SlideShare a Scribd company logo
OTROVNE(SMRTONOSNE) BILJKE
Kukuta (Conium maculatum)
Otrovna biljka koja uspeva u oblastima sa
umerenom i vlažnom klimom.
Zeljasta dvogodišnja biljka iz porodice
Apiceae čija stabljika raste i do 2,5m
visine.Kukuta izgleda bezopasno: ima bele
ili žućkaste cvetove, grupisane u složene
štitaste cvasti, šuplju stabljiku, plavkastu, u
donjem delu sa crvenkastim pegama i
otužan miris. Svi delovi biljke su glatki,
listovi su sastavljeni od dva do četiri
listića. Plod je jajast, bočno stisnut.
Proizvodi veliki broj semena što biljci
omogućava rast na zapuštenim mestima.
Cveta u junu i julu.
U drevnoj Grčkoj služila je za pravljenje
otrova za egzekuciju.Najpoznatija žrtva ove
biljke je bio Sokrat, grčki filozof kome je
presuđeno da sam sebi oduzme život
ispijanjem otrova.
Sadrži nekoliko otrovnih materija, najači i
najsmrtonosniji je otrov konin, koji u
dovoljnoj dozi uzrokuje paralizu srca i pluća.
Tatula (Datura stramonium)
 Tatula je jednogodišnja zeljasta biljka, visoka
i preko 2 m. Stabljika je jaka, okrugla, šuplja,
trojno razgranata i gola. Listovi na stabljici
izrastaju spiralno, na maljavim lisnim
drškama.Cvetovi su pojedinačni, krupni .
Krunica je najčešće bele boje, levkasto
cevastog oblika, nazubljena. Plod je zelena
bodljikava čaura . Kada plod sazri, požuti i
raspukne se. Semenke su crne do smeđe
boje, hrapave, pljosnate, bubrežastog
oblika.Miris biljke je odbojan, ukus gorak,
slan.
 List tatule se koristi u preparatima
protiv astme.Seme ove biljke ima jako
narkotičko, analgetičko i halucinogeno
dejstvo pa se u medicini upotrebljava kod
mnogih oboljenja.
 Tatula sadrži otrovne alkaloide .Simptomi
trovanja: konfuzija, uznemirenost,
vrtoglavica, halucinacije, ubrzani srčani puls,
gubitak pamćenja, mučnina, širenje zenica
oka, nerazumljiv govor, povišena telesna
temperatura, žeđ, nesvestica.
Narcis(Narcissus)
 Višegodišnja biljka.Sve vrste
imaju koronu okruženu sa 6
cvetnih listova(perianti) koji se
spajaju u cev na kraju
cveta.Semenje je crno,
okruglo, sa tvrdim
omotačem.Najčešće su nijanse
žute i bele boje.Može da
naraste do pola metra.
 Narcis sadrži alkaloidni otrov
likorin(u tučku i listovima).
 Lukovica narcisa može da
izazove povraćanje, grčeve u
stomaku, konvulzije i srčane
aritmije. Njegov miris u
zatvorenom prostoru može da
izazove glavobolje i mučninu.
Purpurni digitalis (Digitalis
purpurea)
 Dvogodišnja biljka iz porodice
Plantoginaceae.Prve godine
sejanja formira prizemnu lisnu
rozetu, a druge izbacuje visoku
dršku sa cvetovima.Listovi su
ovalnog oblika,prekriveni
sitnim dlačicama.Cvetovi su
ružičaste, purpurne boje.Visina
od 1,5-2m.
 Purpurni digitalis sadrži
digitoksin koji utiče na srce.
 Ako se pojede, izaziva nizak
puls, mučninu, povraćanje i
srčane aritmije koje dovode do
srčanog udara.
 Koristi se u medicini.
Mrazovac (Colchicum autumnale)
 Zeljasta biljka iz
porodice Colchicaceae. koja ima u
zemlji, do 20 cm duboko, smeđu
lukovicu. Svake godine tokom leta
razvija se nova lukovica sa pupoljkom,
a stara tokom zime propada. Cveće se
sastoji od šest obojenih listova koji su u
donjem delu srasli u dugu cev.Listovi su
mu kopljasto-levkastog oblika, a cvet
je bledoljubičaste boje.
 Svi delovi biljke sadrže otrovne
alkaloide(kolhicin).Poznat je pod
nazivom biljni arsen.
 Jako je otrovan ako se jede, udiše ili
apsorbuje bilo kako. Simptomi
trovanja: temperatura, povraćanje,
dijareja, bol u abdomenu i višestruko
otkazivanje organa (ako se ne leči na
vreme).Otrovna doza je 60g listova ili
10 semenki.
Oleander(Nerium oleander)
 Zimzalena biljka iz porodice
Arosupaseae.Gaji se kao ukrasna
biljka, zbog predivnih
cvetova.Raste od 2-6m,a krošnja
je široka.Listovi su kožnati,debeli,
tamnozelene boje, duguljasti i
šiljati.Cvetovi su mirisni, rastu na
krajevima grana,bele, ružičaste,
crvene ili žute boje.Plod je
duguljast, u zrelosti se rasprsne i
raspe sitno seme.
 Oleander je jedna od biljnih vrsta
koja u svim svojim delovima sadrži
otrovne sastojke(najotrovniji su
kora i listovi).
Cela biljka je vrlo gorka i veoma
otrovna, tako da može da izazove
teška trovanja, oštećenja srca,
mučnine, glavobolje,smrt.
Velebilje (Atropa belladonna)
