1. PROFESOR: Đurđa Kerkez
ASISTENT: Dunja Rađenović
STUDENT: Kovač Jovana

2. 1.NAFTA
 Sirova nafta je smeša različitih ugljovodonika, pretežno parafinskih iz homolognog niza
alkana, odnosno viših članova tog niza, zatim naftenskih ugljovodonika- cikloalkana,
aromatičnih ugljovodonika i drugih organskih jedinjenja. Nafta nastaje od belančevina ,
ugljenih hidrata i masti i od ostataka niskorazvijenih biljnih i životinjskih planktona i
bakterija koje su živele u vodi.

3. 2. NASTANAK NAFTE
 Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci i različitih
sitnih žiotinjskih i biljnih morskih organizama- planktona.
 U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je zbog delovanja anaerobnih bakterija, razaranje
belančevina i drugih lako raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane
supstance gomilale su se onda u obliku mulja. Pod pritiskom zemljanih slojeva, i kod
nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre u prabitumen, a onda u naftu.
 Takođe postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih i nedovoljno poznatih dubina. Nafta
može da se nađe u vulkanskim područjima i u pukotinama litosfere na dnu Indijskog
okeana.

4. 3. SASTAV NAFTE
 Nafta je smeša velikog broja ugljovodonika (od 95-98%), a ostatak su uglavnom
kiseonična, sumporna i azotna jedinjenja.
 Ugljovodonici u nafti mogu biti pretežno parafinski ili aciklični. Parafinski ugljovodonici
mogu biti normalnog ili račvastog niza. U nekim naftama veći je sadržaj aromatičnih
ugljovodonika s jednim ili više prstenova. Nezasićenih ugljovodonika, olefina, ima samo
ponekad i to vrlo malo.
 U hemijskom sastavu dominiraju ugljenik i vodonik, dok kiseonika, sumpora i azota ima u
relativno manjim količinama.
 To je gusta tečnost, tamne boje i neprijatnog mirisa.
 Pratilac nafte u njenim nalazištima je zemni gas.

5. 5. DOBIJANJE NAFTE
 Nafta izbija na mnogim mestima sama
iz zemlje. Ovakva prirodna vrela nisu
nimalo važna za proizvodnju nafte.
Velike količine nafte dobijaju se danas u
svetu iz dubljih slojeva zemlje
izlivanjem (eruptiranjem) iz bušotina na
principu arteških bunara. Kada se
bušenjem dospe do mesta gde se nalazi
nafta, ona pod pritiskom gasova izbija na
površinu. Ukoliko je pritisak gasova
nedovoljan, nafta se crpi pumpama i
sistemom cevi (naftovodom) odvodi do
mesta prerade (rafinerije). U nekim
nalazištima nalazi se samo prirodni gas,
uz neznatne količine nafte (suvo
nalazište), dok se u takozvanim vlažnim
nalazištima zemni gas nalazi iznad
nafte..

6.  Eksplotacija i celokupan proces prerade nafte obuhvata sledeće faze:
1. Geološka i geofizička istraživanja (uslovi za eksplotaciju, sastav stena, procena o dubini i
kvalitetu nalazišta i sl.).
2. Prethodno- istražno bušenje (čišćenje terena, bušenje manjih, plićih bušotina).
3. Eksplotaciono (glavno) bušenje (podrazumeva nekoliko sistema za napajanje energijom,
sistem obloga, sistem pumpi, rotaciona oprema).
4. Dobijanje nafte iz bušotine-može biti:
primarno (eruptivno) nalazište
sekundarno-upumpavanje vode ili vodene pare produžava se eruptivno dejstvo
tercijalno-ubacivanjem hemikalija ili pregrejane pare smanjuje se viskozitet nafte čime se
olakšava eksploatacija.
5. Grubo čišćenje i obrada za transport.

7. 6. PRERADA NAFTE
Nafta se prerađuje u rafinerijama. Prerada nafte se sastoji iz 3 faze:
 primarna prerada
 sekundarna prerada
 dorada
1. Preradom 80% odlazi na goriva, a 20% na masti, ulja, petrol, koks.
2. Sekundarna prerada ima dva postupka i cilj je da se ovom preradom dobiju ugljovodonici
kojih nema, kako bi se poboljšao kvalitet:
– Krekovanje, proces cepanja viših ugljovodonika na povišenoj temperaturi i pritisku uz
katalizatore.
– Reforming proces, dobijaju se benzini većeg oktanskog broja.
3. Dorada, služi da se proizvodima iz primarne i sekundarne prerade dodaju aditivi
(antikorozivne, antidetonatorske, antioksidacione supstance i organske boje).

