Predavač prof. dr Dragan Gajić
Predavanje održano 5. oktobra 2019 povodom obeležavanja Setske nedelje svemira, u okviru projekta "Apolo na mreži" koji realizuje AD Alfa uz podršku Centra za promociju nauke.
Predavač prof. dr Dragan Gajić
Predavanje održano 5. oktobra 2019 povodom obeležavanja Setske nedelje svemira, u okviru projekta "Apolo na mreži" koji realizuje AD Alfa uz podršku Centra za promociju nauke.
3. Za Lorencu, s ljubavlju.
GDT
Mojim omiljenim čudovištima.
ČH
4. Izvodi iz dnevnika Efraima Gudvedera
Petak, 26. novembar
Svetu je bilo potrebno svega šezdeset dana da propadne. Nas troje smo
odgovorni za to - zbog naših propusta, naše arogancije...
Dok je vest o krizi stigla do Kongresa, dok je bila analizirana, dok je donet
zakon, dok je izglasan veto, već smo bili izgubljeni. Noč je pripadala njima.
Čeznuli smo za svetlošću dana kada nam više nije pripadala...
Sve se to desilo pukih par dana nakon što je naš „neoborivi video-dokaz“
stigao do sveta - njegova istina se ugušila u hiljadama omalovažavajućih snimaka
koji ga opovrgavaju ili parodiraju. Jutjubovali su nas do besmisla.
Pretvorilo se to u štos koji se prepričava u večernjem programu,
pametnjakovići smo mi, ha-ha-ha - sve dok mrak nije pao na nas, te smo morali da
okrenemo lice ka neizmernoj, hladnoj praznini.
Prva faza reakcije javnosti na epidemiju uvek je Poricanje.
Druga, Pripisivanje krivice.
Svi dežurni krivci izvučeni su na sunce kao distrakcija: ekonomske tegobe,
socijalni nemiri, rasni sukobi, teroristička pretnja.
Na kraju se ispostavilo da smo to mi sami. Svi mi. Dozvolili smo da se desi
zato što nismo bili u stanju da poverujemo da se dešava. Suviše smo pametni.
Suviše napredni. Suviše snažni.
Sada je mrak potpun.
Više nema datih, apsolutnih vrednosti - naše postojanje nema korena. Osnovna
načela ljudske biologije prerađena su. Ne na osnovu DNK koda, već uz pomoć
virusa i krvi.
Paraziti i demoni su svuda. Naša budućnost više ne bitiše u prirodnom
organskom truljenju smrti već u složenoj, dijaboličnoj transmutaciji. Pustošenje.
Preobražaj.
Oduzeli su nam susede, prijatelje, porodice. Nose njihova lica, lica koja
poznajemo, lica naših dragih.
Izbačeni smo iz svojih domova. Izgnani iz svojih kraljevstava lutamo
pustarama u potrazi za čudom. Preživeli su krvavi, slomljeni, poraženi.
Ali, nismo preobraženi. Nismo Oni.
Još ne.
Ovo nije beleška niti hronika, već jadikovka, poezija fosila, uspomena na kraj
ere civilizacije.
Dinosaurusi su za sobom ostavili tek pokoji trag. Nekoliko kostiju očuvanih u
ćilibaru, sadržaj svojih stomaka, otpad.
Nadam se da ćemo mi za sobom ostaviti nešto više.
6. Zalagaonica „Starosedelac i rariteti”
Istočna 118. ulica, Španski Harlem
Četvrtak, 4. novembar
Ogledala su donosioci loših vesti, pomislio je Abraham Setrakijan dok je
stajao pod zelenkastom fluorescentnom zidnom lampom i zurio u ogledalo u
kupatilu. Starac koji pilji u još starije staklo. Ivice su potamnele od starosti, fleke
su se primicale centru. Njegovom odrazu. Njemu.
Uskoro ćeš umreti.
Srebrom premazano staklo to mu je pokazalo. Mnogo puta se nalazio u blizini
smrti, ili nečeg goreg; ali sada je drugačije. Opazio je tu neminovnost u svom
odrazu. Ipak, Setrakijan je pronalazio utehu u istini koju pružaju stara ogledala.
Iskrena su i čista. Ovo je veličanstven primerak s početka veka, prilično je teško.
Okačeno je na zid žičanim gajtanom, nakošeno u odnosu na stare pločice. U stanu je
bilo nekih osamdeset ogledala premazanih srebrom; neka su visila na zidovima,
druga su stajala na podu naslonjena na police sa knjigama. Kompulzivno ih je
sakupljao. Kao što ljudi koji koračaju kroz pustinju znaju kolika je vrednost vode,
Setrakijan nije propuštao priliku da kupi srebrno ogledalo - posebno ako je malo i
lako prenosno.
Više od svega, oslanjao se na njihovu drevnu osobinu.
Nasuprot popularnom mitu, vampiri imaju odraz. Na modernim ogledalima
koja se danas masovno proizvode izgledaju isto kao i kada ih gledate direktno.
Međutim, na ogledalima koja su premazana srebrom, odraz im je iskrivljen. Neko
fizičko svojstvo srebra projektuje ove virusom opsednute užase uz vidljive smetnje
- poput upozorenja. Kao u priči o Snežani, srebrom obloženo ogledalo ne može da
slaže.
Tako je Setrakijan posmatrao svoje lice u ogledalu - između lavaboa od
debelog porcelana i ormarića sa praškovima i melemima, mašću za artritis i
zagrejanim uljem za umirivanje bolova u čvornovatim zglobovima - pomno ga je
proučavao.
Suočio se sa gubitkom snage. Sa saznanjem da je njegovo telo samo telo.
Staro i slabo. Da propada. Nije bio siguran u to da li bi njegovo telo preživelo
traumu preobražaja. Ne prežive sve žrtve.
Njegovo lice. Bore duboke poput otisaka prstiju - poput palca koji je snažno
utisnut u njegovu kožu. Preko noći je ostario dvadeset godina. Oči su mu bile sitne i
suve, žućkaste poput slonovače. Bio je bled, a kosa mu se držala na glavi poput
srebrne trave koju je zamrsila nedavna oluja.
Tap - tap - tap...
Čuo je smrt kako ga doziva. Čuo je štap. Svoje srce.
7. Pogledao je iskrivljene šake koje je čistom voljom naterao da se oblikuju
prema dršci srebrnog štap-mača, ali malo je toga još mogao da uradi spretno.
Veoma ga je oslabila bitka sa Gospodarem. Gospodar je snažniji nego što ga
se Setrakijan sećao ili što je mogao da pretpostavi. Tek je trebalo da razradi
sopstvene teorije o Gospodarevom preživljavanju na direktnoj sunčevoj svetlosti -
svetlosti koja ga je oslabila i povredila, ali ga nije uništila. Ultraljubičasti zraci
koji uništavaju virus trebalo je da ga iseku poput deset hiljada mačeva - ipak,
gnusno stvorenje je izdržalo i pobeglo.
Na kraju, šta je život nego niz malih pobeda i velikih poraza? Međutim, šta
drugo možemo? Da odustanemo?
Setrakijan nikada nije odustao.
Trenutno se samo preispitivao, to je sve. Da je samo uradio ovo umesto
onoga. Da se samo setio da minira zgradu kada je saznao da je Gospodar unutra.
Da mu je samo Ef dozvolio da umre, umesto što ga je spasavao u kritičnom
trenutku...
Srce mu je ubrzano zakucalo od razmišljanja o tim mogućnostima, preskakalo
otkucaje. Trzalo se. Kao da u sebi ima nestrpljivo dete koje čeka da potrči.
Tap - tap - tap...
Tiho zujanje je prelo iznad otkucaja srca.
Setrakijan ga je dobro poznavao: preludijum za zaborav, za buđenje u bolnici,
ako one uopšte još funkcionišu...
Ukočenim prstom je iskopao belu pilulu iz kutije. Nitroglicerin sprečava
anginu tako što opušta krvne sudove koji pumpaju krv do njegovog srca,
omogućavajući im da se prošire, pojačavajući tok i dovod kiseonika. Stavio je
tabletu ispod svog suvog jezika i sačekao da se rastvori.
Istog trenutka ga je oblio slatkast, peckav osećaj. Zubor u njegovom srcu
minuće za par minuta.
Ohrabrila ga je tableta brzog dejstva. Preispitivanje, samooptužbe i
oplakivanje - sve je to traćenje moždane aktivnosti.
Sada je tu gde je. Njegov Menhetn ga je dozivao, mrvio se iznutra.
Prošla je jedna nedelja od kako je boing 777 sleteo na DŽFK. Jedna nedelja
od kako je stigao Gospodar i izbila zaraza. Setrakijan je predvideo šta će se desiti
na osnovu prve vesti koju je video na televiziji, kao što ljudi predviđaju smrt
voljene osobe kada telefon zazvoni u kasne sate. Vest o mrtvom avionu ščepala je
grad. Samo par minuta nakon što je sleteo, potpuno se ugasio i prosto stajao u
potpunom mraku na pisti. Zaposleni Centra za kontrolu bolesti ušli su u avion u
zaštitnim odelima i otkrili da su svi putnici mrtvi, osim četiri „preživela". Preživeli
nisu bili u dobrom stanju, simptome bolesti koje su ispoljavali izazvao je
Gospodar. Skriven u kovčegu u teretnom delu aviona, Gospodar je prešao okean
zahvaljujući bogatstvu i uticaju Eldriča Palmera: umirućeg čoveka koji je odlučio
da trampi kontrolu ljudi nad planetom za tračak besmrtnosti. Nakon dana
inkubacije, virus se aktivirao u mrtvim putnicima. Ustali su sa stolova u
8. mrtvačnicama i preneli vampirsku kugu na gradske ulice.
Pun opseg kuge bio je poznat Setrakijanu, ali ostatak sveta se opirao užasnoj
istini. Od tada, još jedan avion se ugasio ubrzo nakon sletanja na Hitrou i stao na
pisti uz kapiju. Na aerodrom Orli u Francuskoj sleteo je mrtav mlažnjak. Na
međunarodnom aerodromu Narita u Tokiju. Aerodromu Franc Jožef Štraus u
Minhenu. Na čuvenom bezbednom Ben Gurion međunarodnom aerodromu u Tel
Avivu, antiteroristička jedinica izvršila je juriš na zatamnjeni avion i pronašla 126
mrtvih putnika. Ipak, nije izdata naredba da se pregleda teretni deo aviona, niti da
se ceo avion uništi. Sve se dešavalo prebrzo. Dezinformacije i neverica suvereno
su vladali.
Nastavilo se. Madrid. Peking. Varšava. Moskva. Brazilija. Okland. Oslo.
Sofija. Stokholm. Rejkjavik. Džakarta. Nju Delhi. U izvesnim militantnim i
paranoičnim sredinama odmah su uvedeni aerodromski karantini, opkoljavani
avioni vojnim kordonima. Ipak... Setrakijan se nije mogao oteti pomisli da ova
sletanja predstavljaju i taktičku obmanu i napade virusnom infekcijom. Samo će
vreme pokazati da li je u pravu - mada je preostalo vrlo malo vremena.
Do sada su originalni strigoji - prva generacija vampira, žrtve Ridžis era i
njihovi Voljeni - započeli drugi talas sazrevanja. Navikavaju se na novo okruženje
i nova tela. Uče da se prilagode, da prežive - da napreduju. Napadali su noću,
novinari su izveštavali o „pobunama” širom grada, što je delimično bila istina -
pljačkanju i vandalizmu tokom dana - ali niko nije istakao da takva aktivnost
dostiže vrhunac noću.
Pošto se to događalo širom zemlje, infrastruktura je počela da se raspada.
Prekinut je dotok hrane, isporuke su kasnile. Kako je oskudica rasla, raspoloživa
radna snaga se smanjivala. Nije imao ko da popravi havarije na električnoj mreži i
reaguje na nestanak struje. Odaziv policije i vatrogasaca bio je sve slabiji, a
nasilja je bilo sve više.
Vatre su gorele na sve strane. Pljačkaši su preovladali.
Setrakijan je zurio u svoje lice, poželevši da još jednom osmotri mladića koji
se krije ispod površine. Možda čak i dečaka. Setio se mladog Zakarija Gudvedera,
koji spava u gostinskoj sobi, dole niz hodnik. Došavši do kraja svojih dana, starac
je žalio sudbinu dečaka koji se u jedanaestoj godini nalazi na kraju detinjstva. Bez
zaštite, dok ga vreba nemrtvi stvor koji je zauzeo telo njegove majke.
Setrakijan je izašao iz kupatila u sobu i pronašao stolicu. Seo je i prekrio
šakom lice, čekajući da prođe dezorijentisanost.
Velika tragedija dovodi do osećanja izolacije, koje je pretilo da ga u
potpunosti poklopi. Oplakivao je svoju davno umrlu suprugu, Mirijam. Njeno lice
su mu iz sećanja istisnule fotografije koje je imao i često posmatrao. Zaledile su
njen lik u vremenu, ali nisu uhvatile srž njenog bića. Bila je ljubav njegovog života.
On je srećan čovek; ponekad bi mu bilo teško da se toga seti. Udvarao se prelepoj
ženi i oženio se njom. Video je lepotu. Video je zlo. Bio je svedok najboljeg i
najgoreg od onoga što je prethodni vek nudio. Preživeo je. Sada je svedok kraja.
9. Pomislio je na Efraimovu bivšu suprugu Keli. Setrakijan ju je upoznao jednom
u životu i jednom u smrti. Razumeo je čovekov bol. Razumeo je bol sveta.
Napolju je čuo još jedan sudar automobila. U daljini se čula pucnjava, alarmi
su se neprestano oglašavali - alarmi u kolima, zgradama - niko nije na njih
odgovarao. Vrisci su cepali noč poput poslednjih krikova čovečnosti. Pljačkaši
nisu uzimali samo robu i stvari - odnosili su duše. Nisu zaposedali imovinu -
zaposedali su tela.
Ruka mu je klonula na katalog položen na mali sto. Soterbijev katalog.
Aukcija će se održati za par dana. To nije slučajnost. Ništa od ovoga nije se desilo
slučajno: ni nedavno pomračenje, ni prekomorski sukob, ni ekonomska recesija.
Domine padaju.
Podigao je katalog i pronašao određenu stranu. Na njoj je bez ilustracije bio
naveden drevni tom:
Occido Lumen (1667) - Kompletan prikaz prvog uzdizanja Strigoja i prvog
opovrgavanja svih argumenata
Protiv njihovog postojanja, u prevodu preminulog rabina Avigdora Levija.
Privatna zbirka. Iluminiran rukopis, originalan povez.
Može se zakazati gledanje. Procena vrednosti 15-25 miliona dolara
Ova knjiga - ne faksimil, ne fotografija - već original, od presudnog je značaja
za razumevanje neprijatelja, strigoja. I njihovo uništenje.