 (ludača, bun, veliko bilje, golemo bilje,
luda trava, vučja trešnja, pasja jagoda) je
višegodišnja zeljasta otrovna biljka iz
porodice Solanaceae. Stabljika je
uspravna, visoka.Listovi su jajasti ili
eliptični sa istaknutim nervima na naličju,
celog oboda, zašiljeni, postepeno se
sužavaju u kratku lisnu dršku,
tamnozeleni, bez dlaka Cvetovi su,
pojedinačni, ređe po dva u pazuhu listova.
Plod je loptasta bobica prečnika oko 1,5
cm, prvo zelena a kad sazri, crna, sjajna,
sa mnogo ljubičastih semena sa
mastiljavim vrlo slatkim sokom.
 Velebilje je veoma otrovna biljka.
Najčešća su trovanja bobicama. Znaci
trovanja su sušenje usta i ždrela,
promuklost, žeđ, mučnina, ukočen
pogled, izrazito raširene zenice,
neuračunljivost. Registrovan je veliki broj
slučajeva namernih trovanja velebiljem.
Jedić (Aconitum)
 Zeljasta biljka,rod skrivenosemenica,
familija ljutića(Ranunculaceae)-
obuhvata preko 250 vrsta.Ima
bemirisne tamnoljubičaste cvetove
razdeljene na 5-7 režnjeva.U plodu se
nalaze smeđe-crne semenke.Naraste
od 1-1,5m visine.
 Svi delovi biljke sadrže alkaloid
akonitin(smrtonosna doza za odrasle je
od 3-6mg).Do trovanja može doći i
samim dodirom,u prošlosti se njen
otrov koristio za premazivanje vrhova
stelica i koplja, za trovanje vukova i
lisica.
 Simptomi trovanja:mučnina,
povraćanje, dijareja,ukočenost
lica(paraliza), utrnulost celog tela,
hipotenzija,aritmija,vrtoglavica,
poteškoće u disanju,glavobolja,
zbunjenost.Smrt se obično javlja u
roku od 2-6 sati u fatalnom trovanju.
Krabino oko(Abrus precatorius)
 Abrus je poreklom iz Indonezije,
gde se njene jarko crne, crvene i
bele bobice često koriste pri izradi
perkusija i nakita. Ove semenke ne
proizvode samo dobar zvuk. One
su i veoma opasne zbog otrovne
supstance abrina koje sadrže.
Samo jedna semenka ove biljke
može biti fatalna za ljude. Ipak, na
svu sreću semenka samo
„prođe“ kroz ljudski organizam, a
fatalna je samo kad se žvaće.
 Samo tri mikrograma abrina su
dovoljna da ubiju odraslog čoveka.
 Kao i ricin, abrin takođe sprečava
sintezu proteina i uzrokuje
otkazivanje organa za samo jedan
sat.
Đurđevak (Convallaria majalis)
 Đurđevak ima zvonaste bele
mirisne cvetove, viseće i
raspoređene u grozdovima. Svaki
cvet sastoji se iz šest listova
perijanta. Cveta u maju.
Tamnozeleni kopljasti listovi,
obično po dva-tri, obavijaju cvetnu
dršku cele sezone, sve do jeseni.
 Đurđevak sadrži otrovne glikozide
i alkaloide. Ne smeju ga brati
trudnice i deca, a posle kontakta
sa njim moraju se dobro oprati
ruke. Znaci trovanja
su: gađenje, povraćanje praćeno
jakim bolovima, dijareja,
nesvestica, jaka glavobolja,
zujanje u ušima, poremećaj vida,
raširene zenice, snažno znojenje i
sve usporeniji rad srca.
Lutkine oči(Actea pachypoda)
 Actaea pachypoda je biljka
cvetnica iz porodice
Ranunculaceae.Zeljasta,
višegodišnja biljka, koja naraste do
50 ili više cm. Ima sastavljene
nazubljene listove. U proleće
razvija bele cvetove, u gustim
grozdovima dugim 10 cm. Naziva
se lutkine oči prema plodovima-
bijelim bobicama veličine 1 cm,
koji oblikom i crnim ožiljkom
podsjećaju na oči lutke.
 Cela biljka je otrovna, a posebno
bobice. One sazrevaju preko leta i
pretvaraju se u plod koji je na biljci
do smrzavanja. Sadrže kardiogene
toksine, koji usporavaju rad
srčanih mišića do te mjere da srce
prestane kucati. Bezopasne su za
ptice koje su primarni
rasprostranjivači semenki.
Koristila se za poboljšanje
cirkulacije i lečenje glavobolja.
Mančinelovo drvo ( Hippomane mancinella)
 Najotrovnije drvo na svetu je
mančinelovo drvo. Zovu ga i
„jabuka smrti“ zbog toga što
plod liči na plod jabuke.
 Svi delovi mančinelovog
drveta su izuzetno otrovni ,
interakcija s bilo kojiim
njegovim delom, što se
posebno odnosi na gutanje,
može biti smrtonosna. Otrov u
ovom drvetu toliko je jak da se
ne preporučuje ni stajati ispod
njega tokom kiše: organsko
jedinjenje forbol razblažava se
s kišnicom i čak i u tom obliku
može da izazove teške
opekotine. Ovo drvo raste na
jugu Severne Amerike i severu
Južne Amerike.
Izvori informacija:
-Zvanični sajt Vojnomedicinske akademije-Otrovne biljke
-Zvanični sajt National Geographic Srbija
-Vikipedija
-Udžbenik iz biologije
Miljan Krtinić

