Master rad

UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA
ZAVRŠNI (MASTER) RAD
INTEGRALNO UPRAVLJANJE
OTPADOM
mentor: student:
prof. dr Nataša Petrović Damir Vučinić 3622/2013
Beograd, 2014.

ii
Sadrţaj
1. Uvodna razmatranja ............................................................................................................. 1
1.1 Upravljanje...................................................................................................................... 2
1.2 Integralno upravljanje.................................................................................................... 3
2. Otpad ...................................................................................................................................... 3
2.1 Istorijat o otpadu ............................................................................................................ 5
2.2 Pojam i karakteristike otpada ...................................................................................... 7
2.2.1 Vreme razgradnje otpada ..................................................................................... 9
2.3 Klasifikacija otpada........................................................................................................ 9
2.4 Posebne vrste otpada................................................................................................. 11
2.4.1 Ambalaţni otpad................................................................................................... 11
2.4.2 Istrošene baterije i akumulatori.......................................................................... 12
2.4.3 Otpadne gume...................................................................................................... 12
2.4.4 Otpadna vozila...................................................................................................... 13
2.4.5 Otpad od električne i elektronske opreme........................................................ 14
2.4.6 GraĎevinski otpad i otpad od rušenja ............................................................... 16
2.4.7 Otpad od eksploatacije i prerade mineralnih sirovina i otpad od energetike
16
3. Organizaciono ponašanje odgovornih............................................................................. 17
4. Zakonska regulativa ........................................................................................................... 20
4.1 Nacionalni propisi u oblasti upravljanja otpadom ................................................... 20
4.2 Zakonodavstvo EU u oblasti upravljanja otpadom................................................. 26
5. Upravljanje otpadom u razvijenim zemljama.................................................................. 27
5.1 Tehnike sistemske analize......................................................................................... 28
5.1.1 Modeli projektovanja sistema............................................................................. 29
5.1.2 Alati procene sistema .......................................................................................... 30
5.2 Upravljački alati i pristupi upravljanju otpadom....................................................... 33
5.2.1 Princip “zagaĎivač plaća- polluter pays”........................................................... 33
5.2.2 Extended Producer Responsibility (EPR) ........................................................ 34
5.2.3 Nemački (Green dot) program ........................................................................... 36

iii
5.2.4 „Depozit-povraćaj – deposit-refund“ sistemi .................................................... 39
5.2.5 Procena ţivotnog ciklusa (Life cycle assessment-LCA) ................................ 43
5.2.6 Odvoţenje smeća (Kerbside collection)........................................................... 45
5.3 Upravljanje otpadom – iskustva razvijenih zemalja ............................................... 47
5.3.1 Upravljanje otpadom, Danska............................................................................ 47
5.3.2 Studija slučaja Porto, Portugalija....................................................................... 49
5.3.3 Integralno upravljanje otpadom, Beč, Austrija................................................. 51
5.3.4 Integralno upravljanje otpadom, Cirih, Švajcarska ......................................... 52
5.3.5 Integralno upravljanje otpadom, Helsinki, Finska ........................................... 54
6. Upravljanje otpadom u zemljama u razvoju.................................................................... 55
6.1 Javni i privatni sektor kao učesnici upravljanja čvrstim otpadom ........................ 56
6.1.1 Sakupljači smeća ................................................................................................. 57
6.1.2 Putujući/stacionarni otkupljivači otpada............................................................ 57
6.1.3 Mali reciklaţni pogoni .......................................................................................... 58
6.1.4 Velika reciklaţna industrija ................................................................................. 58
6.1.5 Društvene organizacije (CBOs) ......................................................................... 58
6.1.6 Nevladine organizacije (NGOs) ......................................................................... 58
6.1.7 Mikro-preduzeća................................................................................................... 59
6.2 Stanje u Republici Srbiji.............................................................................................. 60
6.2.1 Integralno upravljanje otpadom u Republici Srbiji........................................... 63
6.2.2 Upravljanje komunalnim otpadom u Republici Srbiji ...................................... 65
7. Reciklaţa otpada................................................................................................................. 70
7.1 Trţišta sekundarnih materijala .................................................................................. 75
7.1.1 Plastika................................................................................................................... 77
7.1.2 Papir/Karton .......................................................................................................... 78
7.1.3 Sekundarni crni i obojeni metali: svetska trţišta ............................................. 79
7.1.4 Otpad od električne i elektronske opreme........................................................ 80
7.2 Koncept “povratnog” kanala distribucije................................................................... 82
7.2.1 Direktni povratni kanal – od korisnika do proizvoĎača................................... 83

iv
7.2.2 Povratni kanal sa atipičnim posrednikom......................................................... 83
7.2.3 Povratni kanal sa tradicionalnim posrednikom................................................ 84
7.2.4 Indirektni povratni kanal ...................................................................................... 84
7.3 Problemi recikliranja.................................................................................................... 85
7.3.1 Motivacija korisnika.............................................................................................. 85
7.3.2 Suprotstavljeni interesi kanala i saradnja......................................................... 85
7.3.3 Buduće perspektive ............................................................................................. 86
7.4 Sortiranje otpada ......................................................................................................... 86
7.4.1 Strategija ubeĎivanja ........................................................................................... 87
7.4.2 Strategija posvećenosti ....................................................................................... 88
7.4.3 Strategija učešća.................................................................................................. 90
8. Tehnologije tretmana otpada ............................................................................................ 91
8.1 Mehanički tretman otpada.......................................................................................... 91
8.1.1 Separacija otpada ................................................................................................ 91
8.1.2 Reciklaţa pojedinih komponenti komunalnog otpada.................................... 97
8.2 Biološke metode za tretman otpada....................................................................... 104
8.2.1 Kompostiranje..................................................................................................... 104
8.2.2 Biogas .................................................................................................................. 106
8.3 Termičke metode za tretman komunalnog čvrstog otpada................................. 107
8.3.1 Pregled termičkih metoda za tretman komunalnog čvrstog otpada........... 111
8.3.2 Emisije iz procesa termičkog tretmana........................................................... 116
9. Korišćenje komunalnog čvrstog otpada u energetske svrhe ..................................... 118
9.1 Zašto koristiti otpad u vidu energije?...................................................................... 120
9.2 Zakonski okvir za iskorišćavanje otpada u vidu energije u EU .......................... 122
9.3 Planiranje i sprovoĎenje projekata iskorišćenja otpada u energetske svrhe ... 123
9.3.1 Osnovni faktori u planiranju i sprovoĎenju ..................................................... 123
9.4 Parametri koji utiču na ponovno iskorišćenje otpada u vidu energije ............... 124
9.5 Raspoloţive tehnologije za energetsko korišćenje otpada................................. 125
10. Nula otpada (Zero waste) ............................................................................................ 126

v
10.1 Uvod............................................................................................................................. 126
10.2 Definicija Nula otpada............................................................................................... 128
10.3 Hijerarhija principa Nula otpada.............................................................................. 129
10.4 Strategija Nula otpada u opštini Palarikovo, Slovačka........................................ 131
10.4.1 PAYT (pay as you throw) - princip “platite koliko bacite”, kao ekonomski
stimulans ............................................................................................................................ 132
10.4.2 Besplatan (Second hand) i/ili Zelena linija ..................................................... 132
10.4.3 Odlaganje biorazgradivog komunalnog otpada............................................. 133
10.4.4 Učešće javnosti – ključna komponenta .......................................................... 133
10.5 Nula otpada (Zero waste), Novi Zeland................................................................. 133
10.5.1 Nacionalna Agencija Nula otpada (National Zero waste agency).............. 137
10.5.2 Plaćanje daţbina prilikom deponovanja ......................................................... 137
10.5.3 Zabrane deponovanja........................................................................................ 138
11. Anketa – recikliranje i sortiranje otpada..................................................................... 139
11.1 Struktura ankete ........................................................................................................ 139
11.2 Struktura ispitanika.................................................................................................... 141
11.3 Analiza odgovora....................................................................................................... 142
11.4 Odnos obrazovanja i stanja ekološke svesti ispitanika ....................................... 149
11.5 Zaključna razmatranja ankete ................................................................................. 150
12. Zaključna razmatranja .................................................................................................. 151
12.1 Literatura..................................................................................................................... 152
12.2 Prilog 1. ....................................................................................................................... 156
12.3 Prilog 2. ....................................................................................................................... 157

vi
Apstrakt
Danas, kao nikada pre, narušena je stabilnost planete Zemlje, uz osetno
narušavanje eko-bezbednosti i to „zahvaljujući“ aktivnostima koje sprovodi ljudska
vrsta. Ove zloslutne tvrdnje se mogu uvek dokumentovati specifičnim indikatorima, koji
definišu zdravlje planete, a koji se naţalost sve više pogoršavaju. Dakle, svedoci smo, a
još više saučesnici mogućih katastrofalnih posledica po planetu, s obzirom da je čovek,
kao vrsta, uspeo da demonstrira činjenicu da je jedino ţivo biće u biosferi, koje moţe da
poništi elementarne uslove sopstvenog ţivljenja, blagostanja ali i opstanka. Ovaj rad
ima za cilj da ukaţe na probleme i ponudi rešenja u oblasti upravljanja otpadom u
Republici Srbiji, po ugledu na iskustva razvijenih zemalja. Otpad, pored očiglednih
negativnih uticaja na ţivotnu sredinu, moţe da ima i pozitivne efekte po ekonomiju
jedne zemlje, tako što biva recikliran i ponovo korišćen. Stoga, biće predstavljene
tehnike tretmana otpada, kao i faktori motivacije graĎana jedne zemlje, na koje je
posebno potrebno obratiti paţnju prilikom planiranja integralnog upravljanja otpadom,
jer bez podrške javnosti, sistem nema smisla. Odgovori ispitanika, sprovedene ankete
na temu recikliranja i sortiranja otpada, pokazuju izuzetno visoku ekološku svest
graĎana i pozitivni odgovori na goruća pitanja nam govore da su graĎani spremni da idu
u korak sa svetom, pri čemu im je neophodno obezbediti adekvatnu infrastrukturnu i
operativnu podršku.
Ključne reči: Ekološka svest, otpad, upravljanje otpadom, recikliranje
Abstract
Today, like never before, stability of the Planet has been compromised with noticeably
distortion of eco-safety, all “thanks to” activities conducted by human species. These
sinister claims can always be documented by specific indicators which define planet‟s
health, but which unfortunately get‟s worst. Therefore, we are witnesses, and even more
accomplices of possible catastrophic events that can affect our planet. Human, ass a
species, was able to demonstrate a fact that he is the only living creature in biosphere,
that is able to nullify the basic conditions of it‟s own living, welfare and survival. The aim
of this paper is to point out the problems and offer solutions in the field of waste
management in Republic of Serbia, modeled after the experience of developed
countries. Waste, besides the obvious negative effects on the environment, can have a
positive effect on the economy of a country, by being recycled and re-used. Therefore,
techniques of waste treatment will be presented, as well as motivational factors of the
citizens of one country, which is particularly important to pay attention to when planning
for integrated waste management, because without public support, the sistem does not
make sense. Answers of respondents, of conducted survey on the topic of recycling and
sorting of waste, show extremely high environmental awareness of citizens and positive
answers to the burning questions tell us that people are willing to go in step with the

