласи:
10. У реченици: Из њих се излива њиховатамнаутробабоје зрелих смокава. - подвучене
речи су сгилска фигура:
11. Ломе крушке препланулим рукама. - подвучени падеж има значење:
12. Сељанкемиришу кисело млеко.
Сељанке кисело миришу на зној.
К ојој врсти припадају подвучене рећи?
у првој реченици:
у другој реченици:
13. Упиши наставке за облике инструменталаједнине:
зној
н о с
с н о п
14. Префиксацијом сложи гпаголе од глагола ВЕЗАТИ (најмање четири)
15. Испиши по реду личне заменице из текста:
16. Н ап иш и св а зн ач ењ а хом о н им а О С А .
17. би сак упљале је глаголск и начин:
18. Н апиши прво лице презента идруго лице императиваједнине глагола:
бити (постој ати):
бити (ударати, тући):
19. Број један је придевски број зато што:
а) значи одређену количину
б) има атрибутску службу
в) има три облика за родове
(окружи слово испред тачног одговора)
20. Препиши реченицу и исправи грешке:
Сељаци сувог дола у дому културе будимир илић ппедају претставе
к р уш е вач к о г н аро дн о г п о зо р иш т а

182. 17 8 К њижевност ијезик
Решења шесшова са регионалног шакмичења
ученика средњих школа
1разред средње школе
1. метафора
2. предик атив / именски део предик ата
3. умешни / спретни људи
4. б)
5. футур II пасива
6. б)
7. одредбаначина(прилошка/глаголскаодредба начина)
8. непостој ано А . II палатализација(сибиларизација),једначење сугласникапо
звучности, губл>ење сугласника
9. снегу, море, лица, прилика
10. разгледати
11. npo-, no-, за-, o-, раз-, из-
12. сен т им ент ал не
13. а)
14. б)
15. в)
16. Медицинапредлажедијету кадасеуноси превелики број калорија.
17. Вук Стефановић К араџић
18. фонолошкој опозицији (динстинктивној функцији) опозицији
19. б)
20. сентимент алне дагерот ипије сећања
II разред средње школе
1. књижевноуметничким (књижевним, уметничким)
2. исгочнохерцеговачки и шумадијско-војвођански (не: шумадијско-сремски)
3. С У В И С О К О C E JI O
4. б)
5. в)
6. б)
7. в)
8. а)
9. Цело село је било на селу.
10. из средине села - аблативни генитив (ген.потицања)
каДрини - датив правца (не: циља)
11. контраст (антитеза)
12. двају дрвета, двеју равни

183. Т ест о ви 179
13. Силази доле, пење се горе . плеоназам
14. G)
15. б) и в)
16. ОРАСИ, сибиларизација (II палатализација)
17. Лепу Мост арку су довелиједно предвечеу Олуј аке.
18. б)
19. девер. снаха (снај а)
20. ПриповеткеИ.А ндрићаизашле су у издању СК З иНолита.
III разред срсдње школе
1. СЛОЖЕНА (сложеница), (сложено-изведена)
2 . П Л У С К В А М П Е РФ Е К А Т
3. РАСГА ВНОМ (напоредном/координативном)
4. J OT O B A I b E
5. б)
6. I IЕОД РЕ Б ЕНОМ ; Т ЕШК И
7. ЈЕДНА
8. ДА
9. ГЛА ГОЛСК И П РИЛОГ СА ДА ШЊИ;
(ПРИЛОШК Е) ОДРЕДБЕ ЗА НАЧИН
(ГЛА ГОЛСК Е)
10. П РЕД ЛО Г
11. СОБИ ЦА , СОБИ ЧА К (СОПЧЕ)
12. а)
13. П РИЛОГ (ЗА МЕСТО)
14. Н А П ОРЕД Н А
15. ОГОРЧ ЕН И И У ЗА ЛУ ДН И ОТ ПОР МЛ А ЂИ Х ЧЛА Н ОВА П ОРОД ИЦ Е
16. а, и;је
17. ОТУД СЕ ЈЕДН О ВРЕМЕ МОГЈ1А ЧУТИ ПРЕП ИРКА И ГРА ЈА ,...
18. А П СЕН ИЦ И , А ВЛИЈА , К А П ИЈА
19. или, да, и, како, а (који)
20. Овај Андрићев роман, Проклета авлија, (или: „Проклета авлија"
) написан је правим
андрићевским стилом, по којемј е писац надалеко познат.
(Напомена: одговори у којимаЈЕ стоји после зарезаНЕ ПРИЗНАЈУ СЕ!)
IVразред средње школе
1. приповедачк и, наративни, историјски
2. саставном / напоредном / координативном
3. несвршени-повратни, несвршени-прелазни, свршени-прелазни
4. њиховатамна утроба боје зрелих смокава

