Sophie Germain
•Download as PPTX, PDF•
0 likes•149 views
Rad učenice odeljenja 7/1 za eTwinning projekat FFM3
More Related Content
More from Mirjana Kokerić
More from Mirjana Kokerić (20)
Sophie Germain
- 1. SOPHIE GERMAIN Sandra Zdravković VII/1
- 2. Uvod • Sophie Germain ili Marija-Sofija Žerman rodjena je 1 aprila 1776 godine a preminula je 27 juna 1831,u Parizu(Francuska).Bila je francuski matematičar,muzičar i filozof.Imala je dve sestre,mladju-Anželk i stariju- Mariju.Uprkos predrasudama u društvu toga doba i protivljenju svojih roditelja,izabrala je nauku kao životnu saputnicu.Njen otac je 1789. bio izabran kao predstavnik buržoazije u Skupštini staleža,pa je Sofija još u ranoj mladosti prisustvovala mnogim diskusijama svog oca sa njegovim prijateljima o politici i filozofiji.Nakon toga on postaje direktor banke,pa je porodica bila dovoljno imućna da održava Žermanovu do kraja života.Obrazovanje je stekla čitajući knjige iz očeve biblioteke.Kao jedan od pionira elastične teorije,osvojila je nagradu Pariskog univerzitet nauke za esej na ovu temu.Zbog predrasuda o ženama,tih godina,nije bila u mogućnosti da izgradi svoju karijeru u oblasti matematike ali joj je posvtila ceo svoj život.U znak priznanja za njen doprinos u unapredjenju matematike,kao nauke,dodeljena joj je počasna diploma Univerziteta u Gotingenu,inače 6 godina nakon njene smrti.Takodje se jedna ženska škola i jedna ulica zovu njenim imenom.
- 3. Uvod u matematiku • Kada je Žermanova imala 13 godina,pad Bastilje i revolucionarna atmosfera grada prisilili su je da ostane u kući.Kao zabavu,koristila je očevu biblioteku.Tu je pronašla Montuklaovu „Istoriju matematike“,a zaintrigirala ju je njegova priča o Arhimedovoj smrti.Žermenova je shvatila da kada je geometrija,koja se u to vreme odnosila na sve što pripada čistoj matematici,mogla toliko da fascinira Arhimeda,onda je to predmet vredan proučavanja.Zato je pročitala svaku knjigu o matematici koju je mogla da pronadje u očevoj biblioteci,čak je sama naučila latinski i grčki,kako bi mogla da pročita dela Isaka Njutna i Leonarda Ojlera.Takodje je uživala u knjigama „Rasprava oko Aritmetike“ Bezna i „Izučavanje diferencijala“.I sam Kuzin ju je jednom prilikom ohrabrio da nastavi sa svojim studijama.Sofijini roditelji nisu podržavali njeno oduševljenje matematikom,koja se tada smatrala neprikladnom za ženu.Pred spavanje bi joj oduzimali toplu odeću i gasili vatru u sobi,kako bi pokušali da je spreče da nastavi sa svojim obrazovanjem.Medjutim,ona je uzimala sveće,umotavala se jorganom i radila matematiku.Nakon nekog vremena shvatili su da je njihova ćerka ozbiljna te su popustili.Njena majka ju je podržavala u tajnosti.Godine 1774. kada je Žermanova imala 18 godina,otvorila se Politehnička škola.Kao ženi,njoj nije bilo dozvoljeno da prisustvuje predavanjima,ali je novi sistem obrazovanja omogućio da „beleške sa predavanja budu dostupne svima koji su tražili“Nov metod je zahtevao od studenata da pismeno podnose svoja zapažanja.Sofija je svoje radove slala Lagranžu,predstavljajući se kao muško,zbog straha jer je žena.On je bio oduševljen tom inteligencijom te je zahtevao da se sastanu.Ona je bila primorana da prizna ko je zapravo,što Lagranžu ipak nije smetalo.Postao je njen mentor i moralno je podržavao.
- 5. Rani rad na teoriji brojeva • Žermenova se zainteresovala ya teoriju brojeva 1798. godine kada je Ležandr objavio „Esej o teoriji „ .Nakon proučavanja rada,započela je prepisku s njim o teoriji brojeva,a kasnije i o elastici. Ležandr je objavio deo Žermenovog rada u „Dodatku", njegovom drugom izdanju „Teorija brojeva", gde je naziva „veoma kreativnom„ . Zainteresovanost Žermenove za oblast teorije brojeva obnovljena je kada je pročitala monumentalan rad Gausa „Naučna rasprava o aritmetici„ . Nakon 3 godne rada na vežbama i nekoliko pokušaja na dokazima teorija,pisala je, opet pod pseudonimom gospodina Le Blanka,samom autoru,koji je bio godinu dana mladji od nje.Prvo pismo,od 21. novembra 1804. , diskutovalo је о Gausovoj„Naučnoj raspravi" i predstavilo Žermenin rad na Fermaovoj poslednjoj teoremi.U tom pismu, Žermanova tvrdi da je dokazala teoremu za n=p-1, gde je p prost broj oblika p=8k+7 Ipak, njen dokaz nije sadržao pretpostavku i Gaus u svom odgovoru nije ni komentarisao dokaz Žermenove.