More Related Content

What's hot

Лековите биљке - Lekovite biljke
Лековите биљке - Lekovite biljkeЛековите биљке - Lekovite biljke
Лековите биљке - Lekovite biljke
Душан Тадић
 
Travni ekosistemi: stepe i planinske rudine
Travni ekosistemi: stepe i planinske rudineTravni ekosistemi: stepe i planinske rudine
Travni ekosistemi: stepe i planinske rudine
Ivana Damnjanović
 
Gradja biljaka
Gradja biljakaGradja biljaka
Gradja biljaka
Ena Horvat
 
зачинско биље
зачинско биљезачинско биље
зачинско биље
milazivic1971
 
Cula 2017
Cula 2017Cula 2017
Papratnice
PapratnicePapratnice
Papratnice
1kreativac
 
Crvi-ponavljanje
Crvi-ponavljanjeCrvi-ponavljanje
Crvi-ponavljanje
Ena Horvat
 
Člankoviti crvi
Člankoviti crviČlankoviti crvi
Člankoviti crvi
Ivana Damnjanović
 
Četinarske zimzelene šume
Četinarske zimzelene šumeČetinarske zimzelene šume
Četinarske zimzelene šume
Ivana Damnjanović
 
Faktori ugrožavanja i zaštita životinja
Faktori ugrožavanja i zaštita životinjaFaktori ugrožavanja i zaštita životinja
Faktori ugrožavanja i zaštita životinja
Ena Horvat
 
Sistem organa za razmnožavanje
Sistem organa za razmnožavanjeSistem organa za razmnožavanje
Sistem organa za razmnožavanje
Ivana Damnjanović
 
Sastav krvi
Sastav krviSastav krvi
Sastav krvi
Ivana Damnjanović
 
13. Zivotni ciklus biljaka
13. Zivotni ciklus biljaka13. Zivotni ciklus biljaka
13. Zivotni ciklus biljaka
ltixomir
 
ŽIvotna sredina i životno stanište
ŽIvotna sredina i životno staništeŽIvotna sredina i životno stanište
ŽIvotna sredina i životno stanište
Ivana Damnjanović
 
Lišćarske listopadne šume
Lišćarske listopadne šumeLišćarske listopadne šume
Lišćarske listopadne šume
The Little Art School "The Blue Bunny"
 
Zeljasti ekosistemi: livade i pašnjaci
Zeljasti ekosistemi: livade i pašnjaciZeljasti ekosistemi: livade i pašnjaci
Zeljasti ekosistemi: livade i pašnjaci
Ivana Damnjanović
 

What's hot (20)

Лековите биљке - Lekovite biljke
Лековите биљке - Lekovite biljkeЛековите биљке - Lekovite biljke
Лековите биљке - Lekovite biljke
 
Travni ekosistemi: stepe i planinske rudine
Travni ekosistemi: stepe i planinske rudineTravni ekosistemi: stepe i planinske rudine
Travni ekosistemi: stepe i planinske rudine
 
Gradja biljaka
Gradja biljakaGradja biljaka
Gradja biljaka
 
Virusi
VirusiVirusi
Virusi
 
зачинско биље
зачинско биљезачинско биље
зачинско биље
 
Cula 2017
Cula 2017Cula 2017
Cula 2017
 
Papratnice
PapratnicePapratnice
Papratnice
 
Razmnozavanje biljaka
Razmnozavanje biljakaRazmnozavanje biljaka
Razmnozavanje biljaka
 
Crvi-ponavljanje
Crvi-ponavljanjeCrvi-ponavljanje
Crvi-ponavljanje
 
Člankoviti crvi
Člankoviti crviČlankoviti crvi
Člankoviti crvi
 
Četinarske zimzelene šume
Četinarske zimzelene šumeČetinarske zimzelene šume
Četinarske zimzelene šume
 
