Презентација урађена у циљу, да помогне четвртом разреду Основне школе, боље разумевање настанка и историјата Србије до данашњих дана.
Намењена је и свим заинтересованима.
Обнавља се градиво од стварања Прве српске државе до Првог светског рата уз помоћ презентације ученици одговарају на питања а проверава се на слајду.
Рад на новом садржају Обнављају се околности које су довеле до Првог светског рата (балкански ратови, краљ Петар Први Карађорђевић, Аустроугарска на Балкану, Сарајевски атентат). Показују се фотографије краља Петра и Гаврила Принципа
Нападом на Србију почиње највећи рат до тада, светски рат – Велики рат. Свет се поделио. На основу илустрације шаховске табле (Уџбеник, стр. 63), ученици читају називе чланица Централних сила и Атанте. (Следећа излагања пропратити показивањем на карти.) Већ у августу 1914. Аустроугарска напада Србију из правца Дрине и долази до велике битке на планини Цер. Слабије наоружана и малобројнија српска војска је под вођством Степе Степановића потукла аустроугарску војску. Поводом ове херојске победе, српски композитор Станислав Бинички компоновао је патриотску песму, корачницу „Марш на Дрину“ (пустити песму или је погледати: Марш на Дрину https://www.youtube.com/watch?v=Z-s1gpeUgiY).
Остало је забележено да су аустроугарски војници, бежећи, тражили Дрин. Велика победа српске војске остварена је и у бици на Колубари крајем 1914. године. Наступио је миран период до октобра 1915. када почиње велики напад непријатеља. Аустроугарској се придружују Немачка и Бугарска. Њихов план је био да се српска војска опколи са три стране и уништи. Српска војска је око два месеца пружала отпор, затим је била принуђена да се повуче заједно са својим народом. Војска, на челу са краљем Петром, повлачила се током сурове зиме преко Црне Горе и Албаније до Јадранског мора. Чита се сведочење мајора Гавриловића (читанка, стр149)
Преживеле српске војнике и преживело становништво савезници су пребацили на острво Крф. Због недостатка места за сахрану, многе умрле су бацали у Јонско море око острвцета Видо, због чега је део овог мора назван Плава гробница (Може се прочитати одломак песме „Плава гробница“ Милутина Бојића).
ПЛАВА ГРОБНИЦА
Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне!
Газите тихим ходом!
Опело гордо држим у доба језе ноћне
Над овом светом водом.
Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата
И на мртве алге тресетница пада,
Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,
Прометеји наде, апостоли јада.
Када су се српски војници опоравили, придружили су се савезницима у борби за ослобођење Србије. Непријатељ је трпео поразе. Београд је ослобођен 1. новембра 1918. Немачка је капитулирала 11. новембра, чиме је завршен I светски рат. Створена је нова држава – Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, која 1929. мења назив у Краљевина Југославија. Анализира се историјска карта и изглед грба Краљевине СХС (Уџбеник, стр. 65).
2. • Од краја XVI до краја XVIII века
Османско царство је водило ратове са
Аустријом и Млетачком републиком у
којима су Срби имали значајно учешће.
• Срби су масовно били на страни турских
противника, јер су веровали да ће се
ослободити о д Турака.
3. ДУГИ РАТ (1593 – 1606.)
• Био је први рат Турске и Аустрије.
• Завршен је без промене граница.
• Највећа битка код хрватског града Сиска.
• Срби у Јужном Банату 1594. године под
вођством владике Тиводоровића подигли
устанак против Турака. Устанак крваво
угушен.
4. • Синан – паша из освете према Србима
наредио спаљивање моштију Светог Саве
на Врачару и изградњу своје џамије у
Призрену од материјала манастира Светих
Архангела – задужбине цара Душана.
Спаљивање моштију Светог Саве
6. ВЕЛИКИ БЕЧКИ РАТ (1683 – 1699.)
• је један од најзначајнијих ратова. Турци су
први пут остали без територија.
• Рат је почео турском опсадом Беча. Против
Турака створена Света лига
Аустрије, Венеције и Пољске.
• Беч издржао опсаду, Аустрија кренула у
противнапад, Срби се масовно прикључују
аустријској војсци.
8. • До 1689. године аустријска војска стиже до
Македоније.
• Луј XIV напада Аустрију на западу.
• Команду над турском војском преузима
способни војсковођа Ћуприлић – паша.
• Аустријска војска приморана да се
повлачи.
9. • Из страха од освете Турака, Срби
предвођени патријархом Арсенијем III
Чарнојевићем крећу у Прву велику сеобу
Срба.
10. • Између 60 000 и 90 000 Срба у сеоби стиже
до Угарске.
• Срби стижу на север до Будима и Сент
Андреје.
• Аустријски цар Леополд додељује Србима
привилегије како би населили простор
Јужне Угарске и у будућности бранили
Аустрију од Турака.
14. • Рат је завршен склапањем мира у
Сремским Карловцима – Карловачким
миром, 1699. године.
• Турска остала без великих поседа у
Панонији, једино је задржала Банат.
• Успостављена је граница између Аустрије
и Турске од Лике, Баније и Кордуна, дуж
Саве, Дунава и Тисе.
15. Капела мира у Сремским Карловцима
у којој је склопљен Карловачки мир
16. • Турци незадовољни Карловачким
миром, 1716. године покрећу нови рат, у
почетку имају неких успеха.
• Аустријанце у рату поново предводи, сада
већ искусни принц Еуген Савојски.
17. • Принц Еуген побеђује Турке код
Петроварадина, затим осваја Београд.
• Аустријанци освајају Босну и већи део
Србије.
• Рат завршен Пожаревачким миром, Турци
остали без великих територија.
18.
19. АУСТРИЈСКО – ТУРСКИ РАТ 1737 –
1739.
• Турци повратли Србију и Босну.
• Рат завршен Београдским миром.
• Успостављена граница од Лике, Баније и
Кордуна, дужа Саве и Дунава која се више неће
мењати.
• Рат изазвао Другу велику сеобу Срба под вођством
патријарха Арсенија IV Јовановића Шакабенте.
21. АУСТРИЈСКО – ТУРСКИ РАТ 1788 –
1791.
• Познат по називу Кочина крајина, по капетану Кочи
Анђелковићу који је предводио Србе при аустријској
војсци.
• Срби ослободили већи део Србије.
• Рат завршен без победника, миром у Свиштову.
• Већина Кочиних Срба страдала од Турака.
• Последњи рат Аустрије и Турске.
22. ПОСЛЕДИЦЕ РАТОВА
• Срби поднели велике жртве, до ослобођења
није дошло.
• Срби се нашли и под влашћу Аустрије.
• У време аустријске владавине у Србији
формиран мали слој српске трговачке
елите (кнежева) која ће у наредном периоду
бити носилац борбе против Турака.