Knjiga je zasnovana na kolekciji drevnih mesopotamskih glinenih tablica
skrivenih u ćupovima i otkrivenih u pećini planine Zagros 1508. godine. Ispisane
sumerskim jezikom i veoma krhke, tablice su prodate bogatom trgovcu svile koji ih
je nosio sa sobom dok je putovao po Evropi. Trgovac je pronađen zadavljen u
svojim odajama u Firenci, a njegovo skladište je zapaljeno. Međutim, tablice su
preživele u posedu dvojice nekromansera 1, čuvenog Džona Dija i njegovog
opskurnog pomoćnika, istoriji poznatog samo po imenu Džon Sajlens. 2 Di je bio
savetnik kraljice Elizabete I. Pošto nije uspeo da ih dešifruje, čuvao ih je kao
magične artefakte do 1608. godine, kada je osiromašio i bio primoran da ih proda -
preko svoje ćerke Katarine - učenom rabinu Avigdoru Leviju koji je živeo u starom
getu Mec, u francuskoj pokrajini Loreni. Rabin je decenijama metodično tumačio
tablice, koristeći svoje jedinstvene sposobnosti. Proći će bezmalo tri veka pre nego
što iko drugi bude bio u stanju da dešifruje slične tablice. Najzad je predao
dešifrovan rukopis kralju Luju XIV, na dar.
Nakon što je primio tekst, kralj je naredio da se stari rabin utamniči a da se
tablice unište, kao i rabinova cela biblioteka i molitveni predmeti. Tablice su
smrvljene, a rukopis je čamio u trezoru uz druga zabranjena blaga. Madam de
Montespan, kraljeva ljubavnica zainteresovana za okultno, u tajnosti je
organizovala povraćaj rukopisa 1671. godine. Ostao je u posedu La Voazin, babice
10. koja je bila poverenica i čarobnica madam de Montespan, sve do njenog izgnanstva
koje je usledilo nakon histerije oko afere otrova. 3
Knjiga se nakratko pojavila 1823. godine u posedu ozloglašenog londonskog
izopačenog učenjaka Vilijama Bekforda. Naslov se nalazio na listi biblioteke u
opatiji Fonthil, Bekfordovoj palati u kojoj je gomilao prirodne i natprirodne
raritete, zabranjene knjige i šokantna umetnička dela. Čitavo zdanje prodato je sa
svojim sadržajem trgovcu oružja kako bi se namirio dug. Knjiga je bila izgubljena
skoro ceo vek. Bila je zavedena greškom, ili namerno, pod naslovom Casus Lumen
na aukciji u Marseju 1911. godine. Međutim, tekst nikada nije izložen, a aukcija je
otkazana nakon misteriozne zaraze koja se raširila gradom. U godinama koje su
usledile, verovalo se da je rukopis uništen. Sada mu je takoreći bio pri ruci, upravo
ovde, u Njujorku.
Ali, petnaest miliona? Dvadeset pet miliona? Nemoguća suma. Sigurno postoji
drugi način...
Nije se usuđivao da bilo kome otkrije svoj najveći strah. Strah da je bitka,
koja je započeta tako davno, već izgubljena. Da je ovo kraj igre, da je kralj
čovečanstva već u šahu, mada je tvrdoglavo rešen da odigra nekoliko preostalih
poteza na globalnoj šahovskoj tabli.
Setrakijan je zatvorio oči, umoran od zujanja u ušima. Međutim, zujanje se
uporno nastavljalo - zapravo, bilo je sve snažnije.
Pilula nikada ranije nije imala ovakvo dejstvo na njega.
Kada je to shvatio, Setrakijan se ukrutio i osovio na noge.
Nije u pitanju tableta. Svuda oko njega je zujalo. Tiho, ali prisutno.
Nisu sami.
Dečak, pomislio je Setrakijan. Uz silan napor se odgurnuo od stolice i krenuo
ka Zakovoj sobi.
Tap-tap - tap...
Majka se vratila po svog sina.
Zak Gudveder je sedeo prekrštenih nogu u ćošku tavana zalagaonice. Na krilu
je držao očev laptop. Ovo je jedino mesto u zgradi sa kojeg je mogao da se poveže
na internet, koristeći neobezbeđenu vezu nekog suseda iz bloka. Bežični signal je
bio slab, samo jedna do dve crte, i usporavao je njegovu potragu do maksimuma.
Zaku je bilo zabranjeno da koristi očev kompjuter. U stvari, sada bi trebao da
bude u krevetu. Jedanaestogodišnjak je loše spavao i tokom normalnih noći.
Nesanicu je već dugo krio od roditelja.
Besani Zak! Prvi superheroj kojeg je stvorio. Strip od osam strana koji je
napisao, ilustrovao i obojio Zakarije Gudveder.
O tinejdžeru koji noću patrolira ulicama Njujorka i osujećuje teroriste i
zagađivače. I terorističke zagađivače. Nikada nije umeo da nacrta plašt tako da se
nabira na desnu stranu, ali lica koja je crtao mogla su da prođu, kao i muskulatura.
Ovom gradu je sada potreban Besani Zak. San je luksuz. Luksuz koji sebi niko
ne bi dozvolio - kada bi samo ljudi znali ono što on zna.
11. Kada bi svi videli ono što je on video.
Zak je trebao da bude zakopčan u vreći za spavanje na podu gostinske sobe na
trećem spratu. Prostorija je mirisala na orman, poput stare kedrove sobe u kući
njegovog dede - sobe koju niko nije otvarao, osim radoznalih klinaca. Majušnu
sobu izgrađenu pod čudnim uglom gospodin Setrakijan (ili profesor Setrakijan -
Zak još nije bio sasvim siguran, s obzirom na to da je starac vlasnik zalagaonice)
koristio je za skladištenje. Gomile knjiga koje prete da se sruše, mnogo starih
ogledala, orman pun stare odeće i neki zaključani kovčezi - zaista zaključani, nije u
pitanju ona lažna brava koja se može obiti spajalicom i hemijskom olovkom (Zak je
već pokušao).
Stručnjak za uništavanje štetočina, Fet - ili Ve, kako je rekao Zaku da ga zove
- povezao je prastari osmobitni nintendo s kasetama za televizor sanio sa krupnim
dugmićima i brojevima, donetim iz radnje u prizemlju. Svi su od njega očekivali da
sedi i igra Legendu o Zeldi. Međutim, vrata sobe nisu imala bravu. Njegov otac i
Fet postavili su gvozdene šipke na zid preko prozora, sa unutrašnje strane, i
pričvrstili ih za potporne stubove - kavez koji je gospodinu Setrakijanu preostao iz
1970. godine.
Nisu pokušavali njega da zaključaju unutra, Zak je to znao. Pokušavali su nju
da zadrže napolju.
Potražio je stranicu svog oca na sajtu Centra za kontrolu bolesti, ali dobio je
poruku „stranica nije pronađena”. Znači, već su ga uklonili sa zvaničnog vladinog
sajta. Vesti su za „doktora Efraima Gudvedera“ tvrdile da je diskreditovani
zvaničnik CKB-a, koji je fabrikovao video u kojem uništava čoveka pretvorenog u
vampira. Rečeno je da je aploudovao ovaj video (zapravo je Zak aploudovao
video koji mu otac nije dozvolio da vidi) na internet u pokušaju da iskoristi
histeriju povodom pomračenja sunca za svoje ciljeve. Ta poslednja rečenica
očigledno je sranje. Kakve „ciljeve" je njegov otac imao osim spasavanja života?
Jedna vest je opisivala Gudvedera kao „alkoholičara koji je umešan u spor oko
starateljstva i za kojeg se veruje da je kidnapovao sina i da je trenutno u bekstvu."
Zaku se sledilo srce u grudima kada je to pročitao. U istom članku je pisalo da su
Gudvederova bivša supruga i njen dečko nestali i da se pretpostavlja da su mrtvi.
Zaku je ovih dana bilo muka od svega, ali mu je ova nečasna vest izgledala
posebno gadno. Svaka reč je lažna. Zar zaista nisu znali istinu? Ili... baš ih je
briga? Možda oni pokušavaju da iskoriste nevolje njegovih roditelja u sopstvene
svrhe?
A tek komentari? Bili su gori od same vesti. Nije mogao da se nosi sa onim
što anonimni ljudi govore o njegovom ocu sa pravdoljubivom arogancijom. Morao
je da se nosi sa užasnom istinom u vezi sa svojom majkom - banalnost otrova koju
su bljuvali blogovi i forumi potpuno je promašila poentu.
Kako oplakivati nekoga ko nije zaista mrtav? Kako se plašiti nekoga čija je
potreba za vama večna?
Kada bi svet znao istinu, kao što Zak zna istinu, tada bi reputacija njegovog
12. oca bila obnovljena, njegov glas bi se čuo - međutim, ništa drugo se ne bi
promenilo. Njegova mama i njegov život više nikada neće biti isti.
Zato je Zak uglavnom želeo da se sve ovo završi. Želeo je da se desi nešto
fantastično i da se sve vrati u normalu. Kao kada je bio dete - petogodišnjak - i
kada bi slomio ogledalo. Prekrio bi ga čaršavom i molio se svom snagom da se
samo ponovo sastavi pre nego što njegovi roditelji otkriju šta se desilo. Ili kao što
se molio za to da se njegovi roditelji ponovo zaljube jedno u drugo. Da se prosto
probude i shvate da su napravili grešku.
Sada se potajno nadao da će njegov otac uraditi nešto neverovatno. Uprkos
svemu, Zak je i dalje mislio da ih čeka srećan kraj. Sve njih. Možda postoji način
da se mama vrati na staro.
Osetio je kako suze naviru i ovaj put se nije borio da ih zadrži. Bio je na
krovu, bio je sam. Silno je želeo da ponovo vidi majku. Ta pomisao ga je
užasavala - ipak, žudeo je da je vidi. Da joj pogleda u oči. Da čuje njen glas. Želeo
je da inu ona objasni ovu situaciju, kao što je uvek činila sa svim stvarima koje ga
muče. Sve će biti u redu...
Vrisak iz dubine noći vratio ga je u sadašnjost. Gvirnuo je ka centru grada,
ugledao plamen na zapadnoj strani i stub tamnog dima. Podigao je pogled ka nebu.
Večeras nema zvezda. Video je samo par aviona. Čuo je borbene avione kako im
zuje iznad glava tokom popodneva.
Zak je protrljao lice rukavom i vratio se kompjuteru. Uz pomoć brze pretrage
otkrio je folder u kojem se nalazi video koji mu nije bilo dozvoljeno da gleda.
Otvorio ga je i čuo očev glas, shvativši da otac drži kameru. Zekovu kameru, onu
koju je pozajmio od njega.
U početku je bilo teško videti spodobu, bila je samo tamna mrlja u šupi.
Naslanjalo se na kukove. Režalo je i šištalo iz dubine grla. Čulo se zveckanje
lanca. Kamera je zumirala, pikselizacija se malo popravila i Zak je ugledao
otvorena usta.
Bila su otvorena neprirodno široko. Unutra je mlataralo nešto srebrnkasto
poput ribe.
Oči stvorenja iz šupe bile su širom otvorene i besno su sevale. Najpre je
pomislio da je u pitanju tužan izraz, pun bola. Imao je ogrlicu - izgledala je poput
ogrlice za psa - oko vrata. Bila je lancem prikovana za pod. Stvorenje je izgledalo
bledo unutar tamne šupe, toliko beskrvno da je gotovo sijalo. Zatim je usledio
čudan zvuk - škljoc-puc, škljoc-puc, škljoc-puc - tri srebrna eksera su jurnula iz
pravca kamere (od oca?) i poput metaka pogodila stvorenje. Kamera se trznula
kada je stvor promuklo zarežao, poput ranjene životinje koju razdire bol.
„Dosta“, izgovorio je glas. Bio je to glas gospodina Setrakijana, ali potpuno
drugačijeg tona od onog koji je obično dopirao iz grla ovog ljubaznog, starog
gospodina. „Ostanimo milostivi.“
Starac je zakoračio ispred kamere, izgovorivši neke reči na stranom jeziku -
prosto kao da priziva moć ili izriče kletvu. Podigao je srebrni mač - dugačak i
13. sjajan na mesečini - stvorenje iz šupe je počelo da zavija kada je gospodin
Setrakijan zamahnuo mačem velikom silinom...
Glasovi su odvukli Zaka od videa. Glasovi sa ulice. Zatvorio je laptop i
ustao. Gvirio je preko ivice krova ka 118-oj ulici, držeći se podalje od ruba.
Pet muškaraca prilazilo je zalagaonici, jedan džip ih je polako pratio. Nosili
su oružje - puške - i kucali na svaka vrata. Džip je stao pre raskrsnice, tačno ispred
zalagaonice. Zgradi su prišli muškarci koji su išli pešice i začangrljali po kapiji
dovikujući: „Otvarajte!"
Zak se povukao. Okrenuo se da krene ka krovnim vratima, smatrajući da će
biti najbolje da se vrati u sobu za slučaj da neko proveri da li je tamo.
Tada ju je ugledao. Devojku, tinejdžerku, verovatno srednjoškolku. Stajala je
na susednom krovu; zgradu je od zalagaonice delio prazan plac. Povetarac je
podigao njenu dugu spavaćicu i zatalasao je oko kolena, ali njena kosa se nije
pomerala. Nepomično je padala preko ramena, ravna i teška.
Stajala je na ivici krova. Na samoj ivici, savršeno balansirajući. Uopšte se
nije mrdala. Održavala je ravnotežu na samoj ivici, kao da čeka odgovarajući
trenutak da skoči. Da načini nemoguć korak. Kao da zna da će pasti i kao da to želi.
Zak je zurio. Nije znao. Nije bio siguran. Ali sumnjao je.
Ipak je podigao ruku. Mahnuo joj je.
Zurila je u njega.
Doktorka Nora Martinez, donedavno zaposlena u Centru za kontrolu bolesti,
otključala je ulazna vrata. Petorica muškaraca u borbenoj opremi sa oklopnim
štitnicima i oružjem zurili su kroz sigurnosnu kapiju. Dvojica su nosila marame
koje su im pokrivale donji deo lica.
„Da li je sve u redu, gospođice?", pitao je jedan od njih.
„Da“, odvratila je Nora, potraživši značku ili neku vrstu insignije, ali nije
ništa videla. „Dok god kapija izdržava, sve je u redu."
„Idemo od vrata do vrata", rekao je drugi. „Čistimo blok. Ima gužve u onom
pravcu", pokazao je ka 117. ulici, „ali mislimo da se najgori haos povlači odavde."
Odnosno ide ka Harlemu.
„A vi ste...?"
„Zabrinuti građani, gospođice. Ne želite ovde da budete sami."
„Nije sama", rekao je Vasilij Fet, radnik Servisa za kontrolu štetočina grada
Njujorka i nezavisni istrebljivao, pojavivši se iza nje.
