РУСКА
ФЕДЕРАЦИЈА
Најјужнија тачка
Најсевернија тачка
Најисточнија тачка
Најзападнија тачка
Општа обележје Русије
- површином - највећа држава света
- Калинградска енклава – најзападнија
континентска точка
- Површином обухвата око 17 милиона км2
- На европски део отпада четвртина
површине и 4/5 становништва
- Континентална земља
- Највећи део обале се простире у
северном хладном топлотном појасу
тако да су мора већим делом године
залеђена
- Она немају благотворан утицај на климу
Русије
- Једино је због Голфске струје ЈЗ део
Баренцовог мора плован током целе
године
Границе Русије
Русија је федерација или савезна држава у чијем се
саставу налази двадесет једна република.
•да се Русија протеже кроз девет часовних зона;
•да су укупне границе Русије веће од обима Земљине
лопте;
•да је површина Русије 2,2 пута већа од површине
континента Аустралије, а 28 пута већа од површине
Украјине (друге по површини европске земље).
Русија је евроазијска земља: једна четвртина њених
територије налази се у Европи, а преостали део припада
Азији. Тако Русија заузима огроман простор између
Балтичког мора на западу и Тихог океана на истоку,
односно Црног мора на југу и Северног леденог океана на
северу. Тај простор је већи од чак три континента, па
Русију сликовито називају „земља континент".
Русија има огроман државни простор, али је због
неповољних природних услова само 13% њене територије
пољопривредно искоришћено. У поређењу с другим
земљама то је веома мало.
Ко влада Русијом?
- председник државе : Димитриј
Медведев
- Председник владе : Владимир
Путин
- Глави град : Москва
- Службени језик : руски
- Валута : руска рубља
Природна-географска
обележја
- претежито низијска земља
- 70 % површине не прелази 200 м н.в.
- Низиjски дио превладава на западу земље, а
планински део претежито на истоку
- Источноевропска низиjа – изричито плодна,
местимично испрекидана узвишењима до 500 м
н.в.
- Најнижи дио низиjе простире се уз Каспијско
језеро где се налази Прикаспијска низина
- на појединим мјестима површина нижа од
надморске низине за 28 м – ДЕПРЕСИЈА
• Територија Русије може се поделити на западни
(европски) и источни (азијски) део, а унутар
тих огромних целина може се издвојити
неколико природних регија.
• Руска равница
• Скоро цео западни део заузима Руска
равница, са средњом надморском
висином 170 м.
• Кумо-маничком удолином одвојена је
од планинског венца Кавказа, чији је
највиши врх Елбрус (5 642 м) уједно
и највиши врх Русије, као и целе
Европе.
• У Руској равници живи око 60%
становника Русије. У њој се налазе
сви већи руски градови, укључујући и
престоницу Москву.
• Природне ресурсе Руске равнице чине
чернозем у степском појасу, шуме на
северу (Архангелска област, басен
Северне Двине), руда гвожђа
(Курски басен, Мурманска област,
Карелија), те нафта и природни гас
(Поволожје).
Источноевропска низија
• Степе и плодно земљиште
• Волга са системом пловних канала
повезана са пет мора
• Прикаспијска низија најнижи део – 28 м
испод нивоа мора
Кавказ
• Веначна планина
• Врх Елбрус – 5642 м – највиши врх
Русије
• Купе угашених вулкана и ледници
• Планински појас Урала
• Руску равницу на истоку
затвара Урал, планински
појас који се меридијанским
правцем протеже 2 000 км -
од леденог Карског мора на
северу до топлих и сувих
степа на југу.
• Уралске планине су старе
громадне планине. Њихова
висина ретко прелази 1 500
м.
• Урал је од давнина познат по
разноврсном рудном
богатству. Урал није само
природна источна граница
Руске равнице.
Урал
• Громадна планина
• Меридијанског правца, север – југ
• Од поупоустињске климатске зоне, код
Аралског језера, до поларне на острву
Нова Земља
АЗИЈСКИ ДЕО
Сибир
Сибир заузима огромно пространство
између Урала и руског Далеког истока.
Река Јенисеј дели га на Западни и
Источни Сибир.
Западни Сибир
Западни Сибир представља једну од
највећих равница на свету. Његова
надморска висина ретко прелази 100 м.
Кључна природна обележја су
непрегледне шуме и мочваре, хиљаде
језера, као и водом богате равничарске
реке које меандрирају. Највеће реке су
06, Иртиш и Јенисеј. У регији Западни
Сибир влада неповољна континентална
клима, која се формира под
преовлађујућим утицајем Северног
леденог океана. Континенталност климе
повећава се према југу, где су лета сува и
топлија. Због влаге, једноличног рељефа
и речних поплава терен је увелико
замочварен, највише у централном делу.
