Priprema za čas srpskog jezika sa učenicima 5. razreda osnovne škole

1. Број часа:
Припрема за час
Датум:
109. 10. 3. 2017.
Школа: ОШ „ЋЕЛЕ КУЛА” НИШ
Предмет: Српски језик и књижевност
Разред: V
Наставник: Ђорђе Шуњеварић
Наставна тема: Језик
Наставна јединица: Прилошке одредбе
Тип часа: Обрада новог градива
Објекат наставног
рада (локација)
учионица
Задаци часа:
*Образовни:
 Мотивисање ученика за активан рад на часу.
 Обнављање ученичких знања о прилозима и прилошким
одредбама.
 Проширивање знања о зависним реченичним члановима.
 Проширивање знања о прилошким одредбама.
 Упознавање са прилошким одредбама за узрок и количину
(меру).
 Указивање на битне карактеристике прилошких одредаба на
конкретним примерима.
*Васпитни:
 Развијање љубави према матерњем језику.
 Неговање културе изражавања и писања у складу са нормом.
 Подстицање радозналости и интересовања ученика за
правилности у језику.
 Уочавање везе између граматичких садржаја и свакодневних
прилика.
 Неговање логичког и критичког мишљења ученика.
 Социјализовање ученика кроз групни облик рада.
 Развијање моћи запажања и упоређивања, анализе и
закључивања.
 Навикавање ученика на систематично прилажење проблему.
*Практични:
 Оспособљавање ученика за препознавање прилошких одредаба.
 Уочавање разлике између прилога као врсте речи и прилошких
одредаба као службе коју речи врше у реченици.
 Оспособљавање ученика за разликовање врста прилошких
одредаба.
 Оспособљавање ученика за уочавање прилошких одредаба које
се састоје од једне речи и оних које се састоје од скупова речи.
Наставне методе: дијалошка, монолошка, рад на тексту, игровна, драмска
Облици наставног
рада:
фронтални, индивидуални, рад у паровима, групни
Наставна средства: наставни листићи, табла, креда, пројектор, рачунар, сличице
Литература:
Литература за ученике:
1. Весна Ломпар, Граматика 5 (Српски језик за пети разред
основне школе), Клет, Београд, 2011.

2. 2
2. Јелена Срдић, Дар речи (Граматика за пети разред основне
школе), Логос, Београд, 2011.
Литература за наставнике:
1. Живојин С. Станојчић, Граматика српског књижевног језика,
Креативни центар, Београд, 2010.
Методичка литература:
2. Марина Јањић и Александар Новаковић, Наставно дизајнирање
часова српског језика, Филозофски факултет, Ниш, 2015.
3. Милија Николић, Методика натаве српског језика и
књижевности, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд,
2006.
4. Павле Илић, Српски језик и књижевност у наставној теорији и
пракси, Змај, Нови Сад, 2003.
Временска структура часа:
 уводни део часа: 6 минута;
 главни део часа: 30 минута;
 завршни део часа: 9 минута.
Ток и садржај часа
Уводни део часа
Наставник улази у учионицу, поздравља ученике
веселим гласом, а у рукама носи велику шарену кутију са
сликом Микија Мауса, што одмах изазива пажњу код
ученика, јер очекују занимљив час. Након обављања
административних дужности (уписивање часа и одсутних
ученика), наставник започиње разговор са ученицима и
мотивише их за рад.
Наставник: „Добар дан, децо! Данас ћемо кроз игру нешто ново научити. Ова кутија
припремила је многа изненађења. Надам се да волите изненађења.”
Ученици: „Да, наравно! Једва чекамо!”
Наставник: „Одлично! Онда да почнемо.”
Наставник полако отвара кутију, што ученици нетремице прате, а затим извлачи једну
мању кутију са замотаним плавим и црвеним папирићима и повезаним машницама.
Наставник: „Сада ће из ове кутијице сваки пар извући по један замотани
папирић и погледати шта је на њему написано.”