Čovek je odmerio krupnog istrebljivača. „Ti si vlasnik zalagaonice?"
„Moj otac je vlasnik", odvratio je Fet. „Na kakvu ste gužvu naleteli?"
„Pokušavamo da smirimo ove izrode koji vršljaju po gradu. Podstrekači i
oportunisti. Iskorišćavaju lošu situaciju i čine je još gorom."
„Zvučite poput policajaca", rekao je Fet.
„Ako razmišljate o tome da napustite grad", rekao je drugi izbegavajući temu,
„krenite odmah. Obustavljen je saobraćaj preko mostova, tuneli su zagušeni.
14. Raspad sistema."
Jedan od njih je dodao: „Treba da razmislite o tome da izađete napolje i
pomognete nam. Da učinite nešto."
„Razmisliću o tome." odvratio je Fet.
„Hajdemo!", dozvao ih je vozač džipa.
„Srečno", rekao je jedan od muškaraca i mrko ih pogledao. „Sreća će vam biti
potrebna."
Nora je gledala kako odlaze, a zatim zaključala vrata. Zakoračila je nazad u
senku. „Otišli su", rekla je.
Efraim Gudveder je sve gledao iz prikrajka. „Budale", rekao je.
„Policajci", izjavio je Fet, posmatrajući ih kako skreću za ćošak.
„Kako znaš?", pitala je Nora.
„Lako se prepoznaju."
„Dobro je što si ostao u senci", rekla je Nora Efu.
Ef je klimnuo. „Zašto nisu imali značke?"
„Verovatno im se završila smena", odvratio je Fet, „pa su se sakupili u nekoj
kafani i odlučili da neće dopustiti da grad tek tako propadne. Spakovali su žene i
decu i poslali ih u Džerzi, i sada nemaju šta drugo da rade osim da razbijaju glave.
Policajci smatraju da je ovo njihov teren. Ne greše. To je ulični mentalitet. Ovo je
njihova teritorija i boriće se za nju."
„Kada čovek razmisli o tome", rekao je Ef, „ne razlikuju se toliko od nas."
„Osim što koriste olovo, a valjalo bi da vitlaju srebrom." Odvratila je Nora i
uhvatila Efa za ruku. „Volela bih da smo ih upozorili."
„Upozoravanje je od mene stvorilo begunca", rekao je Ef.
Ef i Nora su prvi ušli u avion nakon specijalaca i otkrili navodno mrtve
putnike. Saznanje da se tela ne raspadaju prirodno, zajedno sa nestankom kovčega
tokom pomračenja sunca, uverilo je Efa da se suočavaju sa epidemiološkom krizom
koja se ne može objasniti normalnim medicinskim i naučnim sredstvima, Ovo
saznanje ga je pripremilo za otkriće vlasnika zalagaonice Setrakijana, za užasnu
istinu koja se krije iza ove kuge. Njegov očajnički pokušaj da upozori svet na
prirodu ove bolesti - vampirskog virusa koji se podmuklo kreće kroz grad i okolinu
- doveo je do njegovog raskida sa Centrom za kontrolu bolesti, nakon čega su
pokušali da ga ućutkaju optužbom za ubistvo. Od tada je u bekstvu.
Pogledao je Feta. „Spakovali ste sve u kola?”
„Spremni smo za pokret."
Ef je stegao Norinu ruku. Nije želela da ga pusti.
Začuo se Setrakijanov glas sa spiralnih stepenica u zadnjem delu radnje.
„Vasilij? Efraime! Nora?“
„Dole smo, profesore", odvratila je Nora.
„Neko dolazi", rekao je.
„Ne, upravo smo ih se otarasili. Bili su to osvetnici. Dobro naoružani."
„Ne mislim na ljude", odvratio je Setrakijan. „Osim toga, ne mogu da
15. pronađem Zaka."
Vrata Zakove sobe se otvoriše uz tresak. Okrenuo se. Njegov otac je uleteo
spreman za tuču. „Gospode, tata", oglasio se Zak i pridigao u vreći.
Ef je osmotrio prostoriju. „Setrakijan kaže da te je upravo tražio ovde."
„Uhh...“ Zak je protrljao oči. „Sigurno me nije video na podu."
„Da. Možda." Ef je još jednom osmotrio Zaka, ne verujući mu, ali očigledno
je imao neki bitniji problem od hvatanja sina u laži. Prošetao je sobom i proverio
rešetke na prozoru. Zak je primetio da njegov otac drži jednu ruku iza leđa i da se
kreće na takav način da Zak ne vidi šta drži.
Nora je ušla za njim, a zatim stala kada je ugledala Zaka.
„Šta se događa?", pitao je Zak i ustao.
Njegov otac je odmahnuo glavom, ali osmehnuo se suviše brzo - samo
usnama, ne i očima. „Samo proveravam da li je sve u redu. Budi ovde, okej?
Vratiču se.“
Izašao je okrenuvši se tako da je ruka iza njegovih leđa ostala skrivena. Zak se
pitao da li je to ona sprava koja ispušta puc-škljoc zvuk ili srebrni mač?
„Ostani u sobi“, rekla je Nora i zatvorila vrata.
Zak se pitao šta traže. Cuo je jednom svoju majku kako spominje Norino ime
kada se svađala s tatom - pa, nisu se zaista svađali pošto su već bili rastavljeni -
pre će biti da je davala sebi oduška. Zak je video da otac ljubi majku - pre nego što
je otišao sa gospodinom Setrakijanom i Fetom. Ona je bila napeta i preopterećena
otkako su otišli. Kada su se vratili, sve se promenilo. Zakov otac je izgledao tako
snuždeno - Zak nije želeo da ga ponovo vidi takvog. Gospodin Setrakijan se vratio
u veoma lošem stanju. Zak je, njuškajući unaokolo, čuo delove razgovora, ali
nedovoljno.
Nešto o „Gospodaru."
Nešto o tome kako ga sunčeva svetlost nije „uništila."
Nešto o „kraju sveta."
Dok je stajao sam u gostinskoj sobi, razmišljajući o misterioznim događajima
oko sebe, primetio je maglinu u odrazima ogledala koja su visila na zidu.
Iskrivljenost, sličnu vizuelnim vibracijama - nešto bi trebalo da bude u fokusu ali
bilo je nejasno i zamućeno na staklu.
Nešto je na prozoru.
Zak se okrenuo. Najpre polako - a zatim naglo.
Nekako se držala za spoljni zid. Telo joj je bilo iščašeno i iskrivljeno, oči
širom otvorene i sjajne. Kosa joj je otpadala, retka i bleda, haljina pocepana na
jednom ramenu a otkrivena koža prljava. Mišići vrata su joj bili natečeni i
deformisani, krvave gliste su joj plivale pod obrazima i čelom.
Mama.
Došla je. Znao je da će se to desiti.
Instinktivno je zakoračio ka njoj. Tada je ugledao njen izraz, koji je iznenada
16. od bolnog postao mračan i mogao se opisati samo kao demonski.
Primetila je rešetke.
Vilica joj se u trenutku otvorila - širom, kao na snimku - žaoka je izletela iz
dubine grla gde joj se nalazio jezik. Probila je staklo prozora uz prasak i nastavila
da prolazi kroz rupu. Duga dva metra, zašiljena na vrhu, žaoka je škljocala
nekoliko centimetara od njegovog grla.
Zak se ukočio, njegova astmatična pluća prestala su da funkcionišu, nije bio u
stanju da udahne.
Na kraju mesnatog izdanka, palacao je složen dvostruki vrh. Zak je ostao
ukopan u mestu. Žaoka se opustila. Uz opušteno klimanje glavom, ona ju je povukla
nazad u usta. Keli Gudveder je zarila glavu kroz prozor, slamajući preostalo staklo.
Privila se uz okvir prozora. Bilo joj je potrebno samo nekoliko centimetara da
dosegne Zakovo grlo i prisvoji svog Voljenog u ime Gospodara.
Zaka su paralizovale njene oči. Crvene sa crnim tačkama u centru. Vrtoglavo
je tražio bilo kakav znak toga da je njegova majka i dalje tu.
Da li je mrtva, kao što je tata rekao? Ili je živa?
Da li je zauvek izgubljena? Ili je još tu - u sobi sa njim?
Da li je ovde? Ili je na nekom drugom mestu?
Nabila je glavu između gvozdenih šipki dok se meso cepalo a kosti krčkale,
poput zmije koja pokušava na silu da uđe u zečju rupu, očajnički se trudeći da
premosti preostalu razdaljinu između svoje žaoke i dečakovog tela. Vilica joj se
ponovo otkačila, pogled je usmerila ka dečakovom grlu, tačno iznad Adamove
jabučice.
Ef je dojurio nazad u sobu. Video je Zaka kako tupo zuri u Keli, dok je
vampirica provlačila glavu kroz gvozdene šipke i spremala se za napad. Ef je
izvukao srebrni mač iza leđa, zaurlao „NE!“, i skočio ispred Zaka.
Nora je uletela odmah iza njega, uključila luma-lampu i UVC talasi su
zazujali. Prizor Keli Gudveder - izopačenog ljudskog bića, majke-čudovišta - bio
joj je odvratan, ali se ipak kretala napred držeći u ispruženoj ruci svetlo koje ubija
virus.
Ef je krenuo ka Keli i njenoj gnusnoj žaoci. Vampiricu je obuzeo životinjski
bes.
„NAPOLJE! ODLAZI!" Urlao je Ef na Keli, kao da mu je neka divlja
životinja ušla u kuću u potrazi za hranom. Spustio je mač ka njoj i potrčao ka
prozoru.
Uz poslednji halapljivi pogled ka sinu, Keli se povukla sa prozora baš kada bi
je Efovo sečivo dosegnulo - i skliznula niz zid zgrade.
Nora je spustila lampu unutar kaveza, postavivši je na šipke tako da ubistveno
svetlo ispuni prostor razbijenog prozora i spreči Keli da se vrati.
Ef je potrčao nazad ka sinu. Zak je spustio pogled i podigao ruke do grla dok
su mu se grudi ugibale. Ef je u prvom trenutku pomislio da mu je sin samo očajan,
međutim, odmah je shvatio da je u pitanju nešto drugo.
17. Napad panike. Dečak se potpuno ukočio. Nije mogao da diše.
Ef je izbezumljeno gledao unaokolo i pronašao Zakov inhalator na televizoru.
Spustio mu je spravu u ruke i podigao je do Zakovih usta.
Ef je stisnuo, Zak je udahnuo i aerosol mu je otvorio pluća. Bledilo se
povlačilo dok su mu se pluća nadimala poput balona. Zakovo telo se srozalo.
Ef je spustio mač i pokušao da umiri dečaka - međutim, Zak ga je odgurnuo i
jurnuo ka praznom prozoru. „Mama!", vrisnuo je.
Keli se povlačila niz zid od cigala uz pomoć kandži koje su izlazile iz srednjih
prstiju na njenim šakama dok je klizila uz zgradu poput pauka. Nosio ju je pomamni
bes. Osetila je - uz snažan nagon majke koja sanja kako je doziva dete u nevolji -
izuzetnu blizinu svog Voljenog. Njegova ljudska tuga navodila ju je poput
svetionika. Snaga Zakove potrebe za majkom udvostručila je njenu bezuslovnu
vampirsku potrebu za njim.
Kada je posmatrala Zakarija Gudvedera, nije videla dečaka. Nije videla svog
sina, svoju ljubav. Videla je đelić sebe koji tvrdoglavo ostaje ljudski. Videla je
nešto što je njeno - po zakonima biologije - nešto što će zauvek biti deo njenog
bića. Videla je svoju krv, i dalje ljudski crvenu, a ne vampirski belu. Krv koja i
dalje prenosi kiseonik, a ne hranu. Videla je nepotpuni deo sebe od kojeg je silom
odvojena.
Želela ga je. Silno ga je želela.
To nije bila ljudska ljubav, već vampirska potreba. Vampirska čežnja.
Ljudska reprodukcija se pruža ka spolja, stvara i raste. Vampirska reprodukcija
funkcioniše po suprotnim principima; napada krv, naseljava žive ćelije i
prilagođava ih svojim potrebama.
Pozitivna sila privlačenja, ljubav, postaje svoja suprotnost. To zapravo nije
mržnja - niti smrt. Negativna sila privlačenja jeste infekcija. Umesto ljubavi,
sjedinjenja semena i jajne ćelije i mešanja gena kako bi se stvorilo novo i
jedinstveno biće, ovo je izvrtanje reproduktivnog procesa. Inertna supstanca
napada živu ćeliju i proizvodi hiljade miliona identičnih kopija. Ne deli se, ne
stvara, nasilna je i destruktivna. U pitanju je skrnavljenje, izopačenost. Biološko
silovanje i potiskivanje.
Zak joj je bio potreban. Dokle god je on nedovršen, ona je nepotpuna.
Stvar koja je nekada bila Keli održavala je ravnotežu na ivici krova,
ravnodušna prema patnjama grada svuda oko sebe. Poznavala je samo žeđ. Žudnju
za krvlju i svojim krvnim srodnikom. Ta pomama je vodila njene postupke, taj
virus je imao samo jednu misiju: inficirati.
Počela je da traži drugi ulaz u ovu kutiju od cigli, kada je iz pravca masivnih
vrata čula par starih cipela kako koračaju po šljunku.
Dobro ga je videla u tami. Stari lovac Setrakijan pojavio se sa srebrnim
mačem i krenuo ka njoj. Imao je nameru da je pribode za rub krova i noći.
Njegov toplotni trag bio je uzan i tup; krv starog čoveka kretala se polako.
18. Izgledao je majušno, mada su njoj sada sva ljudska bića izgledala sićušno. Sićušno
i neformirano, kreature koje se grčevito drže ivice postojanja i batrgaju vođeni
beznačajnim intelektom. Leptir sa slikom glave smrti na krilima posmatra dlakavu
gusenicu sa apsolutnim prezirom. Prethodna faza evolucije, zastareli model
nesposoban da čuje blagotvorno Gospodarevo klicanje.
Nešto u njoj uvek se vraćalo Njemu. Primitivan ali koordinisan oblik
životinjske komunikacije. Psihologija košnice.
Dok se stari čovek kretao ka njoj sa ubistvenim, blistavim sečivom, direktno
od Gospodara dopro je glas koji se preneo kroz njen um ka starom osvetniku.
Abrahame.
Poruka je stizala od Gospodara, ali ipak - to nije bio njegov glas, glas koji je
Keli poznavala.
Abrahame. Ne čini to.
Bio je to ženski glas. Ne Kelin, već glas koji nikada ranije nije čula.
Međutim, Setrakijan ga je prepoznao. Osetila je to po njegovom toplotnom
tragu, po tome što mu je srce brže zakucalo.
Ja živim i u njoj... Ja živim u njoj...