На југу регије, у степској зони, протеже
се појас чернозема.
Источни Сибир
За разлику од једноличног рељефа Западног Сибира, рељеф
Источног Сибира је веома разноврстан. Он обједињује планине и
равнице различитог порекла. Шуме покривају огромне површине,
нарочито у средишњем делу.
Источни Сибир има сурову континенталну климу, која узрокује
широку распрострањеност вечито смрзнутог земљишта. Највеће
реке - Лена, Јана, Индигирка и Колима - дугачког су тока и богате
водом. Лена дели Источни Сибир на два дела, на Средњи и
Североисточни Сибир.
У Средњем Сибиру налази се око 70% руских резерви каменог и
мрког угља, док је Североисточни Сибир најважнија златоносна
област Русије. Осим злата, ту су лежишта дијаманата (центар-град
Мирниј), као и низа ретких метала, на пример никла (20% светске
производње).
Јужносибирске планине
Јужним Сибиром протежу се планине у чији састав улазе
Алтај, Сајан, Прибајкалске планине и др. На њима се
налазе изворишта највећих руских река - Оба и Јенисеја.
Ту је и Бајкалско језеро, најдубље на свету.
Јужносибирске планине су богате рудама (злато, гвожђе,
уран и др.), али су неприступачне, што отежава експло-
атацију. И водни ресурси су изузетни. У Бајкалском језеру
изгрђено је петина укупних резерви слатке воде у свету, а
на реци Ангари налази се највеће вештачко језеро у Азији.
Сибир
• Западнисибирска низија – хладна и
мочварна, прекривена шумама, језерима
и рекама
• Об и притока Иртиш
• Срењесибирска висораван, веначне
планине на истоку (Верхојанске) и
громадна Алтај на југу
• Ангара – притока Јенисеја и Лена
Бајкалско језеро
• Криптодепресија – површина изнад, а
дно испод нивоа мора
• Ојмјакон – измерена најнижа
температура ваздуха на северној
полулопти минус 77,8 степени
• Лети се површински слој земљишта
одмрзне и настају тешко проходне
мочваре; лед се отапа прво на југу у
горњим токовима река, док су
истовремено на северу ушћа река и даље
под ледом – то је узрок великих поплава
лети.
• Тајге – четинарске шуме – највећи део
Сибира;
• Русија је земља са највише шума на
свету.
Далеки исток
Далеки исток заузима најисточније
делове Русије. То је претежно
планински простор који се протеже
од Чукотског полуострва на северу
до државне границе према Кореји и
Јапану. Обухвата и острво Сахалин,
Курилска и друга острва. Природа
далеког истока је веома разноврсна.
Крајњи север је целе године под
снежним покривачем, док су
најјужнији делови покривени
суптропским шумама. Речна мрежа је
густа, а највећа река је Амур.
Приморски положај ублажава климу
Далеког истока и смањује разлике
између севера и југа. Клима има
монсунске одлике: већина падавина
стиже с летњим пљусковима. Камчатку
и Курилска острва потресају чести
земљотреси и вулканске ерупције.
Далеки исток
• Из Тихи океан, на граници Азије и Северне Америке.
• Полуострва: Чукотско и Камчатку
• Острво Сахалин и Курилска острва (припадају
„Ватреном појасу Пацифика“)
• Вулкани, земљотерси и извори вреле воде – природна
обележја
• Због ледника, вулкана и гејзира – Камчатка се пореди са
Исландом
• Река Амур
Становништво
• 142 милиона становника
1. Руси, Белоруси и Украјинци
2. Башкири на Уралу
3. Татари у средњем току Волге
4. Чечени на Кавказу
5. Бурјати код Бајкалског језера
6. Чукчи на Чукотском полуострву
Етнички састав
становништва
РУСИ
79.8%
ТАТАРИ
3.8%
УКРАЈИНЦИ
2.0%
ЧУВАШИ
1.1%
ЧЕЧЕНИ
0.9%
АРМЕНЦИ
0.8%
ОСТАЛИ 10.3%
ЈЕЗИЦИ ИЗ
2002. г]
ruski
142.6 mil.
енглеск
и
7.0 mil.
таtaрс
ки
5.3 mil.
њемачк
и
2.9 mil.
украјин
скии
1.8 mil.
башкирс
ки
1.4 mil.
