SlideShare a Scribd company logo
Stanovnistvo i naselja 6. razred
Stanovnistvo i naselja 6. razred
СТАНОВНИШТВО НА ЗЕМЉИ
ЕКУМЕНА - НАСЕЉЕНИ ДЕО ЗЕМЉЕ
Размештај становништва у свету зависи од услова за
живот људи. Основни услови за живот на Земљи су
клима, рељеф, воде и земљиште.
Насељени део Земље назива се
екумена, а ненасељени анекумена.
На Земљи је насељено шест континената, а само
Антарктида није насељена.
Екумена и анекумена
71%
29%
однос воде и копна
вода копно
Екумена заузима око 90 мил.км²
Екумена и анекумена
Анекумена – још увек ненасељени део Земљине површине
Горња граница насељености
-Зависи од географске ширине и није свуда иста
- Врх Денки (Индија) –највише насељено место у свету
Екумена и анекумена
• Три четвртине становништва у свету живи у умереним
топлотним појасевима.
• Више од половине становништва у свету живи до 200 м
надморске висине.
• Насељеност људи простире се од нивоа мора до преко 5 000 м на
Хималајима и Андима.
• Најсеверније насељени простар на Земљи је на Гренланду, на
82°СГШ, где су изграђене базе и метеоролошке станице и насеља
Ескима. На Шпицбершким острвима у Северном леденом океану
на 78 СГШ изграђена су рударска насеља.
•
БРОЈ СТАНОВНИКА
И ГУСТИНА
НАСЕЉЕНОСТИ
Број становника у свету износио је 2011. године 7 милијарди људи. Утврђује се пописом становништва
по државама, најчешће на сваких десет година. На основу ових података могу се радити процене и прогнозе
о променама броја становника.
Густина насељености је број људи који живи на одређеној
територији. Израчунава се дељењем броја становника неке
територије са површином те територије. Изражава се као просечан
број становника по километру квадратном (ст./ км2).
• Најгушће насељени делови света су у северном
умереном топлотном појасу, у плодним речним
долинама, низијама, приморју топлих мора, као
и индустријске области.
• Ретко насељене су високе планине, поларне
области, пустиње и прашуме са неповољним
условима за живот.
Динамика развоја становништва света
-ДЕМОГРАФСКА ЕКСПЛОЗИЈА
(У 18. И 19. ВЕКУ)
ДРЖАВЕ КОЈЕ ИМАЈУ НАЈВЕЋИ БРОЈ СТАНОВНИКА, 2011.г.
Zemlja Broj stanovnika,
2011.
(u milionima)
Godišnja stopa
rasta, %
Projekcija broja
stanovnika, 2050.
(u milionima)
Kina 1 350 0,6 1 437
Indija 1 180 1,4 1 628
SAD 310 0,6 420
Indonezija 236 1,4 308
Brazil 198 1,0 260
Pakistan 181 2,0 295
Bangladeš 154 2,1 231
Nigerija 146 2,4 258
Rusija 141 0,4 119
Japan 128 0,0 101
Неравномеран распоред становништва:
-жарки појас ¼ људи
-умерени појас ¾ људи
85%
људи
источна
полулопта
60˚ сгш
20˚сгш
0˚гш
72% ст.
северна полулопта 91% људи
Главне области људског насељавања су:
 НИЗИЈЕ
 ПРИМОРЈА
око 40 ст/км²
Густина насељености у свету Густина насељености за континенте:
• Европа - 69 ст/км²
•Азија- 80 ст/км²
•Африка- 26 ст/км²
•Северна Америка- 20 ст/км²
•Јужна Америка- 20 ст/км²
•Аустралија- 4 ст/км²
Просечна густина насељености у Европи
Зоне насељености у свету
Густина насељености није у складу са степеном развијености привреде
▪ АГРАРНА ГУСТИНА НАСЕЉЕНОСТИ
▪ делта Нила – најгушће насељен аграрни простор (око 4000 ст/км²)
▪ пренасељеност прате: глад,
вишак радне снаге,
незапосленост
ПРИРОДНИ ПРИРАШТАЈ
• Људи се свакодневно рађају, али и умиру.
• Број живорођених назива се наталитет, а број умрлих морталитет.
• Разлика између наталитета и морталитета у току једне године представља
природни прираштај.
• Природни прираштај се изражава у промилима (%о), што значи да се рачуна у
односу на 1000 становника.
ПРИРОДНИ ПРИРАШТАЈ
• Уколико је број живорођених већи од броја умрлих, број становника
се повећава, тј. расте.
• У супротном, уколико је већи број умрлих од броја живорођених,
број становника опада. То је негативан природни прираштај – «бела
куга».
• У свету постоје велике разлике у висини природног прираштаја. Африка,
Азија и Јужна Америка су континенти високог, а Европа ниског природног
прираштаја.
• Природни прираштај становништва зависи од привредне развијености,
образовања, здравствене заштите, али и од религиозности становништва.
• У неразвијеним деловима света породице су велике, наталитет је висок, а
морталитет се смањује са развојем медицине, па број становника веома брзо
расте.
• Та појава се назива демографска експлозија.
• У развијеним деловима света, као и у Србији, породице у просеку имају по
једно или двоје деце, ређе троје. Уз пораст броја особа које нису у браку и
немају децу, данас се у тим деловима света убрзава процес опадања
броја становника, што називамо депопулацијом.
• Депопулација је последица ниског природног прираштаја и
исељавања. Због тога број становника опада, а оно и стари.
• У европским државама све је више старих, а све мање деце. У
Јапану стари људи чине више од 20% укупног броја становника.
• Основни проблеми изазвани депопулацијом је су недостатак
радне снаге и брига о старима.
• Да би решиле проблем депопулације, многе државе спроводе
мере популационе политике. То су породиљско одсуство за мајке,
али и за очеве, материјална помоћ породицама са већим бројем
деце, бесплатно образовање и здравствена заштита и разне
друге мере.
• Демографска експлозија, нагли пораст броја
становника у 20. веку, узрок је бројних проблема у
свету. Међу њима највећи су недостатак чисте
пијаће воде и хране, живот у нехигијенским
условима, недовољна здравствена заштита и други.
Због тога људи умиру од недостатка воде, глади и
многих заразних болести.
• У неразвијеним и сиромашним деловима света
људски век је краћи у просеку двадесет година.
Дете рођено у развијеним и богатим земљама има
десет пута више изгледа да доживи прву годину
живота и дубоку старост.
•
БИОЛОШКА СТРУКТУРА - ПОДЕЛА ПО ПОЛУ И
СТАРОСТИ
Попис становништва даје податке, осим о
броју становника, и о структури, тј. саставу
становништва по полу и по старости.
Полна структура представља однос
женског и мушког становништва у укупном
броју становника. У свету има подједнак број
мушкараца и жена. Равнотежа у броју може да
се промени због ратова и сеобе
становништва.
Старосна структура представља састав
становништва према годинама живота: деца –
• младо становништво до 19 година,
