МУТАЦИЈЕ
Дефиниција

• Под мутацијама у ширем
  смислу се     сматрају све
  дисконтинуиране     промене
  наследног   материјала   са
  генетичким ефектом.
Промене могу бити:
 1. на нивоу молекула ДНК (генске
    мутације)
 2. у структури и броју хромозома
    (хромозомске мутације)

 • Јединка са испољеним новим
   фенотипом назива се мутант.


    Copyright 2008 PresentationFx.com | Redistribution Prohibited | Image © 2008 clix@sxc.hu | This text
                                 section may be deleted for presentation.
Класификација мутација:
• 1. ПРЕМА ВЕЛИЧИНИ ГЕНЕТИЧКОГ
  МАТЕРИЈАЛА
• генске: замена једног нуклеотида
  другима „тачкасте мутације“
• хромозомске: обухватају делове
  хромозома, читаве хромозома или
  гарнитуре хромозома
• геномске: на нивоу целог генома
2. ПРЕМА ТИПУ ЋЕЛИЈА

• Соматске(телесне)-промене се
  испољавају у фенотипу јединке али
  се не преносе на потомство.
• Гаметске-мутације се преносе на
  следећу генерацију.
•
3.ПРЕМА ПОРЕКЛУ МУТАЦИОНИХ
  ПРОМЕНА
• спонтане-резултат су случајних грешака
  током репликације, настају без познатог
  разлога
• генетички контролисане
• индуковане-изазване деловањем неког
  специфичног фактора (мутагени)
•
• ПРЕМА УТИЦАЈУ МУТАЦИЈА НА
  ВИЈАБИЛНОСТ
•
• субвиталне- преживљавају се у
  великом проценту
• полулеталне-10% преживи
• леталне-0 % преживи
•
•
5. ПРЕМА ВРСТИ ПРОМЕНЕ
  ГЕНЕТИЧКОГ МАТЕРИЈАЛА

• Доминантне - испољавају се у
  хетерозиготном стању
• Рецесивне - испољавају се само у
  дуплој дози тј. у хомозиготном стању.
•  
Генске мутације 
• „Тачкасте мутације“ - замена,
  убацивање или избацивање базе.
• мењају смисао поруке -мења се база,
  мења се кодон и угради се погрешна
  аминокиселина.
• Промена базе нема увек као последицу
  и промену амино- киселине.
• То су такозване “тихе мутације”.
Генске мутације
• Нису све овакве промене штетне.
• Неке су корисне јер мењају производе
  гена на такав начин да омогућују боље
  преживљавање или репродукцију.
Хромозомске промене
   (Хромозомске аберације)
• промене у структури или у броју
  хромозома
• Узрок:
• Промена у структури - услед појаве
  прекида у хромозомима или погрешног
  спајања прекинутих крајева
• Промена у броју- услед неправилног
  раздвајања хромозома током деобе
Структурне аберације
• 1. Делеције: губитак појединих делова
  хромозома
• Узрок:
• дејство мутагених агенаса (јонизујуће
  зрачење)
• неједнак crossing over
• Последица
• Синдром мачијег плача: делеција кратког
  крака хромозома 5.
• филаделфија хромозом (мијелоидна
  леукемија) делеција дугог крака 22.
  хромозома
Структурне аберације

• 2. Дупликације:
• удвајање делова хромозома и обично
  су повезане са делецијама.
• Углавном су штетне
• Позитиван ефекат - усложњавање
  генетичког материјала.
Структурне аберације
3. Инверзије- промене редоследа гена
  дуж хромозома.
• Штетан ефекат - поремећаји у
  метаболизму, фенотипске и менталне
  поремећаје.
Парацентрицне и перицентричне
Структурне аберације
• 4.Транслокације су промене места
  делова хромозома (хроматида).
  Генетички материјал се са једног
  хромозома преноси на други.