vii
world, in doing so, they must be provided with adequate infrastructure and operational
support.
Key words: Environmental awareness, waste, waste management, recycling
Spisak slika:
Slika 1. Stanje u Republici Srbiji - Novi Beograd ........................................................... 4
Slika 2. Lanac procesa i zagaĎenja ţivotne sredine........................................................ 5
Slika 3. Hijerarhija upravljanja otpadom ......................................................................... 8
Slika 4. Morfološki sastav komunalnog otpada u Republici Srbiji.................................. 10
Slika 5. Elektični i elektronski otpad .............................................................................. 15
Slika 6. Neprekidni model dizajniranja mreţe................................................................ 41
Slika 7. Mašina za refundiranje, USA........................................................................... 42
Slika 8. Izgled računa.................................................................................................... 43
Slika 9. Vozilo za odvojeno sakupljanje i odvoţenje smeća .......................................... 45
Slika 10. Sakupljač smeća, Juţna Afrika....................................................................... 57
Slika 11. Stanje u Republici Srbiji, Beograd – Novi Beograd......................................... 60
Slika 12. Beograd - Borča ............................................................................................. 61
Slika 12. Integralni sistem upravljanja otpadom ............................................................ 64
Slika 14. Beograd – Hram Svetog Save....................................................................... 66
Slika 15. Stanje u Republici Srbiji, Beograd – centar Skadarska ulica.......................... 68
Slika 16. Mobiusov obruč-meĎunarodni znak obeleţavanja za reciklaţu...................... 73
Slika 17. Hijerarhija Nula otpada ................................................................................. 130
Spisak tabela:
Tabela 1. Vreme razgradnje otpada................................................................................ 9
Tabela 2. Procenjene količine ambalaţnog otpada....................................................... 11
Tabela 3. Doprinos modela projektovanja sistema sistemima upravljanja čvrstim
otpadom ........................................................................................................................ 29
Tabela 4. Doprinos alata procene sistema, sistemima upravljanja komunalnim otpadom
...................................................................................................................................... 31
Tabela 5. Mogući pristupi EPR-u i primeri..................................................................... 35
Tabela 6. Potrošnja ambalaţnog otpada u Nemačkoj................................................... 36
Tabela 7. Nivoi recikliranja po materijalima.................................................................. 37
Tabela 8. Potencijalni načini korišćenja LCA od strane kompanija ............................... 44
Tabela 9. Godišnji tokovi otpada tretirani ili odloţeni nekim od dostupnih procesa...... 50

viii
Tabela 10. Sumarni podaci-Beč................................................................................... 51
Tabela 11. Sumarni podaci-Cirih................................................................................... 52
Tabela 12. Sumarni podaci-Helsinki............................................................................. 54
Tabela 13. SWOT analiza ............................................................................................. 62
Tabela 14. Udeli pojedinih vrsta otpada u ukupnoj količini komunalnog otpada............ 67
Tabela 15. Ušteda energije korišćenjem recikliranih elemenata ................................... 72
Tabela 16. Ciljevi povećanja stepena iskorišćenja i reciklaţe ambalaţnog otpada....... 74
Tabela 17. Materijali sakupljeni iz komunalnog otpada u Evropi i SAD........................ 76
Tabela 18. Sakupljena plastika namenjena trţištu reciklaţe ......................................... 77
Tabela 19. Svetsko trţište recikliranih vlakana od celuloze u 2004. godini .................. 78
Tabela 20. Procene trţišta ponovne upotrebe ostataka obojenih metala..................... 80
Tabela 21. Procene otpada od elektronske i električne opreme (WEEE) u odabranim
zemljama....................................................................................................................... 81
Tabela 22. Procenti otpadnih i zagaĎujućih supstancija koristeći magnetni separator.. 93
Tabela 23. Sila električnih provodnika izraţena kao odnos električne provodljivosti i
gustine........................................................................................................................... 94
Tabela 24. Specifikacije za kupovinu aluminijumske limenke, folije i proizvoda od folija
...................................................................................................................................... 98
Tabela 25. Specifikacija za reciklirane hartije i karton................................................. 100
Tabela 26. Hemijske karakteristike izlaznih otpadnih gasova iz postrojenja za
kompostiranje.............................................................................................................. 105
Tabela 27. Efikasnost konverzije biogasa u postrojenjima za kogeneraciju................ 106
Tabela 28. Postojeća evropska postrojenja za insineraciju komunalnog otpada, opasnog
otpada i kanalizacionog mulja ..................................................................................... 108
Tabela 29. Udeo hemijskih elemenata za različite vrste otpada.................................. 109
Tabela 30. Gornja i donja toplotna moć za odreĎene frakcije u otpadu ...................... 110
Tabela 31. PoreĎenje osnovnih karakteristika glavnih termičkih tretmana otpada .... 115
Tabela 32. Emisije postrojenja pre i nakon ugradnje sistema za prečišćavanje.......... 116
Tabela 33. Postrojenja za iskorišćavanje deponijskog gasa u svetu........................... 120
Tabela 34. Postojeća proizvodnja električne energije (1997. godina) i planirana
proizvodnja električne energije iz novih i obnovljivih izvora energije ........................... 121
Tabela 35. Poţeljan opseg vaţnih parametara za tehničku izvodljivost ponovnog
iskorišćenja u vidu energije ......................................................................................... 125
Tabela 36. Ključne strategije za zajednice .................................................................. 134

Integralno upravljanje otpadom
Damir Vučinić 3622/2013 Strana 1
1. Uvodna razmatranja
Upravljanje otpadom jeste jedan od prioritetnih problema u domenu zaštite ţivotne
sredine u Srbiji, dok istovremeno, reciklaţa otpada predstavlja industrijsku granu1
značajnih razvojnih kapaciteta. Rast potrošnje prirodnih resursa, kao i kontinuiran
porast potrošnje industrijskih dobara, imaju za svoju posledicu i permanentno uvećanje
količina i sastava generisanog otpada svih vrsta. S tim u vezi, ulaganje u infrastrukturu
za tretmani odlaganje otpada, kao i postrojenja za njegovu reciklaţu, postaje nuţna
potreba Srbije sa aspekta ekoloških standarda, ali i njena razvojna šansa, jer je reč o
industrijskoj proizvodnji, koja stvara vrednost konkurentnu i na inostranom trţištu. Uloga
drţave u procesu unapreĎenja upravljanja otpadom je velika, pre svega zbog značaja
podsticajnih sredstava neophodnih za razvoj industrijske grane, koja se u Srbiji moţe
smatrati pionirskom, ali i zbog nuţne potrebe stvaranja pravnog okvira kojim bi se
uredila sva ključna pitanja iz ove oblasti i na taj način sprečile potencijalne
neregularnosti i zloupotrebe. Uloga lokalne samouprave se ogleda kroz aktivnosti koje
su usmerena ka stvaranju integralnog sistema upravljanja otpadom na lokalnom nivou,
koji bi na kompaktan način povezao sakupljače i reciklere otpada, unutar lokalne
sredine.
Reciklaţa predstavlja jedan od segmenata upravljanja otpadom, ali, u novije vreme, i
upravljanja poslovanjem preduzeća. Ovo zbog toga što reciklaţa, osim neospornih
ekoloških efekata, doprinosi ostvarenju ušteda preduzeća (u smislu troškova), te se
smatra logičnim, sledećim korakom u odnosu na kontinuirano smanjenje potrošnje
resursa. Efekti recikliranja na ţivotnu sredinu su poznatii neosporno značajni, ali ono što
je manje poznato jeste ekonomska korist od reciklaţe. Transformacijom otpada u
korisne, upotrebljive materijale, industrija reciklaţe obezbeĎuje otvaranje novih radnih
mesta, a privredu zemlje čini konkurentnijom.
U prilog recikliranja otpada govore brojne činjenice, koje su rezultat pristupa
recikliranju iz ekološkog, ali i ekonomskog ugla. Osim neosporne štednje energije (npr.
recikliranjem 1kg PET otpada prosečno se uštedi oko 28.000 KJ termalne energije) i
smanjene emisije štetnih gasova (korišćenjem recikliranog materijala, umesto
materijala generisanih iz sirovih izvora, smanjuje se emisija štetnih gasova, koji stvaraju
efekat staklene bašte), recikliranje poboljšava odnos ponude i traţnje (potraţnja za
recikliranom plastikom premašuje ponudu, što doprinosi povećanju broja preduzeća
koja se bavi reciklaţom PET ambalaţe, u svetu i kod nas, što posledično doprinosi
1
Radukić, S., AnĎelković-Pešić M., Stanković J. "Ekološki efekti drţavne i lokalne pomoći u oblasti
reciklaţe otpada." Ekonomika preduzeća 59.3-4 (2011): 193-205.

privrednom razvoju), zatim doprinosi uštedi prostora i omogućava njegovu alternativnu
upotrebu (na primer, recikliranjem jedne tone plastike doprinosi se uštedi 6,766m³
deponijskog prostora, koji se moţe alternativno koristiti), ali i značajno sniţava troškove
poslovanja (nabavna cena recikliranog materijala često je značajno niţa u odnosu na
nabavnu cenu izvornog materijala).
Ekonomski efekti reciklaţe mogu se posmatrati sa tri aspekta, ili na tri nivoa. Prvi
nivo jesu direktni efekti, koji se ogledaju u otvaranju novih preduzeća, odnosno
obezbeĎenju novih radnih mesta, povećanju obima prodaje, a posledično i povećanju
prihoda. Drugi nivo čine indirektni efekti, koji podrazumevaju ekonomsku korist drugih
preduzeća, od kojih ona koja se bave reciklaţom otkupljuju otpad, koji će preraĎivati.
Treći nivo jesu indukovani efekti, koji predstavljaju povećanje kupovne moći
stanovništva,usled povećanja broja zaposlenih, koji zahvaljujući zaradi u industriji
reciklaţe kupuju proizvode i usluge preduzeća iz drugih delatnosti.
1.1 Upravljanje
Upravljanje2
je posebna naučna disciplina, multidisciplinarnog karaktera, koja se bavi
istraţivanjem problema upravljanja poslovima, poduhvatima i društvenim sistemima.
Ova disciplina proučava upravljanje kao sloţeni proces sa nizom potprocesa, i kao
grupu ljudi koja upravlja procesima i, takoĎe proučava sve pojedinačne upravljačke
probleme i fenomene vezane za efikasno izvršavanje odreĎenih zadataka i poslova.
Upravljanje uključuje identifikovanje misije, ciljeva, procedura, pravila i manipulacije
ljudskim resursima organizacije, da bi se doprinelo sveukupnom uspehu organizacije.
To podrazumeva efektivnu komunikaciju: okoline organizacije (u suprotnosti sa fizičkim i
mehaničkim mehanizmima), podrazumeva motivaciju zaposlenih i neku vrstu progresa
ili rezultata sistema. Kao takav, menadţment moţe da bude deo legalnih i nelagalnih
tokova poslovanja organizacija ili odrţivosti po pitanju ţivotne sredine. Na upravljanje se
ne mora nuţno gledati iz ugla organizacije, jer je upravljanje ključna funkcija koja
pomaţe unapreĎenju nečijeg ţivota i odnosa. Stoga, upravljanje se nalazi svuda oko
nas i sadrţi sadrţi širok spektar potencijalnih primena. Bazirano na tome, upravljanje
mora da sadrţi ljudski faktor, komunikaciju i pozitivne napore organizacije, planove,
mere, motivacione psihološke alate, ciljeve i ekonomske mere (profit i dr.) mogu i ne
moraju da budu neophodne komponente da bi postojalo upravljanje kao takvo.
2
Stavrić B. Ivaniš M. Slović S. „Upravljanje poslovanjem preduzeća“, Visoka škola strukovnih studija za
ekonomiju i upravu, Beograd, 2014.

