Кратак осврт на Србе у Аустријском царству у 19. веку.

1. www.casistorije.tk

2. Срби су, поред Србије и Црне Горе, живели и у
Хабзбуршкој монархији, држави коју ми зовемо и
Аустријско царство. Тамо их је, чак, било и више него у
самој Србији. Тамо су се нашли путем многих сеоба од
краја средњег века због сталне турске опасности.
- Од самог насељавања Срби су се борили за
национална права, али она нису поштована под свим
царевима и царицама. Срби у јужној Угарској, као делу
царства, били су најбогатији део српског народа
уопште. Многи од њих су одлазили у Србију у 19. веку и
помагали српску борбу за независнот и изградњу
модерне српске државе. Њих су у Србији звали
“немачкари”.

3. - Средиште српске културе у 19. веку је био Нови Сад,
називан и “српска Атина”. Срби су се успешно бавили
трговином, али је српска аристократија била
малобројна.
- Избијањем револуције у Бечу 1848. и падом канцелара
Метерниха који је царство држао под контролом, у
Угарској је дошло до устанка против Беча. Тада су и
Срби тражили обнову црквено-народне аутономије, али
су Мађари то одбили, јер су демократска права тражили
само за себе. Лајош Кошут, вођа мађарске револуције,
био је за оружани сукоб са Србима.
- Зато су Срби одржали Мајску скупштину у Сремским
Карловцима 1848., на којој су тражили стварање
Војводине Србске, али у оквирима Хабзбуршке
монархије.

5. - На скупштини се истичу патријарх Јосиф Рајачић,
војвода Стеван Шупљикац и Ђорђе Стратимировић.
- Хрватски сабор у Загребу се сложио са одлукама
скупштине, а Словенски конгрес у Прагу је истакао
значај заједниче српско-хрватске борбе за слободу.
- И Аустрија и Угарска су одбациле српске захтеве, а
Мађари су покренули и војску. Србе у Угарској су
помагали и добровољци Стевана Книћанина из Србије,
а најважнија српска победа је била код Србобрана.
Срби су против Мађара, а у корист Беча, ратовали и као
граничари. Угрожени од Мађара, Срби су морали да се
приклоне Бечу.

6. - Да би ослабио положај Мађара, цар Фрања Јосиф
формира Војводство Србије и Тамишког Баната, али
тако да нема све српске територије, да су Срби у њему
мањина, да је службени језик немачки и да је све било
под немачком управом. Војводство је укинуто 1860. а
територија је припојена Угарској.
- На Благовештенском сабору 1861. Срби последњи пут
траже аутономну Војводину, али царска власт то
одбија.
- Иако политички захтеви нису били успешни, српски
народ јача културно. Средиште културног живота је
била Матица српска, чији је циљ био неговање српског
језика и културе и издавање књига из књижевности и
науке.

7. - Главно гласило Матице српске је био Летопис
Матице српске.
- У Пешти је био основан и Текелијанум, задужбина
грофа Саве Текелије, за школовање српских ђака и
студената.
- Ново политичко ангажовање Срба је било у
Уједињеној омладини српској. Вођа је био Светозар
Милетић, каснији вођа Српске народне слободоумне
странке у Војводини. Иако је Уједињена омладина
брзо забрањена, њен значај је у духовној инспирацији
Срба у Војводини и Србији у даљој борби за
независност.

8. Кључне речи: привилегије, Хабзбуршка монархија,
централизована управа, кнез Метерних, црквено-
народни сабори, митрополит Јосиф Рајачић, Беч,
Пешта, Нови Сад, Београд, „Српска Атина”,
свештенство, аристократија, трговци, граничарски
официри, либерални и демократски захтеви, Мајска
скупштина у Сремским Карловцима 1848, Војводина
Србска, Стеван Шупљикац, Ђорђе Стратимировић,
Словенски конгрес, Стеван Книћанин, Сентомаш /
Србобран, Војводство Србије и Тамишког Баната,
Благовештенски сабор 1861, Матица српска, „Летопис
Матице српске”, Текелијанум, гроф Сава Текелија,
Светозар Милетић, Српска народна слободоумна
странка, „Застава”