Osvetnik se zaustavio, tračak slabosti ukazao mu se u očima. Keli je
iskoristila trenutak, vilica joj se otkačila, usta otvorila i već je osetila guranje
žaoke.
Tada je lovac podigao svoje oružje i uz urlik jurnuo na nju. Nije imala izbora.
Srebrno sečivo je gorelo u noći pred njenim očima.
Okrenula se i potrčala duž ivice, skočila i skliznula niz zid zgrade. Na
obližnjem praznom placu okrenula se i još jednom osmotrila starog čoveka, njegov
sve slabiji toplotni trag dok stoji sam i posmatra je.
Ef je prišao Zaku i privukao ga u naručje, udaljujući ga od UV svetla unutar
kaveza.
„Beži od mene!“, urlao je Zak.
„Druže", rekao je Ef, pokušavajući da ga smiri, da ih smiri obojicu. „Coveče.
Zi. Hej.“
„Pokušao si da je ubiješ!"
Ef nije znao šta da kaže, zato što je to bila istina. „Ona je... ona je već mrtva."
„Za mene nije!“
„Video si je, Zi.“ Ef nije želeo da razgovara o žaoci. „Video si. To više nije
tvoja mama. Zao mi je.“
„Ne moraš da je ubiješ!", rekao je Zak, glasom i dalje hrapavim od gušenja.
„Moram", odvratio je Ef. „Moram."
Prišao je Zaku u pokušaju da ostvari kontakt, ali dečak se povukao. Prišao je
Nori, koja mu je, kao žena, sada bila prikladna zamena i rasplakao se na njenom
ramenu.
Nora je tešila Efa pogledom, ali Ef nije reagovao. Fet se pojavio na vratima
19. iza njega.
„Hajdemo", rekao je Ef i izašao iz sobe.
Noćni odred
Nastavili su niz ulicu ka parku Markuš Garvi, petorica policajaca pešaka i
narednik u svom ličnom vozilu.
Bez značaka. Bez kamera. Bez izveštaja. Bez istrage, bez Gradskih odbora i
Unutrašnje kontrole.
Ovde se radilo o sili. O ispravljanju stvari.
„Infektivna manija", tako su to federalci nazvali. „Demencija izazvana
kugom."
Šta se desilo sa dobrim starim izrazom „loši momci"? Izašao iz mode?
Ovi iz vlade raspravljaju o tome da li da pozovu državnu policiju?
Nacionalnu gardu? Vojsku?
Bar dopustite našim momcima u plavom da započnu stvar.
„Hej - šta je do đavola...!"
Jedan od njih se uhvatio za ruku. Posekotina je bila duboka, prosekla je rukav.
Još jedan projektil pao im je pred noge.
„Jebote, zar bacaju kamenje?”
Osmotrili su krovove.
„Tamo!“
Veliki komad dekorativne skulpture u obliku ljiljana sjurio se ka njihovim
glavama. Odmakli su se i beton se raspršio po ivičnjaku dok su ih komadići šibali
po cevanicama.
„Ovamo!"
Potrčali su ka vratima i uleteli unutra. Prvi čovek je jurnuo uz stepenice do
odmorišta na drugom spratu. Tamo je nasred hodnika stajala tinejdžerka u dugačkoj
spavaćici.
„Beži odavde, dušo!", zaurlao je i prošao pored nje, uputivši se ka novom nizu
stepenica. Tamo se nešto kretalo. Policajac nije morao da vodi računa o pravilima
upotrebe sile i o tome da li je sila uopšte opravdana. Viknuo je čoveku da stane,
zatim je otvorio vatru i pogodio ga četiri puta.
Približio mu se dok su ostali pritrčavali. Crnac sa četiri rane na grudima.
Policajac se nasmešio ka stepenicama.
„Ukebao sam jednog!"
Crnac se pridigao. Policajac je još jednom sasuo paljbu dok se povlačio.
Tada je čovek skočio na njega, čvrsto ga zgrabio i počeo da petlja oko njegovog
vrata.
20. Policajac se zavrteo. Puška je bila čvrsto stisnuta između njih dvojice. Osetio
je kako ograda popušta u visini kuka.
Pali su zajedno i udarili o tlo uz tup udarac. Drugi policajac se okrenuo i
ugledao osumnjičenog povrh prvog policajca kako ga grize za vrat ili tako nešto.
Pre nego što je zapucao, pogledao je odakle su pali i video devojku u spavaćici.
Skočila je ka njemu, oborila ga, opkoračila i zagrebala po licu i vratu.
Treći policajac je sišao niz stepenice i ugledao je - zatim je video čoveka iza
nje sa žaokom u ustima dok isisava prvog policajca.
Treći policajac je ispalio plotun ka devojci oborivši je na leđa. Krenuo je ka
drugom čudaku kada je iza njega sevnula ruka posekavši mu vrat dugačkom
kandžom nalik noktu i privukla ga sebi.
Keli Gudveder, besna i krvožedna od nagona za sinom, odvukla je policajca
jednom rukom do najbližeg stana i zalupila vrata kako bi mogla da se nahrani bez
ometanja.
21. Gospodar - prvi deo
Čovekovi udovi su se poslednji put zgrčili, blagi miris poslednjeg daha utekao
mu je iz usta. Smrtonosni klepet označavao je kraj obroka za Gospodara. Šenka je
ispustila čovekovo nepokretno, nago telo i ono je palo pored preostale četiri žrtve
kraj Sarduovih nogu.
Svi su imali isti trag uboda žaoke u mekom mesu sa unutrašnje strane butine,
tačno na bedrenoj arteriji. Čuvena slika vampira koji pije krv iz vrata žrtve nije
netačna, ali moćni vampiri više vole bedrenu arteriju desne noge. Pritisak i
količina kiseonika savršeni su, ukus je puniji, jači. Vratna žila nosi nečistu, oporu
krv. Uprkos tome, Gospodar je odavno izgubio osećaj uzbuđenja koji donosi
prehranjivanje. Drevni vampir se mnogo puta hranio bez gledanja u oči žrtve -
mada je adrenalin kolao njihovim venama i dodavao egzotičnu notu metalnom
ukusu krvi.
Vekovima je ljudski bol ostajao svež i okrepljivao ga. Njegove različite
manifestacije zabavljale su Gospodara; fina simfonija dahtanja, vrisaka i izdisanja
stoke i dalje je budila Zanimanje ovog stvora.
Ali sada, posebno kada se hranio masovno, bila mu je potrebna apsolutna
tišina. Iznutra, Gospodar je dozivao svoj prvobitni glas - svoj originalni glas - glas
svog istinskog bića, zaklanjajući ostale goste unutar svog tela i volje. Taj glas je
emitovao svoj žamor: puls, psihosedativnu huku iz dubine, mentalno fijukanje biča,
parališući obližnji plen kako bi gospodar mogao da se hrani na miru.
Najzad, Žamor je morao oprezno da se koristi zato što je ogoljavao istinski
glas Gospodara. Njegovo istinsko biće.
Bilo mu je potrebno nešto truda i vremena da utiša sve glasove nastanjene
unutra i da ponovo pronađe sopstveni. To je bilo veoma opasno, pošto su ti glasovi
služili Gospodaru kao štit iza kojeg se skrivao. Glasovi - uključujući glas Sardua,
dečaka-lovca čije je telo Gospodar zaposeo - kamuflirali su prisustvo Gospodara,
njegovu poziciju i misli pred Drevnima. Obavijali su ga kao plašt.
Koristio je Žamor u boingu 777, a sada je baratao puls-zvukom kako bi
ostvario apsolutnu tišinu i sabrao misli. Gospodar je to mogao da čini ovde -
trideset metara pod zemljom, u betonskom bunkeru polunapuštenog kompleksa
klanice. Gospodareva odaja nalazila se u centru lavirinta kružnih, ograđenih
prostorija i servisnih tunela ispod same klanice. Tu se nekada skupljala sva krv, ali
sada je ova struktura, očišćena pred dolazak Gospodara, nalikovala maloj
industrijskoj kapeli.
Pulsirajući ožiljak na leđima Gospodara počeo je da zaceljuje gotovo istog
trenutka. Nikada se nije plašio toga da će pretrpeti trajnu štetu od rane - nikada se
ničega nije plašio - ipak, rana će se pretvoriti u ožiljak i nagrditi ovo telo poput
uvrede. Ona stara budala će zažaliti dan kada je naljutio Gospodara, kao i ljudi
22. koji se bore sa njim.
Najblaži eho besa - duboko ogorčenje - zatalasao se kroz mnogobrojne
glasove i njihovu jedinstvenu volju. Gospodar je osetio ljutnju. Osećanje je bilo
osvežavajuće i podizalo mu nivo energije. Nije često iskušavao ogorčenje.
Gospodar je zbog toga dozvolio - čak prihvatio sa dobrodošlicom - ovu novu
reakciju.
Tihi smeh je potresao njegovo povređeno telo. Gospodar je već bio u znatno
povoljnijoj situaciji; svi pioni su se ponašali kako je i predvideo. Bolivar,
energični poručnik iz njegovih redova, već je dokazao da je sposoban da proširi
žeđ. Čak je okupio par kmetova koji će za njih obavljati dnevne poslove.
Palmerova arogancija je rasla sa svakim taktičkim korakom napred, međutim bio je
pod kontrolom Gospodara. Plan je stupio na snagu sa pomračenjem sunca.
Pomračenje je odredilo finu, svetu geometriju koja je bila neophodna. A sada -
vrlo brzo - zemlja će goreti...
Na podu, jedan od zalogaja je zaječao, neočekivano se držeći života. Osvežen
i oduševljen, Gospodar ga je osmotrio. Ponovo mu se oglasio hor glasova u umu.
Gospodar je pogledao čoveka kraj svojih nogu, u očima mu je preostalo nešto bola
i straha - neočekivana pretnja.
Ovog puta, Gospodar se prepustio uživanju u desertu oštrog ukusa. Pod
zasvođenim krovom Klanice, Gospodar je podigao telo, pažljivo položio ruku
preko grudi čoveka, tačno iznad srca, i pohlepno utulio njegov ritam.
Nulta tačka
Platforma je bila prazna kada je Ef skočio na šine. Fet ga je pratio u stopu
kroz tunel podzemne železnice koji se pruža uz konstrukcionu „kadu“ projekta Nulta
tačka. 4
Mislio je da se nikada neće vratiti na ovo mesto. Nakon svega što je video i
sa čime se susreo, nije mogao da zamisli silu koja će ga naterati da se vrati na
podzemni nivo lavirinta u kojem se nalazi Gospodarevo gnezdo.
Međutim, žulj se stvori za jedan dan. Viski je pomagao. Viski je uvek
pomagao.
Koračao je preko crnog kamenja duž istih onih šina koje su bile van upotrebe.
Pacovi se nisu vratili. Prošao je pored tunela koje su građevinari napustili i nestali.
Fet je vukao svoju uobičajenu čeličnu palicu. Uprkos podesnijem i korisnijem
oružju koje su nosili - lampe sa ultraljubičastim svetlom, srebrne mačeve, pištolj sa
srebrnim ekserima - Fet je i dalje nosio svoju palicu za pacove, mada su obojica
znali da pacova ovde više nema. Vampiri su opustošili njihova podzemna staništa.
Fetu se dopadao pištolj sa srebrnim ekserima. Pneumatskim pištoljima bile su
23. neophodne cevi i voda. Električnim pištoljima za eksere nedostajala je snaga i
preciznost. Ni jedan ni drugi nisu bili prenosivi. Fetov pištolj - oružje iz starčevog
arsenala drevnih i modernih čuda - koristio je barut za sačmaru. Pedeset srebrnih
metaka u jednom punjenju, koje se kači odozdo poput šaržera uzija. Olovni meci su
bušili vampove, kao i ljude - ali kada ostanete bez nervnog sistema, bol vas više ne
uznemirava, bakrom obloženi projektili deluju poput tupog oružja. Sačmara može
da zaustavi, ali ako ne preseče glavu, neće ubiti vampira. Srebro u formi eksera
dugog četiri centimetra - ubija virus. Olovo može da ih razbesni, ali srebrni ekseri
povređuju ih na genetskom nivou. I, što je Efu bilo skoro isto toliko važno, srebro
ih plaši. Kao i ultraljubičasto svetlo kratkog dometa. Srebro i sunčeva svetlost za
vampire su isto što i štap istrebljivača za štetočine.
Fet je kao službenik servisa za kontrolu štetočina grada Njujorka došao da
proveri šta tera pacove iz podzemlja. Već je naleteo na par vampira u svojim
podzemnim avanturama i njegova veština - posvećenog istrebljivača štetočina i
stručnjaka za gradsko podzemlje - savršeno se uklopila u lov na vampire. On je
prvi put doveo Efa i Setrakijana ovde dole, u potragu za Gospodarevim gnezdom.
Smrad klanice ostao je zarobljen u podzemnoj odaji. Osećao se vonj
ugljenisanih vampira - kao i kužni miris amonijaka kojim odiše izmet ovih kreatura.
Ef je shvatio da zaostaje i zato je ubrzao korak, pretražujući tunel lampom, i
pristigao Feta.
Istrebljivač je žvakao neupaljenu toro cigaru. Odavno je navikao da čavrlja s
njom u ustima. „Dobro si?“, pitao je.
„Odlično", odvratio je Ef. „Fantastično."
„Zbunjen je. Čoveče i ja sam bio zbunjen u njegovim godinama, a moja majka
nije bila... znaš.“
„Znam. Potrebno mu je vreme. To je samo jedna od stvari koje trenutno ne
mogu da mu obezbedim."
„Dobar je dečak. Obično ne volim decu, ali tvoje dete mi se dopada."
Ef je klimnuo. Cenio je ono što Fet pokušava da učini. „I meni se dopada."
„Brinem za starca."
Fer je pažljivo koračao preko klimavog kamenja. „Borba ga je iscrpela."
„Fizički. Međutim, to nije sve,“
„Neuspeh."
„I to. Nakon toliko godina lova, bio je tako blizu. Međutim, Gospodar je
preživeo. Ima tu još nešto. Nije nam sve rekao, odnosno nešto nam još nije rekao.
Siguran sam u to."
Ef se setio kako kralj vampira zabacuje ogrtač u trenutku trijumfa, kako mu
bledo meso cvrči na dnevnoj svetlosti i kako zavija ka suncu iz prkosa - a zatim
nestaje preko ivice krova. „Mislio je da će sunčeva svetlost ubiti Gospodara."
Fet je žvakao cigaru. „Sunce ga je povredilo. Ko zna koliko dugo bi taj stvor
bio u stanju da izdrži izlaganje dnevnoj svetlosti. Osim toga, ti si ga posekao.
Srebrnim sečivom." Ef je uspeo da mu zada udarac preko leđa, koji je izlaganje
24. suncu istog trenutka pretvorilo u crn ožiljak. „Ako možemo da ga povredimo, znači
da možemo da ga uništimo. Zar ne?"