Faktori ugrožavanja i zaštita životinja
Faktori ugrožavanja i zaštita životinjaFaktori ugrožavanja i zaštita životinja
Faktori ugrožavanja i zaštita životinja
 
Sistem organa za razmnožavanje
Sistem organa za razmnožavanjeSistem organa za razmnožavanje
Sistem organa za razmnožavanje
 
Sastav krvi
Sastav krviSastav krvi
Sastav krvi
 
13. Zivotni ciklus biljaka
13. Zivotni ciklus biljaka13. Zivotni ciklus biljaka
13. Zivotni ciklus biljaka
 
Ćelija
ĆelijaĆelija
Ćelija
 
ŽIvotna sredina i životno stanište
ŽIvotna sredina i životno staništeŽIvotna sredina i životno stanište
ŽIvotna sredina i životno stanište
 
Lišćarske listopadne šume
Lišćarske listopadne šumeLišćarske listopadne šume
Lišćarske listopadne šume
 
Zeljasti ekosistemi: livade i pašnjaci
Zeljasti ekosistemi: livade i pašnjaciZeljasti ekosistemi: livade i pašnjaci
Zeljasti ekosistemi: livade i pašnjaci
 
Biljna Tkiva
Biljna TkivaBiljna Tkiva
Biljna Tkiva
 

Similar to Otrovne (smrtonosne) biljke

Biologija- Skrivenosemenice- Milan Ilić- Aleksinac
Biologija- Skrivenosemenice- Milan Ilić- AleksinacBiologija- Skrivenosemenice- Milan Ilić- Aleksinac
Biologija- Skrivenosemenice- Milan Ilić- Aleksinacnasaskolatakmicenja
 
Biologija- Skrivenosemenice- Miloš Ilić- Aleksinac
Biologija- Skrivenosemenice- Miloš Ilić- AleksinacBiologija- Skrivenosemenice- Miloš Ilić- Aleksinac
Biologija- Skrivenosemenice- Miloš Ilić- Aleksinacnasaskolatakmicenja
 
Помоћнице и уснатице
Помоћнице и уснатицеПомоћнице и уснатице
Помоћнице и уснатице
Ljubica Lalic
 
Skrivenosemenice- Ana Turk- Aleksinac
Skrivenosemenice- Ana Turk- AleksinacSkrivenosemenice- Ana Turk- Aleksinac
Skrivenosemenice- Ana Turk- Aleksinacnasaskolatakmicenja
 
Љутићи и храстови
Љутићи и храстови Љутићи и храстови
Љутићи и храстови
Лука Гледић
 
Љутићи и храстови
Љутићи и храстови Љутићи и храстови
Љутићи и храстови
Лука Гледић
 
Степски божур - Љиљак Н.
Степски божур - Љиљак Н.Степски божур - Љиљак Н.
Степски божур - Љиљак Н.
Violeta Djuric
 
Гороцвет - Врховац И.
Гороцвет - Врховац И.Гороцвет - Врховац И.
Гороцвет - Врховац И.
Violeta Djuric
 
Жути локвањ - Петровић Т.
Жути локвањ - Петровић Т.Жути локвањ - Петровић Т.
Жути локвањ - Петровић Т.
Violeta Djuric
 
цвет плод-семе
цвет плод-семецвет плод-семе
цвет плод-семе
Dragana Djuragin
 
Гороцвет - Т. Докић
Гороцвет - Т. ДокићГороцвет - Т. Докић
Гороцвет - Т. Докић
Violeta Djuric
 
1. Familia Ranunculaceae - ljutici 2. Familia Papaveraceae - makovi
1. Familia Ranunculaceae - ljutici 2. Familia Papaveraceae - makovi1. Familia Ranunculaceae - ljutici 2. Familia Papaveraceae - makovi
1. Familia Ranunculaceae - ljutici 2. Familia Papaveraceae - makovi
Dejana Maličević
 
Жута линцура - Е. Жигић
Жута линцура - Е. ЖигићЖута линцура - Е. Жигић
Жута линцура - Е. Жигић
Violeta Djuric
 
главочике
главочикеглавочике
главочикеDjole Toncev
 

Similar to Otrovne (smrtonosne) biljke (20)

Ljutici
LjuticiLjutici
Ljutici
 
Biologija- Skrivenosemenice- Milan Ilić- Aleksinac
Biologija- Skrivenosemenice- Milan Ilić- AleksinacBiologija- Skrivenosemenice- Milan Ilić- Aleksinac
Biologija- Skrivenosemenice- Milan Ilić- Aleksinac
 
Biologija- Skrivenosemenice- Miloš Ilić- Aleksinac
Biologija- Skrivenosemenice- Miloš Ilić- AleksinacBiologija- Skrivenosemenice- Miloš Ilić- Aleksinac
Biologija- Skrivenosemenice- Miloš Ilić- Aleksinac
 
Lekovito bilje
 Lekovito bilje Lekovito bilje
Lekovito bilje
 
Помоћнице и уснатице
Помоћнице и уснатицеПомоћнице и уснатице
Помоћнице и уснатице
 