- 6. Rani rad na teoriji brojeva • Oko 1807. (ne zna se tačan podatak) Francuzi su okupirali nemački grad Braunšvajg ,gde je Gaus živeo. Žermenova je pomislila da bi i on mogao doživeti istu sudbinu kao Arhimed, pa je pisala porodičnom prijatelju generalu francuske armije Pernetiju sa molbom da obezbedi Gausovu sigurnost.Tri meseca nakon ovog dogadjaja, Sofija je Gausu otkrila svoj pravi identitet. On je odgovorio: „Kako da opišem svoje zaprepašćenje i divljenje sada kada sam otkrio da se uvaženi dopisnik gospodin le Blank pretvorio u neverovatnu osobu...Kada znaš,zbog svog pola,običaja i predrasuda nailazi na beskrajno više prepreka od muškaraca u upoznavanju zamršenih problema teorije brojeva, ipak ruši sve okove i prodire do onog najiskrenijeg,onda ona,nesumnjivo ima najveću plemenitu hrabrost,izuzetan talenat i superiornu genijalnost.“Gausovo pismo Olbersu pokazuje da su njegove pohvale Žermenove bile iskrene. U istom pismu Gausu iz 1807. godine,Žermenova postavlja teoremu:ako je xn + yn je u obliku h2 + nf2, onda je x+yu istom obliku. Gausov odgovor pokazuje neodrživost teoreme primerom : 1511 + 811 može da se napiše kao h2 + 11f2, ali 15 +8 ne može. Iako je Gaus imao visoko mišljenje о Žermenovoj, njegovi odgovori na njena pisma su često kasnili i on nikada nije pregledao njen rad.Vremenon,njegov interes za teoriju brojeva je opao, pa su 1809.prekinuli prepisku.Uprkos velikom prijateljstvu,Gaus i Žermenova se nikada nisu sreli.
- 8. Rad na elastici • Kada je prepiska sa Gausom prestala,ona se zainteresovala za takmičenje koje je organizovala Pariska akademija nauke u vezi sa eksperimentom Ernsta Hladnija sa vibrirajućim metalnim pločama.Cilj takmičenja,kako je Akademija navela, bio je da se da matematička teorija o vibraciji elastične površi i uporedi sa eksperimentalnim dokazima.Lagranžov komentar da bi rešenje zahtevalo pronalazak nove grane matematičke analize odvratilo je sve takmičare osim dvoje,Poasona i Žermenove.Tada je Poason izabran za Akademiju,pa je postao sudija a ne takmičar,te je Sofija postala jedina konkurencija.1809. godine ona započinje svoj rad.Isti je predat u jesen 1811. i nije osvojio nagradu.Takmičenje je produženo na još dve godine i Žermenova je odlučila da ponovo pokuša da osvoji nagradu.Kako joj ni ovog puta nije uspelo pokušala je i 3. put.Ona je predala svoj 3. rad ,,Istraživanje teorije elastičnih površina“,pod svojim imenom.Tako je 8 januara 1816. godine postala prva žena koja je dobila nagradu od Pariskog univerziteta nauke.Ipak Akademija nije bila zadovoljna u potpunosti.1821. i 1831. ona je objavila svoje radove.
- 10. Obnovljen interes za teoriju brojeva • Najbolji rad Žermenove bio je u oblasti teorije brojeva!Godine 1815. nakon takmičenja u elastičnosti,Akademija je ponudila nagradu za dokaz Fermaove poslednje teoreme.To je ponovo probudilo zainteresovanost za ovu oblast i ona se ponovo obratila Gausu,nakon 10 godina od poslednjeg pisma.U ovom pismu rekla je da je u stvari sve vreme bila zainteresovana za teoriju brojeva.Pitala ga je da li je njen dokaz vredan daljeg proučavanja ali on joj nikada nije odgovorio.Žermenova je predložila nešto što se danas naziva „Teorema Sofije Žermen“.Dikson je kasnije koristio Žermeninu teoremu da dokaže Fermaovu poslednju teoremu za neparne proste brojeve manje od 1700.Medjutim njen metod na kraju nije radio.
- 11. Pjer de Ferma Dickson
- 12. Filozofski rad Kao dodatak matematici,Hermenova je izučavala i filozofiju i psihologiju.Njenu filozofiju je pohvalio Kont.Dva njena filozofska rada „Razne misli“ i „Opšta razmatranja o stanju nauke i pisma,u različitim periodima njihove kulture“,su objavljene posthumno,delimično zahvaljujući naporima njenog rodjaka Lerbeta,koji je sakupio njene filozofske rukopise i objavio ih.“Razne misli“ su istorijski pregled nauke i matematike sa Sofijinim komentarima.U “Opštim razmatranjima“,radu kojem se divio Kont,Sofija tvrdi da nema razlike izmedju nauke i humanosti.
- 13. Poslednje godine • 1829. godine je Sofija saznala da ima rak dojke.Medjutim,bez obzira na bol,nastavila je sa radom.Godine 1831. u Krelu je objavljen njen rukopis o zakrivljenosti elastičnih površi i „Beleška o pronalaženju y i z u jednoj jednačini.A Marija Grej(Marz Gray) zapisala je da je Žermenova doprinela otkriću zakona ravnoteže i kretanja elastičnih čvrstih tela.Sofija se nikada nije udavala.Umrla je u ulici Savoj,1831. u svojoj kući,u 55. godini života.Medjutim,uprkos svim njenim intelektualnim dostignućima,na njenoj umrlici ne piše matematičarka već vlasnik imanja.Ali bilo je i onih koji su zaista cenili njen rad!Gaus je nakon što joj je dodeljena jedna nagrada(6 godina nakon njene smrti) rekao da je ona dokazala svetu da čak i žena može da ostvari nešto vredno u najkomplikovanijim i apstraktnim naukama i da je iz tog razloga zaslužila počasnu titulu!Na stogodišnjicu njene smrti jedna ulica i ženska škola dobile su naziv po njoj,a spomen ploča je postavljena na kuću u u kojoj je umrla.