„Ali - zar nije ranjena životinja mnogo opasnija?"
„Životinje, kao i ljude, motivišu bol i strah. Međutim, ova stvar živi od bola i
straha. Nije joj potrebna dodatna motivacija."
„Da nas zbriše sa lica zemlje."
„Mnogo sam razmišljao o tome. Da li želi da uništi čovečanstvo? Mislim - mi
smo njegova hrana. Mi smo njegov doručak, ručak i večera. Ako nas sve pretvori u
vampove, ostaće bez zalihe. Kada pobiješ sve kokoške, više ne dobijaš jaja."
Efa je zadivilo Fetovo rasuđivanje, logika istrebljivača. „Mora da održi
ravnotežu, zar ne? Ako suviše ljudi pretvori u vampire, stvoriće preveliku
potražnju za hranom. Krvava ekonomija."
„Osim ako nas ne čeka neka drugačija sudbina. Nadam se da starac ima
odgovor na to pitanje. Ako on ne zna šta nas čeka..."
„Onda to niko ne zna.“
Stigli su do prljavog raskršća u tunelu. Ef je podigao luma-lampu.
Ultraljubičasti zraci su obasjali mrlje vampirskog otpada: njihov urin i izmet čija
je biološka materija svetlucala pod zracima kratkih talasa. Mrlje više nisu bile
drečave kao što ih se Ef sećao. Bledele su. To znači da vampiri ovuda nisu prošli u
skorije vreme. Možda su telepatski upozoreni nakon što su Ef, Fet i Setrakijan
pobili njihovu sabraću, njih više stotina.
Fet je čeličnom palicom prodžarao gomilu mobilnih telefona, raštrkan
spomenik ljudskoj uzaludnosti - kao da su vampiri iscedili život iz ljudi i sada su
za njima ostale samo sprave.
„Razmišljao sam o nečemu što je rekao", tiho se oglasio Fet. „Pričao je o
mitovima različitih kultura i različitih vremena koji razotkrivaju iste osnovne
ljudske strahove. Univerzalne simbole."
„Arhetipove."
„To je ta reč. Užasi zajednički svim plemenima i državama, duboko
ukorenjeni u psihu ljudi širom sveta - bolesti i nedaće, ratovi, pohlepa. Zapitao se
da li je to zaista sujeverje? Šta ako je sve povezano? Šta ako to nisu odvojeni
strahovi koje vezuje naša podsvest - šta ako imaju zajednički koren u našoj
prošlosti? Drugim rečima, šta ako to nisu zajednički mitovi, već zajednička istina?"
Efu je bilo teško da obradi ovu teoriju u podzemlju grada pod opsadom.
„Misliš da on misli da smo oduvek znali...?"
„Da - oduvek smo se plašili. Da ova pretnja - ovaj klan vampira koji opstaje
hraneči se ljudskom krvi i čiji virus opseda ljudska tela - postoji i da je poznata.
Međutim, pošto su se povukli u podzemlje, ili šta ti ja znam, u senke, istina je
prerasla u mit. Činjenice su se pretvorile u folklor. Međutim, strah je tako duboko
ukorenjen, u svim ljudima i kulturama, da nikada nije nestao."
Ef je klimnuo glavom, zainteresovan ali rastrojen. Fet je bio u stanju da se
distancira i osmotri opštu sliku, ali Ef je bio u drugačijoj situaciji. Njegova
25. supruga - bivša supruga - oteta je i preobražena. Sada se zainatila da preobrazi
svog Voljenog, svog sina. Ovi demoni su ga povredili na ličnom nivou, bilo mu je
teško da se usredsredi na nešto drugo, a kamoli da teoretiše o ustrojstvu sveta -
mada je kao epidemiolog bio obučen da radi upravo to. Međutim, kada se nešto
podmuklo uvuče u vaš privatni život, razumno razmišljanje izleti kroz prozor.
Ef je počeo opsesivno da razmišlja o Eldriču Palmeru, glavi Stounhart
grupacije i jednom od najbogatijih ljudi na svetu - čoveku kojeg su identifikovali
kao Gospodarevog saučesnika. Dok su se razmere napada pojačavale,
udvostručavajući se svake noći, a soj se širio eksponencijalno, vesti su čitavu
situaciju svodile na proste „pobune". Kao kada bi neko revoluciju nazvao
izolovanim protestom. Sigurno su znali da to nije istina. Ipak, neko je uticao na
medije i kontrolisao CKB. To je mogao biti samo Palmer, čovek u čijem je interesu
da dovede u zabludu američku javnost i svet. Samo je grupacija Stounhart mogla da
finansira i sprovede kampanju obmane javnosti tolikog obima. Ako ne mogu lako
da unište Gospodara, Ef je zaključio da sigurno mogu da unište Palmera, koji ne
samo što je star već je i veoma bolestan. Bilo koji drugi čovek preminuo bi pre
deset godina, ali Palmera su ogromno bogatstvo i neograničena sredstva održavala
u životu, poput antikvarnog automobila kojem je potrebno neprestano održavanje
kako bi bilo u voznom stanju. Život je Palmeru postao nešto poput fetiša, pomislio
je doktor Ef. Koliko dugo može da izdrži?
Efov bes prema Gospodaru - zato što je preobrazio Keli, zato što je osporio5
sve u šta Ef veruje kada su nauka i medicina u pitanju - bio je opravdan ali
nemoćan, poput zamahivanja pesnicom ka licu smrti. Međutim, osuda Palmera,
Gospodarevog saradnika i pomagača, obezbedila je Efovoj agoniji pravac i svrhu.
Još bolje, dala mu je opravdanje za ličnu osvetu.
Starac je uništio život Efovog sina i slomio mu srce.
Stigli su do dugačke prostorije koja im je bila cilj. Fet je spremio pištolj za
eksere, a Ef je zamahnuo mačem pre nego što su skrenuli za ugao.
Na drugom kraju odaje nalazilo se brdašce od zemlje i otpadaka. Prljavi oltar
na koji je položen kovčeg - detaljno izrezbaren sanduk preleteo je Atlantik u
hladnom trbuhu Ridžis er leta broj 753, a unutar njega Gospodar je bio zakopan u
hladnoj, mekoj ilovači.
Kovčeg je nestao. Ponovo je iščezao, kao iz hangara na aerodromu
Lagvardija. Zaravljen vrh zemljanog oltara i dalje je nosio njegov otisak.
Neko - ili što je verovatnije, nešto - vratilo se i odnelo ga pre nego što su Ef i
Fet stigli da unište Gospodarevu grobnicu.
„Vračao se ovde“, rekao je Fet, gledajući unaokolo.
Ef je bio gorko razočaran. Žudeo je za tim da uništi težak kovčeg - da svoj bes
iskali u nekom vidu fizičke destrukcije i bar na neki način poremeti boravište
čudovišta. Da mu stavi do znanja da nisu odustali, da se nikada neće povući.
„Dođi ovamo", rekao je Fet. „Pogledaj ovo.“
Fet je svojom palicom-lampom oživeo kovitlac boja rasutih kod podnožja
26. zida. Sveži tragovi vampirskog urina. Zatim je osvetlio ceo zid običnom
baterijskom lampom.
Kameno prostranstvo su ispunjavali grafiti divljih oblika, nasumično
raspoređeni. Primakavši se bliže, Ef je procenio da su većina figura zapravo
varijacije na temu šestokrakog motiva, od rudimentarnog ka apstraktnom do
fantastičnog. Zvezdoliki oblik ovde, obrazac nalik na amebu tamo. Grafiti su se
prostirali širom dugačkog zida, replicirajući se i ispunjavajući kameno lice od vrha
do dna. Iz blizine, farba je sveže mirisala.
„Ovo samo što je naslikano", rekao je Fet.
Ef se pomerio da pregleda glif u centru jedne od složenijih zvezda. Izgledao je
poput kuke, kandže, ili...
„Polumesec." Ef je prešao UV lampom preko složenog motiva. Nevidljiva
golim okom, dva identična oblika bila su skrivena u vektorima, kao i strela koja
pokazuje ka tunelima.
„Možda migriraju", rekao je Fet. „Na ovaj način ukazuju na pravac..."
Ef je klimnuo, prateći Fetov pogled. Strela je pokazivala ka jugoistoku.
„Otac mi je pričao o ovim znacima", dodao je Fet. „Hobo govor - iz vremena
kada se vratio iz rata. Crteži kredom označavali su prijateljske i neprijateljske kuće
- kuće u kojima se može dobiti hrana, krevet, ili kuće čiji je vlasnik neprijateljski
raspoložen. Tokom godina sam viđao slične znake na skladištima, tunelima,
podrumima..."
„Šta to znači?"
„Ne znam jezik." Pogledao je unaokolo. „Ali, pokazuje u onom pravcu.
Pogledaj da li je u nekom od telefona baterija i dalje aktivna. Nekom koji ima
kameru."
Ef je preturao po gomili, isprobavajući telefone i odbacivao istrošene.
Ružičasta nokija sa helo kiti priveskom koji svetli u mraku oživela mu je u rukama.
Dobacio ju je Fetu.
Fet je osmotrio. „Nikada nisam razumeo u čemu je štos sa ovom jebenom
mačkom. Glava je prevelika. To uopšte nije mačka. Pogledaj je samo. Odvratna je
sa... da li je to voda unutra?"
„Misliš na hidrocefalus?", odvratio je Ef, pitajući se o čemu se radi.
Fet je pokidao privezak i bacio ga. „Maler. Jebena mačka. Mrzim tu jebenu
mačku."
Slikao je srpasti glif osvetljen indigo svetlom, a zatim snimio video cele
manične freske, zapanjen njenim izgledom u mračnoj odaji, uznemiren prirodom
njenog greha i zapitan nad njenim značenjem.
Bio je dan kada su izašli. Ef je nosio mač i drugu opremu unutar bejzbol torbe
na ramenu; Fet je oružje smestio u malu kutiju u kojoj su se ranije nalazili njegov
alat i otrovi. Bili su obučeni u radna odela i prljavi od povlačenja kroz tunele
ispod Nulte tačke.
27. Na Vol stritu je bilo tiho, pločnici su bili gotovo prazni. U daljini je zavijala
sirena i preklinjala za odziv koji nikada neće doći. Crni dim je postao stalna
postavka na gradskom nebu.
Retki pešaci žurno su prolazili kraj njih, jedva klimajući glavom. Neki su
nosili maske za lice, drugi su štitili noseve i usta šalovima - verujući u
dezinformacije o misterioznom „virusu". Prodavnice i radnje su uglavnom bile
zatvorene - opljačkane, prazne ili bez struje. Prošli su pored marketa u kojem su
svetla bila upaljena, ali nije bilo osoblja. Ljudi su odnosili ono što je preostalo od
gnjilog voća sa štandova i konzerve sa sve praznijih polica. Bilo šta što se može
jesti. Frižider sa vodom i sokovima već je bio ispražnjen, kao i deo sa zamrznutom
hranom. Kasa je takođe opljačkana, zato što je teško odvići se od starih navika.
Međutim, valuta nije ni izbliza toliko vredna kao što će voda i hrana uskoro biti.
„Ludilo", mrmljao je Ef.
„Poneko još i ima neki izvor struje", odvratio je Fet. „Čekaj samo da telefoni i
laptopovi presuše, a oni ne budu u stanju da ih napune. Tada će nastupiti pravi
haos."
Na semaforu se smenjivalo svetlo od crvenog ka zelenom, ali nije bilo gomile
koja prelazi ulicu. Menhetn bez pešaka nije Menhetn. Ef je čuo automobilske sirene
na glavnim avenijama, ali sporednim ulicama prošao bi tek pokoji taksi. Vozači su
bili zgureni za volanom, a mušterije zabrinuto sedele na zadnjim sedištima.
Obojica su zastala kod ivičnjaka, iz navike, pošto se upalilo crveno svetlo.
„Zašto se ovo sada desilo, šta misliš?", pitao je Ef. „Ako su ovde toliko dugo,
vekovima - šta se desilo?"
„Njegovo i naše vreme nije isto." Rekao je Fet. „Mi svoje živote merimo
danima i godinama, po kalendaru. On je noćno stvorenje. Brine ga samo nebo."
„Pomračenje sunca", izletelo je Efu iznenada. „To je čekao."
„Možda to nešto znači“, odvratio je Fet. „Možda za njega ima neko posebno
značenje..."
Izašavši iz stanice, saobraćajac ih je osmotrio, odmeravajući Efa.
„Sranje." Ef je skrenuo pogled, međutim ni dovoljno brzo, ni dovoljno
opušteno. Mada su se redovi policajaca rasipali, njegovo lice je i dalje
prikazivano na televiziji. Svi su još gledali, čekali da im se kaže šta da rade.
Nastavili su, a policajac je skrenuo pogled. To je samo moja paranoja,
pomislio je Ef.
Skrenuvši za ugao, policajac je, prateći strogu utvrđenu proceduru, okrenuo
određeni telefonski broj.
Fetov blog
28. Zdravo svete.
Odnosno, zdravo onome što je od sveta preostalo.
Nekada sam mislio da nema uzaludnijeg posla od pisanja bloga.
Nisam mogao da zamislim gore traćenje vremena.
Mislim, koga je briga za ono što ja imam da kažem?
Zato ne znam kako mi se ovo desilo.
Ali, imam potrebu to da učinim.
Postoje dva razloga.
Prvo, da bih sredio svoje misli. Moram da ih ispišem kako bih mogao da ih
osmotrim na monitoru - to će mi možda pomoći da shvatim šta se dešava. Budući
da su me iskustva iz proteklih nekoliko dana izmenila - bukvalno - moram da
otkrijem ko sam sada.
Drugi razlog?
Jednostavno. Da otkrijem istinu. Istinu o onome što se dešava.
Ko sam ja? Po zanatu sam istrebljivač štetočina. Ako živite u jednoj od pet
njujorških opština, i ugledate pacova u svojoj kadi, nazvaćete servis za kontrolu
štetočina...
Da. Ja sam momak koji se pojavi dve nedelje kasnije.
Ranije ste mogli meni da prepustite taj prljavi posao. Uklanjanje štetočina.
Istrebljivanje gamadi.
Ali, više nije tako.
Nova zaraza se širi gradom i svetom. Novi soj nametljivaca. Pošast ljudske
rase.
Ova stvorenja se gnezde u vašem podrumu.
Na vašem tavanu.
U vašim zidovima.
Evo u čemu je stvar.
Kada su u pitanju pacovi, miševi, bubašvabe - najbolji način da se oslobodite
napasti jeste da uklonite izvor hrane. Okej.
Šta je njihov izvor hrane?
U tome je problem.
To smo mi.
Vi i ja.
Ako to još niste shvatili - u govnima smo preko glave.