Paprati
PapratiPaprati
Paprati
 
Skrivenosemenice- Ana Turk- Aleksinac
Skrivenosemenice- Ana Turk- AleksinacSkrivenosemenice- Ana Turk- Aleksinac
Skrivenosemenice- Ana Turk- Aleksinac
 
Ljutici i hrastovi
Ljutici i hrastoviLjutici i hrastovi
Ljutici i hrastovi
 
Љутићи и храстови
Љутићи и храстови Љутићи и храстови
Љутићи и храстови
 
Ljutici i hrastovi
Ljutici i hrastoviLjutici i hrastovi
Ljutici i hrastovi
 
Љутићи и храстови
Љутићи и храстови Љутићи и храстови
Љутићи и храстови
 
Степски божур - Љиљак Н.
Степски божур - Љиљак Н.Степски божур - Љиљак Н.
Степски божур - Љиљак Н.
 
Гороцвет - Врховац И.
Гороцвет - Врховац И.Гороцвет - Врховац И.
Гороцвет - Врховац И.
 
Жути локвањ - Петровић Т.
Жути локвањ - Петровић Т.Жути локвањ - Петровић Т.
Жути локвањ - Петровић Т.
 
цвет плод-семе
цвет плод-семецвет плод-семе
цвет плод-семе
 
Гороцвет - Т. Докић
Гороцвет - Т. ДокићГороцвет - Т. Докић
Гороцвет - Т. Докић
 
1. Familia Ranunculaceae - ljutici 2. Familia Papaveraceae - makovi
1. Familia Ranunculaceae - ljutici 2. Familia Papaveraceae - makovi1. Familia Ranunculaceae - ljutici 2. Familia Papaveraceae - makovi
1. Familia Ranunculaceae - ljutici 2. Familia Papaveraceae - makovi
 
Жута линцура - Е. Жигић
Жута линцура - Е. ЖигићЖута линцура - Е. Жигић
Жута линцура - Е. Жигић
 
Lepotan sa dva lica - list
Lepotan sa dva lica - listLepotan sa dva lica - list
Lepotan sa dva lica - list
 
главочике
главочикеглавочике
главочике
 

More from Nada Jovanović, Gimnazija "J.J.Zmaj" Odžaci

Vodozemci
VodozemciVodozemci
Zebre
ZebreZebre
Lav
LavLav
Gmizavci
GmizavciGmizavci
Pljosnati crvi
Pljosnati crviPljosnati crvi
Nacionalni parkovi Srbije - kviz pitanja
Nacionalni parkovi Srbije - kviz pitanjaNacionalni parkovi Srbije - kviz pitanja
Nacionalni parkovi Srbije - kviz pitanja
Nada Jovanović, Gimnazija "J.J.Zmaj" Odžaci
 
Promene u broju i strukturi hromozoma
Promene u broju i strukturi hromozomaPromene u broju i strukturi hromozoma
Promene u broju i strukturi hromozoma
Nada Jovanović, Gimnazija "J.J.Zmaj" Odžaci
 
Humana genetika rodoslovno stablo
Humana genetika rodoslovno stabloHumana genetika rodoslovno stablo
Humana genetika rodoslovno stablo
Nada Jovanović, Gimnazija "J.J.Zmaj" Odžaci
 
Promene u strukturi i broju hromozoma
Promene u strukturi i broju hromozomaPromene u strukturi i broju hromozoma
Promene u strukturi i broju hromozoma
Nada Jovanović, Gimnazija "J.J.Zmaj" Odžaci
 
Humana genetika, rodoslovno_stablo
Humana genetika,  rodoslovno_stabloHumana genetika,  rodoslovno_stablo
Humana genetika, rodoslovno_stablo
Nada Jovanović, Gimnazija "J.J.Zmaj" Odžaci
 
Genetičko savetovanje i prenatalna dijagnostika
Genetičko savetovanje i prenatalna dijagnostikaGenetičko savetovanje i prenatalna dijagnostika
Genetičko savetovanje i prenatalna dijagnostika
Nada Jovanović, Gimnazija "J.J.Zmaj" Odžaci
 
Genetičko savetovanje i prenatalna dijagnostika
Genetičko savetovanje i prenatalna dijagnostikaGenetičko savetovanje i prenatalna dijagnostika
Genetičko savetovanje i prenatalna dijagnostika
Nada Jovanović, Gimnazija "J.J.Zmaj" Odžaci
 
Fenotip, fenotipska plastičnost
Fenotip, fenotipska plastičnostFenotip, fenotipska plastičnost
Fenotip, fenotipska plastičnost
Nada Jovanović, Gimnazija "J.J.Zmaj" Odžaci
 
Nasledjivanje kvantitativnih osobina
Nasledjivanje kvantitativnih osobinaNasledjivanje kvantitativnih osobina
Nasledjivanje kvantitativnih osobina
Nada Jovanović, Gimnazija "J.J.Zmaj" Odžaci
 