чеченск
и
1.3 mil.
ћуваш
ки
1.3 mil.
• Низак природни прираштај.
• Најгушће насељени део је подручје око
Москве са околином и подручје уз
средњи ток Волге.
• Поларне области и Сибир су ретко
насељене, насељене су због коришћења
природних богастава.
У Русији живи око 130 народа, међу којима Руси чине 81,5% укупног
становништва. Руско становништво преовлађује у централној, северној и
северозападној области европског дела Русије, затим на Уралу, јужним деловима
Сибира и Далеког истока.
Становништво Русије неравномерно је распоређено. Усевернојзони, на коју
отпада две трећине територије и у којој су концентрисана највећа природна
богатства, живи само 5% становника. Већина становништва насељава преосталу
трећину земље, појас који полази од европског дела Русије (без северног дела) и
протеже се преко Јужног Сибира до Далеког истока. Ту се налазе и највећи руски
градови.
Крајем 19. века у Русији су била само два милионска града - Москва и
Петербург. И данас су то две највеће руске конурбације (само московска има око
14 000 000 становника), али се број милионских градова повећао на дванаест.
Њих десет налази се у европском делу Русије.
Москва је индустријски, саобраћајни, културни и научни центар Русије. Онаје
језгро Централне Русије, регије која је вековима била центар руске државе и у
којој су концентрисани становништво и индустрија.
Од распада СССР-а у Русији морталитет је већи од наталитета.
Природна богаства
• Плодно земљиште
• Водне снаге
• Шуме
• Налазишта нафте и
земног гаса
• Налазишта угља и руда
Главна лежишта ове руде гвожђа налазе се на полуострву Кола и у Карелији.
Русија је на другом, а по резервама и производњи природног гаса - на првом
месту у свету. Од њиховог извоза она остварује 65% вредности укупног
извоза.
Главна лежишта угља налазе се у Сибиру, нарочито у Кузњецком басену
(Кузбас)
Унутрашњи саобраћај Русије условљен је њеним географским особеностима.
Посебан значај има железнички саобраћај, јер се железничке пруге могу
градити свуда, па и у најсуровијим природним условима. Најгушћа је мрежа
пруга у европском делу Русије. А најзначајнија је свакако, чувена
Транссибирска железничка магистрала, која спаја Москву и Владивосток.
Пратите на карти у атласу Транссибирску железничку магистралу идући од
града до града: Москва - Чељабинск - Новосибирск - Иркутск - Владивосток .
Москва и Ст. Петерсбург
Rusija. cas
Rusija. cas

Rusija. cas

  • 2.
  • 4.
  • 5.
    Општа обележје Русије -површином - највећа држава света - Калинградска енклава – најзападнија континентска точка - Површином обухвата око 17 милиона км2 - На европски део отпада четвртина површине и 4/5 становништва
  • 6.
    - Континентална земља -Највећи део обале се простире у северном хладном топлотном појасу тако да су мора већим делом године залеђена - Она немају благотворан утицај на климу Русије - Једино је због Голфске струје ЈЗ део Баренцовог мора плован током целе године
  • 7.
  • 8.
    Русија је федерацијаили савезна држава у чијем се саставу налази двадесет једна република. •да се Русија протеже кроз девет часовних зона; •да су укупне границе Русије веће од обима Земљине лопте; •да је површина Русије 2,2 пута већа од површине континента Аустралије, а 28 пута већа од површине Украјине (друге по површини европске земље).
  • 10.
    Русија је евроазијсказемља: једна четвртина њених територије налази се у Европи, а преостали део припада Азији. Тако Русија заузима огроман простор између Балтичког мора на западу и Тихог океана на истоку, односно Црног мора на југу и Северног леденог океана на северу. Тај простор је већи од чак три континента, па Русију сликовито називају „земља континент". Русија има огроман државни простор, али је због неповољних природних услова само 13% њене територије пољопривредно искоришћено. У поређењу с другим земљама то је веома мало.
  • 11.
    Ко влада Русијом? -председник државе : Димитриј Медведев - Председник владе : Владимир Путин - Глави град : Москва - Службени језик : руски - Валута : руска рубља
  • 12.
    Природна-географска обележја - претежито низијсказемља - 70 % површине не прелази 200 м н.в. - Низиjски дио превладава на западу земље, а планински део претежито на истоку - Источноевропска низиjа – изричито плодна, местимично испрекидана узвишењима до 500 м н.в. - Најнижи дио низиjе простире се уз Каспијско језеро где се налази Прикаспијска низина - на појединим мјестима површина нижа од надморске низине за 28 м – ДЕПРЕСИЈА
  • 13.
