Ovo je prezentacija o Kosovskoj bici.Moze se koristiti kao nastavni materijal.Sve na prezentaciji je tacno,ali ako vas nastavnik kaze nije tako,poslusajte ga.Pozdrav za moju nastavnicu istorije,Mirjanu Popovic koja me je sve ovo naucila.Moze se koristiti kao nastavni materijal za sesti razred osnovne skole.
O razlozima seobe Srba, gde su se selili, zašto su išli u južnu Ugarsku, šta su ugarski feudalci hteli od Srba, zašto je Matija Korvin napravio Srpsku despotovinu sa Vukom Grgurevićem.
Miloš Obrenović je bio poznati srpski vođa za vreme Drugog srpskog ustanka.
Srbija ga pamti još kao i veoma mudrog čoveka. Ako je suditi po istorijskim izvorima, on se smatra vrhom tadašnje diplomatije.
У организацији Центра за одрживи развој и безбедност у саобраћају из Београда, Допунска школа на српском језику у Хамбургу реализовала је пројекат „Корени и цветови". Одржане су две радионице са квизом.
Обнавља се градиво од стварања Прве српске државе до Првог светског рата уз помоћ презентације ученици одговарају на питања а проверава се на слајду.
Рад на новом садржају Обнављају се околности које су довеле до Првог светског рата (балкански ратови, краљ Петар Први Карађорђевић, Аустроугарска на Балкану, Сарајевски атентат). Показују се фотографије краља Петра и Гаврила Принципа
Нападом на Србију почиње највећи рат до тада, светски рат – Велики рат. Свет се поделио. На основу илустрације шаховске табле (Уџбеник, стр. 63), ученици читају називе чланица Централних сила и Атанте. (Следећа излагања пропратити показивањем на карти.) Већ у августу 1914. Аустроугарска напада Србију из правца Дрине и долази до велике битке на планини Цер. Слабије наоружана и малобројнија српска војска је под вођством Степе Степановића потукла аустроугарску војску. Поводом ове херојске победе, српски композитор Станислав Бинички компоновао је патриотску песму, корачницу „Марш на Дрину“ (пустити песму или је погледати: Марш на Дрину https://www.youtube.com/watch?v=Z-s1gpeUgiY).
Остало је забележено да су аустроугарски војници, бежећи, тражили Дрин. Велика победа српске војске остварена је и у бици на Колубари крајем 1914. године. Наступио је миран период до октобра 1915. када почиње велики напад непријатеља. Аустроугарској се придружују Немачка и Бугарска. Њихов план је био да се српска војска опколи са три стране и уништи. Српска војска је око два месеца пружала отпор, затим је била принуђена да се повуче заједно са својим народом. Војска, на челу са краљем Петром, повлачила се током сурове зиме преко Црне Горе и Албаније до Јадранског мора. Чита се сведочење мајора Гавриловића (читанка, стр149)
Преживеле српске војнике и преживело становништво савезници су пребацили на острво Крф. Због недостатка места за сахрану, многе умрле су бацали у Јонско море око острвцета Видо, због чега је део овог мора назван Плава гробница (Може се прочитати одломак песме „Плава гробница“ Милутина Бојића).
ПЛАВА ГРОБНИЦА
Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне!
Газите тихим ходом!
Опело гордо држим у доба језе ноћне
Над овом светом водом.
Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата
И на мртве алге тресетница пада,
Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,
Прометеји наде, апостоли јада.
Када су се српски војници опоравили, придружили су се савезницима у борби за ослобођење Србије. Непријатељ је трпео поразе. Београд је ослобођен 1. новембра 1918. Немачка је капитулирала 11. новембра, чиме је завршен I светски рат. Створена је нова држава – Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, која 1929. мења назив у Краљевина Југославија. Анализира се историјска карта и изглед грба Краљевине СХС (Уџбеник, стр. 65).
Ovo je prezentacija o Kosovskoj bici.Moze se koristiti kao nastavni materijal.Sve na prezentaciji je tacno,ali ako vas nastavnik kaze nije tako,poslusajte ga.Pozdrav za moju nastavnicu istorije,Mirjanu Popovic koja me je sve ovo naucila.Moze se koristiti kao nastavni materijal za sesti razred osnovne skole.
O razlozima seobe Srba, gde su se selili, zašto su išli u južnu Ugarsku, šta su ugarski feudalci hteli od Srba, zašto je Matija Korvin napravio Srpsku despotovinu sa Vukom Grgurevićem.
Miloš Obrenović je bio poznati srpski vođa za vreme Drugog srpskog ustanka.
Srbija ga pamti još kao i veoma mudrog čoveka. Ako je suditi po istorijskim izvorima, on se smatra vrhom tadašnje diplomatije.
У организацији Центра за одрживи развој и безбедност у саобраћају из Београда, Допунска школа на српском језику у Хамбургу реализовала је пројекат „Корени и цветови". Одржане су две радионице са квизом.
Обнавља се градиво од стварања Прве српске државе до Првог светског рата уз помоћ презентације ученици одговарају на питања а проверава се на слајду.