Okrug Ferfild, Konektikat
Niska zgrada bila je jedna od desetak građevina na kraju trošnog puta,
kancelarijski parking koji je počeo da propada još pre recesije. Održali su se znak
29. prethodnog vlasnika - R. L. Industrija, firma koja je iznajmljivala blindirana vozila
- i garaža, i ostali okruženi čvrstom lančanom ogradom visokom tri metra. Ulazilo
se uz pomoč kartice kroz elektronsku kapiju.
U garažnom delu građevine nalazio se doktorov jaguar krem boje i flota crnih
vozila dostojnih voznog parka nekog državnika. Kancelarijski deo je pretvoren u
malu, privatnu ordinaciju posvećenu jednom jedinom pacijentu.
Eldrič Palmer je ležao u sobi za oporavak i budio se uz uobičajenu nelagodu.
Pridigao se polako ali sigurno, pošto je mnogo puta ranije prošao kroz ovaj mračni
prolaz povratka svesti. Njegov hirurški tim dobro je znao koja mu mešavina
sedativa i anestezije najviše odgovara. Više ga nisu mučili totalnom anestezijom. U
njegovim godinama to je bilo suviše rizično. Sto su manje anestezije koristili, to se
brže budio. Palmeru je to bilo najhitnije.
I dalje je bio prikačen za mašine koje proveravaju delotvornost njegove nove
jetre. Donator je odbegli tinejdžer iz Salvadora. Testovima je utvrđeno da je čist
od bolesti, droge i alkohola. Zdrav, mlad, ružičastobraonkast organ, trouglastog
oblika, po veličini sličan lopti za američki fudbal. Tek pristigao mlaznim avionom
- prošlo je manje od četrnaest sati od kako je izvađen iz dečakovog tela. Po
Palmerovom računanju, ovo mu je sedma jetra. Menjao ih je kao što se mašini za
kafu menjaju filter i.
Jetra, najveći unutrašnji organ i najveća žlezda u ljudskom telu, ima mnoge
vitalne funkcije, uključujući metaboličke, i odgovorna je za stvaranje glikogena,
sintezu plazme, proizvodnju hormona i detoksikaciju. Trenutno ne postoji
medicinski način njenog nadomešćivanja u telu - što je bila veoma nesrečna
okolnost za nevoljnog donatora iz Salvadora.
Gospodin Ficvilijam, Palmerov bolničar, telohranitelj i večni pratilac, stajao
je u uglu. Uvek na oprezu, u skladu s manirima svih bivših marinaca. Ušao je
hirurg, i dalje s maskom na licu, i navukao nove rukavice. Doktor je bio prefinjen,
ambiciozan i izuzetno bogat, čak i po standardima koji odgovaraju hirurzima.
Povukao je čaršav. Nedavno zašiven rez zapravo je ponovo otvoren stari
ožiljak od transplantacije. Spolja, Palmerove grudi su izgledale poput žive slike
grudvastih, ružnih ožiljaka. Unutrašnjost grudi nalikovala je očvrsloj korpi punoj
organa koji propadaju. Hirurg mu je to i rekao: „Plašim se da vaše telo više ne
može da podnosi transplantacije, gospodine Palmere. Ovo je kraj."
Palmer se nasmešio. Telo mu je bilo stecište tuđih organa, slično telu
gospodara koje je bilo stecište nemrtvih duša.
„Razumem, doktore. Hvala vam." Palmerov glas je i dalje bio hrapav zbog
cevi za disanje. „U stvari, predlažem da u potpunosti zaboravite na ovu operaciju.
Znam da ste zabrinuti da će Američka medicinska asocijacija razotkriti našu
tehniku nabavljanja organa. Oslobađam vas daljih obaveza. Ovaj honorar će vam
biti poslednji. Više mi neće biti potrebna nijedna medicinska intervencija. Nikada."
Hirurg nije baš bio ubeđen u to. Eldrič Palmer, čovek bolestan gotovo čitavog
života, posedovao je neobjašnjivu volju: surov i neprirodan instinkt za
30. preživljavanje sa kakvim se hirurg nikada ranije nije susreo. Da li se konačno
pomirio sa sudbinom?
Nije bitno. Hirurgu je laknulo i bio je zahvalan. Već neko vreme je planirao
da ode u penziju i uredio je sve svoje poslove. Pravi je blagoslov biti slobodan od
obaveza u ovim burnim vremenima. Nadao se da letovi za Honduras i dalje
postoje. Spaljivanje ove građevine neće privući neku naročitu pažnju tokom
žestokih građanskih nemira.
Doktor je sve to progutao uz ljubazan osmeh. Uspeo je da se izmigolji ispod
čeličnog pogleda gospodina Ficvilijama.
Palmer je odmarao oči. Misli su mu odlutale nazad do prizora Gospodarevog
izlaganja suncu za koje je odgovorna ona prokleta stara budala, Setrakijan. Palmer
je ovom problemu prišao iz njemu jedino razumljive perspektive - šta to znači za
njega?
To je samo ubrzalo stvari, što je ubrzalo i njegovo oslobođenje.
Njegov dan najzad dolazi.
Setrakijan. Da li poraz zaista ima gorak ukus? Ili je sličan ukusu pepela na
jeziku?
Palmer nikada nije doživeo poraz - nikada neće doživeti poraz. Koliko ljudi to
može da kaže?
Poput kamena u brzoj reci, stajao je Setrakijan. Suviše ponosno i budalasto je
verovao da može promeniti tok - dok je reka, kao što se moglo i predvideti,
nastavila punom brzinom da teče oko njega.
Uzaludnost ljudi. Sve počinje s velikim očekivanjima, zar ne? Ipak, završava
se na predvidiv način.
U mislima se vratio na Fondaciju Palmer. Među fantastično bogatima
očekivalo se da najbogatiji među njima osnuju svoju dobrotvornu fondaciju. Ova
njegova jedina filantropska fondacija iskoristila je svoje pozamašne resurse da
preveze i leči dva puna autobusa dece kojoj se oštetio vid tokom pomračenja
sunca. Deca su oslepela tokom ovog retkog nebeskog događaja - ili zbog toga što su
zurila u sunce bez odgovarajuće zaštite, ili zbog defektnih sočiva dečjih sigurnosnih
naočara. Istraga o neispravnim naočarama stigla je do fabrike u Kini, ali trag se
hladio na praznom placu u Tajpeju...
Neće se žaliti sredstva da se ove sirote duše rehabilituju i osposobe,
obećavala je njegova fondacija. Palmer je to zaista i mislio.
Gospodar je to zahtevao.
Ulica Perl
Ef je osetio da ih prate kada su prešli ulicu. Fet se, međutim, usredsredio na
31. pacove. Potisnuti glodari jurili su od vrata do vrata duž osunčanih jaraka, u stanju
potpune panike i haosa.
„Vidi ovo“, rekao je Fet.
Ono za šta je Ef pomislio da su golubovi na olucima, zapravo su bili pacovi.
Gledali su dole ka Efu i Fetu kao da čekaju da vide kako će njih dvojica postupiti.
Njihovo prisustvo bilo je poput instrumenta za merenje vampirske zaraze koja se
širi podzemljem i isteruje ih iz njihovih jazbina. Životinjske vibracije koje su
strigoji ispuštali, ili njihovo zlobno prisustvo, odbijalo je druge oblike života.
„Sigurno je gnezdo u blizini", rekao je Fet.
Prošli su pored bara. Ef je osetio žeđ u dubini grla. Vratio se i probao da
otvori vrata. Nisu bila zaključana. Bar je bio veoma star, osnovan pre više od 150
godina - najstarija pivnica u Njujorku, pisalo je na ploči - međutim, nije bilo
vlasnika, niti šankera. Tišinu je razbijao samo tihi žamor televizora u ćošku.
Emitovao je vesti.
Prišli su šanku. Bio je mračan i prazan. Poluispražnjene krigle stajale su na
stolovima, a sa nekih stolica su i dalje visile jakne. Kada se zabava završila, to se
desilo iznenada i odjednom.
Ef je proverio kupatila - u muškom su se nalazili veliki, prastari pisoari iz
kojih je voda oticala u slivnik ispod poda - osim toga, prostorije su bile prazne.
Izašao je ostavljajući tragove čizama po piljevini. Fet je spustio kofer i
privukao stolicu da odmori noge.
Ef je zašao za šank. Nije bilo flaša pića, blendera niti kofa za led - samo
slavina za točenje piva iz bačve i polica sa čašama ispod njih. Služilo se isključivo
pivo. Nisu držali jači alkohol koji je Efu bio neophodan. Samo brendirano pivo,
svetlo i tamno. Stare slavine su služile za ukras, ali nove su radile. Ef im je sipao
dve čaše crnog. „Nazdravimo..."
Fet se osovio na noge, prišao baru i podigao jednu kriglu. „Ubijanju
krvopija."
Ef je iskapio polovinu čaše. „Izgleda da su odavde ljudi izjurili u žurbi."
„Poslednja narudžbina”, odvratio je Fet, srčući penu debelom gornjom usnom.
„Poslednja narudžbina širom grada."
Pažnju im je privukao glas sa televizora. Otišli su u susednu prostoriju.
Novinar je uživo snimao reportažu nedaleko od Bronksvila, u rodnom gradu jednog
od četvoro preživelih sa leta 753. Dim je zatamnio nebo iza njega, u uglu je pisalo
NEREDI U BRONKSVILU SE NASTAVLJAJU.
Fet je posegnuo da promeni kanal. Vol strit su desetkovali strah klijenata,
pretnja od epidemije veće od gripa tipa H1N1, munjevit nestanak mnogih brokera.
Trejderi su nepokretno sedeli dok su se cene stropoštavale.
Kanal NY1 usredsredio se na saobraćaj. Svaki izlaz sa Menhetna zakrčili su
ljudi koji beže sa ostrva u strahu od karantina. Vazdušni i železnički saobraćaj je
preopterećen, dok je na aerodromima i stanicama vladao potpuni haos.
Ef je iznad glave čuo helikopter. Sada je to najverovatnije bio najlakši način
32. da se ode sa Menhetna. Ako imate svoj heliodrom. Poput Eldriča Palmera.
Ef je iza šanka pronašao stari telefon. Začuo je škripav signal i strpljivo
okrenuo Setrakijanov broj na kružnom brojčaniku.
Zazvonio je i Nora se javila. „Kako je Zak?“, pitao je Ef, pre nego što je
uspela da progovori.
„Bolje. Neko vreme je bio zaista izbezumljen."
„Nije se vraćala?"
„Nije. Setrakijan ju je oterao sa krova." „Sa krova? Gospode Bože.“ Efu je
pozlilo. Zgrabio je čistu kriglu i brzo sipao sebi novo pivo. „Gde je Zi sada?“
„Gore. Želiš li da ga pozovem?"
J „Ne. Bolje da porazgovaram s njim licem u lice kada se vratim."
„Verovatno si u pravu. Da li ste uništili kovčeg?"
„Ne." odvratio je Ef. „Nestao je."
„Nestao?", pitala je.
„Izgleda da nije jako povređen. Uopšte ga nismo usporili. Osim toga - ovo je
veoma čudno, pronašli smo čudne crteže na zidu tamo dole, iscrtane bojama u
spreju - "
„Kako to misliš, neko je crtao grafite po zidovima?"
Ef je potapšao džep u kojem se nalazi telefon kako bi se uverio da je i dalje
tu. „Snimio sam video. Stvarno ne znam šta da mislim o tome." Povukao je
slušalicu kako bi otpio gutljaj piva. „U gradu je jezivo tiho."
„Ovde nije", odvratila je Nora. „Malo je utihnulo nakon što je zora svanula -
ali to neće potrajati. Sunce ih više ne plaši toliko. Izgleda da su se osmelili."
„Upravo je u tome stvar", rekao je Ef. „Uče, postaju pametniji. Moramo da
odemo odavde. Danas."
„Setrakijan je malopre rekao to isto. Zbog Keli."
„Zato što zna gde se nalazimo?"
„Ako ona zna - to znači da Gospodar zna."
Ef je pritisnuo šakom zatvorene oči kako bi potisnuo glavobolju. „Okej."
„Gde ste sada?"
„U finansijskom distriktu, blizu Feri Lup stanice." Nije spominjao da su u
baru. „Fet se nameračio na veća kola. Čim ih nabavimo, krenućemo nazad."
„Samo, molim vas, vratite se u ljudskom obliku."
„To i planiramo."
Spustio je slušalicu i počeo da pretura ispod šanka. Tražio je kontejner u koji
će sipati još piva, koje mu je bilo potrebno za ponovni silazak u podzemlje. Nešto
drugo osim krigle. Pronašao je staru pljosku obloženu kožom. Brišući prašinu sa
mesinganog čepa, iza pljoske je pronašao flašu dobrog brendija. Na njoj nije bilo
prašine. Verovatno ju je šanker tu držao kako bi razbio monotoniju piva. Isprao je
pljosku i upravo je punio iznad male sudopere kada se začulo kucanje na vratima.
Najpre je obišao šank i krenuo ka oružju. Međutim, iznenada je shvatio:
vampiri ne kucaju. Prošao je pored Feta i krenuo oprezno ka vratima. Kroz prozor
33. je ugledao doktora Evereta Barnsa, direktora Centra za kontrolu bolesti. Stari
seoski doktor nije nosio admiralsku uniformu - CKB je nastao pod okriljem
mornarice - već odelo boje slonovače, i nezakopčan sako. Izgledao je kao da su ga
naglo odvukli sa kasnog doručka.
Ef je video ulicu iza njega i činilo se da je Barns sam, bar u ovom trenutku. Ef
je otključao vrata i otvorio ih.
„Efraime“, rekao je Barns.
Ef ga je zgrabio za revere i brzo uvukao unutra, ponovo zaključavši vrata. „Da
li si sam?“, pitao je ponovo pogledavši ka ulici. „Gde su ostali?"
Direktor Barns se otrgao i ispravio sako. „Imaju naređenje da se drže podalje.
Ali, uskoro će stići, budi siguran u to. Tražio sam par minuta nasamo sa tobom."
„Isuse", rekao je Ef, proveravajući krovove preko puta pre nego što se udaljio
od prozora. „Kako ste stigli tako brzo?"
„Od velike je važnosti da porazgovaraju a tobom. Niko ne želi da te povredi,
Efraime. Postupaju po mom naređenju."
Ef se okrenuo od njega i vratio do šanka. „Možda jedino ti veruješ u to.“
„Neophodno je da kreneš sa mnom", rekao je Barns, prateći ga. „Potreban si
mi, Efraime. Sada to znam."
„Slušaj", rekao je Ef kada je stigao do šanka i okrenuo se. „Možda razumeš
šta se dešava, možda ne razumeš. Možda si deo toga. Ne znam. Možda ni ti ne znaš.
Međutim, iza svega stoji neko, neko veoma moćan. Ako sada krenem s tobom,
uskoro ću sigurno biti onesposobljen ili mrtav. Ili nešto još gore.“
„Spreman sam da te saslušam, Efraime. Da čujem sve što imaš da kažeš.