184. 180 Књижевност и језик
5. са бојом / у бој и
6. зреле - глагол, зреле - придев
7. јотовање,једначење по месту или начину артикулације (по месту творбе)
8. сељанчица
9. снопови, к ласови
10. метафора
11. средства (оруђа)
12. придевима, прилозима
13. -ем; -ем /-ом; - ом.
14. повезати, завезати, подвезати, развезати и др.
15. се, њих, се, њих, се, их, себе,се (Н Е: оне зрелије)
16. инсект, осовина, средишналинија (линиј асиметрије)
17. потенциј ал
18. будем, буди, биј ем, биј
19. в)
20. Сељаци Сувог Долау Дому културе „ Будимир Илић" гледају представе Крушевачког
народног позоришта. (или: крушевачког Народног позоришта)

185. Т ест о ви 181
Т Е С Т О В И С А РЕ П У Б Л И Ч К О Г Т А К М И Ч Е Њ А И З С РП С К О Г
ЈЕЗИ К А И ЈЕЗИ ЧК Е К УЛТУ РЕ У ЧЕН И К А СРЕДЊИХ Ш КОЛА
Ш колск а 1993/94. година
I разред средње школе
Једнорози су сада били сасвим потиснути, живели су још једино у тропској транс-
сахарској обласги. Осим у А фрици, понекад су егзистирали још једино у прашњавим би-
блиотекама, где их је Торквемада и сретао. Сакупио је веома обимну литературу о њима.
К ардиналова колекциј а је број ала за то време фантастичних 313 томова. И зузимајући
две или три компилације сумњиве вредности, кардинал је поседовао све што је у тој об-
ласти написано. Иако је до танчина познавао њихов начин живота, Торквемада ниј е нигде
пронашао прецизно објашњење о кобном деловању твари једнороговог рога на отров.
М илета Продановић: Degli
' impiccali
П И Т А Њ А
1. Н апиши једну од речи из текста кој ауказује нато даје овај текст писан
к њ иж ев ноум ет н ич к им , а не нау ч ним ст ил ом : -
2. У каквом односу се налазе реченицеу првој реченици? -
3. Напиши множину речи ЈЕДНОРОГ иодреди гласовну промену кој асе у њој налази:
4. ПрефиксТРАНС- у речи ТРА НССАХА РСК И има 3Ha4eibe:
а) около; б) кроз; в) иза
(заокружи слово испред тачног одговора).
5. У реченици:
П ОН ЕК АД СУ ЕГЗИСТИРА ЈШ ЈОШ ЈЕД ИН О У П РА ШЊА ВИ М
БИБЛИОТЕКА МА, ГДЕ ИХ ЈЕ ТОРК ВЕМАДА И СРЕТАО.
п одвуч ену реч з ам ен и си но ни м ом .
6. У реченици:
СА К У П И О ЈЕ В Е О М А О Б И М Н У Л И Т Е РА Т У РУ О Њ И М А .
о др еди п адеж у к ом се н а паз и по дву ч е н а р е ч :
7. У реченици:
С В Е Ш Т О ЈЕ У Т О Ј О Б Л А С Г И Н А П И СА Н О
у ком глаголском времену сгој и ппагол?
8. У реченици:
К А РД ИН А Ј10 ВА К ОЛЕК Ц ИЈА ЈЕ БРОЈА Ј1А ЗА Т О ВРЕ МЕ
Ф А Н Т А СТ И Ч Н И Х 313 Т О М О В А .
глагој ЈЕ БРОЈАЛА је: а) прелазан; б) непрелазан
(заокружи слово испред тачног одговора).
9. Допуни реченицу:
К ардиналова колекција је број ала за то време
(фантастичан) 304 (том).
10. КОМП ИЛА ЦИЈА је:
а) поређење; б) узимање из туђих дела; в) композиција
(заокружи слово испредтачног одговора.