3. 3
Парови радознало извлаче плаве и црвене папириће из кутије и брзо отварају да
прочитају шта пише. Наставник саопштава ученицима шта је потребно урадити.
Наставник: „Погледајте питања која сте добили и размислите у пару шта ћете одговорити,
па напишите тај одговор на линији испод питања. После ће сваки пар прочитати своје питање
и дати одговор.”
Ученици одговарају на постављена питања и сваки пар гласно саопштава свој
одговор. Наставник похваљује парове, јер су тачно одговорили на питања, а затим дели све
ученике у две групе и уводи их у нову игру.
Наставник: „Тако је! Браво! Одлично сте се снашли са овим питањима. Следи једна
занимљива игра. Поделићете се у две групе на основу боје папирића који сте извукли. Они
који су извукли плаве папириће груписаће се у левом делу учионице, док ће они са црвеним
папирићима бити на десној страни.”
Која променљива врста речи означава неко
биће, предмет или појаву?
__ именице________________
Како се зове плоча на телефону или
телевизору на којој се приказују слике?
____ екран_________________
Који падеж најчешће означава место
вршења радње и обавезно се употребљава са
предлогом?
__ локатив_________________
Који реченични члан исказује радњу,
особину или стање и приписује их субјекту?
___предикат______________
Којим се зависним реченичним чланом
исказује трпилац радње?
__ објекатом_______________
Који је први степен поређења придева?
__ компаратив________________
Које је последње слово азбуке?
____ ш_____________
Који нелични глаголски облик (разликује
род и број) служи за грађење сложених
глаголских облика, а када стоји уз именицу
обавља службу атрибута?
____радни глаголски придев_____
Које је седмо слово азбуке?
____е__________
Која врста речи означава колико има онога
што значи именица уз коју стоји?
____бројеви______________
Која врста придева означава особину појма
уз који стоји?
___описни________________
Како се назива промена именских речи по
падежима?
___деклинација______________
Како називамо заједничко путовање с
научним или забавним циљем?
__екскурзија______________
Који падеж означава намену и управљеност,
правац?
___датив________________
Која непроменљива врста речи означава став
према нечему или неко наглашавање у
реченици?
________речце____________

4. 4
Ученици се размештају, а папириће носе са собом.
Наставник: „Издвојићете прва слова из својих одговора које сте записали на папирићима и
покушати да саставите реч од свих тих слова. Чим дођете до решења, рећи ћете свима наглас
реч коју сте добили.”
Ученици брзо долазе до тражених речи – ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ.
Наставник: „Тачно! Прилошке одредбе су тема данашњег часа.”
Наставник записује ВЕЛИКИМ словима наслов на табли. Ученици се враћају на своја
места и у својим свескама пишу наслов.
Наставник: „Ви већ много тога знате о прилошким одредбама, а на овом часу ћемо се
упознати са још неким врстима прилошких одредаба и научићемо како да их разликујемо од
прилога и правилно користимо у усменој и писаној комуникацији.”
Главни део часа
Наставник: „Замислите шта ми се јуче догодило и како сам нашао ову занимљиву кутију!”
Ученици су усредсређени на наставникову причу и пажљиво слушају, јер их је одмах
заинтересовала.
Наставник: „Јуче сам отишао у биоскоп да погледам филм који сам месецима очекивао. Мој
најбољи пријатељ Милан због болести није могао да пође са мном, иако смо се раније
договорили да идемо заједно. Планирао сам да пре филма журно одем код њега, па сам му у
оближњој продавници купио неколико лимунова. Тамо сам се много задржао због велике
гужве. ’После биоскопа ћу га обићи’, помислих ја. У току филма се на седишту поред мене
изненада појавио Мики Маус. Био сам одушевљен када сам га видео, јер сам у детињству
сатима гледао цртане филмове са његовим ликом. Полако сам га посматрао, а у једном
тренутку његове познате црне уши пале су на под. Од страха сам брзо напустио биоскоп и
отишао да посетим пријатеља. Трипут сам звонио, али ми нико није отворио врата. ’Заспао
је, па зато не отвара’, рекох у себи. Испред његових врата пронашао сам кутију.”
Наставник поново прилази кутији и извлачи листиће са интересантном причом коју
им је испричао. Затим их дели ученицима, који сада читају текст у себи. Текст обилује
примерима свих врста прилошких одредаба.
Наставник: „Сигуран сам да вам је ова моја прича била занимљива.”
Ученици: „Да, веома!”
Наставник: „Баш ми је драго. Онда ће вам и задатак бити подједнако занимљив. Подвуците
у тексту све прилошке одредбе које препознајете, а онда ћемо заједно проверити шта сте
урадили.”