Upravljanje se sastoji od šest funkcija (Henri Fayol 1841-1925): Prognoziranje,
planiranje, organizovanje, nareĎivanje, koordinacija, kontrolisanje.
1.2 Integralno upravljanje
Integralno upravljanje3
je društveno definisan koncept koji moţe da se razume i
interpretira na više načina. Opšte je prihvaćeno integralno upravljanje kao “Nelinearni
procesi i povezanost problema”, u kontekstu menadţmenta. Integralno upravljanje se
definiše kao: “obuhvatanje efektivnog pravca svakog aspekta organizacije tako da
potrebe i očekivanja svih učesnika (stakeholder-a) budu u jednakoj meri zadovoljena
najboljom upotrebom resursa”. Karakteristike integralnog upravljanja su: donošenje
odluka na bazi koncenzusa, potraga za optimalnom efikasnošću i koegzistencija kako
ujednačenosti tako i raznovrsnosti unutar sistema. Pristup menadţmentu je holistički i
višedisciplinarni radi balansiranja izmeĎu potencijalnih gubitaka i dobiti.
Integralno upravljanje suočava se sa tenzijama različitih pogleda na vrednost, da bi
formulisalo i promenilo strategije koje prevazilaze, pre nego prihvataju, kompromise.
Sugeriše osiguravanje povezanost različitih funkcija poslovanja kao i harmoniju izmeĎu
organizacije, društva i prirodne sredine.
Integralno upravljanje kombinuje, ne samo individualne napore i napore grupe za
dostizanje jedinstva, već i objedinjuje te napore u veću ujednačenu celinu.
2. Otpad
ZagaĎenost radne i ţivotne sredine je stalni pratilac industrijskog razvoja
čovečanstva.Ukoliko je društvena sredina razvijenija i naprednija, zagaĎenost ţivotne
sredine, tla, vode, vazduha je sve veća a posledice sve teţe. U toku poslednjih
decenija, zagaĎenost je poprimila takve razmere da je čovečanstvo primorano da
preduzme ozbiljne akcije za sprečavanje zagaĎenosti biosphere.
Naučne analize su pokazale da je narušen sistem čovek-ţivotna sredina-čovek.
Naime, čovek industrijalizacijom menja zivotnu sredinu, a izmenjena ţivotna sredina
retroaktivno utiče na čoveka.
3
Černiček I. Nadašdi F. „Integralno upravljanje vrednostima”, Domla izdavaštvo, Novi Sad, 2003.

Ponovna ravnoteţa i ekološka stabilnost ovog sistema moţe se uspostaviti jedino
korenitim uklanjanjem poremećaja koji su izazvali promene, primenom ekoloških
kriterijuma u svim fazama proizvodnje, generalnim uklanjanjem uzroka poremećaja u
savremenim industrijskim pogonima, pre svega.4
Ljudskoj vrsti je svojstveno da shvati mehanizme koji dovode u pitanje njeno
odrţanje. Čovekovo shvatanje o krhkosti i neizvesnosti ţivotne sredine, obično
predstavlja posledicu katastrofa koje otkrivaju osetljivost elemenata koji su smatrani
nepromenljivim i večitim.
Slika 1. Stanje u Republici Srbiji - Novi Beograd (izvor: autor)
Svako ţivo biće, u toku svoje egzistencije, stvara otpad (tečni ili čvrst), koji
ugroţavaju zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu. Gomilanje čvrstog otpada predstavlja krupan
civilizacijski problem sa vise aspekata: komunalnog, ekološkog, sanitarnog,
hidrogeološkog, energetskog i sl. Razvojem gradova i industrije u njima, kao i porastom
njihovog broja stanovnika, dolazi do porasta svih vrsta potrošnje, a posledica toga je
uvećanje količine čvrstog, komunalnog otpada, koji je potrebno kontrolisano odlagati.
Njegovo kontrolisano odlaganje i prerada vode ka zadovoljenju svih uslova, neophodnih
za zaštitu ţivotne sredine.
Komunalni otpad je veoma sloţen i heterogen material, koji je, pri normalnim
uslovima, u čvrstom agregatnom stanju. Nastaje kao rezultat čovekovog ţivljenja i
privreĎivanja, pre svega u urbanim sredinama.
4
Biočanin R. „Upravljanje otpadom”, Panevropski Univerzitet, Banja Luka, 2011.

2.1 Istorijat o otpadu
Otpad nastaje tamo gde ţivi čovek. To je vaţilo u dalekoj prošlosti kad su naši preci,
nomadski lovci, putovali zemljom. I tada je čovek imao potrebu za čistoćom pa je izmet i
ostatke hrane odlagao na jedno mesto. Uklanjanje otpada nije stvaralo probleme sve
dok je čovek ţiveo u manjim grupama. Teškoće su nastale kad su naši preci prestali da
se sele.
U kamenom dobu se problem sa otpadom rešavali pomoću jama u tlu. No, nakon
nekog vremena, procesi raspadanja i smrad koji se iz njih širio, učinili su boravak u
blizini nemogućim. Oni uporni, koji su uprskos zadahu ostajali u blizini, bili su izloţeni
teškim zarazama, što ih je ipak nateralo na selidbu. To je bio najstariji primer zagaĎenja
okoline delovanjem ljudskog otpada.
Slika 2. Lanac procesa i zagaĎenja ţivotne sredine (izvor: Brzaković R. Marjanović Z.
„Reciklaţa kao element zaštite ţivotne sredine“, Nacionalna konferencija o kvalitetu života,
Kragujevac, 2006.)
Prve deponije nastaju već u srednjem kamenom dobu (5000 – 2000 p.n.e). Arheolozi
su na području severne Evrope pronašli velike hrpe ljuštura školjaka. Jedna takva
deponija bila je 320 m duga, 65 m široka i 8m visoka. U slojevima je pronaĎen pepeo pa
se došlo do zaključka da su ljudi, kad je smrad postao nepodnošljiv, svoj otpad redovno

spaljivali. U prošlim vremenima otpad se uglavnom sastojao iz biološki razgradivog
materijala, tako da nije čudo što je recikliranje, još od početka ljudske istorije pa do
danas bilo najvaţnije zbrinjavanje otpada. Na odlagalištu smeća u Jerusalimu, još u
biblijska vremena, otpad se sortirao i deo koristio za kompostiranje. Poznati su i
jerusalemski kanali za odvod kanalizacije, koji su završavali u jezeru. Talog iz jezera se
koristio kao Ďubrivo na poljima.
U starom Rimu je ţivelo 20 puta više stanovnika/m² nego u današnjim gradovima.
Dok su kuće patricija imale kupatila i WC s vodom, stanje u sirotinjskim četvrtima je bilo
katastrofalno.
U srednjem veku su, takoĎe, vladali takvi nehigijenski uslovi. Svako je prema ţelji i
mogućnostima ureĎivao sanitarije, što je ponekad bilo opasno po ţivot.
U XVI veku su sela i gradovi bili dovoljno mali tako da nije bilo problema oko
odlaganja smeća izvan gradskih zidina. Veliki broj stanovnika je imao vrtove pa se
otpad mogao korisno upotrebiti. Kao gradski čistači radili su psi, svinje, kokoške i ostala
sitna stoka koja je ţivela i hranila se otpacima bačenim na ulice.
Tek u XIX veku pod pretnjom kolere i drugih bolesti čiji su uzročnici bile bakterije,
zbrinjavanje otpada je dovedeno na pravi put. Krajem XIX veka napravljen je zaokret
primenom spaljivanja otpada zbog epidemije kolere. U Hamburgu je izgradnja
odgovarajućeg postrojenja poverena engleskoj firmi koja je u tome već imala
iskustva.Uprkos početnim poteškoćama, postrojenje je uspešno radilo. Ubrzo je usledio
Cirih koji je uneo neke promene. Upotrebljen je filter za vazduh, toplota nastala
spaljivanjem se koristila za parne turbine, a otpadna šljaka kao materijal u
graĎevinarstvu. No to su ipak bili izuzeci, jer je većina gradova svijim smećem zasipala
jame, rečne nasipe, morsku obalu i druga udaljena mesta.
Polovinom XX veka izgradnja objekata za kompostiranje je bila u zaletu. Ali, uz
biološki otpad, 60-ih godina prošlog veka počinje masovna upotreba veštačkih
materijala, kao npr. plastika, koja se sve više koristi i u ogromnim količinama završava
na smetlištu. Krajem 70-ih godina XX veka počinje se razmišljati o ostalim otrovnim
materijama (teški metali), koji kroz kompostiranje ponovo završe u zemljištu. Otada je
tehnika zbrinjavanja otpada, a posebno spalionice, doţivela veliki napredak. U
modernim spalionicama koriste se mnogo bolji filteri za prečišćavanje vazduha, tako da
je zagaĎenje svedeno na minimum.

2.2 Pojam i karakteristike otpada
Pod otpadom se podrazumevaju sve vrste materijala koji nemaju upotrebnu vrednost
(bez dodatnog tretmana), a koji nastaju u procesu proizvodnje, transporta, korišćenja,
skladištenja, udesa, elementarnih nepogoda i dr. situacijama.
Otpad je svaka materija ili predmet u švrstom, tečnom ili gasovitom stanju,
uključujući i otpadnu toplotu. Otpad nastaje u procesu prirodne biološke produkcije,
proizvodnje, prometa ili potrošnje. Otpaci su uglavnom nepotrebni, štetni ili smetaju u
svakodnevnom ţivotu i radu.
U našoj drţavi otpad je definisan u zakonskim propisima i usaglašen sa evropskim
propisima. Urbanizacija i industrijalizacija su uticale na povećanje problema otpada koji
postaje sve veći problem, a u narednom periodu biće jedan od prioriteta za rešavanje.
Najveći proizvoĎači otpada u gradovima su domaćinstva i javne gradske površine
(ulice, trgovi, parkovi). Prema raspoloţivim podacima na nivou zemalja EU godišnje se
produkuje oko 400 kg otpada po stanovniku.5
Činjenica je, da je otpada bilo i ranije (od pronalaska vatre), ima ga sada i biće ga
uvek i sve više, u vreme industrijalizacije i borbe za profit, pre svega. Otpad nastaje u
našem okruţenju, kao rezultat brojnih aktivnosti i mi ga moramo rešavati na optimalan
način, u okviru zaštite radne i ţivotne sredine i eko-bezbednosti. Otpad je materijalni
resurs jedne zemlje i mora se, napokon, promeniti stav, mišljenje i svest o opasnostima
usled narastanja otpada, koji čak utiče na globalne promene klime.
Sve intenzivnija urbanizacija naselja, praćena podizanjem ţivotnog standarda
stanovništva ima za posledicu porast produkcije komunalnog otpada, što predstavlja
poseban problem sa aspekta zaštite i očuvanja ţivotne sredine. Glavni uticaj otpada na
klimatske promene je emisija ugljen-dioksida i drugih polutanata, buke, mirisa i gasova
koji se emituju usled zastoja u transportu i pre samom transportu otpada, emisija
gasova iz postrojenja za tretman.
Deponovanje treba smanjiti čineći je krajnjom opcijom tretmana otpada.
Neodgovarajuće upravljanje deponijom ima negativan uticaj u smislu emisije gasova, a
ne doprinosi efektu uštede energije.
5

Slika 3. Hijerarhija upravljanja otpadom (izvor: Savić D. „Evropske ekološke vrednosti za
dobrobit graĎana Srbije, sa posebnim osvrtom na praksu postupanja sa otpadom”, Zbornik
radova (2009.) 64-78.”)
Često je drţava plen kontradikcija, prisiljena da pomaţe eksperimente i pozdravlja
korišćenje opasnih proizvoda zbog svog prestiţa ili u ratne svrhe, i da preduzima protiv
mere, ne bi li se izbegla katastrofa koja bi dovela u opasnost čitav ljudski rod.
Na osnovu dosadašnjih saznanja, trenutnog stanja privrede i drugih okolnosti u
drţavi-okruţenju, ako i planova za oporavak i budući razvoj, u narednom periodu se
moţe očekivati:6
Rast ukupne mase komunalnog, industrijskog, i medicinskog otpada, pre svega;
Da morfološki sastav bude sličan sastavu u većini srednjeevropskih zemalja;
Neznatno smanjenje udela metala u čvrstom komunalnom otpadu;
Značajan rast udela veštačkih materijala (ambalaţa, plastika, guma, baterijski
ulošci);
Skoro nepromenjen udeo stakla i staklene ambalaţe;
Porast udela hartije, papirne galanterije i drugih proizvoda od drvenih vlakana;
Rast toplotne moći, kao posledica prethodnih karakteristika;
Znatne razlike u udelu organskih komponenata u otpadu, od regiona do regiona.
Iz navedenih razloga, a kao prvi korak ka praćenju svetskih trendova u okviru
problematike upravljanja otpadom, Resorno Ministarstvo izradilo je program integralnog
upravljanja otpadom koji se zasniva na zaključcima Agende 21 iz Rio de Ţeneira.
Sledeći korak, bio je usvajanje Zakona o postupanju sa otpadnim materijama od
strane Vlade kojim se reguliše postupanje sa otpadnim materijama, koje se mogu
koristiti kao sekundarne sirovine nakon njihovog prikupljanja, prerade i skladištenja.
6