186. 1 82 К н»ижев11ост и ј език
11. У примеру:
ИЗУЗИМАЈУЋИ ДВЕ ИЛИ ТРИ КОМПИЛА ЦИЈЕ СУМЊИВЕ ВРЕДНОСГИ
синоним за ИЗУЗИ МА ЈУ ЋИ је
12. Реч К А РДИН АЛ и К А РДИНА ЛА Н су:
а) синоними; б) хомоними; в) пароними
(заокружи слово испредтачног одговора).
13. У реченици:
ИА КО ЈЕ ДО ТАН ЧИНА ПОЗНА ВА О ЊИХОВ Н АЧИН ЖИВОТА
ДО ТА НЧИПА је по функцији
14. Која врста речијеИА КО?
15. У примеру: ИЗУЗИМАЈУЋИ ДВЕ ИЛИ ТРИ КОМПИЛАЦИЈЕ
уместо везника ИЛИ стави одговарајући интерпункцијски знак :
16. У реченици:
КАРДИНАЛ ЈЕ ПОСЕДОВАО СВЕ ШТО ЈЕ У ТОЈ ОБЛАСГИ НА ПИСАНО.
подвуци прави (директни) објекат.
17. Дали у овом тексту ЛИТЕРАТУРА значи К ЊИЖЕВНОСГ?
а) да; б) не
(заокруж и слово испред тачног одговора).
18. Стилска фигура употребљена у примеру:
Т ВА РИ ЈЕДН ОРО ГО ВО Г РО ГА Н А ОТРО В
јесте: а) значењска; б) звучна
(заокружи слово испредтачног одговора).
19. К ако гласи реч кој аседобијазаменом финалне фонемеексплозчвним сугласником у
речи РОГ? -
20. Н апиши правилно следећу реченицу:
душан ковачевић савремени комедијограф написао је драму балкански шпиун.
II разред средње школе
Отац и мајка изађоше да их испрате. Иза затворених врата чуо се пригушен говор,
праскав сестрин смех и поновљено очево правдање, а мало касније: спуштање ланца,
окретање кључа у брави, и отац и мајка се вратише у собу. Рубен Рубеновић је и даље
плакао, стењао, погнут, покривши лице сувим, кошчатим шакама. Прво отац седе за сто,
затим мајка, и тако смо сви седели, у кругу, неми, испод блештавог старинског лустера.
Рубен Рубеновић, предратни трговац штофовима, преста да стење после неколико тре-
нутака, извади велику белу марамицу из џепа, издува нос и обриса очи. Је ли отишао
к атолик ? упита не подижући очи.
Давид А лбахари: Шет ња поред реке
П И Т А Њ А
1. Прочитај текст и одреди кој аје од датих слика:
визуелна, акустичк а (звучна) и визуелно-акустичк а.
а) ПРАСКА В СЕСГРИН СМЕХ
б) СПУ ШТАЊЕ ЛА НЦА :
в) ИСПОД БЛЕШТА ВОГ СГАРИНСКОГ ЛУСГЕРА