5. 5
Док ученици траже прилошке одредбе у тексту, наставник укључује пројектор, а на
платну поред табле приказује се табела са пет
колона. Након неколико минута почиње
провера урађеног задатка.
Наставник: „Хајде да видимо које сте све
примере прилошких одредаба подвукли у овом
тексту.”
Ученик 1: „Ја сам подвукао прву реч јуче.”
Наставник: „Добро. Шта је јуче по врсти речи?”
Ученици: „Прилог!”
Наставник: „Тако је! Шта означава овај прилог?”
Ученик 1: „Означава време, јер га добијамо на питање Када? Ово је прилошка одредба за
време.”
Наставник: „Тачно! Који сте још пример подвукли?”
Ученик 2: „У биоскоп и то је прилошка одредба за место, јер одговара на питање Куда?”
Наставник: „Одлично!”
Ученик 3: „Али то није прилог по врсти речи, већ именица у акузативу са предлогом. Дакле,
прилошка одредба не мора да буде прилог.”
Наставник: „Управо тако! Као што већ знате, а и видели сте на основу првих примера из
текста, постоји више врста прилошких одредаба. Зато у својим свескама нацртајте табелу
коју видите, па ћемо је попунити свим прилошким одредбама које се јављају у тексту.”
Ученици цртају табелу у свескама, а наставник на табли записује кључне
информације до којих су ученици дошли (прилог; предлог + именица).
Јуче сам отишао у биоскоп да погледам филм који сам месецима очекивао. Мој
најбољи пријатељ Милан због болести није могао да пође са мном, иако смо се раније
договорили да идемо заједно. Планирао сам да пре филма журно одем код њега, па сам му у
оближњој продавници купио неколико лимунова. Тамо сам се много задржао због велике
гужве. „После биоскопа ћу га обићи”, помислих ја. У току филма се на седишту поред мене
изненада појавио Мики Маус. Био сам одушевљен када сам га видео, јер сам у детињству
сатима гледао цртане филмове са његовим ликом. Полако сам га посматрао, а у једном
тренутку његове познате црне уши пале су на под. Од страха сам брзо напустио биоскоп и
отишао да посетим пријатеља. Трипут сам звонио, али ми нико није отворио врата. „Заспао је,
па зато не отвара”, рекох у себи. Испред његових врата пронашао сам кутију.

6. 6
Наставник: „По чему се разликују ова два примера прилошких одредаба која смо издвојили,
осим што је другачија врста речи?”
Ученик 1: „Разликују се по томе што један означава време, а други место вршења радње која
је исказана предикатом отишао сам.”
Наставник: „Браво! Коју још врсту прилошких одредаба знате?”
Ученици: „Прилошку одредбу за начин, а добија се на питање Како?, на пример журно!”
Наставник: „Тако је! Прве три колоне ове табеле попунићемо прилошким одредбама за
време, место и начин. Хајде да издвојимо што више примера!”
Ученик 1: „Прилошке одредбе за време су јуче, раније, пре филма, после биоскопа, у
детињству.”
Наставник: „Тачно! Има ли их још?”
Ученик 2: „Време означавају и примери у току филма и у једном тренутку, али су овде
прилошке одредбе исказане скуповима речи.”
Наставник: „Одлично запажање! Издвојите сада остале прилошке одредбе из овог текста!”
Сви ученици су активни и без
проблема препознају и наводе
прилошке одредбе за време, место и
начин, попуњавајући колоне нацртане
табеле у својим свескама. Када издвоје
све примере ових врста прилошких
одредаба, они се исписују на платну
како би ученици могли да упореде са
оним што имају у свескама.
Наставник: „Можете ли сада да размислите о овом проблему: Која прилошка одредба се
јавља у следећој реченици – Милан није дошао због болести?”
Наставник записује реченицу на табли, док ученици размишљају.
Ученик 1: „Можда је прилошка одредба због болести.”
Наставник: „Јесте. На које питање се она добија у реченици?”
Ученик 1: „На питање Зашто? Онда вероватно ова прилошка одредба означава узрок због
кога Милан није дошао.”
Наставник: „Баш тако! Сигурно у тексту можете пронаћи још неколико примера ове
прилошке одредбе, па ћемо их уписати у четврту колону наше табеле.”

7. 7
Док ученици проналазе примере прилошке одредбе за узрок у тексту, наставник
црвеном кредом подвлачи на табли због болести и записује врсту ове прилошке одредбе.
Наставник: „Да чујемо које сте примере прилошке одредбе за узрок подвукли у тексту!”
Ученик 1: „Ја сам подвукао због болести, због велике гужве, од страха и зато. Сви ови
примери одговарају на питање Зашто? или Због чега? и исказани су или једном речју или
именицом са предлогом или скупом речи.”
Наставник: „Одлично! Хајде сада да се вратимо на почетак текста и потражимо још неку
врсту прилошких одредаба! Шта смо пропустили у првој реченици?”
Ученик 2: „Једино још реч месецима може бити прилошка одредба у тој реченици.”
Наставник: „У праву си! Шта означава та реч у првој реченици?”
Ученик 2: „Добија се на питање Колико?, па према томе сигурно означава неку меру.”
Наставник: „Тачно! У питању је прилошка одредба за меру или?”
Ученик 3: „Количину. Овде је прилошка одредба исказана именицом у инструменталу без
предлога.”
Наставник: „Браво! Сада подвуците и остале такве примере у причи, па да попунимо табелу
до краја.”
Ученици брзо уочавају
примере прилошке одредбе за
количину. Када наведу све
прилошке одредбе, примери
се приказују и на платну.
Наставник: „Да ли реченице могу функционисати и без прилошких одредаба?”
Ученик 1: „Могу, јер су прилошке одредбе зависни реченични чланови и не морају се увек
наћи у реченици.”
Наставник: „Тако је! Окрените сада листић са текстом и проширите у паровима дате
реченице користећи прилошке одредбе, па ћемо мало касније чути различита решења!”
Ученици у паровима проширују реченице на различите начине, а након неколико
минута поједини парови читају свима своја решења. Наставник их похваљује.

8. 8
Наставник: „Одлично сте урадили! Браво! Хајде да закључимо шта су прилошке одредбе!”
Ученик 1: „Прилошке одредбе су зависни реченични чланови којима се означавају време,
место, начин, узрок и количина вршења радње исказане предикатом.”
Ученик 2: „Добијају се на питања Када? (за време), Где? / Куда? (за место), Како? (за
начин), Зашто? / Због чега? (за узрок) и Колико? (за количину).”
Ученик 3: „Прилошка одредба може бити једна реч (прилог или именица) или скуп више
речи.”
Наставник: „Тако је! Браво! Тачно!”
Наставник уобличава једну дефиницију на основу свих одговора ученика и записује је
на табли, док ученици то пишу у својим свескама:
Прилошким одредбама, које су у реченици представљене једном речју или скупом речи,
означавамо време, место, начин, узрок или количину вршења радње исказане предикатом.
Завршни део часа
Наставник поново прилази кутији и извлачи из ње картице различите боје. Сваки
ученик добија по једну картицу, а затим наставник објашњава правила игре.
Наставник: „Сада ћемо се још мало играти захваљујући овој кутији која има много
изненађења. На картицама су реченице у којима је по једна прилошка одредба. Ваш задатак
је да препознате о којој се прилошкој одредби ради, јер ће сви ученици који имају реченице
са истом прилошком одредбом бити једна група. Тако ћете се поделити у пет група и свака
ће добити занимљив задатак. Најбољима следи награда.”
Наставник одређује на ком месту у учионци ће бити која група, а ученици лако
препознају прилошке одредбе у реченицама и групишу се.
Дате реченице проширите прилошким одредбама:
1. Киша пада. ________________________________________
2. Скинуо је капу. _____________________________________
3. Весна пије воду. ____________________________________
4. Трчао је ка кући. ____________________________________
5. Дошли су гости. ____________________________________

9. 9
Долазим за десет
минута.
Римљани су некада
владали великим
делом Европе.
Сутра се враћају
наши рођаци.
Завршио је задатак
после ње.
То се одавно
догодило.
Доселили су се
прошле године.
Ми стојимо на
високом брегу.
Напољу је веома
хладно.
Они су се тамо
упознали.
Марко је сео иза ње. Остави књигу овде!
Ставила је торбу
поред столице.
Провели смо се заиста
необично.
Данашњи дигитрони
брзо рачунају.
Они су се понашали
другачије.
Обукао се на брзину.
Она јој је весело
одговорила.
Нацртао је слику са
пуно труда.
Урадила је то из
пакости.
Направио је то из
досаде.
Петар зато није
одговорио.
Драгана је закаснила
због сестре.
Почетак утакмице
касни због кише.
Лука је скакао од
среће.
Путоваћемо дуго
аутобусом.
Много смо се
уморили.
Данима је читао ту
књигу.
Остаћемо десет дана.
Тамара је превише
учила.
Чекао сам шест сати
да дође.

10. 10
Наставник: „Одлично! У свакој групи има по шест ученика и сви из групе имате другачију
боју картице. Значи, добро сте се поделили.”
Ученици нестрпљиво очекују да сазнају који им је нови задатак.
Наставник: „Свака група ће се звати као прилошка одредба коју сте препознали у
реченицама. Добићете сличицу са Микијем Маусом и на основу ње осмислити неку
ситуацију (сцена са слике или сусрет са Микијем Маусом у окружењу приказаном на слици)
коју ћете касније одглумити пред одељењем, али тако да сваки ученик из групе има по једну
реплику са врстом прилошке одредбе из имена групе. Уколико је нека реплика питање, може
се употребити упитна реч на коју се добија та прилошка одредба.”
Наставник дели сличице групама и сви са одушевљењем припремају реплике које ће
изговорити. За то време наставник обилази групе и упућује их дајући им додатна објашњења.
Након неколико минута ученици представљају оно што су припремили.
Наставник: „Браво! Сви сте били одлични! За домаћи задатак имате да наставите причу коју
сам вам данас испричао користећи што више прилошких одредаба.”
Наставник још једном прилази кутији и извлачи кесу чоколадних
бомбона, које дели ученицима, пошто су сви успешно урадили задатак. Сви
су срећни, јер је час одлично протекао и био веома занимљив.

11. 11
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
ПРИЛОЗИ
10. 3. 2017.
ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ
прилог
(предлог +) именица исказивање у реченици
скуп речи
Милан није дошао због болести. – прилошка одредба за УЗРОК
Месецима сам очекивао филм. – прилошка одредба за КОЛИЧИНУ
Прилошким одредбама, које су у реченици представљене једном речју или
скупом речи, означавамо време, место, начин, узрок или количину вршења радње
исказане предикатом.
Која променљива врста речи означава неко
биће, предмет или појаву?
__ именице________________
Како се зове плоча на телефону или
телевизору на којој се приказују слике?
____ екран_________________
Који падеж најчешће означава место
вршења радње и обавезно се употребљава са
предлогом?
__ локатив_________________
Који реченични члан исказује радњу,
особину или стање и приписује их субјекту?
___предикат______________
Којим се зависним реченичним чланом
исказује трпилац радње?
__ објекатом_______________
Који је први степен поређења придева?
__ компаратив________________Које је последње слово азбуке?
____ ш_____________Који нелични глаголски облик (разликује
род и број) служи за грађење сложених
глаголских облика, а када стоји уз именицу
обавља службу атрибута?
____радни глаголски придев_____
Које је седмо слово азбуке?
____е__________Која врста речи означава колико има онога
што значи именица уз коју стоји?
____бројеви______________
Која врста придева означава особину појма
уз који стоји?
___описни________________
Како се назива промена именских речи по
падежима?
___деклинација______________
Како називамо заједничко путовање с
научним или забавним циљем?
__екскурзија______________
Који падеж означава намену и управљеност,
правац?
___датив________________
Која непроменљива врста речи означава став
према нечему или неко наглашавање у
реченици?
________речце____________

12. 12
Јуче сам отишао у биоскоп да погледам филм који сам месецима очекивао. Мој
најбољи пријатељ Милан због болести није могао да пође са мном, иако смо се раније
договорили да идемо заједно. Планирао сам да пре филма журно одем код њега, па сам му у
оближњој продавници купио неколико лимунова. Тамо сам се много задржао због велике
гужве. „После биоскопа ћу га обићи”, помислих ја. У току филма се на седишту поред мене
изненада појавио Мики Маус. Био сам одушевљен када сам га видео, јер сам у детињству
сатима гледао цртане филмове са његовим ликом. Полако сам га посматрао, а у једном
тренутку његове познате црне уши пале су на под. Од страха сам брзо напустио биоскоп и
отишао да посетим пријатеља. Трипут сам звонио, али ми нико није отворио врата. „Заспао је,
па зато не отвара”, рекох у себи. Испред његових врата пронашао сам кутију.
Дате реченице проширите прилошким одредбама:
1. Киша пада. ________________________________________
2. Скинуо је капу. _____________________________________
3. Весна пије воду. ____________________________________
4. Трчао је ка кући. ____________________________________
5. Дошли су гости. ____________________________________
Долазим за десет
минута.
Римљани су некада
владали великим
делом Европе.
Сутра се враћају
наши рођаци.
Завршио је задатак
после ње.
То се одавно
догодило.
Доселили су се
прошле године.
Ми стојимо на
високом брегу.
Напољу је веома
хладно.
Они су се тамо
упознали.
Марко је сео иза ње.
Остави књигу овде!Ставила је торбу
поред столице.
Провели смо се заиста
необично.
Данашњи дигитрони
брзо рачунају.
Они су се понашали
другачије.Обукао се на брзину.Она јој је весело
одговорила.
Нацртао је слику са
пуно труда.
Урадила је то из
пакости.
Направио је то из
досаде.
Петар зато није
одговорио.
Драгана је закаснила
због сестре.
Почетак утакмице
касни због кише.
Лука је скакао од
среће.
Путоваћемо дуго
аутобусом.
Много смо се
уморили.
Данима је читао ту
књигу.Остаћемо десет дана.
Данас сам превише
учио.
Чекао сам шест сати
да дође.

13. 13