Jovan Jovanović Zmaj život i delo

1. ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ
ЗМАЈ
ЖИВОТ И ДЕЛО
Марина Токин

2. ЗМАЈ – РОЂЕЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ
 Јован Јовановић Змај рођен је у Новом Саду 6. децембра 1833. (24.
новембра по јулијанском календару) у угледној грађанској породици.
 Основну школу је похађао у Новом Саду, а гимназију у Новом Саду,
Халашу и Пожуну.
 Школовање наставља на лицеју у Братислави, Модри иТрнави.
 После завршене гимназије уписао је студије права у Пешти, а студирао
још и у Прагу и Бечу.

3. ЗМАЈ – ЖИВОТ И ОБРАЗОВАЊЕ
 После завршених студија права, Змај се
1860. вратио у Нови Сад и као један од
најближих Милетићевих сарадника
постао службеник у новосадском
магистрату.Ту се упознао са својом
будућом супругом Ружом Личанин.
 Љубав и срећан породичан живот
надахнули су Змаја да напише циклус
(збирку) песама Ђулићи (од турске речи
Гüл, што значи ружа).

4. ЗМАЈ – ЖИВОТ И ДЕЛО
 Ипак, служба у магистрату није му
одговарала, па ју је напустио и
посветио се књижевном раду.Тада је
покренуо књижевни часопис Јавор и
сатирични лист Комарац.

5. ЗМАЈ – ЖИВОТ И ДЕЛО
 Године 1863. преселио се у Пешту, где је
радио у Матици српској и као
надзорник Текелијанума.
 Текелијанум (мађ. Tökölyanum) је
задужбина коју је основао СаваТекелија
1838. године у Пешти, са циљем да се у
њој школују сиромашни и најбољи
српски ђаци и студенти из свих крајева
где су живели Срби.

6. ЗМАЈ – ЖИВОТ И ДЕЛО
 Године 1864. покренуо је сатирични лист Змај
чији ће назив постати саставни део његовог
имена.
 ЗМАЈ = игра речима, пошто је 3. мај по
јулијанском календару био дан одржавања
Мајске скупштине 1848.
 Поред овог, Змај је имао још 398 псеудонима,
од којих су многи били ликови из његових дела,
али и имена часописа које је објављивао.

7. ЗМАЈ – ЖИВОТ И ДЕЛО
 Године 1864. покренуо је сатирични лист Змај чији
ће назив постати саставни део његовог имена.
 ЗМАЈ = игра речима, пошто је 3. мај по јулијанском
календару био дан одржавања Мајске скупштине
1848.
 Поред овог, Змај је имао још 398 псеудонима, од
којих су многи били ликови из његових дела, али и
имена часописа које је објављивао.

8. ЗМАЈ – ЖИВОТ И ДЕЛО
 Године 1870. Змај је завршио студије
медицине, вратио се у Нови Сад, где
је започео своју лекарску праксу.
 Овде га је убрзо задесила
породична трагедија.

9. ЗМАЈ – ЖИВОТ И ДЕЛО
 Преминуо је 14. јуна (1. јуна по јулијанском
календару) 1904. у Сремској Каменици где је и
сахрањен.
 Сремска Каменица некада је носила име
Змајева Каменица, у част Јована Јовановића
Змаја.

10. ЗМАЈ – ЖИВОТ И ДЕЛО
 Седам година после смрти чувеног песника Јована
Јовановића Змаја, Српска женска добротворна задруга у
Руми је покренула акцију за подизање његовог споменика.
 Бисту (попрсје) песника је израдио београдски вајар
Ђорђе Јовановић, редовни члан САНУ. Бронзана биста је
постављена на мермерно постоље у чијем подножју је
исклесана лира, ловорова грана и венац у коме је букет
ружа као успомена на Змајеве Ђулиће.

11. ЗМАЈ – ЖИВОТ И ДЕЛО
 Први споменик Змају постављен је испред
Српске школе, данас ОШ „Змај Јова Јовановић”,
а свечано је откривен 23. октобра 1911. године.
 Споменик је свечано открио Бранислав Нушић,
а Сима Пандуровић је држао говор.
 Био је то први споменик подигнут чувеном пес-
нику, не рачунавши онај на његовом гробу у
Сремској Каменици.

