Разломак (одлатинске речи Fractus што значи
сломљено, разломљено) је однос једног целог
броја (бројиоца) према другом (имениоцу) који није
у њему садржан као сачинитељ.
Разломак — број 2 је бројилац, а 3 именилац.
„Прави“ разломак има бројилац мањи од имениоца: ,
иначе је „неправи“ нпр.; децимални разломци имају
као именитељ број 10, 100, 1000... (зависно од броја
децималних места): 0,5 би било .
Разломак се састоји из три дела: бројилац (1),
именилац (4) и разломачка црта.(/)
3.
Прави разломакје онај коме је бројилац мањи од
имениоца. Неправи разломак је онај коме је
бројилац већи од имениоца, а привидан разломак
је онај коме је бројилац дељив имениоцем. Сваки
неправи разломак може се написати у облику
мешовитог броја, односно помоћу природног
броја и разломка. То радимо тако што: на
пример, имамо разломак - њега ћемо написати у
облику мештовитог броја: 25 делимо бројем 4.
Број 4 се у 25 састоји 6 пута (4*6=24) и остаје
нам остатак 1. Број 6 означава 6 целих, а остатак
један колико узимамо. Овај мешовит број
изгледао би овако: 6 .
Види још[уреди]
6.
Množenje razlomaka
Umnožak razlomka i prirodnog broja u
brojniku ima umnožak brojnika razlomka i
prirodnog broja, a u nazivniku nazivnik
razlomka.
Umnožak dva razlomka je razlomak koji u
brojniku ima umnožak brojnika a u nazivniku
umnožak nazivnika razlomaka koji se množe
Distributivnost množenjaprema oduzimanju
Dva razlomka čiji je umnožak jednak 1 zovu
se recipročni razlomci
9.
Dijeljenje razlomaka
Količnik dvaju razlomaka jednak je umnošku
djeljenika i recipročne vrijednosti djelitelja.
može se pisati u obliku dvojnog razlomka za
koji vrijedi: