Predavač prof. dr Dragan Gajić
Predavanje održano 16. jula 2019 povodom obeležavanja 50 godina leta prvog čoveka na Mesec, u okviru projekta "Apolo na mreži" koji realizuje AD Alfa uz podršku Centra za promociju nauke.
Predavač prof. dr Dragan Gajić
Predavanje održano 16. jula 2019 povodom obeležavanja 50 godina leta prvog čoveka na Mesec, u okviru projekta "Apolo na mreži" koji realizuje AD Alfa uz podršku Centra za promociju nauke.
3. Задаци часа:
• Упознавањем са неравномерним загревањем Земље
• Схватање последица неравномерног загревања
Земље
• Усвајање појмова топлотни појасеви и врсте
топлотних појасева
• Усвајање и разумевање карактерисика топлотних
појасева
• Стицање знања о карактеристикама топлотних
појасева
• Разумевање појмова поларник и повратник
• Усвајање појма календар
4. Задаци часа:
• Упознавање са основним временским јединицама
календара
• Схватање временског трајања једне године
• Усвајање појма преступна година
• Разумевање и схватање израчунавања преступних година
• Схватање различитог рачунања времена и настанка
различитих календара
• Усвајање појма јулијански и грегоријански календар
• Функционални задаци:
• Богаћење речника
• Топлотнии појасеви као последица Земљине револуције и
утицај топлотних појасева на живот људи
5. • „Једна грудва воска, целом свету
доста.“
• „Људе грејем пећ нисам – светлост даје
светло нисам.“
• Шта би било на Земљи да није Сунца?
• У која небеска тела убрајамо Сунце?
6. • Сунчеви зраци током године под
различитим углом падају на земљину
површину и различито је загревају,
загревање је веће што је угао већи.
10. • Ко ће да ми наброји топлотне
појасеве на Земљи?
• Који је најтоплији топлотни појас и
одакле, докле се простире?
• Зашто је ту најтоплије?
• Где се протежу умерени појасеви?
• Зашто је у хладним појасевима
хладно?
11. •Зависно од услова за живот, где
би волели да живите?
•У ком појасу се налази Србија?
•Зашто је умерени појас
најповољнији за живот?
13. •Које је сад годишње доба?
•Који је месец?
•Која је година?
Захваљујући календару
све то знате.
14.
15. •Календар је начин
рачунања дужих
временских јединица, које
су одређене према
небеским појавама.
• Земља се окрене око Сунца
за 365 дана и 6 часова.
17. • Календарска година има 365 дана, док
je стварно трајање године скоро 365,25
дана (365 дана и 6 часова).
• Зато се сваке четврте године “накупе”
четири четвртине дана, које се додају
фебруару као 29. дан.
• Тако настаје година са 366 дана која се
назива преступна година.
• Преступнa je свака четврта година.
18. • Календар мора имати почетак бројања
дана и година.
• По јулијанском календару година
почиње 13 дана касније, тј. 14. јануара.
• У савременом (грегоријанском)
календару за први дан године изабран
је 1. јануар.
19. • Колико календарска година има дана?
• За колико земља обиђе око Сунца?
• Колико дана има преступна година?
• Колико дана има фебруар, када је
преступна година?
• Кад неко слави рођендане ако је рођен
29. фебруара?
• Колико је рођендана неко прославио
ако сада има 16 година, а рођен је 29.
Фебруара?
20.
21. •52 карте - толико има
седмица у години.
•Четири знака - четири
годишња доба.
• У свакој боји постоји по
тринаест карата - толико
укупно седмица има једно
годишње доба