Ovim zakonom reguliše se i postupanje sa materijama (otpadima) koji nemaju
upotrebnu vrednost i ne mogu se koristiti kao sekundarne sirovine, a sve uz propisan
mere i uslove zaštite ţivotne sredine od štetnog dejstva otpadnih materija.
2.2.1 Vreme razgradnje otpada
Brzina kojom čovek stvara otpad7
daleko nadmašuje brzinu kojom priroda uspeva da
razgradi taj isti otpad. To se posebno odnosi na one materijale koje priroda ne poznaje,
odnosno koje čovek sintetički stvara.
Tabela 1. Vreme razgradnje otpada
Papir (ne plastificirani) 1 mesec
Biljni ostaci iz bašte i kuhinje Nekoliko meseci
Pamuĉna odeća 6 meseci
Vuneni predmeti 1 godina
Lakirana drvena letvica 15 godina
Aluminijumske limenke 100 godina
Plastiĉne kese i boce 100-1000 godina
Staklene boce Preko 1 000 000 godina
(izvor: Tot T. Đilas J. – „Kako pravilno postupati sa otpadom”, Pokret gorana Novog Sada,
(2010.) 1-17.)
2.3 Klasifikacija otpada
Otpad se tradicionalno klasifikuje na više načina, uključujući klasifikaciju8
:
1. Prema sastavu – plastika, staklo, metal, papir i karton, organski otpad, limenke,
gume, tekstil, elektronski i električni otpad, stara vozila, boje, baterije, otpadne
hemikalije, otpadna ulja i maziva;
2. Prema toksičnosti – inertni, opasni i neopasni;
3. Prema mestu nastanka – komunalni, industrijski, ambalaţni, graĎevinski,
poljoprivredni i baštenski, otpad iz eksploatacije ruda i mineralnih sirovina,
medicinski i ţivotinjski otpad,vojni otpad,otpadna vozila i otpadne gume, muljevi,
talozi, šljaka, pepeo.
7
Tot T. Đilas J. „Kako pravilno postupati sa otpadom”, Pokret gorana Novog Sada, (2010.) 1-17.
8
„Strategija upravljanja otpadom za period 2010-2019. godine“, Službeni glasnik Republike Srbije, br.
29/2010

Proizvodni otpad je je otpad koji nastaje u procesu proizvodnje u industriji, obrtu i
drugim procesima, a po sastavu i svojstvima razlikuje se od komunalnog otpada. Isto
tako, prema Zakonu o otpadu, proizvodnim se otpadom ne smatraju ostaci iz
proizvodnog procesa koji se koriste u proizvodmom procesu istog proizvoĎača.
Organski otpaci, koji su posledica fizioloških izlučivanja ljudi i ţivotinja imaju poseban
epidemiološki značaj, jer sadrţe brojne mikroorganizme, meĎu kojima mogu biti
patogeni i uslovno patogeni mikroorganizmi. Organski otpaci iz domaćinstva i industrije
se brzo kvare i sakupljaju insekte i glodare. Pojedini neorganski orpaci iz industrije, pa i
iz domaćinstva, mogu biti štetni i toksični i njihova nehigijenska dispozicija jeste oasnos
za zagaĎivanje zemljišta, biljaka, podzemnih i površinskih voda. Zbog toga otpadne
materije treba sakupljati na mestu nastanka, odvoziti i odlagati ili iskorišćavati na
higijenski način da bi se sprečilo zagaĎivanje okoline.
Čvrst otpad je sloţen i heterogen materijal koji nastaje čovekovim aktivnostima u
stanu, na poslu, javnom mestu, industruji, vojnom poligonu, zdravstvenoj ustanovi,
poljoprivredi, u transportu i drugim lokacijama. Uobičajeno je da se otpad urbanih
sredina i komercijalni otpad jednim imenom nazivaju komunalni čvrsti otpad.
Slika 4. Morfološki sastav komunalnog otpada u Republici Srbiji (izvor: Nešić B.
„Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali juţne i jugoistočne Srbije“, Niš (2010.)”)

Prema morfološkom sastavu otpada9
(slika 4.), organski otpad (baštenski otpad i
ostali biorazgradivi otpad) zauzima gotovo 50% u masi komunalnog otpada, pri čemu je
ostali biorazgradivi otpad sa 37,62% oko tri puta zastupljeniji od baštenskog otpada.
Ukupni otpad od plastike čini ukupno 12,73%, dok ukupna količina kartona iznosi
8,23%, zatim slede staklo (5,44%), papir (5,34%),tekstil (5,25%), pelene za jednokratnu
upotrebu (3,65%) i metal (1,38%). Procenjeno je da se u Republici Srbiji organizovano
sakuplja oko 60% komunalnog otpada!
2.4Posebne vrste otpada
2.4.1 Ambalaţni otpad
Ambalaţni otpad jeste svaka ambalaţa ili ambalaţni materijal koji ne moţe da se
iskoristi u prvobitne svrhe, izuzev ostataka nastalih u procesu proizvodnje. Količina
ambalaţnog otpada u Republici Srbiji se ne meri i evidencija se ne vrši na sistematski
način. TakoĎe, nedostaje sistem upravljanja ambalaţnim otpadom, čija količina se
stalno povećava zbog rasta udela nepovratne ambalaţe, posebno PET ambalaţe i
limenki.
Tabela 2. Procenjene količine ambalaţnog otpada
Vrsta otpada i koliĉina tona/god
Staklena ambalaţa 90.000
Plastiĉna ambalaţa 88.000
Papir/karton 115.000
Kompozitna ambalaţa 17.300
Aluminijumska ambalaţa 5.200
Ambalaţa od gvoţĊa 19.000
Ukupno 334.500
(izvor: „Trumić M. Trumić M. „Uloga pripreme u reciklaţi otpada i odrţivom razvoju Srbije”,
Tehnički fakultet Bor)
Postupci, ureĎaji i tehnologije za preradu pojedinih vrsta ambalaţnog otpada10
:
Usitnjavanje sirovina - čeljusne i udarne drobilice (staklo), valjkaste drobilice sa
sekačima (plastika i aluminijum);
Klasiranje sirovina - vibrosita (staklo, papir, aluminijum, gvoţĎe), hidrocikloni
(papir);
Optička separacija - (staklo, plastika, mešoviti otpad);
9
Nešić B. „Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali juţne i jugoistočne Srbije“, Niš, 2010.
10
Trumić M. Trumić M. „Uloga pripreme u reciklaţi otpada i odrţivom razvoju Srbije”, Tehnički fakultet Bor

Gravitaciona koncentracija - (plastika);
Flotacijska koncentracija - (plastika, papir);
Magnetna separacija - (papir, staklo, plastika, gvoţĎe).
2.4.2 Istrošene baterije i akumulatori
Istrošene baterije ili akumulatori koji se ne mogu ponovo koristiti predstavljaju otpad,
i namenjeni su tretmanu odnosno recikliranju, klasifikuju se kao opasan otpad. U
Republici Srbiji, godišnje se prikupi oko 27.000 t otpadnih olovnih akumulatora i
kompletna količina se reciklira. Precizni podaci o količinama generisanih otpadnih
baterija ne postoje. Istrošene baterije preteţno završavaju na deponijama komunalnog
otpada. Ne postoji organizovani sistem upravljanja istrošenim baterijama. Na pojedinim
lokacijama prisutna je kontaminacija zemljišta kiselinom i otpadnom plastikom, koja
potiče od nelegalne dekompozicije otpadnih olovnih akumulatora.
Postoji postrojenje koje vrši organizovano sakupljanje i preuzimanje otpadnih olovnih
akumulatora i davanja usluga trećim licima.Nakon preuzimanja, vrši se njihova potpuna
reciklaţa.Ukupni instalirani kapaciteti su 25.000 t/god. U postupku verifikacije
neophodne dokumentacije je još jedno postrojenje čiji će kapacitet takoĎe biti oko
25.000 t/god.
Kao i procesi proizvodnje, procesi reciklaţe baterija razlikuju se od vrste do vrste,
najčešće po metalima koji se valorizuju iz otpadnih baterija. Uglavnom su to procesi
sakupljanja i usitnjavanja, praćeni metalurškim i hemijskim procesima. U zavisnosti od
vrste baterije koja se reciklira, kao krajni produkti procesa reciklaţe mogu se dobiti
metalipoput kadmijuma, olova, ţive, nikla i litijuma, zatim razni elektroliti, sumporna
kiselina I plastika. Od postupaka PMS-a najzastupljeniji su usitnjavanje u čeljusnim i
udarnimdrobilicama i klasiranje prosejavanjem na vibrositima.
2.4.3 Otpadne gume
Otpadne gume jesu gume od motornih vozila (automobila, autobusa, kamiona,
motorcikala i dr.), poljoprivrednih i graĎevinskih mašina, prikolica, vučnih mašina i sl.
nakon završetka ţivotnog ciklusa, odnosno gume koje vlasnik odbacuje zbog oštećenja,
istrošenosti ili drugih razloga.
Trţište u Republici Srbiji obuhvata oko 1,4 miliona komada novih guma godišnje,
na osnovu toga se procenjuje da nastaje oko 18 000 t otpadnih guma. Jedan deo
navedene količine potiče iz domaće proizvodnje, a drugi iz uvoza. Procenjuje se da
postojeće količine otpadnih guma u Republici Srbiji iznose oko 50.000 t, uzimajući u
obzir samo deponije veće od 500 t.11
11