Stojim pred tobom kao čovek koji priznaje da je pogrešio. Znam da nas je snašlo
nešto užasno i nerealno.“
„Nije nerealno. Vrlo je realno.“ Ef je zatvorio pljosku sa brendijem.
Fet se našao iza Barnsa. „Koliko nam je ostalo vremena do njihovog
dolaska?”, pitao je.
„Vrlo malo“, odvratio je Barns, uznemiren prizorom krupnog istrebljivača u
prljavom radnom odelu. Zatim je ponovo pogledao Efa i pljosku u njegovim
rukama. „Da U je ovo pravo vreme za opijanje?”
„Ovo je fantastično vreme za opijanje”, odvratio je Ef. „Posluži se, ako želiš.
Preporučujem tamno pivo.”
„Slušaj, znam da ti se dogodilo mnogo toga...”
„Ono što se dešava meni nije toliko bitno, Everete. Ne radi se o meni, zato te
pozivanje na moj ego neće daleko odvesti. Zabrinut sam zbog svih ovih poluistina -
bolje rečeno presnih laži - koje objavljuje CKB. Zar više nisi u službi javnosti,
Everete? Već isključivo u službi vlade?”
„Doktor Barns se trgnuo. „U službi sam i jednih i drugih.”
„Slabo”, odvratio je Ef. „Nevešto. Čak kriminalno.“
„Zato si mi potreban, Efraime. Potrebno mi je tvoje iskustvo očevica, tvoja
stručnost...”
34. „Prekasno je! Nadam se da ti je bar to jasno.”
Barns se povukao malo unazad, gledajući Feta. Fet ga je činio nervoznim.
„Bio si u pravu za Bronksvil. Zatvorili smo ga.”
„Zatvorili smo ga?“, pitao je Fet. „Kako?"
„Žičanom ogradom."
Ef se gorko nasmejao. „Žičana ograda? Isuse, Everete. O tome ti pričam.
Reaguješ na sliku virusa koja vlada u javnosti, a ne na samu pretnju. Pokušavaš da
ih ohrabriš ogradom? Simbolom? Ta ograda če biti rastrgnuta na komade..."
„Onda mi kaži. Kaži mi šta mi je potrebno. Šta je tebi potrebno."
„Možeš početi sa uništavanjem leševa. To je prvi korak."
„Uništavanjem...? Znaš da ne mogu to da učinim."
„U tom slučaju sve drugo što uradiš neće biti bitno. Moraš da pošalješ vojni
tim, pročešljaš to mesto i eliminišeš nosioce. Sve do jednog. Zatim moraš da
proširiš operaciju na jug, ovamo u grad, širom Bruklina i Bronksa..."
„Govoriš o masovnom ubijanju. Razmisli o tome kako će to izgledati..."
„Razmisli o realnosti, Everete. Ja sam doktor, kao i ti. Ovo je sada novi svet."
Fet je odšetao nazad ka ulazu i počeo da osmatra ulicu. „Ne žele oni da me
dovedeš kako bih vam pomogao", rekao je Ef. „Žele da me dovedeš kako bi me
neutralizovali, kao i ljude koje znam. Ovo je" - prišao je torbi s oružjem i izvukao
srebrni mač - „sada moj skalpel. Jedini način da izlečiš ova stvorenja jeste da ih
oslobodiš - da, to znači pokolj, a ne doktorisanje. Želiš da pomogneš - želiš zaista
da pomogneš? Idi na televiziju i reci im to. Reci im istinu."
Barns je pogledao napred ka Fetu. „Ko je ovaj čovek? Očekivao sam da ću te
videti sa doktorkom Martinez."
Nešto u načinu na koji je izgovorio Norino ime Efu se učinilo veoma čudnim.
Međutim, nije imao vremena to da istraži. Fet se žurno vraćao sa prozora.
„Dolaze", rekao je.
Ef je prišao i ugledao kombije kako pristižu iz svih pravaca i blokiraju ulicu.
Fet je prošao pored njega, zgrabio Barnsa za rame, otišao sa njim do zadnjeg dela
prostorije i posadio ga u ćošak. Ef je zabacio bejzbol torbu preko ramena i dodao
Fetu kofer.
„Molim vas“, rekao je Barns. „Preklinjem vas. Obojicu. Mogu da vas
zaštitim."
„Slušaj", odvratio je Fet. „Zvanično si postao talac, zato začepi." Zatim se
obratio Efu. „Šta sada? Kako da ih odbijemo? UVC zraci nam neće pomoći protiv
FBI-ja."
Ef je osmotrio staru pivnicu u potrazi za odgovorima. Slike prohujalog veka
visile su po zidovima i zakrčivale police iza šanka. Portreti Linkolna, Garfilda,
Makinlija i bista Džona F. Kenedija - bivših predsednika. U blizini, među
kuriozitetima poput muškete, šolje za brijanje, uramljenih čitulja, visio je mali
srebrni bodež.
35. Pored njega se nalazio natpis: BILI SMO OVDE PRE NEGO ŠTO STE SE VI
RODILI.
Ef je jurnuo iza šanka. Šutnuo je piljevinu preko reze utisnute u izlizani drveni
pod.
Fet se pojavio sa strane i pomogao mu da podigne podna vrata.
Smrad im je sve rekao. Amonijak. Opor i svež. Doktor Barns se oglasio iz
ćoška: „Ući će za vama."
„Sudeći po mirisu - ne bih im to preporučio." Odvratio je Fet i zaputio se
dole.
„Everete", rekao je Ef, uključivši luma-lampu pre nego što je sišao. „U
slučaju da i dalje nisi siguran, dopusti mi da ti pojasnim stvari. Dajem ostavku."
Ef je krenuo za Fetom ka dnu i obasjao indigoplavom bojom luma-lampe
prostoriju ispod šanka. Fet je posegnuo rukom da zatvori vrata iznad njihovih
glava.
„Ostavi ih“, promrmljao je Ef. „Ako je korumpiran kao što mislim da jeste,
već je pojurio ka vratima."
Fet ga je poslušao i poklopac je ostao otvoren.
Tavanica je bila niska, a krš sakupljan mnogo dekada - stare krigle i burad,
nekoliko slomljenih stolica, gomila praznih rafova za čaše i stara industrijska
mašina za pranje posuđa - zagušivao je prolaz. Fet je podesio debele gumene
kaiševe oko članaka i manžeta. Na teži način je naučio da moraju biti debeli u
vreme dok se borio sa najezdama bubašvaba po stanovima. Dodao je par Efu.
„Zbog glista", rekao je i čvrsto zakopčao jaknu.
Ef je zakoračio preko kamenog poda i otvorio vrata koja vode u staru, sparnu
prostoriju, nekadašnje spremište za led. Bila je prazna.
Zatim su pronašli drvena vrata sa starom, ovalnom kvakom. Ispred njih,
prašina je na podu bila narušena u obliku lepeze. Fet mu je klimnuo glavom, a Ef ih
je naglo otvorio.
Nema oklevanja. Nema premišljanja. Ef je to naučio. Nikada im ne smete dati
vremena da se grupišu i da vas preduhitre. U njihovoj je prirodi da žrtvuju jednog
kako bi ostali imali priliku da vas se dočepaju. Suočeni sa žaokama dugačkim
metar i po ili dva, njihovim fantastičnim noćnim vidom, nikada, nikada ne smete
prestati da se krećete sve dok ne uništite i poslednje čudovište.
Vrat im je slaba tačka - kao što je to slaba tačka i njihovim žrtvama. Ako
presečete kičmeni stub uništili ste telo kao i biće koje ga nastanjuje. Gubitak znatne
količine bele krvi postiže isti cilj, mada je puštanje krvi opasnije zato što se krvave
gliste koje izađu napolje odmah bace u potragu za novim ljudskim telima. Zato je
Fet voleo da pritegne manžete.
Ef je uništio prvo dvoje na način koji se pokazao najefikasnijim: koristeći
UVC lampu poput baklje kako bi odbio zveri, izolujući ih i zarobljavajući uz zid, a
zatim bi ih dokusurio mačem. Oružje sačinjeno od srebra ranjava ih i izaziva kod
vampira nešto što je ekvivalent ljudskom bolu - ultraljubičasta lampa progoreva
36. njihov DNK poput plamena.
Fet je koristio pištolj za eksere, ispaljujući im srebrne projektile u lice kako
bi ih zaslepeo i dezorijentisao, a zatim bi im prerezao vratove. Gliste su se
koprcale po mokrom podu. Ef je neke ubio UVC svetlom, dok su ostale umirale pod
teškim đonovima Fetovih čizama. Nakon što je izgazio par komada, pokupio ih je u
malu teglu koju je izvadio iz svoje kutije. „Za starog", rekao je, pre nego što je
nastavio da ubija.
Čuli su korake mnogobrojnih stopala i glasove u baru iznad sebe dok su se
probijali ka susednoj sobi.
Jedan je prišao Efu sa strane - i dalje u šankerskoj pregači - očiju širom
otvorenih i gladnih. Ef ga je ošinuo s boka i poterao unazad lampom. Naučio je da
ignoriše svoju lekarsku sklonost k tome da bude milosrdan. Vampir je jadno
škrgutao zubima u ćošku dok mu se Ef približavao da ga dokrajči.
Dvoje drugih, možda troje, pobegli su kroz sledeča vrata čim su ugledali
ljubičasto svetlo. Preostala je samo šačica. Čučali su pod slomljenim policama,
spremni za napad.
Fet je stao kraj Efa sa lampom u ruci. Ef je krenuo na vampire, međutim Fet ga
je uhvatio za ruku. Mada je Ef teško disao, istrebljivač je nastavio poslovnim
manirom, usredsređen i neuznemiren.
„Sačekaj", rekao je Fet. „Hajde da ih prepustimo Barnsovim drugarima iz
FBI-ja."
Shvativši prednosti Fetove ideje, Ef se povlačio držeći lampu i dalje uperenu
u njih.
„Šta sad?“
„Ostali su pobegli. Izlaz sigurno postoji."
Ef je pogledao obližnja vrata. „Bolje bi ti bilo da si u pravu", rekao je.
Fet je preuzeo vodstvo ispod zemlje, prateći trag suvog urina koji je sijao
fluorescentnom bojom pod svetlošću luma-lampe. Sobe su ustupile mesto nizu
podrumskih prostorija, povezanih starim, ručno kopanim tunelima. Tragovi
amonijaka vodili su u raznim pravcima. Fet je odabrao jedan i skrenuo na
raskrsnici.
„Ovo mi se dopada", rekao je i lupnuo nogom da bi otresao prljavštinu sa
čizama. „Pratim trag, kao da sam u lovu na pacove. UV svetlost to znatno
olakšava."
„Kako to da poznaju ove staze?"
„Bili su marljivi. Istraživali su, tragali. Nikada nisi čuo za Volsted mrežu?"
„Volsted? Kao Volstedov dekret? Iz vremena prohibicije?"
„Restorani, barovi, nelegalni barovi, morali su da produbljuju podrume, da se
ukopavaju. Ovaj grad neprestano gradi na postojećim građevinama. Neki pričaju da
ako spojiš stare podrume i kuće sa tunelima, akvaduktima i zastarelim komunalnim
cevima - možeš da se krećeš od bloka do bloka, od susedstva do susedstva,
37. isključivo kroz podzemlje, između bilo koje dve tačke u gradu.“
„Bolivarova kuća“, rekao je Ef, prisetivši se rok zvezde, jednog od preživelih
sa leta 753. Njegova zgrada je nekada pripadala šverceru alkohola. Ima tajni
podrum povezan sa tunelima podzemne železnice. Ef je bacio pogled unazad kada
su prošli pored sporednog tunela. „Kako znaš kuda ideš?“
Fet mu je pokazao znak koji kao da je ostavio kakav hobo, verovatno urezan u
kamen dugom kandžom jednog od onih stvorenja. „Ovde smo naleteli na nešto",
odvratio je. „To je jedina stvar u koju sam siguran. Ali kladim se da je Feri Lup
stanica udaljena samo par blokova."
Nazaret, Pensilvanija
Avguštine...
Avguštin Elizalde osovio se na noge. Stajao je u apsolutnom mraku. U prosto
opipljivom mrklom mraku bez tračka svetla. Poput svemira bez zvezda. Trepnuo je
kako bi se uverio da su mu oči otvorene - bile su. Nema promene.
Da li je ovo smrt? Nema mračnijeg mesta.
Sigurno je to u pitanju. Jebeno je mrtav.
Možda su ga preobrazili. Da li je sada vampir, da li mu je telo preuzeto a ovaj
majušni deo njega zatvoren u tami svog uma, poput zarobljenika na tavanu? Možda
su hladnoća koju oseća i tvrdoća poda po njegovim stopalima samo varka njegovog
uma. Zauvek je zazidan u svojoj glavi.
Delimično je čučnuo, pokušavajući da ustanovi svoje postojanje uz pomoć
pokreta i čulnih utisaka. Zavrtelo mu se u glavi zbog nepostojanja vizuelne žiže na
koju bi se usredsredio, te je zauzeo nešto širi stav. Posegnuo je rukom nagore i
skočio, ali nije dohvatio plafon.
Blagi povetarac okrznuo mu je košulju. Osećao je miris soli. Miris zemlje.
Nalazio se u podzemlju. Živ je zakopan.
Avguštine...
Ponovo. Glas njegove majke dozivao ga je kao u snu.
„Mama?“
Vratio mu se eho sopstvenog glasa i prepao ga. Pamtio ju je onako kako ju je
poslednji put video: sedela je u dnu ormara u svojoj spavaćoj sobi, ispod gomile
odeće. Zurila je u njega uz pohotnu glad novopreobraženog stvora.
Vampiri, rekao je starac.
Gas se okrenuo, pokušavajući da utvrdi iz kog pravca dolazi glas. Nije imao
šta dugo da radi osim da ga prati.
Prišao je kamenom zidu, ispipavajući njegovu glatku i blago zakrivljenu
površinu. Boleli su ga dlanovi tamo gde ga je staklo poseklo - krhotina kojom je
38. baratao tokom ubistva (ne - tokom uništenja) svog u vampira pretvorenog brata.
Zastao je da protrlja zglobove i shvatio da su nestale lisice koje je nosio u vreme
kada je pobegao iz pritvora, lisice koje su lovci presekli.
Lovci. Ispostavilo se da su i sami vampiri. Pojavili su se na ulicama
Morningsajd Hajtsa i borili sa drugim vampirima kao da su u pitanju dve zaraćene
bande. Međutim, lovci su bili dobro opremljeni. Imali su oružje, postupali su
koordinisano. Vozili su kola. Nisu bili samo krvožedni trutovi poput onih sa kojima
se Gas suočio i uništio ih.
