Обнавља се градиво од стварања Прве српске државе до Првог светског рата уз помоћ презентације ученици одговарају на питања а проверава се на слајду.
Рад на новом садржају Обнављају се околности које су довеле до Првог светског рата (балкански ратови, краљ Петар Први Карађорђевић, Аустроугарска на Балкану, Сарајевски атентат). Показују се фотографије краља Петра и Гаврила Принципа
Нападом на Србију почиње највећи рат до тада, светски рат – Велики рат. Свет се поделио. На основу илустрације шаховске табле (Уџбеник, стр. 63), ученици читају називе чланица Централних сила и Атанте. (Следећа излагања пропратити показивањем на карти.) Већ у августу 1914. Аустроугарска напада Србију из правца Дрине и долази до велике битке на планини Цер. Слабије наоружана и малобројнија српска војска је под вођством Степе Степановића потукла аустроугарску војску. Поводом ове херојске победе, српски композитор Станислав Бинички компоновао је патриотску песму, корачницу „Марш на Дрину“ (пустити песму или је погледати: Марш на Дрину https://www.youtube.com/watch?v=Z-s1gpeUgiY).
Остало је забележено да су аустроугарски војници, бежећи, тражили Дрин. Велика победа српске војске остварена је и у бици на Колубари крајем 1914. године. Наступио је миран период до октобра 1915. када почиње велики напад непријатеља. Аустроугарској се придружују Немачка и Бугарска. Њихов план је био да се српска војска опколи са три стране и уништи. Српска војска је око два месеца пружала отпор, затим је била принуђена да се повуче заједно са својим народом. Војска, на челу са краљем Петром, повлачила се током сурове зиме преко Црне Горе и Албаније до Јадранског мора. Чита се сведочење мајора Гавриловића (читанка, стр149)
Преживеле српске војнике и преживело становништво савезници су пребацили на острво Крф. Због недостатка места за сахрану, многе умрле су бацали у Јонско море око острвцета Видо, због чега је део овог мора назван Плава гробница (Може се прочитати одломак песме „Плава гробница“ Милутина Бојића).
ПЛАВА ГРОБНИЦА
Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне!
Газите тихим ходом!
Опело гордо држим у доба језе ноћне
Над овом светом водом.
Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата
И на мртве алге тресетница пада,
Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,
Прометеји наде, апостоли јада.
Када су се српски војници опоравили, придружили су се савезницима у борби за ослобођење Србије. Непријатељ је трпео поразе. Београд је ослобођен 1. новембра 1918. Немачка је капитулирала 11. новембра, чиме је завршен I светски рат. Створена је нова држава – Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, која 1929. мења назив у Краљевина Југославија. Анализира се историјска карта и изглед грба Краљевине СХС (Уџбеник, стр. 65).
3. Повод за напад био је атентат на
престолонаследника Фердинанда у Сарајеву
крајем јуна 1914. године.
Србија је нападнута. У рат су ушле Црна
Гора, Русија, Француска и Енглеска.
4.
5. Церска битка је вођена од 12. до 24. августа
1914. године. То је прва српска битка у
Првом светском рату.
Српска војска је под командом Степе
Степановића потукла непријатеља.
Аустроугари су поражени и приморани да
се врате преко Дрине. Том приликом
ослобођен је град Шабац.
6. Аустро-Угарска је напала Србију преко
Дрине. После два месеца Српска војска се
због недостатка муниције повукла у долину
реке Колубаре. Ту је почела најзначајнија
битка Првог светског рата – Колубарска
битка- трајала од средине новембра до
средине децембра 1914. године.
7. Децембра 1914. године Прва армија, под
командом Живојина Мишића, пробила је
фронт на Колубари и Сувобору- поразила
непријатеља.
Десетак дана после пробоја фронта, Србија је
поново била слободна.
8. Аустро-Угарска, Немачка, Бугарска –напад
на Србију – бомбардован Београд.
Српска војска окружена са три стране била је
присиљена на повлачење преко Црне Горе и
Албаније.
Војска се повлачила заједно са народом и
краљем Петром I
9. Јануара 1916. год. Мојковачка битка
Црногорска војска зауставила напредовање
Аустро-Угарских трупа и тако помогла
српској војсци да се повуче према Албанији.
Црногорску војску је предводио генерал
Јанко Вукотић. Српска војска преласком
преко Албаније због зиме, мраза, глади и
тифуса изгубила је много народа и војске-око
10 000. Изнурене српске војнике прихватили
су савезнички бродови.
