преѕентација

1. ОБЛИЦИ НАСТАЛИ
РАДОМ СПОЉАШЊИХ
СИЛА

2. Епирогени покрети
океански и морски
басени
Орогени покрети набирање
раседање
РЕЉЕФ ЗЕМЉЕ ЧИНЕ СВЕ
НЕРАВНИНЕ НА ЊЕНОЈ ПОВРШИНИ
ОБЛИЦИ РЕЉЕФА НА ЗЕМЉИНОЈ
ПОВРШИНИ НАСТАЈУ НЕПРЕКИДНИМ
И УЗАЈАМНИМ ДЕЛОВАЊЕМ
УНУТРАШЊИХ И СПОЉАШЊИХ СИЛА
УНУТРАШЊЕ СИЛЕ СУ ЗЕМЉИНА
ТЕЖА (ГРАВИТАЦИЈА) И ТОПЛОТА
ЗЕМЉИНЕ УНУТРАШЊОСТИ
УНУТРАШЊЕ СИЛЕ СТВАРАЈУ
НАЈКРУПНИЈЕ ОБЛИКЕ РЕЉЕФА
ТАКО ФОРМИРАН РЕЉЕФ ДАЉЕ
МЕЊАЈУ СПОЉАШЊЕ СИЛЕ

3. Спољашње силе
Сунчево загревање, киша, снег, ветар, лед
Спољашње силе
Земљина литосфера грађена је од стена.
Сунчево загревање, киша, снег, ветар, лед
и сваког дана утичу на њихово
преобликовање –Наиме, стене су
подложне трошењу, зависно од врсте
стена, троше се брже или спорије.

4. СПОЉАШЊЕ( ЕГЗОГЕНЕ )
СИЛЕ
Процеси:
1. ЕРОЗИЈА: разарање
постојећих рељефних облика
– ЕРОЗИВНИ ОБЛИЦИ
2. АКУМУЛАЦИЈА: таложење
разореног материјала –
АКУМУЛАТИВНИ ОБЛИЦИ

5.  Физичко распадање
 услед деловања
сунчеве топлоте, тј.
инсолације
 утицаја воде и снега
 раста корена биљака
 деловањем ветра
 радом морских
таласа дуж обале

6. ТРОШЕЊЕ СТЕНА
Сунце дању загрева стену, а ноћу се она хлади па због
тога долази до пуцања и дробљења стена. То се
најчешће догађа у пустињама јер су разлике у
температури веће између дана и ноћи.

7. У ПОЛАРНИМ ИЛИ ПЛАНИНСКИМ КРАЈЕВИМА
ВОДА (НПР. КИШНИЦА) УЛАЗИ У ПУКОТИНЕ
СТЕНА. КАД СЕ ВОДА ПРЕТВАРА У ЛЕД, ОН СЕ
ШИРИ ТЕ ТАКО ЛОМИ СТЕНЕ.

8. РАСПАДАЊЕ СТЕНА ПОД УТИЦАЈЕМ
СУНЧЕВЕ ТОПЛОТЕ
Температура стијена зависи од температре
ваздуха
Најнижа температура је у зору,а највиша у подне
(13-14 часова)
У нашем подручју разлика између највише и
најниже температуре у току дана је око 20 °
У Африци, нарочито у пустињама разлике у
дневним температурама могу бити и до 100°

9. РАСПАДАЊЕ ПОД УТИЦАЈЕМ ЛЕДА
Смрзавањем воде лед повећава волумен око 10%
Површинско распадање услед замрзавања највише је
изражено у подручјима са наглим смењивањем
ниских и средњих температура и са довољном
количином атмосферских талога
УТИЦАЈ КОРЕЊА БИЉАКА
Растом биљака корен се утискује у пукотине стена

10. РЕЧНА (ФЛУВИЈАЛНА) ЕРОЗИЈА
представља процес изграђивања облика у рељефу
радом речних токова
Текући преко површине (литосфере) у правцу
највећег пада, а под утицајем земљине теже, речни
токови стварају властите облике рељефа
Флувијални облици могу бити :
• ерозивни, ако су створени усецањем речног тока
• акумулативни, ако су изграђени
нагомилавањем (таложењем) еродираног
флувијалног материјала

11. ЕРОЗИВНИ РЕЧНИ ОБЛИЦИ
Речно корито је жлеб којим река тече
може да буде различитог изгледа у зависности од састава подлоге у
коју је усечено
На већим нагибима речно корито је уже и дубље а на мањим шире,
плиће и вијугаво

12.  За реку са вијугавим током каже се да меандрира.

