Богдан Поповић Предговор “ Антологије новије српске лирике”
Предговор “Антологије” је подељен на целине које су даље опширније описиване   : I  Шта је Антологија? II  Шта се подразумева под  лирском песмом? III  Шта је  новија српска лирика? IV  Мерила по којима су песме биране V  Услови уредника VI  Уредник о “Антологији” VII  Начин на који су песме распоређене VIII Питање текста(језик, правопис, интерпункција) IX  Функција “Антологије”
I  – Шта је Антологија? Збирка најсавршенијих примерака песама –  збирка цвећа. Једина збирка која и пред најстрожом критиком даје добро песништво. “ ...Збирка у којој су све песме врло високог реда, у којој после једне лепе песме човек не мора да чита пет слабијих, да плати задовољство које је од прве имао”. Свака песма је њена лепа,свака је “прави драгуљ”. Повратак  на Предговор
II  -  Шта се подразуме под    лирском песмом ? Песма у којој преовлађују осећања. Песме које су “прожете неким, дубљим, песничким осећањем”. Повратак  на Предговор
III  –  Шта је  новија српска лирика? “ Од Бранка Радичевића на овамо” Од Б.Радичевића са полу-народним, полу-уметничким темама,  Јакшића и Јовановића са дубљим осећањима и јачим темпераментом,  преко Војислава Илића и његовог песништва у ком преовладава машта, до песништва са највишим уметничким обликом- Дучића, Шантића и Ракића.  Повратак  на Предговор
Одлике новије српске лирике Немачке,  мађарске,  руске(В.Илић),  Француске(Дучић, Ракић) и најзад енглеске књижевности. Страни утицаји Мешање правилних и неправилних се устаљује као правило Мешање правилних и неправилних Широки, Беседнички дванаестерци Строг и  правилан Стих Највиши уметнички облик, дикција пуна и разграната Преовлађује машта, дикција је живописна Дубља осећања, јачи темперамент, разноврсније теме Полу-народне полу-уметничке теме Основне одлике Дучић Шантић Ракић В.Илић Јакшић Јовановић Радичевић
IV  – Мерила по којима су песме    биране Песма мора имати емоције                                                                                                                                           Песма мора бити јасна Песма мора бити  цела   лепа - повратак  на Предговор
IV 1.  Песма мора имати емоције. Прва дефиниција уметничког дела је да је  емоционално.  Оно уметничко дело које не буди емоцију није уметничко дело; оно које не буди лепу емоцију није вусоко уметничко дело.  Песма која у нама не узбуди чисто, лепо осећање, није лепа лирска песма. IV
IV 2.  Песма мора бити јасна. Јасна у целини, с јасном основном мишљу, и јасна у својим деловима.  Јасност доприноси позитивној лепоти дела, а од ње, у великој мери, зависи  снага  уметничког дела. IV
IV 3.  Песма мора бити  цела   лепа. Песма не сме имати погрешака: слабих почетака, слабих завршетака, слабих стихова; у њој све треба да буде на истој висини. “ У доброј песми треба да је сваки стих добар”.
V  – Услови уредника Постоји један услов за све песничке манифестације:  да песма има лепоту, “искру” лепоте- поезију. Нема инсистирања ни на једној песничкој школи Води се рачуна о добу у ком је песма настала Песма би ушла у “Антологију” једино када се њени недостаци изгубе у сјају врлина, или када дође до,како уредник назива –  естетичке равнотеже. Повратак  на Предговор
VI  – Уредник о “Антологији” Уредник је састављао  своју  “Антологију” по  свом  укусу, за који сам сноси одговорност.  ...али, његова “Антологија” не даје оцене о вредности поједних песника, ни распоредом песама,ни већим или мањим бројем песама неког аутора у збирци.  Повратак  на Предговор
VII  –  Начин на који су песме    распоређене Циљ уредника је био да “Антологија” буде самим својим склопом уметничка, да буде и сама,  заокругљено уметничко дело. Од хронолошког дела задржана је подела на  три  доба, док су у оквиру тих доба песме распоређене слободно. Песме су “везиване у непрекидну мелодију”. Повратак  на Предговор
VIII  –  Питање текста (језик,правопис,интерпункција) Уредник је, што је могуће више, поштовао навике и текст самог писца. Док су “очите погрешке и несумњиве немарљивости исправљене”. Повратак  на Предговор
IX  – Функција “Антологије” “ Антологија” служи, не само због уметничког уживања, него уредник жели да она има користи и у васпитању  укуса душе.
Рад припремила Ивана Митровић

Богдан Поповић

  • 1.