187. Т ест о в и 1 83
2. Отац и мајка изађоше да их испрате.
Конституентска вредност нодвучене зависне реченице је:
а) именичка б) придевска в) прилошка
3. Замени аорист: ИЗАЂОШЕ плусквамперфсктом.
4. М нож ина именице ОТА Ц гласи:
5. Подвуци СУБЈЕКАТ у реченици:
И за затвореиих врата чуо се пригушен говор, праск ав сестрин смех и
поновљеио очево пр<1вдан>е, а мало касније: спуштање ланца, окретање кључа у
брави..
6. Конгруенција између предикатаи субјектау претходној реченици извршенаје:
а) са првим чланом субјекатске синтагме
б) са свим члановима субјекатске синтагме
7. Испиши све ГЈ1А ГОЛСК Е ИМЕН ИЦЕ из претходне реченице:
8. Везник А у овом примеру:А MAJIO КАС1Ш ЈЕ има:
а) супротно значење б) саставно значење
9. К аквог је пореклареч ПРАСКА В?
10. ЗАТ ВОРЕНА ВРАТА , ПРИ ГУ ШЕН ГОВОР, ПОН ОВЉЕНО ПРА ВДА ЊЕ
Подвучене речи у овим примерима су:
а) прави придеви б) трпни придеви
11. ОК РЕТА ЊЕ К ЉУ ЧА У БРА ВИ има функ цију:
а) одредбе места б) атрибута
12. Глагол ВРА Т И Т И СЕ је:
а) прави повратни б) неправи повратни в) узајамно повратни
13. Рубен Рубеновић је и дал>е плакао, стењао, погнут, покривши
лн це сувим , к ош чат им ш ак ам а.
Испиши називе подвучених глаголских облика:
СТ Е ЊА О
П О ГН У Т
П О К РИ В Ш И -
14. Објасни фразеологизам: ПРОПУСГИТИ КРОЗ IHAKE
15. Подвуци све прилоге у реченици:
Прво отац седе за сто, затим мајка, и тако смо седели, у кругу, неми, испод
блештавог лустера
16. Рубен Рубеновић, предратни трговац штофовима, престадастење после неколико
тренутака, извадивелику белу марамицу из цепа, издуванос иобрисаочи.
Коју синтаксичку функцију има подвучени део реченице?
17. Из претходне реченице испиши све СЛОЖЕНИЦЕ настале префиксацијом:
18. Одреди граматичк и род именица:
ОКО , о ч и
19. У реченици:ЈЕ Ј1И ОТИШАО КАТОЛИК ?подвученаречје:
а) метафора б) метонимија
20. Препиши правилно реченицу.Исправијезичке и правописнегрешке.
Н ЕТ РЕ БА М О СЕ СВО ВРЕМ Е Т ОЛ К О БРИ П УТ И З БОГ ЊЕГА .

188. 184 К њижевност ијезик
III разред срсдње liiKo.ae
- Остави ме на миру!
Глас му је груб, пригушен од љутине, било је заиста непотребно говорити му о
ономе што је и сам знао, мислио је можда да сам заиста рђав човјек, да пакосно уж ивам
у његовим мукама. И вратио ми је, равном мјером:
- Нешто те мучи - рекао је с оном неочекиваном проницљивошћу кој а ме пора-
ж авала, ловећи ме у мој им властитим густишима. - Доћи ћу једном на разговор, кад не
буде опасно.
Меша Селимовић: Дервиш и смрт
П И Т А Њ А
1. Реченица:
О С Г А В И М Е Н А М И РУ !
по комуникативној функциј и је .
2. У претходној реченици, МЕ је као врстаречи
сгој и у (наведи облик ) и има функциј у .
3. Деминутив од ГЛА С је , ааугментатив ■
4. У реченици:
ГЈ1А С М У ЈЕ БИ О ПРИГ У Ш ЕН ОД ЉУ Т И Н Е.
ОД ЉУТ ИН Е има функцију ,
5. Подвуци субјекат у реченици:
БИЛО ЈЕ З А И СГА Н ЕП ОТ РЕ БН О ГО ВОРИТ И М У О ОН ОМ Е ШТ О ЈЕ И
СА М З Н А О .
6. Којареч у претходној реченици служи за истицање?
7. Њагол ГОВОРИТИ је у тој реченици употребл>ен као:
а) прелазан;
б) непрелазан.
8. Од глагола ГОВОРИТИ сложи префиксацијом глаголе саследећим значењима:
„разведрити некога разговором":
„замај ати некога разговором":
„замерити" : —
9. сАМјеобележеноакцентомдабисеразликовалоод ,
10. ПАКОСТ АН јеу везисаименицом ПАКОСТ , аЗАВИСАН у везисаименицом
11. Н алиши пословицу у којој сеј авља реч МУ К А :
12. У ком падежу и броју стоји синтагмаРАВНОМ МЈЕРОМ?
П адеж :
Број:
13. У реченици:
РЕК А О ЈЕ С ОН ОМ Н ЕОЧ ЕК И ВАН ОМ ПРОН И ГЏБИ ВОШЋУ К ОЈА МЕ
П О РА Ж А В А Л А .
подвуци све атрибуте речи ПРОНИЦЉИВОШЋУ.
14. К ој аје стилска фигура у изразу:
Л О В ЕЋ И М Е У М О ЈИ М В Л А С ГИ Т И М ГУ СТ И Ш И М А ?

