Презентација урађена у циљу, да помогне четвртом разреду Основне школе, боље разумевање настанка и историјата Србије до данашњих дана.
Намењена је и свим заинтересованима.
Презентација урађена у циљу, да помогне четвртом разреду Основне школе, боље разумевање настанка и историјата Србије до данашњих дана.
Намењена је и свим заинтересованима.
O razlozima seobe Srba, gde su se selili, zašto su išli u južnu Ugarsku, šta su ugarski feudalci hteli od Srba, zašto je Matija Korvin napravio Srpsku despotovinu sa Vukom Grgurevićem.
O razlozima seobe Srba, gde su se selili, zašto su išli u južnu Ugarsku, šta su ugarski feudalci hteli od Srba, zašto je Matija Korvin napravio Srpsku despotovinu sa Vukom Grgurevićem.
Обнавља се градиво од стварања Прве српске државе до Првог светског рата уз помоћ презентације ученици одговарају на питања а проверава се на слајду.
Рад на новом садржају Обнављају се околности које су довеле до Првог светског рата (балкански ратови, краљ Петар Први Карађорђевић, Аустроугарска на Балкану, Сарајевски атентат). Показују се фотографије краља Петра и Гаврила Принципа
Нападом на Србију почиње највећи рат до тада, светски рат – Велики рат. Свет се поделио. На основу илустрације шаховске табле (Уџбеник, стр. 63), ученици читају називе чланица Централних сила и Атанте. (Следећа излагања пропратити показивањем на карти.) Већ у августу 1914. Аустроугарска напада Србију из правца Дрине и долази до велике битке на планини Цер. Слабије наоружана и малобројнија српска војска је под вођством Степе Степановића потукла аустроугарску војску. Поводом ове херојске победе, српски композитор Станислав Бинички компоновао је патриотску песму, корачницу „Марш на Дрину“ (пустити песму или је погледати: Марш на Дрину https://www.youtube.com/watch?v=Z-s1gpeUgiY).
Остало је забележено да су аустроугарски војници, бежећи, тражили Дрин. Велика победа српске војске остварена је и у бици на Колубари крајем 1914. године. Наступио је миран период до октобра 1915. када почиње велики напад непријатеља. Аустроугарској се придружују Немачка и Бугарска. Њихов план је био да се српска војска опколи са три стране и уништи. Српска војска је око два месеца пружала отпор, затим је била принуђена да се повуче заједно са својим народом. Војска, на челу са краљем Петром, повлачила се током сурове зиме преко Црне Горе и Албаније до Јадранског мора. Чита се сведочење мајора Гавриловића (читанка, стр149)
Преживеле српске војнике и преживело становништво савезници су пребацили на острво Крф. Због недостатка места за сахрану, многе умрле су бацали у Јонско море око острвцета Видо, због чега је део овог мора назван Плава гробница (Може се прочитати одломак песме „Плава гробница“ Милутина Бојића).
ПЛАВА ГРОБНИЦА
Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне!
Газите тихим ходом!
Опело гордо држим у доба језе ноћне
Над овом светом водом.
Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата
И на мртве алге тресетница пада,
Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,
Прометеји наде, апостоли јада.
Када су се српски војници опоравили, придружили су се савезницима у борби за ослобођење Србије. Непријатељ је трпео поразе. Београд је ослобођен 1. новембра 1918. Немачка је капитулирала 11. новембра, чиме је завршен I светски рат. Створена је нова држава – Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, која 1929. мења назив у Краљевина Југославија. Анализира се историјска карта и изглед грба Краљевине СХС (Уџбеник, стр. 65).
Ovo je prezentacija o Kosovskoj bici.Moze se koristiti kao nastavni materijal.Sve na prezentaciji je tacno,ali ako vas nastavnik kaze nije tako,poslusajte ga.Pozdrav za moju nastavnicu istorije,Mirjanu Popovic koja me je sve ovo naucila.Moze se koristiti kao nastavni materijal za sesti razred osnovne skole.
У организацији Центра за одрживи развој и безбедност у саобраћају из Београда, Допунска школа на српском језику у Хамбургу реализовала је пројекат „Корени и цветови". Одржане су две радионице са квизом.
2. Цар Урош, Душанов син и наследник,
био је последњи Немањић на престолу
Србије. Владао је у другој половини XIV
века.
Млади владар није имао способност
славног оца, ни као државник, ни као
ратник.
У држави је било много великаша, моћних и
богатих људи, који су поделили царство на
мале области и њима управљали као
самостални господари. Власт цара Уроша
нису признавали.
Последњег владара из породице Немањић
народ је прозвао Урош Нејаки.
3. Српско царство 1360. године, у
време цара Уроша, са
територијама обласних господара.
Тако се распало Српско царство.
После два века постојања,
нестала је држава коју је
стварало десет владара из
породице Немањић.
4. Турци су народ који је створио снажну
државу у Азији. Њихов владар је био
султан. Имао је јаку власт и послушну
војску. Крајем XIV века Турци су почели
да освајају део по део Балканског
полуострва.
5. Турци су, за време Уроша Нејаког,
освајали Балкан и ширили границе на
рачун Византије и Бугарске. 1363.
Године султан Мурат I премешта
престоницу у Једрен. То је показатељ да
су Турци сматрали да је Европа њихова.
6. У Македонији, једном делу
тадашње српске државе,
господарила су браћа Вукашин и
Угљеша Мрњавчевић. Они су се
први сукобили са Турцима.
Браћа су окупила војску и
кренула на њих. Одлучили су да
отерају Турке са Балкана.
7. После распада царства
Немањића настала је нова,
посебна српска држава, која је
заузимала крајеве око Велике,
Јужне и Западне Мораве. Због
таквог положаја позната је као
Моравска Србија. Њен
господар је био кнез Лазар
Хребљановић.
8.
9. Српска и турска војска сукобиле су се
на Косову пољу у близини Приштине.
Турке је водио њихов владар, султан
Мурат. Са Лазаревим војницима
борили су се и ратници српског
великаша Вука Бранковића, а у помоћ
је пристигао и један одред босанских
ратника.
10. Бој на Косову
На видовдан, 28. јуна 1389. године, развила се жестока
битка. Погинуло је много ратника и на српској и на
турској страни. Оба владара, Лазар и Мурат, изгубили су
живот. Султана Мурата је убио српски ратник Милош
Обилић. После битке турска војска је напустила бојно
поље.
11. Бој на Косову
Након боја Србија је била у тешком положају.
Изгубила је вођу и ратнике.
Сматра се да су два кључна момента битке
погибија српског владара кнеза Лазара и
погибија турског султана Мурата.
12. Моравска Србија и кнез Лазар били су на путу
даљег Туског освајања Балканског полуострва.
Турци су одлучили да покоре српску државу. Са
великом војском кренули су на кнеза Лазара.
Српски владар имао је тежак задатак: да Србију
одбрани од Турака.