• зрело становништво од 20 до 60 година,
• старо становништво преко 60 година.
БИОЛОШКА СТРУКТУРА - ПОДЕЛА ПО ПОЛУ
И СТАРОСТИ
• Полна и старосна структура називају се и
биолошка структура, а представљају се
помоћу старосне пирамиде.
• Различити типови старосних пирамида
указују на однос мушког и женског
становништва, старих и младих, као и на
дужину животног века.
• Са побољшањем услова живота, порастом
животног стандарда услед развоја науке,
технике и медицине људи живе све дуже.
У савременом свету, у развијеним
државама просечан животни век је дуг
(око 80 година), а у неразвијеним веома
кратак (мање од 50 година).
Stanovnistvo i naselja 6. razred
МИГРАЦИЈЕ - СЕОБЕ
• Миграције или сеобе људи представљају промену места сталног
боравка, односно становања. Сеобе постоје од најстаријих
времена.
• Исељавање становништва са неке територије јесте емиграција, а
људи који се исељавају су емигранти.
• Усељавање становништва на неку територију назива се
имиграција, а усељеници су имигранти.
МИГРАЦИЈЕ
до 20. века
МИГРАЦИЈЕ
у 20. веку
МИГРАЦИЈЕ - СЕОБЕ
• Промена места сталног боравка представља трајну миграцију.
• Сезонске (периодичне) мшрације најчешће су за време обављања сезонских
радова у пољопривреди, грађевинарству, туризму и другим делатностима.
• Дневне мшрације су свакодневни одлазак на посао или у школу у друго
место и повратак током дана.
МИГРАЦИЈЕ
до 20. века
МИГРАЦИЈЕ
у 20. веку
• Узроци сеоба најчешће су економски -
становништво се пресељава јер тражи боље услове
за живот. Такве миграције су добровољне зато што
појединац својом вољом одлучује где и када ће се
селити.
• Из ратних подручја људи беже тражећи сигурност за
свој живот. Такве миграције су присилне. Осим
ратова, њихови узроци су и поплаве, вулканске
ерупције, земљотреси, масовне болести - епидемије
итд.
• Миграције и природни прираштај узроци су
промене броја становника и промене биолошке,
старосне и других структура становништва.
СТРУКТУРЕ СТАНОВНИШТВА
* подела становника по одређеним карактеристикама
* Полна структрура – 1009 жена : 1000 мушкараца
* Старосна структура - зависи од природног и миграционог кретања
подмладак – становници до 19 година
радно способно и активно становништво – између 20 и 65 година
становништво старије од 65 година
највећи проценат становништва испод 20 година имају земље са
високим природним прираштајем – ЈЗ Азија, Африка, Латинска Америка
највише старог становништва имају земље са малим природним
прираштајем и дужим животним веком
Структуре становништва
progresivno stanovništvo stacionarno stanovništvo regresivno stanovništvo % stan.
90
15
45
godine
života
Старосна структура
Структуре становништва
Starosne piramide stanovništva
СТАРОСНО-ПОЛНА СТРУКТУРА
Структуре становништва
Становништво Републике Србије, по полу и старости, попис 2011.
Структуре становништва
Stanovnistvo i naselja 6. razred
СТАНОВНИШТВО НА ЗЕМЉИ - РАСНА, ЕТНИЧКА, ЈЕЗИЧКА И ВЕРСКА СТРУКТУРА
РАСЕ - РАЗЛИКЕ У БОЈИ КОЖЕ
На Земљи живе људи различите боје
коже. На основу боје коже, али и
других обележја - боје и изгледа
косе и очију, облика лица, висине и
грађе тела, издвајају се расе - групе
људи заједничког порекла. Спољна
обележја су наследна, а настала су
током развоја људског друштва и
живота у различитим природним
условима.
СТАНОВНИШТВО НА ЗЕМЉИ - РАСНА, ЕТНИЧКА,
ЈЕЗИЧКА И ВЕРСКА СТРУКТУРА РАСЕ - РАЗЛИКЕ У БОЈИ КОЖЕ
• Постоје три основне расе људи:
бела, жута и црна.
• Припадници беле или европеидне
расе живе у Европи, али и на
другим континентима.
• Постојбина жуте или монголоидне
расе је Азија, где живи највећи број
људи ове расе.
• Постојбина становништва црне
или негроидне расе је Африка.
• Сматра се да је источна Африка
постојбина свих људи или колевка
човечанства.
Расна структура ЕВРОПЕИДНА РАСА –
43% становништва
МОНГОЛОИДНА
РАСА – 19%
становништва
НЕГРОИДНА РАСА –
7% становништва
АУСТРАЛОИДНА
(океанска) РАСА –
0,3% становништва
ПРЕЛАЗНЕ
(мешовите) РАСЕ –
31% становништва
Структуре становништва
Европеидна раса
Монголоидна раса
Аустралоидна раса
Негроидна
раса
Структуре становништва
Људи су се селили са једног на други континент и на тај начин су се мешале основне расе. Назив
мелез заједничко је име за све расне мешавине. У савременом свету разлике међу расама су све
мање, а мешање раса све веће. Америка је део света са највише расних мешавина.
Људски род је јединствен. Сваки човек је становник света. Боја коже и изглед нису једино, а ни
најважније обележје човека. Прогон људи и угрожавање њихових права због разлике у боји коже
назива се расизам. Повељом Уједињених нација загарантована су једнака права за све људе у
свету без обзира на боју коже.
Структуре становништва
ЕТНИЧКА СТРУКТУРА - НАРОДИ
Веће језичке породице и групе народа су:
- индоевропска
Словени, Германи, Романи, по- томци Келта,
- алтајска
Татари, Турци, Монголи,
- уралска
Угрофинци (Мађари, Финци, Естонци),
- хамито-семитска Арапи и Јевреји,
- нигеро-конгоанска Банту,
- кинеско-тибетска Кинези,
- аустралонезијска Полинежани.
ЕТНИЧКА СТРУКТУРА - НАРОДИ
• Етничка структура представља поделу становништва према
националној припадности.
• Народ или нација је већа или мања група људи који имају заједничко
порекло, језик, обичаје, културу, као и територију на којој живе.
• Припадници једног народа могу да живе у различитим деловима света,
али увек их повезује заједничко порекло, језик, култура, обичаји и
традиција.
ЕТНИЧКА СТРУКТУРА - НАРОДИ
У свету постоји велики број народа. Неки од њих веома су бројни, као што су,
на пример, Кинези, Арапи, Руси. Постоје и многи малобројни народи који
живе у изолованим и тешко приступачним пределима или окружени и
измешани са припадницима других и већих народа. Национално хомогене
су државе у којима је у већини један народ, а етнички сложене су
вишенационалне државе.
ЈЕЗИЧКА СТРУКТУРА
Језик којим се говори повезује људе у мање или веће
заједнице.
ЈЕЗИЧКА СТРУКТУРА
Настао је из потребе за споразумевањем.
Језик представља симбол националне (етничке) и културне припадности. Због тога сваки језик у свету