Poslednje čega se seća jeste da su ga ubacili u prtljažnik jednog od džipova.
Ali - zašto baš njega?
S novim daškom vetra, poput poslednjeg daha Majke Zemlje, vazduh mu je
okrznuo lice i on ga je pratio - nadajući se da se kreće u dobrom pravcu. Zid se
završavao oštrim skretanjem. Pokušao je da opipa suprotnu stranu, levo od sebe i
otkrio da je ista: da se završava skretanjem uz procep u sredini. Poput dovratka.
Gas je zakoračio unutra. Drugačiji odjek bata njegovih koraka obavestio ga je
da se sada nalazi u prostoriji, koja je šira i višeg plafona od ostalih. Ovde je osetio
blagi miris, iz nekog razloga veoma poznat. Pokušao je da se priseti odakle.
Sinulo mu je. Rastvor za čišćenje koji je koristio u zatvoru kada je bio
raspoređen na dužnost čistača. Ne toliko jak da mu sprži nozdrve.
Tada je nešto počelo da se dešava. Pomislio je da se um poigrava njime, ali
shvatio je da bleda svetlost zaista polagano osvetljava prostoriju. Užasavala ga je
sporost iluminacije i opšta nesigurnost situacije. Dve tronožne lampe bile su
postavljene daleko jedna od druge, nedaleko od suprotnog zida. Palile su se
postepeno, razblažujući gusti mrak.
Gas je stegao ruke, kao što su to činili stručnjaci za borilačke veštine koje je
gledao na internetu. Svetla su se i dalje pojačavala, mada toliko postepeno da se to
jedva primećivalo. Međutim, zenice su mu bile do te mere proširene u tami,
mrežnjača toliko izložena, da bi bilo koja količina svetlosti izazvala reakciju.
Najpre ga nije uočio. Stvorenje se nalazilo ispred njega, nekih tri do pet
metara dalje, ali glava i udovi su mu bili toliko bledi, mirni i glatki da su ga
Gasove oči registrovale kao deo stenovitog zida.
Iz te slike se izdvajao samo par simetričnih tamnih rupa. Nisu bile crne, već
skoro crne.
Bile su najtamnije crvene boje. Krvavocrvene.
Ako su to uopšte bile oči, nisu treptale. Niti su zurile. Posmatrale su Gasa uz
neverovatan nedostatak strasti. Te oči su bile ravnodušne poput crvenog kamenja.
Krvlju natopljene oči koje su videle sve i sva.
Gas je letimično osmotrio obris ogrtača oko tela ovog stvora. Uklapao se u
tamu poput duplje unutar duplje. Biće je bilo veoma visoko, ako je dobro procenio.
Međutim, nepomičnost ovog stvora nalikovala je smrti. Gas se nije micao.
„Šta je ovo?“ Izgovorio je čudnim glasom, odajući strah. „Misliš da ćeš
večerati Meksikanca? Dobro razmisli o tome. Mogao bi da se udaviš, pičko.“
39. Zračilo je takvom tišinom i nepomičnošću da se Gasu učinilo da zuri u statuu.
Lobanja mu je bila ćelava i glatka, bez ušnih školjki. Gas je postao svestan nečega,
čuo je - odnosno, osetio - vibraciju nalik zujanju.
„Dakle", rekao je, obraćajući se bezizražajnim očima, „šta čekaš? Voliš da se
igraš hranom pre nego što je pojedeš?" Privukao je pesnice bliže licu. „Neće moći
sa ovim čalupom, ti nemrtvi seratore."
Nešto što nije bilo pokret privuklo mu je pažnju sa desne strane - ugledao je
još jednog. Stajao je kao deo kamenog zida, nešto niža senka od prve, očiju
drugačijeg oblika, ali podjednako bezosećajnih.
Zatim se levo od njega - Gasu je to izgledalo kao primicanje - pojavio treći.
Pošto je imao iskustva iz sudnica, činilo mu se kao da se pojavio pred
trojicom nemilosrdnih sudija u kamenoj odaji. Bio je potpuno izbezumljen, ali se
njegova reakcija svodila na izazivanje. Ponašao se gangsterski odvažno. Sudije
pred koje je izlazio to su nazivale „nepoštovanjem suda." Gas je to zvao
„izlaženjem na kraj sa situacijom." To je činio kada mu se činilo da ga neko gleda s
visine. Kada je osećao da se prema njemu ne ponašaju kao prema jedinstvenom
ljudskom biću već kao prema neugodnosti, prepreci koja je pala na nečiji put.
Bićemo kratki.
Gasove šake su poletele ka slepoočnicama. Ne ka ušima - glas se nekako
našao unutar njegove glave. Dopirao je iz onog dela mozga iz kojeg je poticao
njegov unutrašnji monolog - kao da je piratska radio-stanica počela da emituje
program na njegovoj frekvenciji.
Ti si Avguštin Elizalde.
Stisnuo je glavu, ali glas je uporno dopirao odande. Nije bilo prekidača za
isključivanje.
„Da, znam ko sam, do đavola. Ko ste, do đavola, vi? Šta ste, do đavola, vi? I
kako ste ušli u moju..."
Nisi ovde da služiš za ishranu. Imamo dovoljno stoke pri ruci za snežnu
sezonu.
Stoke? „Oh, mislite ljudi?" Gas je čuo povremene uzvike, mučeničke glasove
koji odjekuju kroz pećine, ali smatrao je da su to krici iz njegovih snova.
Stočarstvo je zadovoljavalo naše potrebe hiljadama godina. Glupe životinje
čine izdašne obroke. S vremena na vreme, neka od njih ispolji neobičnu
dovitljivost.
Gas je jedva pratio ovu priču. Poželeo je da već jednom stignu do poente.
„Znači - šta? Nećete me pretvoriti u... jednog od vas?"
Naša loza je prastara i privilegovana. Dar je postati deo našeg nasleđa. To se
dešava izuzetno retko i veoma je skupo.
Gasu ništa nije bilo jasno. „Ako mi nećete popiti krv - šta, do đavola, hoćete
od mene?“
Imamo ponudu za tebe.
„Ponudu?" Gas se udario šakom po glavi kao da je u pitanju aparat koji ne
40. radi kako treba. „Do đavola, izgleda da slušam - rekao bih da nemam izbora."
Potreban nam je dnevni kmet. Lovac. Mi smo noćna rasa, vi ste dnevna.
„Dnevna?"
Vaš endogeni dvadesetčetvoročasovni ritam direktno odgovara ciklusu koji
nazivate jednim danom. Urođena hronobiologija vaše vrste prilagođena je
nebeskom kretanju ove planete, a potpuno suprotna od naše. Vi ste solarna
stvorenja.
„Mi smo jebeno šta?"
Potreban nam je neko ko može slobodno da se kreće tokom dnevnih sati. Neko
ko može da izdrži izloženost suncu i koristi svoju moć, kao i bilo koje raspoloživo
oružje kako bi masakrirao nečiste.
„Masakrirao nečiste? Vi ste vampiri, zar ne? Želite da ubijam pripadnike vaše
vrste?"
Oni nisu pripadnici naše vrste. Nečisti soj se širi tako brzo među vašim
ljudima - pravo zlo. Bez kontrole.
„Šta ste očekivali?"
Mi ne učestvujemo u tome. Pred tobom stoje bića izuzetno časna i diskretna.
Ova zaraza predstavlja narušavanje mira - ravnoteže - koja je trajala vekovima.
Ovo je neposredno nepoštovanje.
Gas je zakoračio nekoliko koraka unazad. Učinilo mu se da je počeo da
shvata. „Neko pokušava da osvoji vašu teritoriju.“
Mi se ne razmnožavamo na nasumičan, haotičan način kao pripadnici vaše
vrste. Kod nas je to proces koji se pažljivo razmatra.
„Probirljivi ste kada je hrana u pitanju."
Jedemo šta god želimo. Hrana je hrana. Kada se zadovoljimo, odbacimo
ostatak.
Gas se toliko zasmejao da se gotovo zagrcnuo. Pričaju o ljudima kao da se
prodaju po tri komada za dolar u lokalnoj samousluzi.
Nalaziš da je to zabavno?
„Ne. Upravo suprotno. Zato se i smejem."
Kada pojedeš jabuku, da li odbaciš srž? Ili sačuvaš seme kako bi posadio još
drveća?
„Odbacim sredinu."
A plastičnu kutiju? Kada isprazniš njen sadržaj?
„Dobro. Shvatio sam. Vi ispijete pintu krvi i odbacite ljudsku flašu. Evo šta ja
želim da znam. Zašto ste odabrali mene?"
Zato što izgledaš sposobno.
„Kako ste to zaključili?"
Najpre, tu je izveštaj sa tvog hapšenja. Privukao si našu pažnju kada si
uhapšen zbog ubistva na Menhetnu.
Nag debeli čovek koji razjaren hara Tajms skverom. Čovek koji je napao
porodicu, a Gas je pomislio: „Bogami, nećeš to raditi u mom gradu, nakazo." Sada
41. bi naravno više voleo da se držao po strani, poput ostalih.
Zatim si pobegao iz pritvora, ubijajući nečiste usput.
Gas se namrštio. „Taj nečisti je bio moj prijatelj. Kako znate sve to, iako
živite u ovoj usranoj rupčagi?"
Budi uveren da smo povezani sa svetom ljudi na njegovim najvišim nivoima.
Međutim, da bi se održala ravnoteža, ne možemo dozvoliti da javnost sazna za nas -
ovaj nečisti soj nam upravo time preti. Zbog toga nam je potrebna tvoja pomoć.
„Rat bandi. To razumem. Ali, izostavili ste nešto super-jebeno-bitno. Zašto
bih vam ja do đavola pomogao?"
Postoje tri razloga za to.
„Bolje bi vam bilo da to budu dobri razlozi. Počeo sam da brojim."
Prvo, živ ćeš napustiti ovu prostoriju.
„Dobro, priznajem da je to dobar razlog."
Drugo, ako uspešno okončaš ovaj poduhvat, obogatićeš se tako kako ne možeš
zamisliti ni u svojim najluđim snovima.
„Hmm. Ne znam. Imam prilično razvijenu maštu."
Treći razlog... stoji iza tebe.
Gas se okrenuo. Najpre je ugledao lovca, jednog od zajebanih vampova koji
su ga zgrabili na ulici. Glava inu je bila sakrivena unutar crne kapuljače, a crvene
oči su mu svetlucale.
Pored lovca je stajao vampir sa izrazom gladi koji je Gasu sada već bio
dobro poznat. Niska, krupna i zamršene kose, nosila je pocepanu kućnu haljinu.
Vrat joj je bio ispupčen sa prednje strane zbog unutrašnje strukture vampirske
žaoke.
U dnu izvezenog V-izreza njene haljine nalazilo se stilizovano crno-crveno
raspeće, tetovaža koju je uradila u mladosti a sada je žalila zbog toga, mada je u to
vreme verovatno izgledala opako. Tetovaža je oduševljavala Gusta od najranije
mladosti, bez obzira na to šta bi mu ona govorila.
Vampirica je bila njegova majka. Oči su joj bile povezane tamnim platnom.
Gas je video da joj vrat pulsira, da je žaoka žedna.
Oseća te. Međutim, oči joj moraju ostati prekrivene. U njoj počiva volja
našeg neprijatelja. On vidi kroz nju. Čuje kroz nju. Ne smemo je dugo držati u ovoj
odaji.
Gasove oči se ispuniše suzama. Tuga koju je osećao ispoljavala se kao bes.
Od svoje jedanaeste godine neprestano ju je sramotio. Sada je stajala pred njim u
obličju zveri, nemrtvog čudovišta.
Gas se okrenuo ka ostalima. Bes ga je satirao, ali bio je nemoćan i svestan
toga.
Treći razlog - dopustićemo ti da je oslobodiš.
Potresali su ga suvi jecaji, poput žalosnog podrigivanja. Situacija mu se
gadila, bio je zgrožen, ipak...
Ponovo se okrenuo. Bila je praktično kidnapovana. Oteo ju je „nečisti” soj
42. vampira o kojem su pričali.
„Mama”, rekao je. Mada ga je slušala, izraz lica joj se nije promenio.
Lako mu je bilo da ubije svog brata, Krispina. Dugo su se mrzeli. Krispin je
bio ovisnik i još gori propalitet od Gasa. Presecanje Krispinovog vrata krhotinom
slomljenog stakla bila je slika i prilika efikasnosti - porodična terapija i bacanje
đubreta u jednom paketu. Bes koji se u njemu sakupljao decenijama slabio je sa
svakim udarcem.
Međutim, oslobađanje madre od ove kletve biće čin ljubavi.
Gasova majka je uklonjena iz odaje, ali lovac je ostao. Gas je ponovo
pogledao trojicu. Sada ih je video mnogo bolje, užasne u svojoj nepokretnosti.
Uopšte se nisu micali.
Obezbedićemo ti sve što ti je potrebno kako bi obavio ovaj zadatak. Novac
nije problem, pošto smo s vremenom sakupili nebrojeno ljudsko blago.
Oni koji su primili dar večnosti, plaćali su to silnim bogatstvom tokom
vekova. U svojim trezorima, Drevni su čuvali srebrne kaleme iz Mesopotamije,
kovani novac iz Vizantije, zlatne funte, nemačke marke. Za njih valuta nije imala
vrednost. To su prosto bile šarene trice uz pomoć kojih trguju sa domorocima.
„Znači - želite da obavljam posliće za vas?”
Gospodin Kvinlan će ti obezbediti sve što ti je potrebno. Sve. On je naš
najbolji lovac. Delotvoran i odan. Jedinstven na mnogo načina. Tvoje jedino
ograničenje jeste tajnost. Skrivanje našeg postojanja od najvećeg je značaja.
Prepustićemo ti da regrutuješ druge lovce poput sebe. Nevidljive i nepoznate, ali
umešne u ubijanju.
Gas se obuzdao, osetivši privlačenje svoje majke od pozadi. Eto ventila za
njegov gnev - možda mu je baš ovo potrebno.
Izvio je usne u besan osmeh. Potrebna mu je radna snaga. Potrebne su mu
ubice.
Tačno je znao gde će ih pronaći.
Stanica Sant Feri Iner Lup
,Fet ih je, uz samo jedno pogrešno skretanje, odveo do tunela koji vodi ka
napuštenoj stanici Saut Feri Lup. Desetine fantomskih stanica podzemne železnice
nalazilo se u okviru IRT, IND i BMT sistema. 5 Više nisu obeležavani na mapama,
ali su se mogli videti kroz prozor voza - ako ste znali gde i kada da pogledate.
Ovde je vazduh bio memljiv, vlaga je natapala tlo, zidovi su bili glatki i
mokri.
Svetlucavi trag strigoja ovde je bio redi. Fet je zbunjeno zverao unaokolo.
Znao je da je ruta niz Brodvej deo originalnog gradskog projekta podzemne