Genetičko inženjerstvo - kloniranje
Genetičko inženjerstvo - kloniranjeGenetičko inženjerstvo - kloniranje
Genetičko inženjerstvo - kloniranje
Nada Jovanović, Gimnazija "J.J.Zmaj" Odžaci
 
Efekat staklene bašte
Efekat staklene bašteEfekat staklene bašte
Biljna tkiva, prilagođenosti biljaka na kopneni način života
Biljna tkiva, prilagođenosti biljaka na kopneni način životaBiljna tkiva, prilagođenosti biljaka na kopneni način života
Biljna tkiva, prilagođenosti biljaka na kopneni način života
Nada Jovanović, Gimnazija "J.J.Zmaj" Odžaci
 
Trendovi u evoluciji životnih procesa biljaka
Trendovi u evoluciji životnih procesa biljakaTrendovi u evoluciji životnih procesa biljaka
Trendovi u evoluciji životnih procesa biljaka
Nada Jovanović, Gimnazija "J.J.Zmaj" Odžaci
 

More from Nada Jovanović, Gimnazija "J.J.Zmaj" Odžaci (20)

Vodozemci
VodozemciVodozemci
Vodozemci
 
Zebre
ZebreZebre
Zebre
 
Lav
LavLav
Lav
 
Gmizavci
GmizavciGmizavci
Gmizavci
 
Pljosnati crvi
Pljosnati crviPljosnati crvi
Pljosnati crvi
 
Kviz iz biologije za učenike 6. razreda
Kviz iz biologije za učenike 6. razredaKviz iz biologije za učenike 6. razreda
Kviz iz biologije za učenike 6. razreda
 
Kviz pitanja za učenike 5.razreda
Kviz pitanja za učenike 5.razredaKviz pitanja za učenike 5.razreda
Kviz pitanja za učenike 5.razreda
 
Nacionalni parkovi Srbije - kviz pitanja
Nacionalni parkovi Srbije - kviz pitanjaNacionalni parkovi Srbije - kviz pitanja
Nacionalni parkovi Srbije - kviz pitanja
 
Promene u broju i strukturi hromozoma
Promene u broju i strukturi hromozomaPromene u broju i strukturi hromozoma
Promene u broju i strukturi hromozoma
 
Humana genetika rodoslovno stablo
Humana genetika rodoslovno stabloHumana genetika rodoslovno stablo
Humana genetika rodoslovno stablo
 
Promene u strukturi i broju hromozoma
Promene u strukturi i broju hromozomaPromene u strukturi i broju hromozoma
Promene u strukturi i broju hromozoma
 
Humana genetika, rodoslovno_stablo
Humana genetika,  rodoslovno_stabloHumana genetika,  rodoslovno_stablo
Humana genetika, rodoslovno_stablo
 
Genetičko savetovanje i prenatalna dijagnostika
Genetičko savetovanje i prenatalna dijagnostikaGenetičko savetovanje i prenatalna dijagnostika
Genetičko savetovanje i prenatalna dijagnostika
 
Genetičko savetovanje i prenatalna dijagnostika
Genetičko savetovanje i prenatalna dijagnostikaGenetičko savetovanje i prenatalna dijagnostika
Genetičko savetovanje i prenatalna dijagnostika
 
Fenotip, fenotipska plastičnost
Fenotip, fenotipska plastičnostFenotip, fenotipska plastičnost
Fenotip, fenotipska plastičnost
 
Nasledjivanje kvantitativnih osobina
Nasledjivanje kvantitativnih osobinaNasledjivanje kvantitativnih osobina
Nasledjivanje kvantitativnih osobina
 
Genetičko inženjerstvo - kloniranje
Genetičko inženjerstvo - kloniranjeGenetičko inženjerstvo - kloniranje
Genetičko inženjerstvo - kloniranje
 
Efekat staklene bašte
Efekat staklene bašteEfekat staklene bašte
Efekat staklene bašte
 
Biljna tkiva, prilagođenosti biljaka na kopneni način života
Biljna tkiva, prilagođenosti biljaka na kopneni način životaBiljna tkiva, prilagođenosti biljaka na kopneni način života
Biljna tkiva, prilagođenosti biljaka na kopneni način života
 
Trendovi u evoluciji životnih procesa biljaka
Trendovi u evoluciji životnih procesa biljakaTrendovi u evoluciji životnih procesa biljaka
Trendovi u evoluciji životnih procesa biljaka
 