Organizovanim legalnim sakupljanjem i konačnim zbrinjavanjem u energetske svrhe
(koinsineracija), bave se cementare, koje imaju dozvolu za korišćenje maksimalno
15.000 t godišnje.Prisutno je i organizovanosakupljanje i izvoz gumene piljevine koja
nastaje u procesu protektiranja istrošenih guma.
U Republici Srbiji postoje instalisani kapaciteti za reciklaţu otpadnih guma različitih
dimenzija koji su trenutno na nivou od oko 18000 t godišnje. Za poslednjih 15 godina
skoro 3 puta manje gume se deponuje a stepen reciklaţe se povećao za čak 4 puta.
Reciklaţom otpadne gume dobija se 60 % gumenog granulata, 35 % čelične ţice i 5%
platna bez štetnog uticaja na ţivotnu sredinu.
2.4.4 Otpadna vozila
Otpadna vozila su vozila koja se zbog oštećenja, dotrajalosti ili nekog drugog
uzroka odbacuju. Otpadno vozilo se smatra opasnim otpadom, jer sadrţi materijale kao
što su antifriz, tečnosti za kočnice i ulja koja spadaju u opasan otpad. Tek nakon
rastavljanja I odvajanja opasnih delova i tečnosti vozilo postaje neopasan otpad i kao
takav se šalje na preradu.
Ne postoje egzaktni podaci o količinama otpadnih vozila koja se generišu tokom
jedne godine. U Republici Srbiji postoji preko milion vozila čija je prosečna starost veća
od 10 godina. Sakupljanje i zbrinjavanje otpadnih vozila u najvećoj meri zavisi od
ponude i potraţnje. Pre postupka reciklaţe otpadnih vozila ne izdvajaju se opasne
materije i komponente. Delovi koji imaju upotrebnu vrednost se izdvajaju u neznatnoj
meri, shodno izraţenoj starosti i istrošenosti otpadnih vozila.
Registrovana postrojenja za reciklaţu otpadnih vozila, ne postoje, ali taj posao se
sada vrši u nekoliko postrojenja za reciklaţu metalnog otpada koja su dobila ovlašćenje
od naleţnog organa.
U postrojenjima za reciklaţu automobila u svetu moguće je reciklirati oko 80 %
mase automobila. Proces recikliranja automobila je sloţen zbog velikog broja različitih
materijala koji ulaze u sastav automobila.Automobil srednje klase se u proseku sastoji
od: metala 76 %, plastike 8 %, gume 4 %,fluida 6 %, stakla 3% i ostalih materijala 3%.
Trenutno se primenjuju dve tehnologije reciklaţe automobila, koje se razlikuju u
samom načinu sortiranja materijala koji sačinjavaju automobil. Prva tehnologija se
zasnivana optičkoj (manuelnoj) separaciji, dok druga tehnologija koristi kombinaciju više
metoda(usitnjavanja, gravitacijske i specijalne metode separacije).12
12

2.4.5 Otpad od elektriĉne i elektronske opreme
Proizvodi kojima je za rad potrebna električna energija ili elektromagnetno polje,
kao i oprema za proizvodnju, prenos i merenje struje ili jačine elektromagnetnog polja
čine električnu i elektronsku opremu i ureĎaje.
Otpad od električne i elektronske opreme uključuje opremu i ureĎaje koje vlasnik
ţeli da odbaci, kao i sklopove i sastavne delove koji nastaju u industriji. Otpad od
električnih i elektronskih proizvoda čine otpadni aparati iz domaćinstva (televizori,
radioaparati, friţideri, zamrzivači, računari, telefoni, kasetofoni itd.). Većina ovog otpada
spada u opasan otpad zbog komponenti koje sadrţi.
Ne postoje egzaktni podaci o količinama otpada od električnih i elektronskih
proizvoda koji se generiše tokom jedne godine. Procenjuje se da nastaje količina od
30.000 t/god., dok se oko 40.000 t zaostalog otpada nalazi na smetlištima, raznim
skladištima ili divljim deponijama. Količina novih elektronskih i električnih proizvoda koji
se godišnje u vezu i stavljaju na trţište u Republici Srbiji je 85.600 t. U Republici Srbiji je
zabranjen uvoz polovnih kompjutera,odnosno električne i elektronske opreme, osim za
sopstvene potrebe. Sakupljanje i zbrinjavanje otpada od električnih i elektronskih
proizvoda je zastupljeno samo u većim urbanim sredinama.
Najzastupljenije je sakupljanje otpadne računarske opreme. U Republici Srbiji
postoje tri operatera koja vrše organizovano sakupljanje i reciklaţu. Reciklaţa se vrši
manuelnim rastavljanjem i odvajanjem zasebnih vrsta otpada, ili mašinski, sa
manuelnom selekcijom. Ne postoje operateri koji vrše prethodno izdvajanje rashladnih
fluida iz otpada od električnih i elektronskih proizvoda iz domaćinstva (friţideri,
zamrzivači, klima ureĎaji). Nedostaje sistem upravljanja otpadom od električne i
elektronske opreme. U Republici Srbiji se reciklira samo nekoliko procenata
elektronskog otpada godišnje. Deo prikupljene otpadne računarske opreme se reparira i
ponovo stavlja natrţište. U svetu ovaj otpad raste po stopi od 5 % godišnje što ga čini
najbrţe rastućim otpadom na planeti.

Slika 5. Elektični i elektronski otpad (izvor: http://www.ereciklaza.com)
E-otpad se moţe podeliti na:13
1. Investicionu opremu – vodovi i kablovi, telekomunikaciona tehnika, kopir aparati,
elektromotorni pogoni, ureĎaji merne, upravljačke i regulacione tehnike,
medicinska tehnika;
2. UreĎaje široke potrošnje, koji se mogu dalje podeliti na:
2.1 Belu tehniku – zamrzivači, friţideri, mašine za pranje suĎa i veša, šporeti
2.2 SmeĎu tehniku – radio aparati, audio/video ureĎaji, televizori, telefoni i
telefaks ureĎaji i dr.
2.3 Male ureĎaje – fen za kosu, kafe aparati, grejalice, mlin za kafu, sokovnik,
usisivači, ventilator, mikseri, tosteri, kuhinjski bojleri i dr.
2.4 Ostalo – satovi, igračke, lampe, električni alati i dr.
Gruba je procena da u elektrootpadu ima oko 10 % ispravnih delova, 5 % je moguće
obnoviti i ponovo upotrebiti, a ostalih 85 % se mora rastaviti i razvrstati, te materijalno
iskoristiti. Smatra se da nije opravdano dalje korišćenje ispravnih delova i sklopova
odbačenih ureĎaja koji su stariji od tri godine.
13

2.4.6 GraĊevinski otpad i otpad od rušenja
GraĎevinski otpadni material (GOM) uključuje otpad koji nastaje prilikom gradnje
graĎevina, rekonstrukcije, odrţavanja ili rušenja postojećih graĎevina, kao i otpad
nastao odiskopanog materijala, koji se ne moţe bez prethodne obrade koristiti. U
proseku sadrţi: zemlju od iskopa 75%, otpad od rušenja i graĎenja (otpad od keramike,
betona, gvoţĎa, čelika, plastike i dr.) 15-25%, kao i otpadni asfalt i beton 5-10%.
Procenjuje se da u Republici Srbiji godišnje nastaje oko 1 milion t graĎevinskog
otpada i otpada od rušenja. GraĎevinski otpad u Republici Srbiji završava na
deponijama komunalnog otpada, a koristi se i kao inertan materijal za prekrivanje
otpada na deponiji.Reciklaţa graĎevinskog otpada ne postoji (u malim količinama se
reciklira asfalt), iako seponovo moţe upotrebiti oko 80% graĎevinskog otpada.
Proces recikliranja GOM-a obuhvata: rušenje starih ili oštečenih objekata (usled
ureĎenja gradova i naselja, ratnih razaranja, zemljotresa, poplava itd.), usitnjavanje
materijala koji je nastao rušenjem i ponovnu proizvodnju standardnih graĎevinskih
agregata.
U procesu usitnjavanja koriste se ureĎaji sposobni da izdrobe armirani beton,
oslobode armaturu i tako omoguće njeno izdvajanje i upućivanje na topljenje. Ovde je
armatura najvrednija komponenta, pa se treba obratiti posebna paţnja pri tretmanu iste.
GraĎevinska opeka (beton, cigla, keramika, blokovi, crep) i staklo predstavljaju sirovine
koje su pogodne za proizvodnju agregata različitih raspona krupnoće i ne zahtevaju
sloţenu opremu za njihovu preradu.14
2.4.7 Otpad od eksploatacije i prerade mineralnih sirovina i otpad od
energetike
Intenzivna dugogodišnja eksploatacija mineralnih sirovina u rudarskim basenima u
Republici Srbiji, pored iscrpljivanja neobnovljivih prirodnih resursa i zagaĎenja vode i
vazduha dovela je do značajnog razaranja i degradacije zemljišta i generisanja
ogromnihkoličina čvrstog otpada. Ova pojava je naročito izraţena u Kolubarskom i
Kostolačkom basenu gde se vrši eksploatacija lignita koji leţi ispod najkvalitetnijih
zemljišta, kao i u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor gde se eksploatiše i preraĎuje
ruda bakra.Površinskim kopovima i odlagalištima jalovine u velikim rudarskim basenima
degradiranoje oko 40.000 ha zemljišta.Od toga prirodnom i veštačkom rekultivacijom
(do sada samoozelenjavanjem) obuhvaćeno je manje od 20% površina.
14

3. Organizaciono ponašanje odgovornih
Sistem upravljanja kvalitetom, prema familiji standarda ISO 9000: 2000, kao što je
poznato, zasnovan je na propisanoj primeni modela sistema, metodologije upravljanja,
principa upravljanja kvalitetom kao i procesnog i sistemskog pristupa. Stečena iskustva,
pri projektovanju, uvoĎenju i seretifikovanju sistema za upravljanje kvalitetom, pokazala
su da je neophodno i uključivanje organizacionih ponašanja. Model sistema prati
ponašanja korisnika u postavljenim zahtevima i iskazivanju zadovoljstva kao i
ponašanja rukovodstva u njihovim odgovornostima. Metodologija upravljanja je
prilagoĎena ponašanjima zaposlenih kadrova, koji stvaraju izvesnu organizacionu klimu.
Otpad u urbanim sredinama sastoji se od otpada iz domaćinstva, graĎevinskog
materijala, sanitarnog otpada iz naših kupatila, otpada sa ulica... Sa porastom
stanovništva, promenom načina ţivota i navika u ishrani, količina otpada rasla je
drastično i menjala svoju sadrţinu. Zadnjih godina potrošačko trţište se razvija
drastično i koristi proizvode u konzervama, aluminijumskim folijama, plastici i drugim
nerazgradivim materijalima, naroćito sa ostacima hemikalija i dr. otrova koji mogu
nezamislivo mnogo naškoditi prirodi, vodama, biljkama, ţivotinjama i nama.15
U mnogim razvijenijim zemljama otpad se sakuplja, ali se samo reciklira onaj deo
koji se najviše isplati preraĎivačima otpada, dok se sve ostalo taloţi tako da deponije
rastu i sve su brojnije. TakoĎe tlo nije zaštićeno, tako da ovaj otpad zagaĎuje, osim
zemlje, i vodu za piće i hranu.
Mnoge zemlje uvele su vruće telefone na koje moţete pozvati sluţbu koja sakuplja,
preuzima opasan otpad iz domaćinstva (električne ureĎaje, boje, lakove, hemikalije,
sijalice, pesticide, baterije i akumulatore).
Mnogi gradovi su zabranili upotrebu plastične ambalaţe i uveli biorazgradivu, kojom
se neuporedivo lakše i jeftinije rukuje. Neki gradovi u SAD doţiveli su nezamislivo tuţnu
sudbinu- da su deponije procurile u podzemne vode, a posledica je bio kancer kod
većeg broja stanovnika.
Otvorene deponije takoĎe ispuštaju u tlo otrove koji truju okolnu zemlju i vodu, a time
izazivaju bolesti kod ljudi, kod ţivotinja i biljaka. U nekim zemljama ovorene deponije su
zabranjene.
15
Vujić G. Ubavin D. Stanisavljević N. Batinić B. „Upravljanje otpadom u zemljama u razvoju” FTN
Izdavaštvo Novi Sad, 2012.