Рад на новом садржају Обнављају се околности које су довеле до Првог светског рата (балкански ратови, краљ Петар Први Карађорђевић, Аустроугарска на Балкану, Сарајевски атентат). Показују се фотографије краља Петра и Гаврила Принципа
Нападом на Србију почиње највећи рат до тада, светски рат – Велики рат. Свет се поделио. На основу илустрације шаховске табле (Уџбеник, стр. 63), ученици читају називе чланица Централних сила и Атанте. (Следећа излагања пропратити показивањем на карти.) Већ у августу 1914. Аустроугарска напада Србију из правца Дрине и долази до велике битке на планини Цер. Слабије наоружана и малобројнија српска војска је под вођством Степе Степановића потукла аустроугарску војску. Поводом ове херојске победе, српски композитор Станислав Бинички компоновао је патриотску песму, корачницу „Марш на Дрину“ (пустити песму или је погледати: Марш на Дрину https://www.youtube.com/watch?v=Z-s1gpeUgiY).
Остало је забележено да су аустроугарски војници, бежећи, тражили Дрин. Велика победа српске војске остварена је и у бици на Колубари крајем 1914. године. Наступио је миран период до октобра 1915. када почиње велики напад непријатеља. Аустроугарској се придружују Немачка и Бугарска. Њихов план је био да се српска војска опколи са три стране и уништи. Српска војска је око два месеца пружала отпор, затим је била принуђена да се повуче заједно са својим народом. Војска, на челу са краљем Петром, повлачила се током сурове зиме преко Црне Горе и Албаније до Јадранског мора. Чита се сведочење мајора Гавриловића (читанка, стр149)
Преживеле српске војнике и преживело становништво савезници су пребацили на острво Крф. Због недостатка места за сахрану, многе умрле су бацали у Јонско море око острвцета Видо, због чега је део овог мора назван Плава гробница (Може се прочитати одломак песме „Плава гробница“ Милутина Бојића).
ПЛАВА ГРОБНИЦА
Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне!
Газите тихим ходом!
Опело гордо држим у доба језе ноћне
Над овом светом водом.
Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата
И на мртве алге тресетница пада,
Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,
Прометеји наде, апостоли јада.
Када су се српски војници опоравили, придружили су се савезницима у борби за ослобођење Србије. Непријатељ је трпео поразе. Београд је ослобођен 1. новембра 1918. Немачка је капитулирала 11. новембра, чиме је завршен I светски рат. Створена је нова држава – Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, која 1929. мења назив у Краљевина Југославија. Анализира се историјска карта и изглед грба Краљевине СХС (Уџбеник, стр. 65).
1. Домаћи задатак из историје
1. Када је и како настало Османско царство?
Одговор: Након што се турска држава Селџук
распала, Турска племена су на тлу мале Азије
формирала више независних кнежевина. Једном
од тих кнежевина је крајем XIII века господарио
Осман, по коме је Османско царство добило и
име.
2. Који су били разлози брзог територијалног
ширења Османског царства?
Одговор: Успех османских освајања био је
могућ захваљујући уређењу Османског царства,
које је било подређено војним потребама.
Средином XIV века Османлије шире своју
територију на европско тле. Искористили су
сукоб око власти у Византији и кренули у
освајање хришћанских држава на Балканском
полуострву.
3. Наведи обласне господаре који су после 1371.
Године одолевали турским нападима на
Балканском полуострву.
2. Одговор: кнез Лазар Хребељановић, Вук
Бранковић, породица Балшић.
4. Каква је била улога краља Твртка I
Котроманића после Маричке битке?
Одговор: После Мариче битке, он је 1377.
године крунисан за краља Срба и Босне. Кнез
Лазар и Твртко су били у добрим односима.
5. Које задужбине су подигли кнез Лазар и
кнегиња Милица?
Одговор: Најзначајнија задужбина кнеза Лазара
је манастир Раваница, а кнегиње Милице је
манастир Љубостиња.
6. Наведи последице боја на Косову.
Одговор: У бици су погинула оба владара. На
српској страни кнез Лазар, а на турској страни
Султан Мурат. Турска војска је била бројнија од
српске. Много више је погинуло српских војника
од турских. Султана Мурата је истога дана
наследио његов син, Бајазит. Након битке,
кнегиња Милица је владала Лазаревим поседима.
Пошто није могла да брани српску државу,
морала је да је преда Турцима.
3. 7. Шта је с временом прерасло у косовску легенду
и зашто?
Одговор: Иако историјске чињенице тврде да је
Вук Бранковић после Косовског боја пружао
отпор Османлијама, у народном предању је
кривица издајника бачена на њега јер није
погинуо у Косовском боју као остали јунаци. С
временом је створена косовска легенда, која је
уздизала личности које јесу, али и оне које нису
постојале у историји, попут Милана Топлице,
девет Југовића и других. Народно предање
преписало је кнезу Лазару титулу цара (због
великог јунаштва), коју он није имао. Данас се и
даље погрешно назива царем, иако је у историји
забележено да је био кнез.