заслужује једнако поштовање, као и сваки народ света. На основу сродности, језике сврставамо у језичке
породице. Оне се деле на групе језика. Срби говоре српским језиком из индоевропске породице језика и
припадају словенској групи народа.
Освајањем територија и сеобама становништва ширио се језик. Насељавањем Новог света енглески,
шпански, француски и португалски језик постали су светски језици. Најраспрострањенији матерњи језик
је кинески, језик најбројнијег народа света.
Осим постојања различитих језика, у свету се користе различита писма. Познавање и коришћење писма
омогућава преношење информација, развој и примену науке и др. Неговање и чување језика веома Је
значајно за очување традициЈе и културе сваког народа.
Симболи религија
Структуре становништва
ВЕРСКА СТРУКТУРА - РЕЛИГИЈЕ
У свету постоје многе религије или вере. Свака религија има своје симболе, храмове, молитве и
учења која се заснивају на поштовању одређених правила.
Религије са највећим бројем верника су хришћанство, ислам и будизам. Познате религије су и
хиндуизам и јудаизам. Религије нису јединствене, већ се деле на групе. У оквиру хришћанства
издвајају се православна, католичка, протестантска и друге.
• Хришћанство је заступљено у Европи, Северној и Јужној Америци,
Аустралији, али и другим деловима света највише као последица
колонијалног освајања.
• Ислам је највише заступљен на простору југозападне Азије и северне
Африке,
• будизам у југоисточној и источној Азији,
• а хиндуизам у јужној Азији. Јудаизам је религија Јевреја.
Кавказ, планина на граници Европе и Азије, због
измешаности бројних народа који ту живе познатје као
мозаик народа
Најбројнији су Грузини, Јермени и Азербејџанци, који
имају самосталне државе. Остали народи су веома
малобројни. Своје обичаје и језике очували су живећи
вековима у дубоким речним долинама, између високих
планина, изоловани и не мешајући се са другим народима.
Кавкаски народи познати су по својој дуговечности и
великом броју стогодишњака.
НАСЕЉА
Људи су одувек, од најстаријих времена
па до данас, живели у заједницама.
Првобитна места становања биле су
пећине, земунице, колибе и сојенице.
Касније, током развоја људског друштва,
људи за потребе становања граде куће.
Груписањем кућа настају насеља, у
којима људи задовољавају своје основне
потребе, као што су становање,
запослење, школовање и друго. Изглед
кућа и насеља мењао се упоредо са
развојем људског друштва.
Умерени појас
Жарки појас
НАСЕЉА
На изглед кућа и насеља највише утиче
природна средина. У традиционалној
градњи кућа користи се материјал
карактеристичан за одређене пределе.
Приморске куће су од камена,
равничарске од цигле, а у планинским
крајевима од дрвета. Изглед насеља
одређују рељеф и сам терен, али и клима
и други природни услови. На приморју
су улице уске и стрме, а у равницама
широке и праве.Умерени појас
Жарки појас
Stanovnistvo i naselja 6. razred
Градови су већа, уређена насеља, чије се становништво
бави непољопривредним делатностима, као што су
индустрија, трговина, саобраћај и друге. Величина
градова је веома различита, од неколико хиљада до
више од десет милиона становника.
УРБАНИЗАЦИЈА
На појаву и развој градова утицали су важни путеви и места њихових укрштања, пловне реке, обале мора и океана.
Током 20. века на ширење и развој градова највише је утицала индустрија. Пошто је у њој запослен велики број
радника, привукла је становништво из села и неразвијених крајева. Све више људи у свету живи у градовима.
Градови су све већи и има их све више. Процес развоја и ширења градова назива се урбанизација.
Ширењем суседних градова долази до њиховог спајања. Спајањем два или више града у једну градску целину
настаје конурбација. У конурбацијама тешко може да се уочи где престаје један, а где почиње други град. Када се
настави ширење, конурбације се спајају ујош већу јединствену градску зону која се назива мегалополис. Највише
конурбација је у Европи. Прве конурбације настале су у Великој Британији, најстаријој индустријској земљи.
Највећа европска конурбација је Рур у Немачкој. Први мегалополиси настали су у САД, уз обале Атлантика и Тихог
океана. На истоку Азије развијају се нови мегалополиси, у Јапану и Кини. Конурбације имају преко десет милиона
становника, а мегалополиси више десетина милиона становника. Примери су Бостон-Вашингтон у САД и Токио са
Јокохамом у Јапану.
У развијеним деловима света процес урбанизације је завршен и највећи део становништва живи у градовима. Удео
градског становништва у укупном становништву на одређеној територији представља степен урбанизације.
степен урбанизације по континентима
Африка 41%
Азија 41%
Аустралија и Океанија 73%
Европа 74%
Јужна Америка 78%
Северна Америка 81%
Половина светског становништва живи у градовима.
Према подацима Уједињених нација из 2011. године у
свету има 20 градова са више од десет милиона
становника. Њихов распоред по континентима је
следећи:
Азија - 11 градова (Токио, Сеул, Мумбај, Делхи, Шангај,
Калкута, Џакарта, Дака, Карачи, Пекинг, Манила);
Северна Америка - 3 града
(Њујорк, Мексико Сити,
Лос Анђелес);
Јужна Америка - 3 града (Сао Пауло, Буенос Ајрес,
Рио де Жанеиро);
Африка - 2 града (Каиро, Лагос); Европа - 1 град
(Москва).
У неразвијеним деловима света, као што су земље у Африци и Азији, највећи број становника живи у
селима. Процес урбанизације тек је почео. Ширење градова и повећање броја становника у њима је велико
и неконтролисано. Уз савремене вишеспратнице налазе се и сиротињске четврти. Због тога у градовима
широм света има много проблема у становању, организацији саобраћаја и запошљавању становништва.
Данас у свету више од триста градова има преко један милион становника. Почетком 20. века било их је
само дванаест. Три највећа града у свету су Токио (са Јокохамом), Мексико Сити и Њујорк. Међутим,
највише великих градова је на територији Азије, Африке и Јужне Америке, где су велика и масовна
пресељавања становништва из села у градове и где је висок природни прираштај. Процес урбанизације и
ширење градова угрожавају природу и животну средину загађивањем ваздуха, воде и земљишта.