U našoj zemlji skoro sve deponije su otvorene, pa tako deponije većih gradova
nemaju odgovarajući sistem za prikupljanje najotrovnijih supstanci poznatih u svetu- tzv.
Lužine sa dna deponija. Ova tečnost koja curi sa dna deponije malim zemljanim
kanalom, koji vodi do jezerceta, koje se izliva u reke. Deponije bi ispod sebe morale
imati nepropusnu plastičnu foliju, sistem za odvod tečnosti i samozapaljivih gasova...
kao što kod nas to nemaju!
Krateri za odlaganje su ogromne rupe u koje se baca gradski otpad u slojevima.
Kada se odloţi jedan sloj, on se prekrije zemljom i odreĎeni mehanizam rastresa i
sabija zemlju. Tako sabijen sloj formira opasnu ćeliju. Kada nastane puno ćelija i kreter
se napuni nastaje takozvana baterija, na baterijama se izgradi parking ili nešto slično.
Opasnost je kada otrovna baterija procuri, jer otrovi iz nje se šire, cure i zagaĎuju
zemlju i vodu, trujući ljude, ţivotinje i biljke.16
Septičke jame su higijenske i rešavaju problem curenja do nekog vremena. One su
obmotane nepropusnim materijalima od plastike i gline i hermetiki su zatvorene. Mnogi
stručnjaci tvrde da hemikalije razgrizu zaštitu, a kroz te pukotine prolaze otrovi u zemlju
i vodu, trujući biljke, ţivotinje i ljude. Problem je pto nema prisustva vazduha u njima pa
čak i stvari koje bi se raspale to ne čine, tako da se ove zatvorene jame pune brţe od
ostalih. Kada dospe malo vazduha u njih, nastaje gas metan koji se u nekim zemljama
prodaje kao gorivo. Kod nas se odomaćila praksa da lica sama čiste ove jame na
neverovatne načine, odvoĎenjem u reke, njive, sipanjem hemikalija koja buše rupe u
jami i sl.
Fabrike za spaljivanje su mesta gde se deo otpada preraĎuje (reciklira) a deo se
spaljuje. Ostatak od spaljivanja je pepeo. Deo tog pepela dimom i vetrovima raznosi se
daleko. Pepeo koji nastaje je izuzetno otrovan jer sadrţi dioksin i teške metale koji
izazivaju teška oboljenja (rak i dr.). Ovaj pepeo truje vazduh, vodu i zemlju. Najveći deo
otpada koji se spaljuje mogao bi biti preraĎen, ali se to ne čini! Ovo uopšte nije dobar
način uklanjanja i ovako se uklanja najčešće infektivan otpad.
U našoj zemlji postoje planovi za gradnju većeg broja spalionica, a u prethodnom
periodu gradnju spalionica bojkotovao je veliki broj graĎana dok je resorno Ministarstvo
lobiralo za ostvarenje ovoga projekta. Pravo graĎana je da kaţu NE, ali postoje i
duţnosti koje proizilaze iz prava (recikliranje, ne stvaranje otpada i sl.).
16

Rizičan otpad je otrovan po ljude, ţivotinje i biljke, naravno zagaĎuje trajno vodu,
vazduh kroz isparenja i zemlju kroz podzemne vode itd. OdreĎene vrste kućnog otpada
su takoĎe rizične. Kućni rizičan otpad su stere baterije, pasta za obuću, konzerve od
farbe, stari lekovi i bočice od lekova, toplomeri, sijalice, pokvareni električni ureĎaji,
auto-ulje i sve kućne hemikalije! Ostalo u današnjem domu je takoĎe štetno, a ovo su
bile materije u vrhu rizičnosti.
Bolnički otpad je zagaĎen hemikalijama koje se smatraju opasnim. Ta sredstva su
formaldehid i fenol koji se nalaze u sredstvima za dezinfekciju, ţiva u termometrima,
meračima pritiska i drugi. Bolnički otpad nastaje tokom pregleda, lečenja i previjanja
ljudi i ţivotinja. TakoĎe i prei eksperimentima. Ovaj otpad je raznovrstan, jer sadrţi
makaze, natopljene zavoje, gumene rukavice, lekove, kulture bakterija, delove organa...
Ovaj otpad moţe biti veoma opasan ako se njim ne postupa pravilno i ako se ne uklanja
stručno.
Plastika sa svojim kvalitetom, činjenice da je lagana, jaka a još i jeftina, zaposela je
naš svakodnevni ţivot. Iako je svojevremeno zbog svojih osobina proglašena za
materijal budućnosti, danas ona zbog svoje nemogućnosti da se biološki razgradi,
postala veliki ekološki problem. Naţalost, u nekim zemljama samo se 50% plastike
reciklira!
Nepaţljivo odlaganje plastike zaustavlja propuštanje vode kroz zemlju i blokira
tokove podzemnih voda. Plastika izaziva poremećaj u radu bakterija koje se nalaze u
zemlji i koje tako izmenjene, ako se progutaju izazivaju smrt. Obojena plastika sadrţi u
sebi veoma otrovne teške metale, pa je u razvijenim zemljama zabranjena. Koristi se
bezbojna plastika.
Plastične kese takoĎe mogu zagaditi hranu toksičnim materijama koje kese sadrţe i
prenoseći bakterije. Veliki potrošači plastike su:17
Domaćinstva – kupovne kese, flaše, kutije, kese za Ďubre;
Bolnice – špricevi, boceza glukozu, kese za mokraću, creva i rukavice;
Hoteli – kućne dostave hrane-kutije od hrane;
Prevoznici – plastične flaše, tanjiri, čaše i kašike i dr.
Sa porastom broja stanovnika u gradovima, količina nastalog otpada postaje
nepodnošljiva. Firme koriste načine odlaganja otpada-otvorene deponije, kratere za
odlaganje, septičke jame, fabrike za spaljivanje.
17
Vujić G. Ubavin D. Stanisavljević N. Batinić B. „ Upravljanje otpadom u zemljama u razvoju” FTN

4. Zakonska regulativa
4.1 Nacionalni propisi u oblasti upravljanja otpadom
1) Zakon o zaštiti ţivotne sredine (“Sluţbeni glasnik RS”, br. 135/04, 36/09,
36/09 – dr. zakon i 72/09 – dr. zakon) – ureĎuje integralni sistem zaštite
ţivotne sredine koji čine mere, uslovi i instrumenti za odrţivo upravljanje i
očuvanje prirodne ravnoteţe, celovitosti, raznovrsnosti i kvaliteta prirodnih
vrednosti i uslova za opstanak svih ţivih bića, sprečavanje, kontrolu,
smanjivanje i sanaciju svih oblika zagaĎivanja ţivotne sredine, promovisanje i
upotrebu proizvoda, procesa, tehnologije i prakse koji manje ugroţavaju
ţivotnu sredinu, primenu posebnih pravila ponašanja u upravljanju otpadom
od njegovog nastanka do odlaganja, odnosno sprečavanje ili smanjenje
nastajanja, ponovnu upotrebu i reciklaţu otpada, izdvajanje sekundarnih
sirovina i korišćenje otpada kao energenta, uvoz, izvoz i tranzit otpada,
osnivanje Agencije i Fonda, unapreĎenje obrazovanja obukom kadrova i
razvijanjem svesti, pristup informacijama i učešće javnosti u donošenju
odluka.
Na osnovu Zakona o zaštiti ţivotne sredine usvojen je:18
Pravilnik o sadrţini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za
izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada (“Sluţbeni glasnik
RS”, broj 60/09)
Na osnovu ovog zakona doneto je nekoliko propisa meĎu kojima i propis
kojim su utvrĎeni uslovi koje moraju da ispunjavaju stručne organizacije za
ispitivanje otpada u pogledu kadrova, opreme, prostorija i drugih uslova za
vršenje ispitivanja:
Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju stručne organizacije za
ispitivanje otpada (“Sluţbeni glasnik RS”, broj 53/09).
TakoĎe, na osnovu Ustava Republike Srbije, Zakona o Vladi, a u vezi sa
Zakonom o zaštiti ţivotne sredine (“Sluţbeni glasnik RS”, broj 135/04)
doneti su propisi kojima se ureĎuje upravljanje posebnim tokovima otpada,
i to:
Uredba o upravljanju otpadnim uljima (“Sluţbeni glasnik RS”, br. 60/08 i
8/10).
18

Uredba o načinu i postupcima upravljanja otpadom koji sadrţi azbest
(“Sluţbeni glasnik RS”, broj 60/08).
2) Zakon o upravljanju otpadom (“Sluţbeni glasnik RS”, broj 36/09 i 88/10) –
ureĎuje vrste i klasifikaciju otpada, planiranje upravljanja otpadom, subjekte,
odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom, upravljanje posebnim tokovima
otpada, uslove i postupak izdavanja dozvola, prekogranično kretanje otpada,
izveštavanje, finansiranje upravljanja otpadom, nadzor i druga pitanja od
značaja za upravljanje otpadom. Upravljanje otpadom je delatnost od opšteg
interesa, a podrazumeva sprovoĎenje propisanih mera za postupanje sa
otpadom u okviru sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana i odlaganja
otpada, uključujući nadzor nad pomenutim aktivnostima i brigu o postrojenjima
za upravljanje otpadom posle zatvaranja.
3) Zakonom o upravljanju otpadom propisani su rokovi za usklaĎivanje
poslovanja pravnih i fizičkih lica sa odredbama ovog zakona i to: (1)
proizvoĎači otpada u postojećim postrojenjima za koje se u skladu sa
posebnim zakonom izdaje integrisana dozvola duţni su da u roku od godinu
dana od dana stupanja na snagu ovog zakona izrade plan upravljanja
otpadom u postrojenju, koji sadrţi naročito mere i dinamiku‟prilagoĎavanja
rada postojećeg postrojenja i aktivnosti usklaĎenog sa odredbama ovog
zakona do 31.decemba 2015. godine, a u slučaju da je u tom postrojenju
izvršeno privremeno skladištenje otpada, proizvoĎač otpada duţan je da
obezbedi uklanjanje privremeno uskladištenog otpada najkasnije u roku od tri
godine od dana stupanja na snagu ovog zakona; (2) operateri postojećih
postrojenja za upravljanje otpadom, odnosno pravna i fizička lica koja
obavljaju delatnosti u oblasti upravljanja otpadom, duţni su da u roku od šest
meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona prijave svoju delatnost
organu nadleţnom za izdavanje dozvola, u skladu sa ovim zakonom, a
programom mera predvide dinamiku prilagoĎavanja rada postrojenja
usklaĎenog sa odredbama ovog zakona za period do 31. decembra 2012.
godine; (3) jedinica lokalne samouprave duţna je da: u roku od godinu dana
od dana stupanja na snagu ovog zakona izradi popis neureĎenih deponija na
svom području koje ne ispunjavaju uslove iz ovog zakona; u roku od dve
godine od dana stupanja na snagu ovog zakona izradi projekte sanacije i
rekultivacije neureĎenih deponija; u roku od godinu dana od dana stupanja na
snagu ovog zakona, u sporazumu sa jednom ili više jedinica lokalne
samouprave odredi lokaciju za izgradnju i rad postrojenja za skladištenje,
tretman ili odlaganje otpada na svojoj teritoriji; (4) proizvoĎači i uvoznici
električnih i elektronskih proizvoda duţni su da upravljanje otpadom od
električne i elektronske opreme usklade sa ovim zakonom do 31. decembra
2012. godine; (5) odlaganje, odnosno dekontaminacija ureĎaja koji sadrţe
RSV i odlaganje RSV iz tih ureĎaja, izvršiće se najkasnije do 2015. godine, a
druge obaveze biće odreĎene posebnim propisom.