• Не морају бити штетне али се због
  начина разилажења хромозома током
  деобе могу јавити фенотипске промене.
Нумеричке аберације
1. Полиплоидија
2. Анеуплоидија
Полиплоидија
• Повећање броја целе гарнитуре
  хромозома
• Моноплоиди тј хаплоиди само један сет
  хромозома (n).
• Диплоиди - по два сета хромозома (2n).
  (телесне ћелије бисексуалних
  организама)
• Триплоиди (3n) итд.
Полиплоидија
• Ретка код животиња (бескичмењаци,
  водоземци,рибе)
• Честа код биљака – крупније биљке и
  дају веће плодове
• У хуманим популацијама нема
  полиплоида, плод се елиминише током
  првог тромесечја трудноће.
Анеуплодија
• Промене броја појединачних хромозома
• Настаје због нераздвајања хромозома
  током деобе
• штетнан ефекат за своје носиоце.
• Може се јавити код: аутозома
  (хромозома из телесних ћелија) полних
  хромозома
Анеуплодија
• Анеуплоиди су организми који поседују
  један, два или више хромозома више
  или мање од уобичајеног броја
  хромозома за дату врсту.
Вишак аутозома:
• Тризомија 21. хромозома- Down
  синдром
• Кариотип 47,XX(21+) ili 47,XY(21+)
Вишак аутозома:
• Тризомија 18. хромозома- Edwards
  синдром
• Кариотип 47,XX(18+) ili 47,XY(18+)
Вишак аутозома:
• Тризомија 13. хромозома-Патау
  синдром
• Кариотип 47,XX(13+) ili 47,XY(13+)
Вишак полних хромозома:
• Вишак Х хромозома код особа мушког
  пола-Клинефелтеров синдром
• Кариотип: 47,XXY; 48,XXXY; 49,XXXXY
Вишак полних хромозома:
• Вишак Y хромозома код особа
  мушког пола
• Кариотип: 47,XYY- „супер мушкарац“
  Јакобсенов синдром
Вишак полних хромозома:
• Мањак X хромозома код особа
  женског пола- Тарнеров синдром
• Кариотип 45, X0
Вишак полних хромозома:
• Вишак X хромозома код особа женског
  пола
• Кариотип 47,XXX- тризомија X
  хромозома –„супер жене“
•           48,XXXX –тертазомија X
  хромозома
•           49,XXXXX- пентазомија X
  хромозома
• Домаћи задатак истражити све
  синдроме (Даун, Патау, Едвардс,
  Тарнер, Клинефелтер, Јакобсен )
  споменуте на часу, исписати у свеску
  који су симптоми датих синдрома.