More Related Content

What's hot

Насеља
НасељаНасеља
Насеља
prijicsolar
 
Naselja Tanja Gagić
Naselja Tanja GagićNaselja Tanja Gagić
Naselja Tanja Gagić
Edukacija Obrazovni portal
 
Broj, razmeštaj i kretanje stanovnika na Zemlji
Broj, razmeštaj i kretanje stanovnika na ZemljiBroj, razmeštaj i kretanje stanovnika na Zemlji
Broj, razmeštaj i kretanje stanovnika na Zemlji
prijicsolar
 
Industrija pojam i podela
Industrija  pojam i podelaIndustrija  pojam i podela
Industrija pojam i podela
prijicsolar
 
GS-93-97-Demografski-problemi-i-populaciona-politika-u-Srbiji
GS-93-97-Demografski-problemi-i-populaciona-politika-u-SrbijiGS-93-97-Demografski-problemi-i-populaciona-politika-u-Srbiji
GS-93-97-Demografski-problemi-i-populaciona-politika-u-Srbiji
TeacherDN
 
Struktura stanovnistva Tanja Gagić
Struktura stanovnistva Tanja GagićStruktura stanovnistva Tanja Gagić
Struktura stanovnistva Tanja Gagić
Edukacija Obrazovni portal
 
Kartografski metod u geografiji
Kartografski metod u geografijiKartografski metod u geografiji
Kartografski metod u geografiji
Dragan Antić
 
Demografska tranzicija
Demografska tranzicijaDemografska tranzicija
Demografska tranzicija
Dragan Antić
 
Насеља
НасељаНасеља
Насеља
Miroslav Mudrinić
 
4. Jugoistočna Azija
4. Jugoistočna Azija4. Jugoistočna Azija
Strukture stanovnistva Srbije
Strukture stanovnistva SrbijeStrukture stanovnistva Srbije
Strukture stanovnistva Srbije
prijicsolar
 
Stanovnistvo Srbije - osnovne odlike Tanja Gagić
Stanovnistvo Srbije - osnovne odlike Tanja GagićStanovnistvo Srbije - osnovne odlike Tanja Gagić
Stanovnistvo Srbije - osnovne odlike Tanja Gagić
Edukacija Obrazovni portal
 
Struktura svetskog stanovništva
Struktura svetskog stanovništvaStruktura svetskog stanovništva
Struktura svetskog stanovništva
prijicsolar
 
Привреда Србије
Привреда СрбијеПривреда Србије
Привреда Србије
Tanja Milanović
 
Становништво Србије- миграције
Становништво Србије- миграцијеСтановништво Србије- миграције
Становништво Србије- миграције
prijicsolar
 
Naselja - Saša Stojanović
Naselja - Saša StojanovićNaselja - Saša Stojanović
Naselja - Saša Stojanović
Edukacija Obrazovni portal
 
Urbanizacija kao svetski proces lj đ
Urbanizacija kao svetski proces lj đUrbanizacija kao svetski proces lj đ
Urbanizacija kao svetski proces lj đ
ljubicadj1
 
Prirodni resursi održivo korišćenje
Prirodni resursi održivo korišćenjePrirodni resursi održivo korišćenje
Prirodni resursi održivo korišćenje
Ivana Damnjanović
 
Razvijeni i nerazvijeni regioni u svetu
Razvijeni i nerazvijeni regioni u svetuRazvijeni i nerazvijeni regioni u svetu
Razvijeni i nerazvijeni regioni u svetu
prijicsolar
 
Afrika
AfrikaAfrika

What's hot (20)

Насеља
НасељаНасеља
Насеља
 
Naselja Tanja Gagić
Naselja Tanja GagićNaselja Tanja Gagić
Naselja Tanja Gagić
 
Broj, razmeštaj i kretanje stanovnika na Zemlji
Broj, razmeštaj i kretanje stanovnika na ZemljiBroj, razmeštaj i kretanje stanovnika na Zemlji
Broj, razmeštaj i kretanje stanovnika na Zemlji
 
Industrija pojam i podela
Industrija  pojam i podelaIndustrija  pojam i podela
Industrija pojam i podela
 
GS-93-97-Demografski-problemi-i-populaciona-politika-u-Srbiji
GS-93-97-Demografski-problemi-i-populaciona-politika-u-SrbijiGS-93-97-Demografski-problemi-i-populaciona-politika-u-Srbiji
GS-93-97-Demografski-problemi-i-populaciona-politika-u-Srbiji
 
Struktura stanovnistva Tanja Gagić
Struktura stanovnistva Tanja GagićStruktura stanovnistva Tanja Gagić
Struktura stanovnistva Tanja Gagić
 
Kartografski metod u geografiji
Kartografski metod u geografijiKartografski metod u geografiji
Kartografski metod u geografiji
 
Demografska tranzicija
Demografska tranzicijaDemografska tranzicija
Demografska tranzicija
 
Насеља
НасељаНасеља
Насеља
 
4. Jugoistočna Azija
4. Jugoistočna Azija4. Jugoistočna Azija
4. Jugoistočna Azija
 
Strukture stanovnistva Srbije
Strukture stanovnistva SrbijeStrukture stanovnistva Srbije
Strukture stanovnistva Srbije
 
Stanovnistvo Srbije - osnovne odlike Tanja Gagić
Stanovnistvo Srbije - osnovne odlike Tanja GagićStanovnistvo Srbije - osnovne odlike Tanja Gagić
Stanovnistvo Srbije - osnovne odlike Tanja Gagić
 
Struktura svetskog stanovništva
Struktura svetskog stanovništvaStruktura svetskog stanovništva
Struktura svetskog stanovništva
 
Привреда Србије
Привреда СрбијеПривреда Србије
Привреда Србије
 
Становништво Србије- миграције
Становништво Србије- миграцијеСтановништво Србије- миграције
Становништво Србије- миграције
 
Naselja - Saša Stojanović
Naselja - Saša StojanovićNaselja - Saša Stojanović
Naselja - Saša Stojanović
 
Urbanizacija kao svetski proces lj đ
Urbanizacija kao svetski proces lj đUrbanizacija kao svetski proces lj đ
Urbanizacija kao svetski proces lj đ
 
Prirodni resursi održivo korišćenje
Prirodni resursi održivo korišćenjePrirodni resursi održivo korišćenje
Prirodni resursi održivo korišćenje
 
Razvijeni i nerazvijeni regioni u svetu
Razvijeni i nerazvijeni regioni u svetuRazvijeni i nerazvijeni regioni u svetu
Razvijeni i nerazvijeni regioni u svetu
 
Afrika
AfrikaAfrika
Afrika
 

Similar to Stanovnistvo i naselja 6. razred

Strukture stanovništva lj dj
Strukture stanovništva lj djStrukture stanovništva lj dj
Strukture stanovništva lj dj
ljubicadj1
 
Br. stanovnika i gustina naseljenosti ljđ
Br. stanovnika i gustina naseljenosti ljđBr. stanovnika i gustina naseljenosti ljđ
Br. stanovnika i gustina naseljenosti ljđ
ljubicadj1
 
EG-67-72-strukture stanovništva
EG-67-72-strukture stanovništvaEG-67-72-strukture stanovništva
EG-67-72-strukture stanovništva
TeacherDN
 
Stanovnistvo i naselja srbije
Stanovnistvo i naselja srbijeStanovnistvo i naselja srbije
I-4-41-44.str-strukture stanovnistva-detaljnije
I-4-41-44.str-strukture stanovnistva-detaljnijeI-4-41-44.str-strukture stanovnistva-detaljnije
I-4-41-44.str-strukture stanovnistva-detaljnije
TeacherDN
 