Stupanjem na snagu ovog zakona prestao je da vaţi:19
Zakon o postupanju sa otpadnim materijama (“Sluţbeni glasnik RS”, br.
25/96, 26/96 i 101/05).
Pravilnik o kriterijumima za odreĎivanje lokacije u ureĎenje deponija
otpadnih materija (“Sluţbeni glasnik RS”, broj 54/92) koji propisuje
kriterijume za lociranje deponija otpadnih materija, način sanitarno-
tehničkog ureĎenja deponija radi zaštite ţivotne sredine, kao i uslove i
način prestanka korišćenja deponije;
Pravilnik o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih
materija (“Sluţbeni glasnik RS”, broj 12/95) koji ureĎuje način
postupanja sa pojedinim otpadima koji imaju svojstvo opasnih materija,
način voĎenja evidencija o vrstama i količinama opasnih materija u
proizvodnji, upotrebi, prevozu, prometu, skladištenju i odlaganju i daje
kategorizacija otpada u skladu sa Bazelskom konvencijom;
Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od
zagaĎivanja ţivotne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje
posledica (“Sluţbeni glasnik RS”, broj 60/94).
Na osnovu Ustava Republike Srbije, a u vezi sa Zakonom o zaštiti ţivotne
sredine iz 1991. godine doneta je i primenjuje se:
Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i ţelezničkom
saobraćaju (“Sluţbeni glasnik RS”, broj 53/02) bliţe propisuje uslove i
način obavljanja prevoza opasnih materija u drumskom i ţelezničkom
saobraćaju.
Najvaţniji podzakonski akti vezani za ispunjavanje ciljeva Zakona o
upravljanju otpadom su:
Pravilnik o uslovima, naĉinu i postupku upravljanja otpadnim
uljima (“Sluţbeni glasnik RS”, broj 71/2010) propisuje uslove, način i
postupke upravljanja otpadnim uljima koja su neupotrebljiva za svrhu
za koju su prvobitno bila namenjena. Odredbe ovog pravilnika ne
odnose se na upravljanje otpadnim uljima koja sadrţe halogene,
polihlorovane bifenile (RSV), polihlorovane terfenile (RST) ili
pentahlorofenole iznad 50 mg/kg ulja.
Pravilnik o uslovima i naĉinu sakupljanja, transporta, skladištenja
i tretmana otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za
dobijanje energije (“Sluţbeni glasnik RS”, br. 98/2010) bliţe propisuju
uslove i način sakupljanja, transporta, skladištenja i tretmana otpada
koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije.
19

Pravilnik o naĉinu i postupku upravljanja istrošenim baterijama i
akumulatorima (“Sluţbeni glasnik RS”, br. 86/2010) bliţe propisuje
sadrţinu i izgled oznaka na baterijama, dugmastim baterijama i
akumulatorima prema sadrţaju opasnih materija, način i postupak
upravljanja istrošenim baterijama i akumulatorima, kao i ureĎajima sa
ugraĎenim baterijama i akumulatorima.
Pravilnik o naĉinu i postupku upravljanja otpadnim gumama
(“Sluţbeni glasnik RS”, br. 104/2009 i 81/2010) bliţe propisuje način i
postupak upravljanja otpadnim gumama.
Uredba o odlaganju otpada na deponije (“Sluţbeni glasnik RS”, br.
92/2010) propisuje uslove i kriterijume za odreĎivanje lokacije, tehničke
i tehnološke uslove za projektovanje, izgradnju i rad deponija otpada,
vrste otpada čije je odlaganje na deponiji zabranjeno, količine
biorazgradivog otpada koje se mogu odloţiti, kriterijumi i procedure za
prihvatanje ili neprihvatanje, odnosno odlaganje otpada na deponiju,
način i procedure rada i zatvaranja deponije, sadrţaj i način monitoring
rada deponije, kao i naknadnog odrţavanja posle zatvaranja deponije.
Uredba o vrstama otpada za koje se vrši termiĉki tretman
(“Sluţbeni glasnik RS”,br. 102/10) uslovima i kriterijumima za
odreĎivanje lokacije, tehničkim i tehnološkim uslovima za
projektovanje, izgradnju, opremanje i rad postrojenja za termički
tretman otpada, postupanju sa ostatkom nakon spaljivanja, utvrĎuje
vrste otpadaza koje se vrši termički tretman, uslovi i kriterijumi za
odreĎivanje lokacije, tehnički i tehnološki uslovi za projektovanje,
izgradnju, opremanje i rad postrojenja za termički tretman otpada,
postupanje sa ostatkom nakon spaljivanja, kao i druga pitanja od
značaja za rad postrojenja za termički tretman.
Uredba o visini i uslovima za dodelu podsticajnih sredstava
(“Sluţbeni glasnik RS”, br. 88/2009, 67/2010 i 101/2010) utvrĎuje
visinu i uslove za dodelu podsticajnih sredstava za ponovnu upotrebu i
iskorišćenje otpada kao sekundarne sirovine ili za dobijanje energije i
za proizvodnju kesa-tregerica za višekratnu upotrebu.
4) Zakon o ambalaţi i ambalaţnom otpadu (“Sluţbeni glasnik RS”, broj 36/09)
ureĎuje uslove zaštite ţivotne sredine koje ambalaţa mora da ispunjava za
stavljanje u promet, upravljanje ambalaţnom otpadu, ekonomske instrumente,
kao i druga pitanja od značaja za upravljanje ambalaţom i ambalaţnim
otpadom. Zakon se primenjuje na uvezenu ambalaţu, ambalaţu koja se
proizvodi. odnosno stavlja u promet i sav ambalaţni otpad koji je nastao
privrednim aktivnostima na teritoriji Republike Srbije, bez obzira na njegovo
poreklo, upotrebu i korišćeni ambalaţni material.

Zakonom o ambalaţi i ambalaţnom otpadu propisani su rokovi od dvanaest
do osamnaest meseci za prilagoĎavanje (1) proizvoĎača, uvoznika,
pakera/punioca i isporučioca u pogledu: organizacije preuzimanja
ambalaţnog otpada i obezbeĎenja prostora za sakupljanje, razvrstavanje i
privremeno skladištenje ambalaţnog otpada; zaključenja ugovora sa
operaterom za komunalni ambalaţni otpad i ambalaţni otpad koji nije
komunalni otpad ili pribavljanja dozvole za sopstveno upravljanje ambalaţnim
otpadom; obezbeĎenje upravljanja ambalaţnim otpadom; označavanje
podataka na ambalaţi koju stavljaju u promet a koji se odnose na mogućnost
ostavljanja ambalaţnog neposredno na mestu nabavke ili naknadnog
besplatnog vraćanja; (2) krajnjeg korisnika koji uvozi ili kupuje ambalaţu ili
ambalaţne sirovine za potrebe sopstvene delatnosti, a nema snabdevača, i
koji mora da obezbedi upravljanje tim ambalaţnim otpadom koji nije
komunalni otpad, tako što će zaključiti ugovor sa operaterom ili sam
obezbediti ponovno iskorišćenje, reciklaţu ili odlaganje ambalaţnog otpada.
Odlaganje primene ovog zakona predviĎeno je za (1) proizvoĎača i uvoznika
ambalaţe koji su duţni da svoje poslovanje koje se odnosi na označavanje
ambalaţe usklade u roku od dvanaest meseci od dana stupanja na snagu
ovog zakona; (2) ambalaţu koja je proizvedena pre stupanja na snagu ovog
zakona, a nije usaglašena sa osnovnim zahtevima koje ambalaţa mora da
ispunjava za stavljanje u promet, moţe da bude u prometu najduţe dve
godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Uredbu o utvrĊivanju plana smanjenja ambalaţnog otpada za
period od 2010. do 2014. godine. U periodu od 2010. do 2014.
godine, za koji se donosi ovaj plan, kao nacionalni ciljevi upravljanja
ambalaţom i ambalaţnim otpadom utvrĎuju se ciljevi koji se odnose
na: količinu ambalaţnog otpada koji je neophodno ponovno iskoristiti;
količinu sirovina u ambalaţnom otpadu koje je neophodno reciklirati, u
okviru količine preraĎenog ambalaţnog otpada; količinu pojedinih
materijala u ukupnoj masi reciklaţnih materijala u ambalaţnom otpadu
koju je neophodno reciklirati. Nacionalni ciljevi koji se odnose na
ponovno iskorišćenje i reciklaţu ambalaţnog otpada u period za koji se
plan donosi su opšti ciljevi i specifični ciljevi za reciklaţu ambalaţnog
otpada.
Opšti ciljevi su:20
1. Ponovno iskorišćenje ambalaţnog otpada u procentu koji je dat u
tabelarnom pregledu za svaku godinu koja je obuhvaćena ovim
planom;
2. Recikliranje u procentu koji je dat u tabelarnom pregledu za svaku
godinu koja je obuhvaćena ovim planom.
20

Uredba o kriterijumima za obraĉun za ambalaţu ili upakovani
proizvod i oslobaĊanje od plaćanja naknade, obveznicima
plaćanja, visini naknade utvrĎuju se kriterijumi za obračun naknade
za ambalaţu ili upakovan proizvod i oslobaĎanje od plaćanja naknade,
obveznice plaćanja, visina naknade, kao i način obračunavanja i
plaćanja naknade.
5) Zakon o komunalnim delatnostima (“Sluţbeni glasnik RS”, br. 88/2011),
odreĎuje komunalne delatnosti i ureĎuje opšte uslove i načine njihovog
obavljanja. Upravljanje komunalnim otpadom kao komunalna delatnost
podrazumeva sakupljanje komunalnog otpada, njegovo odvoţenje, tretman i
bezbedno odlaganje uključujući upravljanje, odrţavanje, saniranje i zatvaranje
deponija, kao i selekcija sekundarnih sirovina i odrţavanje, njihovo
skladištenje i tretman.
Ovim zakonom ureĎuje se oblast zajedničkog obavljanja komunalnih
delatnosti, odnosno udruţivanje više opština u cilju povećavanja efikasnosti i
ekonomičnosti.
6) Strategija upravljanja otpadom u period od 2010.- 2019. godine
predstavlja osnovni document koji obezbeĎuje uslove za racionalno i odrţivo
upravljanje otpadom na nivou Republike Srbije. U okviru strategije razmatraju
se potrebe za institucionalnim jačanjem, razvojem zakonodavstva,
sprovoĎenjem propisa na svim nivoima, edukacijom i razvijanjem javne svesti.
Strategija upravljanja otpadom:21
OdreĎuje osnovnu orijentaciju upravljanja otpadom za naredni period,
u saglasnosti sa politikom EU u ovoj oblast ii strateškim opredeljenjima
Republike Srbije;
Usmerava aktivnosti harmonizacije zakonodavstva u procesu
pribliţavanja zakonodavstva EU;
Identifikuje odgovornosti za otpad i značaj i ulogu vlasničkog
usmeravanja kapitala;
Postavlja ciljeve upravljanja otpadom za kratkoročni i dugoročni period;
UtvrĎuje mere i aktivnosti za dostizanje postavljenih ciljeva.
21

4.2 Zakonodavstvo EU u oblasti upravljanja otpadom
1) Direktiva Saveta 2008/98/EC o otpadu koja zamenjuje i dopunjuje Okvirnu
direktivu 75/442/EEC, 2006/12/EC – uspostavlja sistem za koordinisano
upravljanje otpadom u EU sa ciljem da se ograniči proizvodnja otpada. U
Okvirnoj direktivi o otpadu zemlje članice se obavezuju da naprave plan
upravljanja otpadom.
Nova okvirna direktiva o otpadu 2008/98/EC daje odreĎene definicije (različite u
odnosu na direktivu 2006/12/EC):
Uvodi nove termine: biootpad, otpadna ulja, diler, sakupljanje, odvojeno
sakupljanje, tretman, najbolje raspoloţive tehnike (BAT) i drugo;
Postavljeni ciljevi za reciklaţu i iskorišćenje ostali su isti – do 2020. godine
dostići 50% od ukupne količine sakupljenog komunalnog otpada i do 70%
ostalog neopasnog otpada;
Energetsko iskorišćenje otpada nije posebno definisano u opštim uslovima
Direktive, osim u Aneksu II – listi mogućih aktivnosti iskorišćenja;
Poštovanje principa hijerarhije u upravljanju otpadom;
U Aneksu I Direktive navedene su prihvatljive mogućnosti odlaganja;
Propisuje odreĎene minimalne standarde koji se moraju zadovoljiti tokom
primene različitih načina tretmana otpada.
2) Direktiva Saveta 99/31/EC o deponijama – ima za cilj da se uvoĎenjem strogih
tehničkih zahteva redukuju negativni efekti odlaganja otpada na ţivotnu sredinu,
naročito na zemljište, podzemne i površinske vode, kao i efekti na zdravlje
stanovništva. Direktivom se definišu kategorije otpada (opasan, neopasan i
inertan); definišu klase deponija i to: deponija za opasan otpad, deponija za
neopasan otpad i deponija za intertan otpad; zahteva tretman otpada pre
odlaganja; zabranjuje odlaganje na deponijama: tečnog otpada, zapaljivog ili
izuzetno zapaljivog otpada, eksplozivnog otpada, infektivnog medicinskog
otpada, starih guma i drugih tipova otpada; zahteva smanjenje odlaganja
biorazgradivog otpada i uspostavlja sistem dozvola za rad deponija.
3) Direktiva Saveta 91/689/EEC o opasnom otpadu dopunjena Direktivom
94/31/EC i 166/2006/EC – ima za cilj uspostavljanje upravljanja, iskorišćenja i
pravilnog odlaganja opasnog otpada. Direktivom se definiše da privredni subjekti
koji proizvode, drţe ili uklanjaju opasne otpade, dostavljaju nadleţnim organima
na njihov zahtev traţene podatke iz registra.