12. ЧАСОПИСИ
 сатирични лист Змај
 хумористички лист Жижа
 хумористички лист Стармали
 ЈАВОР: лист за забаву и науку
 1881. дечји књижевни лист Невен

13. ПОЕЗИЈА
 Сматра се да се Змај у књижевности јавио први пут песмом Пролетње
јутро, испеваном 1849.
 Песме које су уследиле, све до првих Ђулића из 1857, откривају друге
узоре — народну лирску песму, а нарочито Бранкову поезију: "Ја се, као
почетник песник, сасвим драговољно подадох утицају тако лепе
поезије".
 1882. Певанија
 Друга Певанија

14. ПОЕЗИЈА
 Друга Певанија
 Снохватице
 Девесиље
 Ђулићи
 Ђулићи увеоци

15. РОДОЉУБИВА ПОЕЗИЈА
 Змај је осећао и потребу и дужност да својом поезијом уздиже и крепи народни
дух. Написао је много родољубивих песама, међу којима има и ремек-дела као
што су: "Вила", "Три хајдука", "Светли гробови".
 Већином су то песме којима Змај хоће да искаже неку актуелну родољубиву
потребу, тему. Мало их је с историјским мотивом, иако наши романтичари
веома често посежу за њим.
 Змајеве песме потенцијално садрже традицију народног духа, али свест о
прошлости он најчешће примењује на садашњост његовог времена

16. САТИРИЧНА ПОЕЗИЈА
 Многобројне су Змајеве политичке и сатиричне песме, у којима се смењују и
преплићу националне поруке са захтевима и програмима либералне грађанске
националне демократије.
 Ова врста његових песама била је у директној служби Милетићеве странке.
 Најчешће су пролазне — то је навело Лазу Костића да каже да је змај појео
славуја, да је његов пријатељ занемарио свој прави песнички таленат у корист
пролазности дневне политике и политичке борбе.

17. ПОЕЗИЈА ЗА ДЕЦУ
 Прву своју песму за децу, о Гаши, Змај је објавио 1858, када још није имао
породицу.
 Наставиће да пише нове песме у време рађања своје деце.
 Касније, када су му деца умрла, Змај је утеху тражио пригрливши сву Српчад,
пишући за њих до краја живота.
 Змајев часопис за децу Невен објављивао је чика-Јовине стихове и после
његове смрти.
 Српска књижевна задруга издала је две илустроване књиге његових дечјих
песама: за мању децу Чика Јова српској деци и за одраслију децу Чика Јова
српској омладини

18. ЗМАЈ КАО ПРЕВОДИЛАЦ
 Прве три Змајеве књиге су преводи: ЈаношаАрања, Шандора Петефија,
Фридриха Боденштета.
 Највише је превео с мађарског. Он је започео серију српских превода Јокаијеве
прозе, а најобимнији подухват му је превод филозофске драме Човекова
трагедија Имре Мадача.
 Највише је преводио немачке песнике: Лесинга, Гелерта, Уланда, Гетеа, Хајнеа
али и многе другоразредне и маргиналне
 С руског није преводио много али је бирао добро (Пушкина и Љермонтова).
 Змај је преводио слободно, готово никада реч за реч и стих за стих, већ
препевавајући суштину и дух песничког исказа.

19. ЗМАЈЕВ УТИЦАЈ НА СРПСКУ КУЛТУРУ
 Ј.Ј. Змај је потпомагао културне институције српског народа.
 Био је међу часницима Матице срспке, с Милетићем води Српску читаоницу,
има удео у оснивањуСрпске књижевне задруге која његову стилизацију
иницијала и данас носи као свој амблем.
 Ценио је позориште због уверења да је то најефикаснији начин националног
снажења и неговања језика.
 Био је један од оснивачаСрпског народног позоришта у НовомСаду и до смрти
је активно учествовао у његовом раду.

20. ЗМАЈЕВ УТИЦАЈ НА СРПСКУ КУЛТУРУ

21. ХВАЛА НА ПАЖЊИ!
Марина Токин