More Related Content
What's hot
What's hot (20)
Similar to Izvori i upotreba ugljovodonika
More from Nikola Hodoba
Izvori i upotreba ugljovodonika
- 1. NAFTA I ZEMNI GAS Izvori i upotreba ugljovodonika
- 2. Podsetnik: Ugljovodonici su organska jedinjenja čiji molekuli sadrže atome ugljenika i vodonika
- 3. Glavni izvori ugljovodonika u prirodi Nafta Zemni gas
- 4. Nafta je složena smeša ugljovodonika i drugih nemetala. Sastoji se od:
- 5. Zemni gas je gasovita smeša alkana. Sastoji se od: CH4 C2H6 C3H8 C4H10
- 6. Nafta i zemni gas nastaju raspadanjem ostataka biljaka i životinja koje su živele na našoj planeti pre par miliona godina. Ostaci dospevaju tektonskim pokretima u dubinu Zemljine kore gde se bez prisustva kiseonika razlažu na ugljovodonike i ogranska jedinjenja s kisonikom, sumporom i azotom.
- 7. Sastav zemnog gasa varira od mesta gde se javlja. Zemni gas se može naći iznad nalazišta nafte ili samostalno u dubini Zemlje. Osnovni sastojak zemnog gasa je METAN.
- 8. Zemni gas se koristi u domaćinstvu jer se pri njegovom sagorevanju oslobađa velika toplota. Gas se do potrošača dovodi gasovodom.
- 9. Zemni gas nema miris ali je veoma zapaljiv. Da bi ljudi primetili prisustvo zemnog gasa u vazduhu, dodaju mu se supstance oštrog mirisa. Ovo je slika požara u fabrici u kojoj nije bio ispravan gasoovd i zbog toga je došlo do požara
- 10. Nafta je uljasta tečnost čija boja može varirati od svetlosmeđe do tamnosmeđe u zavisnosti od mesta gde se nalazi. Sirova nafta se prerađuje u rafinerijama.Izvlačenje nafte sa dna okeana pomoću pumpe
- 11. U rafineriji se dešava proces frakcione destilacije. Peć Gas za domaćinstvo Petroletar Benzin Kerozin Dizel Ulja i parafin Bitumen
- 12. Broj molekula ugljenika po proizvodu frakcione destilacije Gas za domaćinstvo 1-4 Petroletar 5-6 Benzin 6-10 Kerozin 10-14 Dizel 14-19 Ulja i paraffin 19-35 Bitumen 35+
- 13. U reakciji polimerizacije se od velikog broja malih molekula (monomera) stvara jedan veliki (polimer). Polimer se može naći u biljkama i životinjama ili se proizvesti u laboratorijama.
- 14. Od velikog broja molekula etena nastaje polimer polieten. Od polietena se prave plastične kese, folije, fascikle, igračke i posuđe.
- 15. Od velikog broja molekula hloretena nastaje polihloreten(polivinilhlorid) ili PVC. Od ovog polimera se prave stolarija, cevi, odeća, obuća, ograde i posuđe.
- 16. Povezivanjem velikog broja molekula tetrafluoretena nastaje polimer politetrafluoroeten, odnosno teflon. Ovim polimerom se presvlači posuđe.
- 17. Od različitih polimera se prave i predmeti poput najlon čarapa, žvaka i guma za automobile.
- 18. KRAJ
Editor's Notes
- -Da se podsteimo: ugljovodonici su organska jedinjenja čiji molekuli sadrže atome ugljenika i vodonika. Danas ćemo pričati o izvorima i upotrebi ugljovodonika.
- -Nafta je glavni izvor ugljovodonika u prirodi. Osim nje, značajan izvor ugljovodonika je i zemni gas. -Jedno od prvih pitanja koja pomislite jeste verovatno ‘Šta je nafta? Ili Šta je zemni gas?’.
- Nafta je složena smeša ugljovodonika i drugih nemetala. Sastoji se od ugljenika, vodonika, kiseonika, azota i sumpora.
- -Zemni gas je gasovita smeša alkana. Uglavom se sastoji od metana (CH4). Može sadržati i etan (C2H6) , propan (C3H8) i butan (C4H10).
- Kako nastaju nafta i zemni gas? Smatra se da su ova organska jedinjenja nastala raspadanjem biljnih i životinjskih organizama koja su živela na našoj planeti pre najmanje par miliona godina. Zemljina kora se pomerala i ostaci su dospeli u dubinu Zemlje. Tu su se pod dejstvom visokog pritiska i temperature i odsustvu kiseonika razložili na ugljovodonike i organska jedinjenja sa kiseonikom,sumporom i azotom.
- Sada ćemo pričati o zemnom gasu. Sastav zemnog gasa se menja u zavisnosti od mesta gde se javlja. Može se naći iznad nalazišta nafte ili samostalno u dubini Zemlje.Glavna komponenta zemnog gasa je metan (CH4).
- Zemni gas se koristi u velikim merama u domaćinstvu jer se pri njegovom sagorevanju oslobađa velika količina toplote. Gasovodom, odnosno dugačkim cevima se gas sprovodi od fabrika do domaćinstva.
- Zemni gas je jako zapaljiv ali nema miris. Da bi ljudi primetili i najmanju količinu zemnog gasa u vazduhu, dodaju mu se supstance koje imaju izrazit miris
- Sledeća tema je nafta. Nafta je uljasta tečnost čija boja može biti od svetle do tamnosmeđe u zavisnosti od mesta gde se nalazi. Do nafte se dolazi bušenjem Zemljine kore posebnim bušilicama. Nafta se izvlači pumpama i odvozi do rafinerija, gde će biti dalje prerađena.
- U rafinerijama se sastojci nafte razdvajaju frakcionom destilacijom. Postupak frakcione destilacije se odvija tako što se sirova nafta zagreva na 500C. Ugljovodonici sa manje ugljenikovih atoma odlaze na vrh kolone dok se ugljovodonici s više atoma spuštaju pri dnu.
- Ovaj proces se više puta ponavlja i odatle možemo dobiti više proizvoda. Jedinjenja koja možemo dobiti frakcionom destilacijom su gas za domaćinstvo, petroletar, benzin , kerozin, dizel, ulja i parafin, i bitumen. Najviše molekula ugljenika ima bitumen (preko 35) dok najmanje ima gas (1-4). A sada će nam Miljča reći nešto o polimerizaciji.
- U reakciji polimerizacije se od velikog broja malih molekula, zvanih monomera, dobija veliki molekul odnosno polimer. Ovaj molekul možemo naći u biljkama i životinjama ili ih možemo proizvesti veštačkim putem u laboratorijama.