    • Територија Русијеможе се поделити на западни (европски) и источни (азијски) део, а унутар тих огромних целина може се издвојити неколико природних регија.
  • 16.
    • Руска равница •Скоро цео западни део заузима Руска равница, са средњом надморском висином 170 м. • Кумо-маничком удолином одвојена је од планинског венца Кавказа, чији је највиши врх Елбрус (5 642 м) уједно и највиши врх Русије, као и целе Европе. • У Руској равници живи око 60% становника Русије. У њој се налазе сви већи руски градови, укључујући и престоницу Москву. • Природне ресурсе Руске равнице чине чернозем у степском појасу, шуме на северу (Архангелска област, басен Северне Двине), руда гвожђа (Курски басен, Мурманска област, Карелија), те нафта и природни гас (Поволожје).
  • 17.
    Источноевропска низија • Степеи плодно земљиште • Волга са системом пловних канала повезана са пет мора • Прикаспијска низија најнижи део – 28 м испод нивоа мора
  • 18.
    Кавказ • Веначна планина •Врх Елбрус – 5642 м – највиши врх Русије • Купе угашених вулкана и ледници
  • 19.
    • Планински појасУрала • Руску равницу на истоку затвара Урал, планински појас који се меридијанским правцем протеже 2 000 км - од леденог Карског мора на северу до топлих и сувих степа на југу. • Уралске планине су старе громадне планине. Њихова висина ретко прелази 1 500 м. • Урал је од давнина познат по разноврсном рудном богатству. Урал није само природна источна граница Руске равнице.
  • 20.
    Урал • Громадна планина •Меридијанског правца, север – југ • Од поупоустињске климатске зоне, код Аралског језера, до поларне на острву Нова Земља
  • 21.
  • 22.
    Сибир Сибир заузима огромнопространство између Урала и руског Далеког истока. Река Јенисеј дели га на Западни и Источни Сибир. Западни Сибир Западни Сибир представља једну од највећих равница на свету. Његова надморска висина ретко прелази 100 м. Кључна природна обележја су непрегледне шуме и мочваре, хиљаде језера, као и водом богате равничарске реке које меандрирају. Највеће реке су 06, Иртиш и Јенисеј. У регији Западни Сибир влада неповољна континентална клима, која се формира под преовлађујућим утицајем Северног леденог океана. Континенталност климе повећава се према југу, где су лета сува и топлија. Због влаге, једноличног рељефа и речних поплава терен је увелико замочварен, највише у централном делу. На југу регије, у степској зони, протеже се појас чернозема.
  • 23.
    Источни Сибир За разликуод једноличног рељефа Западног Сибира, рељеф Источног Сибира је веома разноврстан. Он обједињује планине и равнице различитог порекла. Шуме покривају огромне површине, нарочито у средишњем делу. Источни Сибир има сурову континенталну климу, која узрокује широку распрострањеност вечито смрзнутог земљишта. Највеће реке - Лена, Јана, Индигирка и Колима - дугачког су тока и богате водом. Лена дели Источни Сибир на два дела, на Средњи и Североисточни Сибир. У Средњем Сибиру налази се око 70% руских резерви каменог и мрког угља, док је Североисточни Сибир најважнија златоносна област Русије. Осим злата, ту су лежишта дијаманата (центар-град Мирниј), као и низа ретких метала, на пример никла (20% светске производње).
  • 24.
    Јужносибирске планине Јужним Сибиромпротежу се планине у чији састав улазе Алтај, Сајан, Прибајкалске планине и др. На њима се налазе изворишта највећих руских река - Оба и Јенисеја. Ту је и Бајкалско језеро, најдубље на свету. Јужносибирске планине су богате рудама (злато, гвожђе, уран и др.), али су неприступачне, што отежава експло- атацију. И водни ресурси су изузетни. У Бајкалском језеру изгрђено је петина укупних резерви слатке воде у свету, а на реци Ангари налази се највеће вештачко језеро у Азији.
  • 25.
    Сибир • Западнисибирска низија– хладна и мочварна, прекривена шумама, језерима и рекама • Об и притока Иртиш • Срењесибирска висораван, веначне планине на истоку (Верхојанске) и громадна Алтај на југу • Ангара – притока Јенисеја и Лена
  • 26.
    Бајкалско језеро • Криптодепресија– површина изнад, а дно испод нивоа мора
  • 27.
