О порасту стандарда, напретку, проблемима, популарној култури, МАСПОКУ, српској технократији, демонстрацијама...

1. Југославија 1960-1980.
www.casistorije.tkРок бендови Смак и Бијело дугме (клик на слику)

2. Југославија се полако опорављала од великих последица
које јој је нанео Други светски рат. Ипак, није све текло
глатко. Било је превише народа, религија и идеја на
малом простору. Све то су Тито и КПЈ требало да
обједине и ауторитетом и силом да руководе.
- Комунисти су нову Југославију замислили као
индустријализовану земљу, а за то је било потребно
државу прекрити градовима у којима ће живети радници
који нису поседовали земљу. Зато се нагло смањује број
сеоског становништва, градови расту, расте број
пролетера. Настају огромне фабрике, бране, електране,
саобраћајна инфраструктура, а републике, па и Србија,
теже да постану развијене индустријске земље.

3. - Ипак, увоз је већи од извоза, а константно постоји
проблем запошљавања. То је зато што Југославија живи
од бесповратне помоћи западних земаља и великих
кредита, који замагљују целу слику.
- Иако ситуација није била најсјајнија, пораст стандарда
је био евидентан. У ствари, највећи део кредита и помоћи
руководство државе је користило баш за ову сврху да би
прикрило неспособност да се постигну високи зацртани
циљеви у индустријализацији и напретку. Оно што је
данас нормално, а тада је то било обележје високог
стандарда су поседовање аутомобила, телевизора,
путовање на одмор.
- Напредак у привреди допринео је напретку у
образовању, здравству, култури и науци.

4. Студентске демонстрације 1968.

5. - До 1948. масовна култура је била под утицајем
комунистичког СССР. Од разлаза са СССР, фокус се
помера на Запад, па су домаћи токови и свакодневни
живот под утицајем западних филмова, музике, моде,
литературе... То је касније довело до развоја самосталног
југословенског израза у популарној култури.
- Али, занемаривање националних проблема још из доба
Краљевине Југославије и непрепознавање кретања у
друштву у периоду убрзаног развоја довело је до великих
студентских демонстрација у Београду 1968. Студенти су
устали против богаћења и привилегија државних
руководилаца и остварења идеја социјализма, а то је
једнакост и бољи живот свих грађана. Тито је студентима
дао за право, али се суштински ништа није променило.

6. - На Космету су 1968. избиле демонстрације Шиптара
(Албанаца) који су тражили да Косово постане република
и отцепљење од Југославије. Уставним променама је
покрајинама су дата већа права и право да се мешају у
послове Републике Србије, а да ова ништа није могла да
уради.
- У Хрватској је 1971. дошло до МАСПОК-а, покрета
хрватских националиста из редова владајућих
комуниста. Захтевали су већа права за Хрватску и мање
привредно искоришћавање. Тито је све решио
распуштањем хрватског руководства.
- Као контратежа, у Србији је смењено руководство које је
окривљено за национализам, а у ствари су се залагали за
модернизацију Србије и смену неспособних политичара.

7. Изградња Новог Београда

8. - Ни ова смењивања нису решила нагомилане проблеме.
Решење је тражено у промени устава и већем
осамостаљивању република и покрајина, као борби
против центарлизма и унитаризма. Чувени устав из 1974.
је, у принципу, запечатио судбину Југославије јер је
довео до одаљавања република и покрајина једне од
других. У најлошијем положају је била Србије, јер су јој
покрајине Војводина и Космет кројиле судбину.
- У ствари, Југославију је на окупу држао ауторитет Тита,
међународни углед државе, моћна Армија и још увек
јединствени Савез комуниста Југославије (бивша КПЈ).
- Тито је преминуо 1980, Југославију од тада води
заједничко Председништво, републике се све више
окрећу национализму и осамостаљену, и Југославије се
распада у периоду 1991-1995.

9. Клик на слику