Drustv.geogr.karakteristike Аzije
Drustv.geogr.karakteristike АzijeDrustv.geogr.karakteristike Аzije
Drustv.geogr.karakteristike Аzije
dusanjerkovic
 
I-4-33-36.str-demografska tranzijicja i projekcija stanovnistva sveta
I-4-33-36.str-demografska tranzijicja i projekcija stanovnistva svetaI-4-33-36.str-demografska tranzijicja i projekcija stanovnistva sveta
I-4-33-36.str-demografska tranzijicja i projekcija stanovnistva sveta
TeacherDN
 
Структуре становништва Србије
Структуре становништва СрбијеСтруктуре становништва Србије
Структуре становништва Србије
prijicsolar
 
8. популација
8. популација8. популација
8. популација
BobMark8
 

Similar to Stanovnistvo i naselja 6. razred (9)

Strukture stanovništva lj dj
Strukture stanovništva lj djStrukture stanovništva lj dj
Strukture stanovništva lj dj
 
Br. stanovnika i gustina naseljenosti ljđ
Br. stanovnika i gustina naseljenosti ljđBr. stanovnika i gustina naseljenosti ljđ
Br. stanovnika i gustina naseljenosti ljđ
 
EG-67-72-strukture stanovništva
EG-67-72-strukture stanovništvaEG-67-72-strukture stanovništva
EG-67-72-strukture stanovništva
 
Stanovnistvo i naselja srbije
Stanovnistvo i naselja srbijeStanovnistvo i naselja srbije
Stanovnistvo i naselja srbije
 
I-4-41-44.str-strukture stanovnistva-detaljnije
I-4-41-44.str-strukture stanovnistva-detaljnijeI-4-41-44.str-strukture stanovnistva-detaljnije
I-4-41-44.str-strukture stanovnistva-detaljnije
 
Drustv.geogr.karakteristike Аzije
Drustv.geogr.karakteristike АzijeDrustv.geogr.karakteristike Аzije
Drustv.geogr.karakteristike Аzije
 
I-4-33-36.str-demografska tranzijicja i projekcija stanovnistva sveta
I-4-33-36.str-demografska tranzijicja i projekcija stanovnistva svetaI-4-33-36.str-demografska tranzijicja i projekcija stanovnistva sveta
I-4-33-36.str-demografska tranzijicja i projekcija stanovnistva sveta
 
Структуре становништва Србије
Структуре становништва СрбијеСтруктуре становништва Србије
Структуре становништва Србије
 
8. популација
8. популација8. популација
8. популација
 

More from Tatjana Cakic

juzna evropa.pptx
juzna evropa.pptxjuzna evropa.pptx
juzna evropa.pptx
Tatjana Cakic
 
BRAZIL1.pptx
BRAZIL1.pptxBRAZIL1.pptx
BRAZIL1.pptx
Tatjana Cakic
 
Пољопривреда и географски простор.pptx
Пољопривреда и географски простор.pptxПољопривреда и географски простор.pptx
Пољопривреда и географски простор.pptx
Tatjana Cakic
 
azija prirodne i drustvene odlike.pptx
azija prirodne i drustvene odlike.pptxazija prirodne i drustvene odlike.pptx
azija prirodne i drustvene odlike.pptx
Tatjana Cakic
 
Hidrosfera 2021
Hidrosfera 2021Hidrosfera 2021
Hidrosfera 2021
Tatjana Cakic
 
Oblicireljefanastaliradomspoljanjihsila 2017
Oblicireljefanastaliradomspoljanjihsila 2017Oblicireljefanastaliradomspoljanjihsila 2017
Oblicireljefanastaliradomspoljanjihsila 2017
Tatjana Cakic
 
Kretanja zemlje
Kretanja zemljeKretanja zemlje
Kretanja zemlje
Tatjana Cakic
 
Toplotni pojasevi 2
Toplotni pojasevi 2Toplotni pojasevi 2
Toplotni pojasevi 2
Tatjana Cakic
 
Toplotni pojasevi
Toplotni pojasevi Toplotni pojasevi
Toplotni pojasevi
Tatjana Cakic
 
Revolucija
RevolucijaRevolucija
Revolucija
Tatjana Cakic
 
Rusija
RusijaRusija
Rusija. cas
Rusija. cas Rusija. cas
Rusija. cas
Tatjana Cakic
 
Rotacija utvrdjivanje
Rotacija utvrdjivanjeRotacija utvrdjivanje
Rotacija utvrdjivanje
Tatjana Cakic
 
Zemljina kretanja-rotacija
Zemljina kretanja-rotacijaZemljina kretanja-rotacija
Zemljina kretanja-rotacija
Tatjana Cakic
 
OblikiveliinazemljeljE
OblikiveliinazemljeljEOblikiveliinazemljeljE
OblikiveliinazemljeljE
Tatjana Cakic
 
Postanak i teritorijalni raspored glavnih reljefnih celina srbije
Postanak i teritorijalni raspored glavnih reljefnih celina srbijePostanak i teritorijalni raspored glavnih reljefnih celina srbije
Postanak i teritorijalni raspored glavnih reljefnih celina srbije
Tatjana Cakic
 
Geografski polozaj, granice i velicina Srbije
Geografski polozaj, granice i velicina SrbijeGeografski polozaj, granice i velicina Srbije
Geografski polozaj, granice i velicina Srbije
Tatjana Cakic
 
Azija prir dr odlike
Azija prir dr odlikeAzija prir dr odlike
Azija prir dr odlike
Tatjana Cakic
 
Sistematizacija prirodnih odlika srbije
Sistematizacija prirodnih odlika srbijeSistematizacija prirodnih odlika srbije
Sistematizacija prirodnih odlika srbije
Tatjana Cakic
 
Australija 1 pitanja 2020
Australija 1 pitanja 2020Australija 1 pitanja 2020
Australija 1 pitanja 2020
Tatjana Cakic
 

More from Tatjana Cakic (20)

juzna evropa.pptx
juzna evropa.pptxjuzna evropa.pptx
juzna evropa.pptx
 
BRAZIL1.pptx
BRAZIL1.pptxBRAZIL1.pptx
BRAZIL1.pptx
 
Пољопривреда и географски простор.pptx
Пољопривреда и географски простор.pptxПољопривреда и географски простор.pptx
Пољопривреда и географски простор.pptx
 
azija prirodne i drustvene odlike.pptx
azija prirodne i drustvene odlike.pptxazija prirodne i drustvene odlike.pptx
azija prirodne i drustvene odlike.pptx
 
Hidrosfera 2021
Hidrosfera 2021Hidrosfera 2021
Hidrosfera 2021
 
Oblicireljefanastaliradomspoljanjihsila 2017
Oblicireljefanastaliradomspoljanjihsila 2017Oblicireljefanastaliradomspoljanjihsila 2017
Oblicireljefanastaliradomspoljanjihsila 2017
 
Kretanja zemlje
Kretanja zemljeKretanja zemlje
Kretanja zemlje
 
Toplotni pojasevi 2
Toplotni pojasevi 2Toplotni pojasevi 2
Toplotni pojasevi 2
 
Toplotni pojasevi
Toplotni pojasevi Toplotni pojasevi
Toplotni pojasevi
 
Revolucija
RevolucijaRevolucija
Revolucija
 
Rusija
RusijaRusija
Rusija
 
Rusija. cas
Rusija. cas Rusija. cas
Rusija. cas
 
Rotacija utvrdjivanje
Rotacija utvrdjivanjeRotacija utvrdjivanje
Rotacija utvrdjivanje
 
Zemljina kretanja-rotacija
Zemljina kretanja-rotacijaZemljina kretanja-rotacija
Zemljina kretanja-rotacija
 
OblikiveliinazemljeljE
OblikiveliinazemljeljEOblikiveliinazemljeljE
OblikiveliinazemljeljE
 
Postanak i teritorijalni raspored glavnih reljefnih celina srbije
Postanak i teritorijalni raspored glavnih reljefnih celina srbijePostanak i teritorijalni raspored glavnih reljefnih celina srbije
Postanak i teritorijalni raspored glavnih reljefnih celina srbije
 
Geografski polozaj, granice i velicina Srbije
Geografski polozaj, granice i velicina SrbijeGeografski polozaj, granice i velicina Srbije
Geografski polozaj, granice i velicina Srbije
 
Azija prir dr odlike
Azija prir dr odlikeAzija prir dr odlike
Azija prir dr odlike
 
Sistematizacija prirodnih odlika srbije
Sistematizacija prirodnih odlika srbijeSistematizacija prirodnih odlika srbije
Sistematizacija prirodnih odlika srbije
 
Australija 1 pitanja 2020
Australija 1 pitanja 2020Australija 1 pitanja 2020
Australija 1 pitanja 2020
 

Stanovnistvo i naselja 6. razred

  • 3. СТАНОВНИШТВО НА ЗЕМЉИ ЕКУМЕНА - НАСЕЉЕНИ ДЕО ЗЕМЉЕ Размештај становништва у свету зависи од услова за живот људи. Основни услови за живот на Земљи су клима, рељеф, воде и земљиште. Насељени део Земље назива се екумена, а ненасељени анекумена. На Земљи је насељено шест континената, а само Антарктида није насељена.
  • 4. Екумена и анекумена 71% 29% однос воде и копна вода копно Екумена заузима око 90 мил.км²
  • 5. Екумена и анекумена Анекумена – још увек ненасељени део Земљине површине
  • 6. Горња граница насељености -Зависи од географске ширине и није свуда иста - Врх Денки (Индија) –највише насељено место у свету Екумена и анекумена
  • 7. • Три четвртине становништва у свету живи у умереним топлотним појасевима. • Више од половине становништва у свету живи до 200 м надморске висине. • Насељеност људи простире се од нивоа мора до преко 5 000 м на Хималајима и Андима. • Најсеверније насељени простар на Земљи је на Гренланду, на 82°СГШ, где су изграђене базе и метеоролошке станице и насеља Ескима. На Шпицбершким острвима у Северном леденом океану на 78 СГШ изграђена су рударска насеља. •
  • 9. Број становника у свету износио је 2011. године 7 милијарди људи. Утврђује се пописом становништва по државама, најчешће на сваких десет година. На основу ових података могу се радити процене и прогнозе о променама броја становника. Густина насељености је број људи који живи на одређеној територији. Израчунава се дељењем броја становника неке територије са површином те територије. Изражава се као просечан број становника по километру квадратном (ст./ км2). • Најгушће насељени делови света су у северном умереном топлотном појасу, у плодним речним долинама, низијама, приморју топлих мора, као и индустријске области. • Ретко насељене су високе планине, поларне области, пустиње и прашуме са неповољним условима за живот.
  • 10. Динамика развоја становништва света -ДЕМОГРАФСКА ЕКСПЛОЗИЈА (У 18. И 19. ВЕКУ)
  • 11. ДРЖАВЕ КОЈЕ ИМАЈУ НАЈВЕЋИ БРОЈ СТАНОВНИКА, 2011.г. Zemlja Broj stanovnika, 2011. (u milionima) Godišnja stopa rasta, % Projekcija broja stanovnika, 2050. (u milionima) Kina 1 350 0,6 1 437 Indija 1 180 1,4 1 628 SAD 310 0,6 420 Indonezija 236 1,4 308 Brazil 198 1,0 260 Pakistan 181 2,0 295 Bangladeš 154 2,1 231 Nigerija 146 2,4 258 Rusija 141 0,4 119 Japan 128 0,0 101
  • 12. Неравномеран распоред становништва: -жарки појас ¼ људи -умерени појас ¾ људи 85% људи источна полулопта 60˚ сгш 20˚сгш 0˚гш 72% ст. северна полулопта 91% људи Главне области људског насељавања су:  НИЗИЈЕ  ПРИМОРЈА
  • 13. око 40 ст/км² Густина насељености у свету Густина насељености за континенте: • Европа - 69 ст/км² •Азија- 80 ст/км² •Африка- 26 ст/км² •Северна Америка- 20 ст/км² •Јужна Америка- 20 ст/км² •Аустралија- 4 ст/км²
  • 16. Густина насељености није у складу са степеном развијености привреде ▪ АГРАРНА ГУСТИНА НАСЕЉЕНОСТИ ▪ делта Нила – најгушће насељен аграрни простор (око 4000 ст/км²) ▪ пренасељеност прате: глад, вишак радне снаге, незапосленост
  • 17. ПРИРОДНИ ПРИРАШТАЈ • Људи се свакодневно рађају, али и умиру. • Број живорођених назива се наталитет, а број умрлих морталитет. • Разлика између наталитета и морталитета у току једне године представља природни прираштај. • Природни прираштај се изражава у промилима (%о), што значи да се рачуна у односу на 1000 становника.
  • 18. ПРИРОДНИ ПРИРАШТАЈ • Уколико је број живорођених већи од броја умрлих, број становника се повећава, тј. расте. • У супротном, уколико је већи број умрлих од броја живорођених, број становника опада. То је негативан природни прираштај – «бела куга».
  • 19. • У свету постоје велике разлике у висини природног прираштаја. Африка, Азија и Јужна Америка су континенти високог, а Европа ниског природног прираштаја. • Природни прираштај становништва зависи од привредне развијености, образовања, здравствене заштите, али и од религиозности становништва. • У неразвијеним деловима света породице су велике, наталитет је висок, а морталитет се смањује са развојем медицине, па број становника веома брзо расте. • Та појава се назива демографска експлозија. • У развијеним деловима света, као и у Србији, породице у просеку имају по једно или двоје деце, ређе троје. Уз пораст броја особа које нису у браку и немају децу, данас се у тим деловима света убрзава процес опадања броја становника, што називамо депопулацијом.
  • 20. • Депопулација је последица ниског природног прираштаја и исељавања. Због тога број становника опада, а оно и стари. • У европским државама све је више старих, а све мање деце. У Јапану стари људи чине више од 20% укупног броја становника. • Основни проблеми изазвани депопулацијом је су недостатак радне снаге и брига о старима. • Да би решиле проблем депопулације, многе државе спроводе мере популационе политике. То су породиљско одсуство за мајке, али и за очеве, материјална помоћ породицама са већим бројем деце, бесплатно образовање и здравствена заштита и разне друге мере.
  • 21. • Демографска експлозија, нагли пораст броја становника у 20. веку, узрок је бројних проблема у свету. Међу њима највећи су недостатак чисте пијаће воде и хране, живот у нехигијенским условима, недовољна здравствена заштита и други. Због тога људи умиру од недостатка воде, глади и многих заразних болести. • У неразвијеним и сиромашним деловима света људски век је краћи у просеку двадесет година. Дете рођено у развијеним и богатим земљама има десет пута више изгледа да доживи прву годину живота и дубоку старост. •
  • 22. БИОЛОШКА СТРУКТУРА - ПОДЕЛА ПО ПОЛУ И СТАРОСТИ Попис становништва даје податке, осим о броју становника, и о структури, тј. саставу становништва по полу и по старости. Полна структура представља однос женског и мушког становништва у укупном броју становника. У свету има подједнак број мушкараца и жена. Равнотежа у броју може да се промени због ратова и сеобе становништва. Старосна структура представља састав становништва према годинама живота: деца – • младо становништво до 19 година, • зрело становништво од 20 до 60 година, • старо становништво преко 60 година.
  • 23. БИОЛОШКА СТРУКТУРА - ПОДЕЛА ПО ПОЛУ И СТАРОСТИ • Полна и старосна структура називају се и биолошка структура, а представљају се помоћу старосне пирамиде. • Различити типови старосних пирамида указују на однос мушког и женског становништва, старих и младих, као и на дужину животног века. • Са побољшањем услова живота, порастом животног стандарда услед развоја науке, технике и медицине људи живе све дуже. У савременом свету, у развијеним државама просечан животни век је дуг (око 80 година), а у неразвијеним веома кратак (мање од 50 година).
  • 25. МИГРАЦИЈЕ - СЕОБЕ • Миграције или сеобе људи представљају промену места сталног боравка, односно становања. Сеобе постоје од најстаријих времена. • Исељавање становништва са неке територије јесте емиграција, а људи који се исељавају су емигранти. • Усељавање становништва на неку територију назива се имиграција, а усељеници су имигранти. МИГРАЦИЈЕ до 20. века МИГРАЦИЈЕ у 20. веку
  • 26. МИГРАЦИЈЕ - СЕОБЕ • Промена места сталног боравка представља трајну миграцију. • Сезонске (периодичне) мшрације најчешће су за време обављања сезонских радова у пољопривреди, грађевинарству, туризму и другим делатностима. • Дневне мшрације су свакодневни одлазак на посао или у школу у друго место и повратак током дана. МИГРАЦИЈЕ до 20. века МИГРАЦИЈЕ у 20. веку
  • 27. • Узроци сеоба најчешће су економски - становништво се пресељава јер тражи боље услове за живот. Такве миграције су добровољне зато што појединац својом вољом одлучује где и када ће се селити. • Из ратних подручја људи беже тражећи сигурност за свој живот. Такве миграције су присилне. Осим ратова, њихови узроци су и поплаве, вулканске ерупције, земљотреси, масовне болести - епидемије итд. • Миграције и природни прираштај узроци су промене броја становника и промене биолошке, старосне и других структура становништва.
  • 29. * подела становника по одређеним карактеристикама * Полна структрура – 1009 жена : 1000 мушкараца * Старосна структура - зависи од природног и миграционог кретања подмладак – становници до 19 година радно способно и активно становништво – између 20 и 65 година становништво старије од 65 година највећи проценат становништва испод 20 година имају земље са високим природним прираштајем – ЈЗ Азија, Африка, Латинска Америка највише старог становништва имају земље са малим природним прираштајем и дужим животним веком Структуре становништва
  • 30. progresivno stanovništvo stacionarno stanovništvo regresivno stanovništvo % stan. 90 15 45 godine života Старосна структура Структуре становништва Starosne piramide stanovništva
  • 32. Становништво Републике Србије, по полу и старости, попис 2011. Структуре становништва
  • 34. СТАНОВНИШТВО НА ЗЕМЉИ - РАСНА, ЕТНИЧКА, ЈЕЗИЧКА И ВЕРСКА СТРУКТУРА РАСЕ - РАЗЛИКЕ У БОЈИ КОЖЕ На Земљи живе људи различите боје коже. На основу боје коже, али и других обележја - боје и изгледа косе и очију, облика лица, висине и грађе тела, издвајају се расе - групе људи заједничког порекла. Спољна обележја су наследна, а настала су током развоја људског друштва и живота у различитим природним условима.