189. Т ест о ви 1 85
15. Акцентуј ДОЋИ, ДОЂЕМ и ДОШАО
16. У kdmглаголском времену стој и глагол БИТИ у реченици
К А Д Н Е БУДЕ ОП А СН О?
17. К онструк цију НА РА ЗГОВОР из реченице:
ДОЋИ Ћ У ЈЕДН ОМ Н А РА ЗГОВОР.
прет во ри у зависну речени цу
18. У примеру
Л О В Е Ћ И М Е У М О ЈИ М В Л А С ГИ Т И М ГУ СТ И Ш И М А
синоним за подвучену реч је
19. У тексту су употребљени следећи предлози:
20. Препиши правилно следећу реченицу:
Промицао је тај дан 26 новембар 1944 стамњен и леден.
IVразред средњс школе
Јесен је, руже се већ круне. Беле се попадале латице на сувом лишћу. Једнајарко-
црвена ружа букти као сунце на заласку. Њен мирис му на тренутак запахне ноздрве и
дечак је продрма. Ружа се намах распада. Ваздух замирише на сушену алеву паприку.
А ко се пажљиво одсече маказама, лати остају у заједници.
Сада се умива у дрвеном кориту поред шупе за дрва. У почетку вода је бистра и
у њој се беле облаци. К ада се боље нагне, види своје лице. А дно је корита обложено
тамнозеленим баршуном.
Данило К иш: Рани ј ади
П И ГА Њ А
1. К олико одељак а им а текст ?
Одељак ј е:
а) дискурс б) надреченична целина
2. Испиши из текстахипотаксичку (зависну) условну (погодбену) реченицу.
3. Н апиши ј еднину именица:
л ат и ц е , л ат и
4. Следећареченицајеобликованапомоћу трисгилскасредства. Која?
ЈЕДНА ЈАРКОЦРВЕНА РУЖА БУ КТИ К А О СУ НЦЕ НА ЗАЛА СКУ .
5. Уз бројевеДВА, ОБА ,ТРИ,ЧЕТИРИ именицаЛИСТ имаоблик:
а) генитива једнине б) старе двојине в) множине
6. Окружи слово испредјезичкеуниверзалије.
а) Ако граматички систем има дуал (двојину), има и множину.
б) Ако граматички систем има множину, има и двој ину.
7. У реченици: БЕЛЕ СЕ ПОПАДАЛЕЛАТИЦЕ; подвученареч имафункцију:
8. Подвуци рекцијску конструкцију у реченици:
Лати остају у заједници.

190. 186 Књижевност и језик
9. У реченици: РУЖЕ СЕ ВЕЋ КРУНЕ,субјекат и предикат конгруирају у:
10. У именском предикату реченице. ДНО ЈЕ ОБЛОЖЕНО.
подвучена реч има функцију:
а) помоћног глагола
б) копуле (споне)
11. П асивну конструкцију: Дно је обложено, претвори у активну.
12. Именица МА К А ЗЕ је:
а) плуралиа тантум б) сингулариа тантум
13. У писању речи ОДСЕЧЕ одсгупасе од гласовне алтернације.
Које?
14. Руж асе намах распада. Подвучени глагол је:
а) прави повратни
б) неправи повратни
в) узајамно повратни
15. РУ ЖА СЕ НА МА Х РАСПА ДА . Упиши одговарајуће синониме за подвучену реч:
16. К АДА СЕ БОЉЕ Н А ГН Е...
К ако гласи позитив подвучеие речи? _
17. Подвуци именице које имају природни род:
ваздух, дечак , руж а, ноздрва
18. К ако гласи множина именице ДРВО?
19. Штаје правилно?
а) Послуж или су нас слатком од ружа.
б) Послужили су нас слатк им од ружа.
20. Н апиши правилно реченицу:
Бај ага и инструктори су београђанима преставили свој музички репертоар.
Решења шесшова са реиубличког шакмичења
ученика средњих школа
I разред средње школе
1. ФА Н Т А С Г И Ч Н И Х / С У М Њ И В Е / К О Б Н О М
2. напоредном (координативном) / саставном
3. ЈЕДНОРОЗИ, друга палатализација/ сибиларизација
4. б) (кроз)
5. У К О ЈИ М А
6. локатив (Н Е седми падеж !)
7. перфекат пасива
8. б) (непролазан)
9 . Ф А Н Т А С Т И Ч Н А 30 4 Т О М А~ " " " ~ "~
Ш
'