Otrovne (smrtonosne) biljke

  • 2. Kukuta (Conium maculatum) Otrovna biljka koja uspeva u oblastima sa umerenom i vlažnom klimom. Zeljasta dvogodišnja biljka iz porodice Apiceae čija stabljika raste i do 2,5m visine.Kukuta izgleda bezopasno: ima bele ili žućkaste cvetove, grupisane u složene štitaste cvasti, šuplju stabljiku, plavkastu, u donjem delu sa crvenkastim pegama i otužan miris. Svi delovi biljke su glatki, listovi su sastavljeni od dva do četiri listića. Plod je jajast, bočno stisnut. Proizvodi veliki broj semena što biljci omogućava rast na zapuštenim mestima. Cveta u junu i julu. U drevnoj Grčkoj služila je za pravljenje otrova za egzekuciju.Najpoznatija žrtva ove biljke je bio Sokrat, grčki filozof kome je presuđeno da sam sebi oduzme život ispijanjem otrova. Sadrži nekoliko otrovnih materija, najači i najsmrtonosniji je otrov konin, koji u dovoljnoj dozi uzrokuje paralizu srca i pluća.
  • 3. Tatula (Datura stramonium)  Tatula je jednogodišnja zeljasta biljka, visoka i preko 2 m. Stabljika je jaka, okrugla, šuplja, trojno razgranata i gola. Listovi na stabljici izrastaju spiralno, na maljavim lisnim drškama.Cvetovi su pojedinačni, krupni . Krunica je najčešće bele boje, levkasto cevastog oblika, nazubljena. Plod je zelena bodljikava čaura . Kada plod sazri, požuti i raspukne se. Semenke su crne do smeđe boje, hrapave, pljosnate, bubrežastog oblika.Miris biljke je odbojan, ukus gorak, slan.  List tatule se koristi u preparatima protiv astme.Seme ove biljke ima jako narkotičko, analgetičko i halucinogeno dejstvo pa se u medicini upotrebljava kod mnogih oboljenja.  Tatula sadrži otrovne alkaloide .Simptomi trovanja: konfuzija, uznemirenost, vrtoglavica, halucinacije, ubrzani srčani puls, gubitak pamćenja, mučnina, širenje zenica oka, nerazumljiv govor, povišena telesna temperatura, žeđ, nesvestica.
  • 4. Narcis(Narcissus)  Višegodišnja biljka.Sve vrste imaju koronu okruženu sa 6 cvetnih listova(perianti) koji se spajaju u cev na kraju cveta.Semenje je crno, okruglo, sa tvrdim omotačem.Najčešće su nijanse žute i bele boje.Može da naraste do pola metra.  Narcis sadrži alkaloidni otrov likorin(u tučku i listovima).  Lukovica narcisa može da izazove povraćanje, grčeve u stomaku, konvulzije i srčane aritmije. Njegov miris u zatvorenom prostoru može da izazove glavobolje i mučninu.
  • 5. Purpurni digitalis (Digitalis purpurea)  Dvogodišnja biljka iz porodice Plantoginaceae.Prve godine sejanja formira prizemnu lisnu rozetu, a druge izbacuje visoku dršku sa cvetovima.Listovi su ovalnog oblika,prekriveni sitnim dlačicama.Cvetovi su ružičaste, purpurne boje.Visina od 1,5-2m.  Purpurni digitalis sadrži digitoksin koji utiče na srce.  Ako se pojede, izaziva nizak puls, mučninu, povraćanje i srčane aritmije koje dovode do srčanog udara.  Koristi se u medicini.
  • 6. Mrazovac (Colchicum autumnale)  Zeljasta biljka iz porodice Colchicaceae. koja ima u zemlji, do 20 cm duboko, smeđu lukovicu. Svake godine tokom leta razvija se nova lukovica sa pupoljkom, a stara tokom zime propada. Cveće se sastoji od šest obojenih listova koji su u donjem delu srasli u dugu cev.Listovi su mu kopljasto-levkastog oblika, a cvet je bledoljubičaste boje.  Svi delovi biljke sadrže otrovne alkaloide(kolhicin).Poznat je pod nazivom biljni arsen.  Jako je otrovan ako se jede, udiše ili apsorbuje bilo kako. Simptomi trovanja: temperatura, povraćanje, dijareja, bol u abdomenu i višestruko otkazivanje organa (ako se ne leči na vreme).Otrovna doza je 60g listova ili 10 semenki.
  • 7. Oleander(Nerium oleander)  Zimzalena biljka iz porodice Arosupaseae.Gaji se kao ukrasna biljka, zbog predivnih cvetova.Raste od 2-6m,a krošnja je široka.Listovi su kožnati,debeli, tamnozelene boje, duguljasti i šiljati.Cvetovi su mirisni, rastu na krajevima grana,bele, ružičaste, crvene ili žute boje.Plod je duguljast, u zrelosti se rasprsne i raspe sitno seme.  Oleander je jedna od biljnih vrsta koja u svim svojim delovima sadrži otrovne sastojke(najotrovniji su kora i listovi). Cela biljka je vrlo gorka i veoma otrovna, tako da može da izazove teška trovanja, oštećenja srca, mučnine, glavobolje,smrt.