8. Osnovna operacija u preradi nafte je frakciona destilacija. Glavne frakcije koje se
dobijaju destilacijom nafte jesu:
 Benzin (50-200 °C), koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač;
 Petroleum- “gas” (150-250 °C) , koji je nekada upotrebljian isključivo za osetljenje, a danas
se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i traktore;
 Gasno (dizel) ulje (180-360 °C) , koje služi kao gorivo za dizelmotore, za čišćenje mašina, za
loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo;
 Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 °C), koja se upotrebljavaju za podmazivanja i za
loženje (mazut);
 Asfaltni ostatak (bitumen), koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfalta-bitumena ili
kao gorivo;

9. Aparatura za određianje toka destilacije benzina i petroleuma

10. 7. UTICAJ NAFTE NA ŽIOTNU SREDINU
 Uticaj nafte na životnu sredinu se često opisuje kao negativan, zbog toga što je
nafta toksična za skoro sve oblike života kao i zbog toga što može uticati na klimatske
promene. Nafta se prožima kroz praktično sve aspekte današnjeg života, naročito kada je u
pitanju transport i grejanje domova i drugih objekata.
 Klimatske promene:
Sagorevanje velikih količina nafte dovodi do stvaranja velikih količina ugljen
dioksida koji zadržava toplotu u našoj atmosferi. Takodje, neka organska jedinjenja, kao
što je na primer metan koji se oslobađa prilikom bušenja nafte, zadržava toplotu puno
efikasnije od ugljen dioksida. Čađ sprečava sunce da dopre do zemlje, što može dovesti do
hlađenja zemljine atmosfere.

11.  Kisele kiše:
Visoke temperature koje se stvore
prilikom procesa sagorevanja nafte
dovode do oksidacije azota koji se
nalazi u vazduhu u blizini pri čemu se
stvara azotsuboksid, koji se zajedno
sa sumpordioksidom iz sumpora iz
nafte, meša sa vodom u atmosferi i
dovodi do kiselih kiša. Kisele kiše
obično su kobne za drveće, jezera i
život u njima. Kisele kiše dovode do
ubrzane korozije mašinerije i dovode
do postepenog propadanja arheoloških
nalazišta
 Izduvni gasovi:
Kada nafta ili naftni derivati
sagorevaju, proces sagorevanje nije
kompletan. To znači da se pri tom
procesu, osim vode i ugljen dioksida,
stvaraju dodatna jedinjenja koja su
toksična. Primeri ovih jedinjenja su
ugljen monoksid i metanol. Osim
toga, čestice čađi zagađuju pluća ljudi
i životinja i dovode do srčanih
problema ili čak smrti jer je
čađ kancerogen.

12.  Naftne mrlje:
Naftne mrlje predstavljaju još jedan oblik zagađenja životne sredine i one nastaju kada
se nafta prolije u životnu sredinu, naročito u vodenu površinu. Termin naftne mrlje se
najčešće koristi u slučaju kada se nafta prolije u okean ili priobalne vode, međutim mrlje
se mogu pojaviti i na kopnu. Najčešće su posledica izlivanja sirove nafte iz tankera,
naftnih platformi i bušotina. Naftnim mrljama se takođe smatraju i mrlje od rafinisanih
naftnih proizvoda i njihovi nusproizvodi, mrlje od teških goriva koje koriste veliki brodovi
ili mrlje od bilo kakvih otpadnih ulja. Prolivena nafta prodire do kože ptica i sisara, čime
ograničava njihovu sposobnost da se zaštite od različitih promena temperature i umanjuje
njihovu sposobnost da plutaju na vodi. Čišćenje i oporavak od naftnih mrlja je težak
proces i zavisi od mnogo faktora. Neki od tih faktora su vrsta prolivene nafte, temperatura
vode (koja utiče na isparavanje i biodegradaciju), i tip obale i plaže. Proces čišćenja može
da potraje nedeljama, mesecima ili čak godinama.

13. 8. METODE ČIŠĆENJA NAFTE
 Postoje 4 glavne metode za čišćenje:
1. Ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem;
2. Ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje;
3. Koristiti disperzante za razlaganje nafte i ubrzavanje prirodne biorazgradnje;
4. Ubacivanje bioloških supstanci u naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje;
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnje, jer se nafta, kao i druge prirodne materije,
razgrađuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa. Zbog dokazane
efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za uklanjanje naftnih
polutanata unetih na obalu. Nažalost, mnoge naftne kompanije ne rade ovakve metode jer
su skuplje. Problem zagađenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Neželjeni incidenti koji donose
ogromne štete okolini događaju se prilikom vađenja, transporta, obrade
i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva zagadjenja mogu
imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za naftna preduzeća

14. 9. ZAKLJUČAK
 Nafta i naftna postrojenja su sve veći izvor zagađenja u celom svetu. Dovode do
uništavanja svih vidova ekosistema. Predstavljaju opasnost po život kako za biljke i
životinje tako i za ljude. Mogu dovesti do ekološke katastrofe prilikom vadjenja,
transporta, obrade i korišćenja nafte, bilo da se radi o nastalom otpadu ili slučajnim
havarijama. Dovode do hroničnog oboljenja ptica a samim tim i njihovog izumiranja, dok
godišnje na tone riba ugine zbog izlivanja nafte. Ljudi još nemaju potpunu svesnost koliko
je nafta štetna za ceo svet, a naročito za vodeni ekosistem. To bi se moglo promeniti kada
bi počeli više da koriste čistije vidove energije kao što su zemni gas i biodizel.

15. Literatura
https://sr.wikipedia.org/sr/Uticaj_naftne_industrije_na_%C5%BEivotnu_sredinu
https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://beleske.com/prerada-nafte-i-njeni-proizvodi/
Dr Božo Dalmacija, Praktikum iz hemijske tehnolohije, Prirodno-matematički falultet institut za
hemiju, Novi Sad, 1995