191. Т ест о ви 187
10. б) (узимање из туђих дела)
11. С Е М / О С И М / И З У З Е В
12. в) (пароними)
13. (прилошка/ глаголска) одредба начина/ одредба за количину
14 . ве зн и к
15. ДВЕ-ТРИ К ОМПИЛА ЦИЈЕ (- цртица)
16. С.В Е Ш Т О ЈЕ У Т О Ј О БЛ А С Г И Н А П И СА Н О
17. б) (не)
18. б) (звучна)
19. РОД / РОК
20. ДушанК овачевић, савремени комедиограф, написао једраму Балкански шпијун./
„ Балкански шпиј ун".
II разред средње школе
1. а) акусгичка(звучна), б) акустичко-визуелна, в) визуелна.
2. в)
3. били су изашли, бејаху изашли, беху изашли (Признаје сеједан од наведеиих облика)
4. ОЧЕВИ , ОЦИ
5. пригушен говор, праскав сестрии смех, поновљено очево правдање, спуштање ланца,
окретање кључа у брави
6. а)
7. ПРА ВДА ЊЕ, СП У ШТА ЊЕ, ОК РЕТА ЊЕ
8. б)
9. ономатопејског (ономатопеј а)
10. а)
11. б)
12. б)
13. перфекат, трпни глаголски придев, глаголски прилог прошли
14. истући, избити (измлатити, премлатити, пребити)
15. прво, затим, тако
16. апозициј а
17. предратни, преста, неколико, извади, издува, обриса.
18. средњи род, женски род.
19. б)
20. Н е требада се све време толико бринемо због њега.
или: Н е требасве време да се толико бринемо због њега.

192. 188 К њижевност ијезик
III разред средње школе
1. заповест (заповедна)
2. личназаменица, акузативу једнине (енклитички/краћи облик ); директног (правог)
објекта
3. ГЛ А СИ Ћ , ГЛА СИ Н А
4. (прилошке/глаголске) одредбеузрока
5. Б И Л О ЈЕ З А И С ГА Н Е П О Т РЕ Б Н О Г О В О РИ Т И М У О О Н О М Е Ш Т О ЈЕ И СА М
З Н А О
6 . З А И С ТА
7. б)
8. РА ЗГ ОВОРИТ И , З А Г ОВ ОРИТ И , П РИ ГО ВОРИТ И
9. од глагола ЈЕСА М (СА М )
10. З А В И С Н О С Г
11. Без муке нема науке. ИЛИ
Н авик ај една мука, а одвика две. ИЛИ
Н иј е мук а научити, него је мука одучити.
12. инструментал,једнина.
13. С ОН ОМ Н ЕО ЧЕКИ ВА Н ОМ П РОН И ЦЉИ ВОШЋ У К ОЈА М Е П ОРА ЖА ВА ЛА
14. метафора
15. ДОЋИ , ДОЂЕМ, ДОША О
16. презенту
17. ДА РА ЗГОВА РА М (О)
18. С О П С Г В Е Н / Л И Ч Н И
19. Н А , ОД, О , У , С, У , Н А
20. Промицаојетај дан, 26. новембар 1944, стамњен и леден.
IVразред средње школе
1. два, б)
2. А ко се паж љиво одсече маказама.
3. латице - лат ица, лати - лат
4. епитет, метафора, компарациј а (поређење)
5. б)
6. а)
7. атрибута
8. осгају у зај едници
9. у лицу и броју
10. б)
11. Дно су обложили.
12. а)
13. одједначењасугласника по звучности
14. б)

