-Kristina Spasić VII-2
 Разломак (од латинске речи Fractus што значи
сломљено, разломљено) је однос једног целог
броја (бројиоца) према другом (имениоцу) који није
у њему садржан као сачинитељ.
 Разломак — број 2 је бројилац, а 3 именилац.
„Прави“ разломак има бројилац мањи од имениоца: ,
иначе је „неправи“ нпр.; децимални разломци имају
као именитељ број 10, 100, 1000... (зависно од броја
децималних места): 0,5 би било .
 Разломак се састоји из три дела: бројилац (1),
именилац (4) и разломачка црта.(/)
 Прави разломак је онај коме је бројилац мањи од
имениоца. Неправи разломак је онај коме је
бројилац већи од имениоца, а привидан разломак
је онај коме је бројилац дељив имениоцем. Сваки
неправи разломак може се написати у облику
мешовитог броја, односно помоћу природног
броја и разломка. То радимо тако што: на
пример, имамо разломак - њега ћемо написати у
облику мештовитог броја: 25 делимо бројем 4.
Број 4 се у 25 састоји 6 пута (4*6=24) и остаје
нам остатак 1. Број 6 означава 6 целих, а остатак
један колико узимамо. Овај мешовит број
изгледао би овако: 6 .
 Види још[уреди]
 Množenje razlomaka
 Umnožak razlomka i prirodnog broja u
brojniku ima umnožak brojnika razlomka i
prirodnog broja, a u nazivniku nazivnik
razlomka.
 Umnožak dva razlomka je razlomak koji u
brojniku ima umnožak brojnika a u nazivniku
umnožak nazivnika razlomaka koji se množe
 Množenje s jedan
 Komutativnost množenja
 Asocijativnost množenja
 Distributivnost množenja prema zbrajanju
 Distributivnost množenja prema oduzimanju
 Dva razlomka čiji je umnožak jednak 1 zovu
se recipročni razlomci
 Dijeljenje razlomaka
 Količnik dvaju razlomaka jednak je umnošku
djeljenika i recipročne vrijednosti djelitelja.
 može se pisati u obliku dvojnog razlomka za
koji vrijedi:

Razlomci

  • 1.
  • 2.
     Разломак (одлатинске речи Fractus што значи сломљено, разломљено) је однос једног целог броја (бројиоца) према другом (имениоцу) који није у њему садржан као сачинитељ.  Разломак — број 2 је бројилац, а 3 именилац. „Прави“ разломак има бројилац мањи од имениоца: , иначе је „неправи“ нпр.; децимални разломци имају као именитељ број 10, 100, 1000... (зависно од броја децималних места): 0,5 би било .  Разломак се састоји из три дела: бројилац (1), именилац (4) и разломачка црта.(/)
  • 3.
     Прави разломакје онај коме је бројилац мањи од имениоца. Неправи разломак је онај коме је бројилац већи од имениоца, а привидан разломак је онај коме је бројилац дељив имениоцем. Сваки неправи разломак може се написати у облику мешовитог броја, односно помоћу природног броја и разломка. То радимо тако што: на пример, имамо разломак - њега ћемо написати у облику мештовитог броја: 25 делимо бројем 4. Број 4 се у 25 састоји 6 пута (4*6=24) и остаје нам остатак 1. Број 6 означава 6 целих, а остатак један колико узимамо. Овај мешовит број изгледао би овако: 6 .  Види још[уреди]
  • 6.
     Množenje razlomaka Umnožak razlomka i prirodnog broja u brojniku ima umnožak brojnika razlomka i prirodnog broja, a u nazivniku nazivnik razlomka.  Umnožak dva razlomka je razlomak koji u brojniku ima umnožak brojnika a u nazivniku umnožak nazivnika razlomaka koji se množe
  • 7.
     Množenje sjedan  Komutativnost množenja  Asocijativnost množenja  Distributivnost množenja prema zbrajanju
  • 8.
     Distributivnost množenjaprema oduzimanju  Dva razlomka čiji je umnožak jednak 1 zovu se recipročni razlomci
  • 9.
     Dijeljenje razlomaka Količnik dvaju razlomaka jednak je umnošku djeljenika i recipročne vrijednosti djelitelja.  može se pisati u obliku dvojnog razlomka za koji vrijedi: