O razlozima seobe Srba, gde su se selili, zašto su išli u južnu Ugarsku, šta su ugarski feudalci hteli od Srba, zašto je Matija Korvin napravio Srpsku despotovinu sa Vukom Grgurevićem.

1. СЕОБЕ
СРБА
КРАЈЕМ
СРЕДЊЕГ
ВЕКА
www.casistorije.tk

2. Српске државе и територије су пале под Османлије, али,
да ли су сви Срби били под Турцима у следећим
вековима или су се неки склонили у суседне земље?
- Као и сваки народ који је био угрожен, и Срби су се
склањали пред Турцима. Начин њиховог ратовања,
којим су Турци прво узнемиравали становништво, па тек
онда директно нападали, доводио је до мањег или већег
исељавања становништва. Срби су из јужних и
централних крајева ранијег српског царства, кретали пут
запада и севера.

3. - Последице турских освајања су вишеструке:
становништво се исељавало, друштвено уређење је
пропадало, привреда је опадала, робноновчана размена
је нестајала, а замењивала је натурална привреда. Док је
Европа откривала Нови свет и еконоски напредовала,
балканске државе, друштва и привреде су пропадале.
- Срби су у селидбама ишли ка развијеним приморским
градовима, на западу Балкана. Ипак, тамо нису сви
могли да се сместе.

5. - Највећи део је ишао на север, ка Угарској. У сукобима
Турака и Мађара, и једна и друга војска су се залетале
преко српске земље или ратовале на њој. Упади Турака
преко Дунава и Саве, пустошили су јужне територије
Угарске, а повратак угарске војске из напада на Турску,
доводио је српско становништво у пусте крајеве. Са њима
се досељавало и српско племство.
- Угарски феудалци су из два разлога примали српске
исељенике на своје поседе. Један је да Срби буду војници
на јужним границама краљевства, а други је да Срби
постану зависни сељаци (кметови), који би обрађивали
пусту земљу и давали феудалцу своје обавезе.

6. - Да би се Срби добро и дуго борили, требало их је некако
мотивисати, требало је неко да их води и њима управља.
Зато је угарски краљ Матија Корвин, у 2/2 15. века,
створио Српску деспотовину (у јужној Угарској), а Вуку
Гргуревићу (у народном предању познатији као Змај
Огњени Вук) доделио је титулу деспота.
- И осталим српским феудалцима, краљеви су давали
поседе и титуле како би водили војску. Срби су служили
као погранична стража, а један део је служио на
бродовима-шајкама на рекама. Број српских досељеника
је после сваког угарског похода бивао све већи, али Турци
су настављали да владају српским територијама.
- Чак је у ½ 16. века, самозвани српски цар Јован Ненад
створио државу, која је ипак кратко трајала.

7. Вук Гргуревић; његов грб

8. Кључне белешке:
- Сеоба-пресељење дела или целог народа
- Последице турских освајања-сеобе, пропада друштво,
опада привреда, исламизација
- Селидба на запад (приморје) и север (Угарска)
- Срби у Угарској-живи бедем и кметови
- Вук Гргуревић 2/2 15. века, деспот у Угарској
Кључне речи: ратна разарања, привредно слабљење,
смањење производње, оживљавање натуралне привреде,
сеобе Срба, пљачкашки упади Турака као узрок српских
сеоба, сеобе у Угарску, сеобе у утврђене приморске
градове, угарско подстицање српских сеоба, Срби у
пограничним крајевима Угарске ка Турској, ратници,
шајкаши, српски деспоти, српска властела, Јакшићи,
Милош Белмужевић, Матија Корвин, Вук Гргуревић,
Змај Огњени Вук, упади у Србију