    • Ојмјакон –измерена најнижа температура ваздуха на северној полулопти минус 77,8 степени
  • 28.
    • Лети сеповршински слој земљишта одмрзне и настају тешко проходне мочваре; лед се отапа прво на југу у горњим токовима река, док су истовремено на северу ушћа река и даље под ледом – то је узрок великих поплава лети.
  • 29.
    • Тајге –четинарске шуме – највећи део Сибира; • Русија је земља са највише шума на свету.
  • 30.
    Далеки исток Далеки истокзаузима најисточније делове Русије. То је претежно планински простор који се протеже од Чукотског полуострва на северу до државне границе према Кореји и Јапану. Обухвата и острво Сахалин, Курилска и друга острва. Природа далеког истока је веома разноврсна. Крајњи север је целе године под снежним покривачем, док су најјужнији делови покривени суптропским шумама. Речна мрежа је густа, а највећа река је Амур. Приморски положај ублажава климу Далеког истока и смањује разлике између севера и југа. Клима има монсунске одлике: већина падавина стиже с летњим пљусковима. Камчатку и Курилска острва потресају чести земљотреси и вулканске ерупције.
  • 32.
    Далеки исток • ИзТихи океан, на граници Азије и Северне Америке. • Полуострва: Чукотско и Камчатку • Острво Сахалин и Курилска острва (припадају „Ватреном појасу Пацифика“) • Вулкани, земљотерси и извори вреле воде – природна обележја • Због ледника, вулкана и гејзира – Камчатка се пореди са Исландом • Река Амур
  • 33.
    Становништво • 142 милионастановника 1. Руси, Белоруси и Украјинци 2. Башкири на Уралу 3. Татари у средњем току Волге 4. Чечени на Кавказу 5. Бурјати код Бајкалског језера 6. Чукчи на Чукотском полуострву
  • 34.
  • 35.
    ЈЕЗИЦИ ИЗ 2002. г] ruski 142.6mil. енглеск и 7.0 mil. таtaрс ки 5.3 mil. њемачк и 2.9 mil. украјин скии 1.8 mil. башкирс ки 1.4 mil. чеченск и 1.3 mil. ћуваш ки 1.3 mil.
  • 36.
    • Низак природниприраштај. • Најгушће насељени део је подручје око Москве са околином и подручје уз средњи ток Волге. • Поларне области и Сибир су ретко насељене, насељене су због коришћења природних богастава.
  • 39.
    У Русији живиоко 130 народа, међу којима Руси чине 81,5% укупног становништва. Руско становништво преовлађује у централној, северној и северозападној области европског дела Русије, затим на Уралу, јужним деловима Сибира и Далеког истока. Становништво Русије неравномерно је распоређено. Усевернојзони, на коју отпада две трећине територије и у којој су концентрисана највећа природна богатства, живи само 5% становника. Већина становништва насељава преосталу трећину земље, појас који полази од европског дела Русије (без северног дела) и протеже се преко Јужног Сибира до Далеког истока. Ту се налазе и највећи руски градови. Крајем 19. века у Русији су била само два милионска града - Москва и Петербург. И данас су то две највеће руске конурбације (само московска има око 14 000 000 становника), али се број милионских градова повећао на дванаест. Њих десет налази се у европском делу Русије. Москва је индустријски, саобраћајни, културни и научни центар Русије. Онаје језгро Централне Русије, регије која је вековима била центар руске државе и у којој су концентрисани становништво и индустрија. Од распада СССР-а у Русији морталитет је већи од наталитета.
  • 40.
    Природна богаства • Плодноземљиште • Водне снаге • Шуме • Налазишта нафте и земног гаса • Налазишта угља и руда
  • 41.
    Главна лежишта оверуде гвожђа налазе се на полуострву Кола и у Карелији. Русија је на другом, а по резервама и производњи природног гаса - на првом месту у свету. Од њиховог извоза она остварује 65% вредности укупног извоза. Главна лежишта угља налазе се у Сибиру, нарочито у Кузњецком басену (Кузбас) Унутрашњи саобраћај Русије условљен је њеним географским особеностима. Посебан значај има железнички саобраћај, јер се железничке пруге могу градити свуда, па и у најсуровијим природним условима. Најгушћа је мрежа пруга у европском делу Русије. А најзначајнија је свакако, чувена Транссибирска железничка магистрала, која спаја Москву и Владивосток. Пратите на карти у атласу Транссибирску железничку магистралу идући од града до града: Москва - Чељабинск - Новосибирск - Иркутск - Владивосток .
  • 43.
    Москва и Ст.Петерсбург