    Богдан Поповић Предговор“ Антологије новије српске лирике”
  • 2.
    Предговор “Антологије” јеподељен на целине које су даље опширније описиване : I Шта је Антологија? II Шта се подразумева под лирском песмом? III Шта је новија српска лирика? IV Мерила по којима су песме биране V Услови уредника VI Уредник о “Антологији” VII Начин на који су песме распоређене VIII Питање текста(језик, правопис, интерпункција) IX Функција “Антологије”
  • 3.
    I –Шта је Антологија? Збирка најсавршенијих примерака песама – збирка цвећа. Једина збирка која и пред најстрожом критиком даје добро песништво. “ ...Збирка у којој су све песме врло високог реда, у којој после једне лепе песме човек не мора да чита пет слабијих, да плати задовољство које је од прве имао”. Свака песма је њена лепа,свака је “прави драгуљ”. Повратак на Предговор
  • 4.
    II - Шта се подразуме под лирском песмом ? Песма у којој преовлађују осећања. Песме које су “прожете неким, дубљим, песничким осећањем”. Повратак на Предговор
  • 5.
    III – Шта је новија српска лирика? “ Од Бранка Радичевића на овамо” Од Б.Радичевића са полу-народним, полу-уметничким темама, Јакшића и Јовановића са дубљим осећањима и јачим темпераментом, преко Војислава Илића и његовог песништва у ком преовладава машта, до песништва са највишим уметничким обликом- Дучића, Шантића и Ракића. Повратак на Предговор
  • 6.
    Одлике новије српскелирике Немачке, мађарске, руске(В.Илић), Француске(Дучић, Ракић) и најзад енглеске књижевности. Страни утицаји Мешање правилних и неправилних се устаљује као правило Мешање правилних и неправилних Широки, Беседнички дванаестерци Строг и правилан Стих Највиши уметнички облик, дикција пуна и разграната Преовлађује машта, дикција је живописна Дубља осећања, јачи темперамент, разноврсније теме Полу-народне полу-уметничке теме Основне одлике Дучић Шантић Ракић В.Илић Јакшић Јовановић Радичевић
  • 7.
    IV –Мерила по којима су песме биране Песма мора имати емоције Песма мора бити јасна Песма мора бити цела лепа - повратак на Предговор
  • 8.
    IV 1. Песма мора имати емоције. Прва дефиниција уметничког дела је да је емоционално. Оно уметничко дело које не буди емоцију није уметничко дело; оно које не буди лепу емоцију није вусоко уметничко дело. Песма која у нама не узбуди чисто, лепо осећање, није лепа лирска песма. IV
  • 9.
    IV 2. Песма мора бити јасна. Јасна у целини, с јасном основном мишљу, и јасна у својим деловима. Јасност доприноси позитивној лепоти дела, а од ње, у великој мери, зависи снага уметничког дела. IV
  • 10.
    IV 3. Песма мора бити цела лепа. Песма не сме имати погрешака: слабих почетака, слабих завршетака, слабих стихова; у њој све треба да буде на истој висини. “ У доброј песми треба да је сваки стих добар”.
  • 11.
    V –Услови уредника Постоји један услов за све песничке манифестације: да песма има лепоту, “искру” лепоте- поезију. Нема инсистирања ни на једној песничкој школи Води се рачуна о добу у ком је песма настала Песма би ушла у “Антологију” једино када се њени недостаци изгубе у сјају врлина, или када дође до,како уредник назива – естетичке равнотеже. Повратак на Предговор
  • 12.
    VI –Уредник о “Антологији” Уредник је састављао своју “Антологију” по свом укусу, за који сам сноси одговорност. ...али, његова “Антологија” не даје оцене о вредности поједних песника, ни распоредом песама,ни већим или мањим бројем песама неког аутора у збирци. Повратак на Предговор
  • 13.
    VII – Начин на који су песме распоређене Циљ уредника је био да “Антологија” буде самим својим склопом уметничка, да буде и сама, заокругљено уметничко дело. Од хронолошког дела задржана је подела на три доба, док су у оквиру тих доба песме распоређене слободно. Песме су “везиване у непрекидну мелодију”. Повратак на Предговор
  • 14.
    VIII – Питање текста (језик,правопис,интерпункција) Уредник је, што је могуће више, поштовао навике и текст самог писца. Док су “очите погрешке и несумњиве немарљивости исправљене”. Повратак на Предговор
  • 15.
    IX –Функција “Антологије” “ Антологија” служи, не само због уметничког уживања, него уредник жели да она има користи и у васпитању укуса душе.
  • 16.