  • 8. Velebilje (Atropa belladonna)  (ludača, bun, veliko bilje, golemo bilje, luda trava, vučja trešnja, pasja jagoda) je višegodišnja zeljasta otrovna biljka iz porodice Solanaceae. Stabljika je uspravna, visoka.Listovi su jajasti ili eliptični sa istaknutim nervima na naličju, celog oboda, zašiljeni, postepeno se sužavaju u kratku lisnu dršku, tamnozeleni, bez dlaka Cvetovi su, pojedinačni, ređe po dva u pazuhu listova. Plod je loptasta bobica prečnika oko 1,5 cm, prvo zelena a kad sazri, crna, sjajna, sa mnogo ljubičastih semena sa mastiljavim vrlo slatkim sokom.  Velebilje je veoma otrovna biljka. Najčešća su trovanja bobicama. Znaci trovanja su sušenje usta i ždrela, promuklost, žeđ, mučnina, ukočen pogled, izrazito raširene zenice, neuračunljivost. Registrovan je veliki broj slučajeva namernih trovanja velebiljem.
  • 9. Jedić (Aconitum)  Zeljasta biljka,rod skrivenosemenica, familija ljutića(Ranunculaceae)- obuhvata preko 250 vrsta.Ima bemirisne tamnoljubičaste cvetove razdeljene na 5-7 režnjeva.U plodu se nalaze smeđe-crne semenke.Naraste od 1-1,5m visine.  Svi delovi biljke sadrže alkaloid akonitin(smrtonosna doza za odrasle je od 3-6mg).Do trovanja može doći i samim dodirom,u prošlosti se njen otrov koristio za premazivanje vrhova stelica i koplja, za trovanje vukova i lisica.  Simptomi trovanja:mučnina, povraćanje, dijareja,ukočenost lica(paraliza), utrnulost celog tela, hipotenzija,aritmija,vrtoglavica, poteškoće u disanju,glavobolja, zbunjenost.Smrt se obično javlja u roku od 2-6 sati u fatalnom trovanju.
  • 10. Krabino oko(Abrus precatorius)  Abrus je poreklom iz Indonezije, gde se njene jarko crne, crvene i bele bobice često koriste pri izradi perkusija i nakita. Ove semenke ne proizvode samo dobar zvuk. One su i veoma opasne zbog otrovne supstance abrina koje sadrže. Samo jedna semenka ove biljke može biti fatalna za ljude. Ipak, na svu sreću semenka samo „prođe“ kroz ljudski organizam, a fatalna je samo kad se žvaće.  Samo tri mikrograma abrina su dovoljna da ubiju odraslog čoveka.  Kao i ricin, abrin takođe sprečava sintezu proteina i uzrokuje otkazivanje organa za samo jedan sat.
  • 11. Đurđevak (Convallaria majalis)  Đurđevak ima zvonaste bele mirisne cvetove, viseće i raspoređene u grozdovima. Svaki cvet sastoji se iz šest listova perijanta. Cveta u maju. Tamnozeleni kopljasti listovi, obično po dva-tri, obavijaju cvetnu dršku cele sezone, sve do jeseni.  Đurđevak sadrži otrovne glikozide i alkaloide. Ne smeju ga brati trudnice i deca, a posle kontakta sa njim moraju se dobro oprati ruke. Znaci trovanja su: gađenje, povraćanje praćeno jakim bolovima, dijareja, nesvestica, jaka glavobolja, zujanje u ušima, poremećaj vida, raširene zenice, snažno znojenje i sve usporeniji rad srca.
  • 12. Lutkine oči(Actea pachypoda)  Actaea pachypoda je biljka cvetnica iz porodice Ranunculaceae.Zeljasta, višegodišnja biljka, koja naraste do 50 ili više cm. Ima sastavljene nazubljene listove. U proleće razvija bele cvetove, u gustim grozdovima dugim 10 cm. Naziva se lutkine oči prema plodovima- bijelim bobicama veličine 1 cm, koji oblikom i crnim ožiljkom podsjećaju na oči lutke.  Cela biljka je otrovna, a posebno bobice. One sazrevaju preko leta i pretvaraju se u plod koji je na biljci do smrzavanja. Sadrže kardiogene toksine, koji usporavaju rad srčanih mišića do te mjere da srce prestane kucati. Bezopasne su za ptice koje su primarni rasprostranjivači semenki. Koristila se za poboljšanje cirkulacije i lečenje glavobolja.
  • 13. Mančinelovo drvo ( Hippomane mancinella)  Najotrovnije drvo na svetu je mančinelovo drvo. Zovu ga i „jabuka smrti“ zbog toga što plod liči na plod jabuke.  Svi delovi mančinelovog drveta su izuzetno otrovni , interakcija s bilo kojiim njegovim delom, što se posebno odnosi na gutanje, može biti smrtonosna. Otrov u ovom drvetu toliko je jak da se ne preporučuje ni stajati ispod njega tokom kiše: organsko jedinjenje forbol razblažava se s kišnicom i čak i u tom obliku može da izazove teške opekotine. Ovo drvo raste na jugu Severne Amerike i severu Južne Amerike.
  • 14. Izvori informacija: -Zvanični sajt Vojnomedicinske akademije-Otrovne biljke -Zvanični sajt National Geographic Srbija -Vikipedija -Udžbenik iz biologije Miljan Krtinić