Mutacije

  • 1.
  • 2.
    Дефиниција • Под мутацијамау ширем смислу се сматрају све дисконтинуиране промене наследног материјала са генетичким ефектом.
  • 3.
    Промене могу бити: 1. на нивоу молекула ДНК (генске мутације) 2. у структури и броју хромозома (хромозомске мутације) • Јединка са испољеним новим фенотипом назива се мутант. Copyright 2008 PresentationFx.com | Redistribution Prohibited | Image © 2008 clix@sxc.hu | This text section may be deleted for presentation.
  • 4.
    Класификација мутација: • 1.ПРЕМА ВЕЛИЧИНИ ГЕНЕТИЧКОГ МАТЕРИЈАЛА • генске: замена једног нуклеотида другима „тачкасте мутације“ • хромозомске: обухватају делове хромозома, читаве хромозома или гарнитуре хромозома • геномске: на нивоу целог генома
  • 5.
    2. ПРЕМА ТИПУЋЕЛИЈА • Соматске(телесне)-промене се испољавају у фенотипу јединке али се не преносе на потомство. • Гаметске-мутације се преносе на следећу генерацију. •
  • 6.
    3.ПРЕМА ПОРЕКЛУ МУТАЦИОНИХ ПРОМЕНА • спонтане-резултат су случајних грешака током репликације, настају без познатог разлога • генетички контролисане • индуковане-изазване деловањем неког специфичног фактора (мутагени) •
  • 7.
    • ПРЕМА УТИЦАЈУМУТАЦИЈА НА ВИЈАБИЛНОСТ • • субвиталне- преживљавају се у великом проценту • полулеталне-10% преживи • леталне-0 % преживи • •
  • 8.
    5. ПРЕМА ВРСТИПРОМЕНЕ ГЕНЕТИЧКОГ МАТЕРИЈАЛА • Доминантне - испољавају се у хетерозиготном стању • Рецесивне - испољавају се само у дуплој дози тј. у хомозиготном стању. •  
  • 9.
    Генске мутације  • „Тачкасте мутације“- замена, убацивање или избацивање базе. • мењају смисао поруке -мења се база, мења се кодон и угради се погрешна аминокиселина. • Промена базе нема увек као последицу и промену амино- киселине. • То су такозване “тихе мутације”.
  • 10.
    Генске мутације • Нисусве овакве промене штетне. • Неке су корисне јер мењају производе гена на такав начин да омогућују боље преживљавање или репродукцију.
  • 11.
    Хромозомске промене (Хромозомске аберације) • промене у структури или у броју хромозома • Узрок: • Промена у структури - услед појаве прекида у хромозомима или погрешног спајања прекинутих крајева • Промена у броју- услед неправилног раздвајања хромозома током деобе
  • 12.
    Структурне аберације • 1.Делеције: губитак појединих делова хромозома • Узрок: • дејство мутагених агенаса (јонизујуће зрачење) • неједнак crossing over • Последица • Синдром мачијег плача: делеција кратког крака хромозома 5. • филаделфија хромозом (мијелоидна леукемија) делеција дугог крака 22. хромозома
  • 14.
    Структурне аберације • 2.Дупликације: • удвајање делова хромозома и обично су повезане са делецијама. • Углавном су штетне • Позитиван ефекат - усложњавање генетичког материјала.
  • 16.
    Структурне аберације 3. Инверзије-промене редоследа гена дуж хромозома. • Штетан ефекат - поремећаји у метаболизму, фенотипске и менталне поремећаје.
  • 17.
  • 18.
    Структурне аберације • 4.Транслокацијесу промене места делова хромозома (хроматида). Генетички материјал се са једног хромозома преноси на други. • Не морају бити штетне али се због начина разилажења хромозома током деобе могу јавити фенотипске промене.
  • 20.
  • 21.
    Полиплоидија • Повећање бројацеле гарнитуре хромозома • Моноплоиди тј хаплоиди само један сет хромозома (n). • Диплоиди - по два сета хромозома (2n). (телесне ћелије бисексуалних организама) • Триплоиди (3n) итд.
  • 22.
    Полиплоидија • Ретка кодживотиња (бескичмењаци, водоземци,рибе) • Честа код биљака – крупније биљке и дају веће плодове • У хуманим популацијама нема полиплоида, плод се елиминише током првог тромесечја трудноће.
  • 23.
    Анеуплодија • Промене бројапојединачних хромозома • Настаје због нераздвајања хромозома током деобе • штетнан ефекат за своје носиоце. • Може се јавити код: аутозома (хромозома из телесних ћелија) полних хромозома
  • 24.
    Анеуплодија • Анеуплоиди суорганизми који поседују један, два или више хромозома више или мање од уобичајеног броја хромозома за дату врсту.
  • 25.
    Вишак аутозома: • Тризомија21. хромозома- Down синдром • Кариотип 47,XX(21+) ili 47,XY(21+)
  • 27.
    Вишак аутозома: • Тризомија18. хромозома- Edwards синдром • Кариотип 47,XX(18+) ili 47,XY(18+)
  • 28.
    Вишак аутозома: • Тризомија13. хромозома-Патау синдром • Кариотип 47,XX(13+) ili 47,XY(13+)
  • 29.
    Вишак полних хромозома: •Вишак Х хромозома код особа мушког пола-Клинефелтеров синдром • Кариотип: 47,XXY; 48,XXXY; 49,XXXXY
  • 30.
    Вишак полних хромозома: •Вишак Y хромозома код особа мушког пола • Кариотип: 47,XYY- „супер мушкарац“ Јакобсенов синдром
  • 31.
    Вишак полних хромозома: •Мањак X хромозома код особа женског пола- Тарнеров синдром • Кариотип 45, X0
  • 32.
    Вишак полних хромозома: •Вишак X хромозома код особа женског пола • Кариотип 47,XXX- тризомија X хромозома –„супер жене“ • 48,XXXX –тертазомија X хромозома • 49,XXXXX- пентазомија X хромозома
  • 33.
    • Домаћи задатакистражити све синдроме (Даун, Патау, Едвардс, Тарнер, Клинефелтер, Јакобсен ) споменуте на часу, исписати у свеску који су симптоми датих синдрома.