  • 35. СТАНОВНИШТВО НА ЗЕМЉИ - РАСНА, ЕТНИЧКА, ЈЕЗИЧКА И ВЕРСКА СТРУКТУРА РАСЕ - РАЗЛИКЕ У БОЈИ КОЖЕ • Постоје три основне расе људи: бела, жута и црна. • Припадници беле или европеидне расе живе у Европи, али и на другим континентима. • Постојбина жуте или монголоидне расе је Азија, где живи највећи број људи ове расе. • Постојбина становништва црне или негроидне расе је Африка. • Сматра се да је источна Африка постојбина свих људи или колевка човечанства.
  • 36. Расна структура ЕВРОПЕИДНА РАСА – 43% становништва МОНГОЛОИДНА РАСА – 19% становништва НЕГРОИДНА РАСА – 7% становништва АУСТРАЛОИДНА (океанска) РАСА – 0,3% становништва ПРЕЛАЗНЕ (мешовите) РАСЕ – 31% становништва Структуре становништва
  • 37. Европеидна раса Монголоидна раса Аустралоидна раса Негроидна раса Структуре становништва
  • 38. Људи су се селили са једног на други континент и на тај начин су се мешале основне расе. Назив мелез заједничко је име за све расне мешавине. У савременом свету разлике међу расама су све мање, а мешање раса све веће. Америка је део света са највише расних мешавина. Људски род је јединствен. Сваки човек је становник света. Боја коже и изглед нису једино, а ни најважније обележје човека. Прогон људи и угрожавање њихових права због разлике у боји коже назива се расизам. Повељом Уједињених нација загарантована су једнака права за све људе у свету без обзира на боју коже.
  • 40. ЕТНИЧКА СТРУКТУРА - НАРОДИ Веће језичке породице и групе народа су: - индоевропска Словени, Германи, Романи, по- томци Келта, - алтајска Татари, Турци, Монголи, - уралска Угрофинци (Мађари, Финци, Естонци), - хамито-семитска Арапи и Јевреји, - нигеро-конгоанска Банту, - кинеско-тибетска Кинези, - аустралонезијска Полинежани.
  • 41. ЕТНИЧКА СТРУКТУРА - НАРОДИ • Етничка структура представља поделу становништва према националној припадности. • Народ или нација је већа или мања група људи који имају заједничко порекло, језик, обичаје, културу, као и територију на којој живе. • Припадници једног народа могу да живе у различитим деловима света, али увек их повезује заједничко порекло, језик, култура, обичаји и традиција.
  • 42. ЕТНИЧКА СТРУКТУРА - НАРОДИ У свету постоји велики број народа. Неки од њих веома су бројни, као што су, на пример, Кинези, Арапи, Руси. Постоје и многи малобројни народи који живе у изолованим и тешко приступачним пределима или окружени и измешани са припадницима других и већих народа. Национално хомогене су државе у којима је у већини један народ, а етнички сложене су вишенационалне државе.
  • 43. ЈЕЗИЧКА СТРУКТУРА Језик којим се говори повезује људе у мање или веће заједнице.
  • 44. ЈЕЗИЧКА СТРУКТУРА Настао је из потребе за споразумевањем. Језик представља симбол националне (етничке) и културне припадности. Због тога сваки језик у свету заслужује једнако поштовање, као и сваки народ света. На основу сродности, језике сврставамо у језичке породице. Оне се деле на групе језика. Срби говоре српским језиком из индоевропске породице језика и припадају словенској групи народа. Освајањем територија и сеобама становништва ширио се језик. Насељавањем Новог света енглески, шпански, француски и португалски језик постали су светски језици. Најраспрострањенији матерњи језик је кинески, језик најбројнијег народа света. Осим постојања различитих језика, у свету се користе различита писма. Познавање и коришћење писма омогућава преношење информација, развој и примену науке и др. Неговање и чување језика веома Је значајно за очување традициЈе и културе сваког народа.
  • 46. ВЕРСКА СТРУКТУРА - РЕЛИГИЈЕ У свету постоје многе религије или вере. Свака религија има своје симболе, храмове, молитве и учења која се заснивају на поштовању одређених правила. Религије са највећим бројем верника су хришћанство, ислам и будизам. Познате религије су и хиндуизам и јудаизам. Религије нису јединствене, већ се деле на групе. У оквиру хришћанства издвајају се православна, католичка, протестантска и друге. • Хришћанство је заступљено у Европи, Северној и Јужној Америци, Аустралији, али и другим деловима света највише као последица колонијалног освајања. • Ислам је највише заступљен на простору југозападне Азије и северне Африке, • будизам у југоисточној и источној Азији, • а хиндуизам у јужној Азији. Јудаизам је религија Јевреја.
  • 47. Кавказ, планина на граници Европе и Азије, због измешаности бројних народа који ту живе познатје као мозаик народа Најбројнији су Грузини, Јермени и Азербејџанци, који имају самосталне државе. Остали народи су веома малобројни. Своје обичаје и језике очували су живећи вековима у дубоким речним долинама, између високих планина, изоловани и не мешајући се са другим народима. Кавкаски народи познати су по својој дуговечности и великом броју стогодишњака.
  • 48. НАСЕЉА Људи су одувек, од најстаријих времена па до данас, живели у заједницама. Првобитна места становања биле су пећине, земунице, колибе и сојенице. Касније, током развоја људског друштва, људи за потребе становања граде куће. Груписањем кућа настају насеља, у којима људи задовољавају своје основне потребе, као што су становање, запослење, школовање и друго. Изглед кућа и насеља мењао се упоредо са развојем људског друштва. Умерени појас Жарки појас
  • 49. НАСЕЉА На изглед кућа и насеља највише утиче природна средина. У традиционалној градњи кућа користи се материјал карактеристичан за одређене пределе. Приморске куће су од камена, равничарске од цигле, а у планинским крајевима од дрвета. Изглед насеља одређују рељеф и сам терен, али и клима и други природни услови. На приморју су улице уске и стрме, а у равницама широке и праве.Умерени појас Жарки појас
  • 51. Градови су већа, уређена насеља, чије се становништво бави непољопривредним делатностима, као што су индустрија, трговина, саобраћај и друге. Величина градова је веома различита, од неколико хиљада до више од десет милиона становника.
  • 52. УРБАНИЗАЦИЈА На појаву и развој градова утицали су важни путеви и места њихових укрштања, пловне реке, обале мора и океана. Током 20. века на ширење и развој градова највише је утицала индустрија. Пошто је у њој запослен велики број радника, привукла је становништво из села и неразвијених крајева. Све више људи у свету живи у градовима. Градови су све већи и има их све више. Процес развоја и ширења градова назива се урбанизација. Ширењем суседних градова долази до њиховог спајања. Спајањем два или више града у једну градску целину настаје конурбација. У конурбацијама тешко може да се уочи где престаје један, а где почиње други град. Када се настави ширење, конурбације се спајају ујош већу јединствену градску зону која се назива мегалополис. Највише конурбација је у Европи. Прве конурбације настале су у Великој Британији, најстаријој индустријској земљи. Највећа европска конурбација је Рур у Немачкој. Први мегалополиси настали су у САД, уз обале Атлантика и Тихог океана. На истоку Азије развијају се нови мегалополиси, у Јапану и Кини. Конурбације имају преко десет милиона становника, а мегалополиси више десетина милиона становника. Примери су Бостон-Вашингтон у САД и Токио са Јокохамом у Јапану. У развијеним деловима света процес урбанизације је завршен и највећи део становништва живи у градовима. Удео градског становништва у укупном становништву на одређеној територији представља степен урбанизације.
  • 53. степен урбанизације по континентима Африка 41% Азија 41% Аустралија и Океанија 73% Европа 74% Јужна Америка 78% Северна Америка 81%
  • 54. Половина светског становништва живи у градовима. Према подацима Уједињених нација из 2011. године у свету има 20 градова са више од десет милиона становника. Њихов распоред по континентима је следећи: Азија - 11 градова (Токио, Сеул, Мумбај, Делхи, Шангај, Калкута, Џакарта, Дака, Карачи, Пекинг, Манила); Северна Америка - 3 града (Њујорк, Мексико Сити, Лос Анђелес); Јужна Америка - 3 града (Сао Пауло, Буенос Ајрес, Рио де Жанеиро); Африка - 2 града (Каиро, Лагос); Европа - 1 град (Москва).
  • 55. У неразвијеним деловима света, као што су земље у Африци и Азији, највећи број становника живи у селима. Процес урбанизације тек је почео. Ширење градова и повећање броја становника у њима је велико и неконтролисано. Уз савремене вишеспратнице налазе се и сиротињске четврти. Због тога у градовима широм света има много проблема у становању, организацији саобраћаја и запошљавању становништва. Данас у свету више од триста градова има преко један милион становника. Почетком 20. века било их је само дванаест. Три највећа града у свету су Токио (са Јокохамом), Мексико Сити и Њујорк. Међутим, највише великих градова је на територији Азије, Африке и Јужне Америке, где су велика и масовна пресељавања становништва из села у градове и где је висок природни прираштај. Процес урбанизације и ширење градова угрожавају природу и животну средину загађивањем ваздуха, воде и земљишта.