13. Анђеоски водопади на
реци Чурун – 1054м
Водопад Нијагаре – 51 м
На мањим преломима у речном кориту настају брзаци а на већим водопади

14. Речна долина је елементарни и највећи облик речне
ерозије у рељефу настао усецањем речног корита у
површину литосфере
Елементи долине су:
Дно у коме је усечено речно корито
Стране које се дижу изнад дна у виду одсека или благих
падина
Долине по изгледу могу да буду:
плитке са широким дном и благим странама (равничарски
предели)
дубоке, уске и са стрмим странама (планински предели)

15.  Дубоке долине са уским долинским дном се
називају клисуре
Грделичка клисура Сићевачка клисура

16. Кањон Колорада
Kaњон Јерме
Kањон Дрине
Дубоке долине вертикалних страна, код којих је читаво дно сведено само на речно корито називају се
кањони

17. АКУМУЛАТИВНИ РЕЧНИ ОБЛИЦИ
Речни токови транспортују различит
материјал (блокови, шљунак, песак)
Највећи део тог материјала се таложи и
образују се речни акумулативни облици
Речни акумулативни облици су :
• речна острва
• алувијалне равни
• делте

18. Речна острва
Алувијалне равни
делте
Делта Нила
Делта Амазона

19. Површински ерозивни крашки облици
Шкрапе
Вртаче
Увале
Крашка поља
Подземни ерозивни крашки облици
Јаме
Пећине
КРАШКА ЕРОЗИЈА
хемијски процес настајања облика рељефа деловањем воде на лако
растворљиве стене-кречњак, гипс и доломит
Крашки облици се, према месту формирања, деле на:
1. површинске
2.подземне

20. Шкрапе су уске паралелне бразде између којих су оштри гребени
Када је велика површина захваћена шкрапама такав простор се назива шкрапар или љути крас
(најсуровији и најнепроходнији предели у красу)

21. Богињави крас
Вртаче су затворена округласта удубљења у кречњаку пречника до 200м и дубине 5-10м
То су најбројнији површинскси облици рељефа у красу
Ако су на некој површини вртаче густо распоређене такав простор се назива богињави крас

22. Увале су издужена удубљења у кречњаку
Настају спајањем више вртача

23. Крашка поља су највећи површински крашки облици
имају облик великих котлина стрмих страна и заравњеног дна
Дужина им је до 60км,а ширина 10-15км
Настала су као полигенетски облици у тектонским рововима или угибима и деловањем
крашке ерозије
Некад су била језера,о чему говоре наслаге језерских седимената

24. Подземни крашки облици
 Јаме су подземни крашки облици у виду вертикалних
канала,који настају проширивањем пукотина у кречњаку
 Ови канали могу бити дубоки до неколико стотина метара

25. Maмут пећина
Пећине се састоје од махом хоризонталних канала,пролаза и дворана,који су најчешће
испуњени пећинским накитом
Оне настају радом подземне воде,која хемијски и механички
раствара кречњак
Најдужа пећина на свијету је Мамут у САД-у са дужином од 590км

26. Акумулативни крашки облици
Излучивањем калцијум-карбоната из воде која се креће низ зидове или капље са таваница
пећина настаје пећински накит

27. Пећинске стубове
са таванице висе сталактити
на подовима настају сталагмити
спајањем формирају пећинске стубове

28. Пећински накит се може формирати и у облику завеса, драперија

29. ЛЕДНИЧКА ЕРОЗИЈА И АКУМУЛАЦИЈА – ГЛАЦИЈАЦИЈА
Ледничка ерозија представља процес којим се стварају нови
облици у рељефу кретањем ледника преко Земљине површине
Глацијална ерозија је данас присутна у
• поларним областима
• на високим планинама

30.  Eрозивни облици:
 Циркови
 валови
 Акумулативни облици - морене
Када се нагомила велика количина леда, она се под
утицајем Земљине теже креће у виду праве ледене
реке
Лед који се креће носи са собом остатке стена, па
својом масом гребе и разара површине преко којих
прелази

31.  Циркови су пространа удубљења округлог облика

32. Некадашњи валов
Валови- су ледничка корита кроз које пролази ледник
Други назив за валов је ледничка долина

33. Ледници разарају подлогу преко које прелазе, а на њих се обрушава
стеновити материјал као последица разарања
Та количина стеновитог материјала се назива моренски материјал
Постоје чеоне, бочне и подинске морене

34.  АКУМУЛАТИВНИ АБРАЗИОНИ
ОБЛИЦИ
 шљунковито-песковита превлака
или томболо
 Песковите плаже - жала
АБРАЗИЈА
Абразија је процес који се одвија на обалама мора и језера састоји се у мењању обала под утицајем
морских таласа и струја
Абразивни облици могу бити:
• ерозивни и
• акумулативни
ЕРОЗИВНИ
АБРАЗИОНИ
ОБЛИЦИ
• таласна
поткапина
• клиф

35. Taласна подкапина Kлиф
Превлака или томболо

36. ЕРОЗИВНИ ОБЛИЦИ
Пустиње (песковите, камените,
шљунковите) АКУМУЛАТИВНИ ОБЛИЦИ
 Дине
ЕОЛСКА ЕРОЗИЈА ( ЕРОЗИЈА ВЕТРА)
Еол је у грчкој митологији био бог и господар ветрова
Еолска ерозија представља процес формирања облика у
рељефу под утицајем ветра
Рад ветра је најизразитији у сувим пустињским и
полупустињским областима без вегетације

37. Дине пустиње Сахаре могу бити
високи и до 200 м и имати површину
од неколико хиљада квадратних
километара

38. PustinjeDine
Дине пустиње Сахаре могу бити
високи и до 200 м и имати површину
од неколико хиљада квадратних
километара