193. Т ест о в и 189
15. одмах, одједном, затреп, у тренутку (признају се два)
16. добро
17. дечак
18. дрвета,дрва (не: дрвеће)
19. а)
20. Бај ата и „Инструктори" су Београђанима предсгавили свој музинки репертоар.
СРЕД1БЕ ШК ОЛЕ
Друштво за српски језик и књижевност Србије у сарадњи са Министарством про-
свете Србије и Вуковом задужбином, организује - почев од школске 1990/91. године -
гакмичење ученика основних и средњих школа из знања српског језика и језичке културе.
Израда тестова за општинско, међуопштинско и републичко такмичење ученик а
средљих школа поверенаје Републичкој комисији. Тестове су израдили следећи чланови
Комисије: мр ЉиљанаНииолић (Друштво за српски језик и књижевносг РС), мр Душка
Петровић-Кликовац (Филолошки факултет), мр Олга Сабо (Ииститут за српски језик),
Божидар Павловић (Земунска гимназија).
Тест ови могу бити корисни:
— заунапређивање наставног процеса, у кометестови имају све значајпију улогу
— заприпремањеучениказатакмичења из знањасрпског језикаијезичкекултуре
— за што успешнију припрему ученика за полагање к валификационих испита у
средњим школама и на факултетима на којима је обавезан пријемни испит из
српског језик а.
Тест ови се објављују као сепарати часописа „Књижевност и језик" који издаје
Друштво за српски језик и књижевност Србије.
З А Б РА Њ Е Н О П Р Е Ш Т А М П А В А Њ Е И
У М Н О Ж А В А Њ Е

195. СА Д РЖ А Ј
РА СП РА В Е И ЧЛ А Н Ц И
Н ада М илошевић-Ђорђевић Српске народне тужбалице у
ф едњ ове к овн и м сп ис им а
о К незу Лазару и К осовској бици 1
Љиљана Јухас-Георгиевска Житије краљице Јелене од
Архиепископа Данила П 11
Јелица Јок ановић-М ихајлов Интонационо и правописно
рашчлаљавање исказа 31
Н А С Т А В А
Мирољуб Вучковић Проучавање трагедије у средњој школи
(Софокле: „А нгигона"
) 39
П РИ Л О З И
Драгана Мршевић-Радовић Краљ Милан у српској фразеологији 59
Снежана Самарџија К нез Милош у причама Милана
'
Б.
М ил и ћ е ви ћ а 63
Ксенија К ончаревић Методичка терминологија и могућности
њене лексикографске обраде 75
Злата Бој овић М авро Ветрановић и усмена књижевност ... 81
А сим Пецо Из живота наших ријечи 89
П РИ К А З И И Б ЕЛ Е Ш К Е
Милија Н иколић ЈБиљана Бајић: Мет одички прист уп
збирци приповедне прозе 97
Томислав Јовановић Нова потврда о раној вокализацији
полушасника из 1231. године 102
Вељко Брборић К ористан правописни
приручник за школе 104

196. Јасна С. Чутурило
Бој ан Ђорђевић
С т ан а Р и ст и ћ
Соња Петровић
М илица Радовић-Тешић
М ил ан а П ил ет и ћ
Бранко Летић
Александра Вранеш
Б осиљ к а М ил и ћ
О књизи Поезија и др аме
Мавра Ветрановића 108
Иво Андрић у своме времену 111
Л е к еи ч к о -се м ант и ч к и си ст е м
српскохрватског језика 112
Д аница. Српски народни илустровани
календар за годину 1994 117
Folklor и Voj vodini, св. 8 121
1N M E M O R I A M
Лионело К остантини (1934-1994) 123
М иливоје М иновић 129
Б И Б Л И О Г РА Ф И ЈА
Литература о Момчилу Настасијевићу 131
Х РО Н И К А
Традиционални Зимски семинар 137
Т Е С Т О В И

197. V
'
£