4) Direktiva Saveta 94/62/EC o ambalaţi i ambalaţnom otpadu dopunjena
Direktivom 2005/20/EC, 2004/12/EC, 1882/2003/EC- implementira strategiju
EU o otpadu od ambalaţe i ima za cilj da harmonizuje nacionalne mere za
upravljanje otpadom od ambalaţe, da minimizuje uticaje otpada od ambalaţe na
ţivotnu sredinu i da izbegne trgovinske barijere u EU koje mogu da spreče
konkurenciju. Ona tretira svu ambalaţu koja je na trţištu Unije, kao i sav otpad
od ambalaţe bez obzira na poreklo nastajanja: industrija, komercionalni sektor,
radnje, usluge, domaćinstva, imajući u vidu material koji se koristi.
5. Upravljanje otpadom u razvijenim zemljama
Prethodnih nekoliko decenija, sistemi upravljanja čvrstim otpadom u Evropi su razvili
sloţene i višestruke načine balansiranja izmeĎu mnoštva tehnoloških alternativa,
ekonomskih instrumenata, i uticaja zakonskih regulativa. Ove promene su imale različite
ekonomske, društvene, uticaje na ţivotnu sredinu kao i uticaje na zakonske regulative
koje su, ne samo zakomplikovale analizu regionalne police, već su imale znatan uticaj
na koncept globalnog odrţivog razvoja. Sistemska analiza, disciplina koja harmonizuje
strategije integralnog sistema upravljanja otpadom, pruţala je interdisciplinarnu podršku
procesu donošenja odluka na ovom polju. Projektovanje sistema modela i alata za
procenu sistema, pri čemu oba obogaćuju okvire upravljanja otpadom, su dizajnirani
isključivo za rešavanja odreĎenih problema. Mada, postići odgovarajuću sintezu i
integraciju ovih modela i alata da bi se pomoglo planovima sistema upravljanja otpadom
koji preovlaĎuju u evropskim zemljama, i dalje ostaje nesigurno.22
U XXI veku, odrţivo upravljanje komunalnim čvrstim otpadom (MSW) postaće
obavezno u svim fazama, od planiranja do dizajniranja, do operacija, i do prestanka
rada. Kao posledica, spektar novih i postojećih tehnologija tretmana otpada i
menadţment strategija, će takoĎe obuhvatiti i zadrţavanje kvaliteta ţivotne sredine da
bi se dostigli ciljevi odrţivosti u budućnosti. Tako jasno odreĎen napredak dozvoljava i
industrijama koje se bave upravljanjem otpadom i vladinim agencijama da dostignu
potrebne kapacitete upravljanja otpadom sa najvećim zelenim potencijalom, da
recikliraju materijal van tokova otpada, da povećaju količinu obnovljivih vrsta energije,
da pronaću društveno prihvatljivije opcije, i da pritom sačuvaju biodiverzitet i prirodne
ekosisteme. Da bi postigli te ciljeve, svi tehnički i ne-tehnički aspekti sistema upravljanja
otpadom moraju da se posmatraju kao celina, jer su meĎusobno povezani i razvoj jedne
oblasti obično utiče na praksu i aktivnosti druge oblasti.
22
Pires A. Graça M. Ni-Bin C. „Solid waste management in European countries: A review of systems
analysis techniques." Journal of environmental management 92.4 (2011): 1033-1050.

Tehnike sistemske analize su se primenjivale da bi se rukovalo komunalnim čvrstim
otpadom preko niza primenljivih metoda u poslednjih nekoliko decenija. Ukupno pet
modela projektovanja sistema i devet alata procene sistema su formalno klasifikovani, u
ovoj oblasti, da bi naglasile izazove, trendove i perspektive. Treba imati u vidu, da
spektar ovih modela i alata za procenu su klasifikovana bazirajući se na sledeća dva
domena, iako se neka od njih prepliću:
1. Modeli projektovanja sistema – cost-benefit analysis (CBA), forecasting
models (FM), simulation models (SM), optimization models (OM), and
integrated modeling system (IMS).
2. Alati procene sistema - management information system (MIS)/ decision
support system (DSS)/expert system (ES), scenario development (SD),
material flow analysis (MFA), life cycle assessment or life cycle inventory
(LCA or LCI), risk assessment (RA), environmental impact assessment (EIA),
strategic environmental assessment (SEA), socioeconomic assessment
(SoEA), and sustainable assessment (SA).23
Široka paleta alata i programa, pruţa mogućnost svakoj društvenoj zajednici da
odabere sistem koji njima najviše odgovara u borbi sa problemima upravljanja otpadom.
Mada, i dalje ostaje nesigurno kako postići sintezu i integraciju sistema i alata koji treba
da pomognu postojećem sistemu upravljanja otpadom. Sledeća pitanja treba razmotriti:
1. Koji su uspesi do sada postignuti?
2. Koji su nedostaci u znanju upravljanja otpadom koje treba da nadomestimo, u
smislu odrţivog razvoja, na dugi rok?
3. Koje su potrebe istraţivanja i budući pravci analize sistema MSW.
5.1 Tehnike sistemske analize
Prilikom projektovanja sistema, sistem moţe da se sadrţi od srodnih komponenti ili
od podsistema, koji su u meĎusobnoj interakciji. Svojstva sistema su definisana čitavim
podsistemima, njihovim karakteristikama, i njihovim odnosima. Karakteristike su u vezi
sa ograničenjima sistema u zavisnosti da li su otvoreni ili zatvoreni sistemi/podsistemi.
Ovom definicijom, sistem upravljanja komunalnim čvrstim otpadom se uklapa u koncept
u kome su tehnološki aspekti kao što su: deponija, insineracija, anaerobna digestija,
kompostiranje i sakupljanje, podsistema u vezi jedan sa drugim preko unutrašnjih
procesa tokova otpada i spoljašnjeg upravljanja voznim parkom opštine. Podsistemi
čine deo SWM sistema koji ima interakcije sa tehničkim i ne-tehničkim aspektima, i oba
mogu da utiču produkciju i isporuku otpada.
23
Pires A. Graça M. Ni-Bin C. „Solid waste management in European countries: A review of systems
analysis techniques." Journal of environmental management 92.4 (2011): 1033-1050.

Uzimajući u obzir SWM sisteme, nekoliko tehnika sistemske analize se primenjuju
kao ispomoć procesu donošenja odluka. One se mogu podeliti na dve glavne grupe,
kao što je već spomenuto ranije u tekstu. Njihov doprinos sistemima upravljanja
komunalnim otpadom biće ukratko sumirano u daljem tekstu.
5.1.1 Modeli projektovanja sistema
Kompleksnost SWM sistema, javlja se iz fiksnih objekta, odabira tehnologija, i
poreĎenja opcija upravljanja. Da bi se uhvatili u koštac sa sinergijskim interfejsom,
modeli projektovanja sistema mogu da pomognu u promociji analiza baziranih na:
troškovi-dobit analizi (CBA), modelima optimizacije (OM), modelima simulacije (SM),
modelima predviĎanja (FM), i sistemima primenljivih modela (IMS). Tabela 3.
predstavlja doprinos sistema projektovanja modela sistemima SWM u prethodnih
nekoliko decenija.
Tabela 3. Doprinos modela projektovanja sistema sistemima upravljanja čvrstim
otpadom
Tipovi modela projektovanja
sistema
Opis Doprinos
Troškovi-dobit analiza (cost-
denefit analysis)
Za procenu pozitivnih i
negativnih ekonomskih i
fizičkih efekata pojedinačno ili
simulacijom podrške i
modelom optimizacije za
sistemsku analizu
Dobro definisani modeli
troškova-dobiti mogu da
pretvore aspekte ţivotne
sredine u ekonomske termine
Model optimizacije
(optimization model)
Za dostizanje najbolje solucije
meĎu brojnim alternativama,
uzimajući u obzir jedan ili više
ciljeva
Modeli su rešili sledeće
probleme:
Jednostruko planiranje
mreţe
Dinamične, više-
periodne investicije
Objekata
Upravljanje
infrastrukturom kao sa
deponijom
Model simulacije (simulation
model)
Za praćenje dugačkih lanaca
neprekidnih ili diskretnih
dogaĎaja koji su bazirani na
uzročno-posledničnom
odnosu. Opisivajući operacije
kompleksnih sistema i
pomagajući istraţivanje
dinamičkog ponašanja
sistema
Razvoj modela za sisteme
upravljanja komunalnim
otpadom i to: SWIM, GIGO,
AWAST, Ecosolver IP-SSK,
TASAR
Model za prognoziranje
(forecasting model)
Za kvantitativno i kvalitativno
opisivanje tokova otpada i za
konstruisanje sistema
Modeli sadrţe promenljive kao
što su: populacija, prihodi,
veličina stambene jedinice,

upravljanja informacijama za
sakupljanje informacija tokom
vremena. Za predviĎanje
generisanja otpada, analiza
skraćivanja vremenskih serija,
dinamičkih modela sistema, i
drugih modela skraćivanja
vremena koji su primenjeni
ukupnu potrošnju potrošača i
bruto domaći proizvod,
proizvodne mere, veličinu
domaćinstva, starosnu
strukturu, pokazatelje zdravlja,
naknade za odlaganje otpada,
generacija otpada, ukupan
prihod srevisnog centra, broj
ljudi po domaćinstvu, prihod
po domaćinstvu
Sistemi primenljivog
modeliranja (integrated
modeling systems)
Za podoljšanje sinergijske
veze izmeĎu različitih modela,
spajanjem njihove ukupne
funkcionalnosti
Sistemi primenljivog
modeliranja pruţaju:
Dinamične informacije
o produkciji otpada i
njegove isporuke
Patenti optimalnog
povećanja kapaciteta
za odnose otpad-u-
energiju i deponija
vremenom
Razvijen model:
ORWARE
(izvor: Pires A. Graça M. Ni-Bin C. „Solid waste management in European countries: A review of
systems analysis techniques”, Journal of environmental management 92.4 (2011): 1033-1050.)
5.1.2 Alati procene sistema
Većinu vremena, nakon što se kreiraju i implementiraju sistemi, neophodno je
proceniti njihove performance i uvideti kako bi se one mogle unaprediti, posebno kao
odgovor na nove propise. Modeli koji mogu da pomognu procesu donošenja odluka, da
bi se postigli zadati ciljevi su alati procene sistema (MIS, DSS, ES, SD, MFA, LCA, RA,
EIA, SEA, SoEA, SA). Tabela 4. predstavlja doprinos alata procene sistema, sistemima
upravljanja komunalnim otpadom. Pravilno korišćenje alata procene sistema moţe da
ima veoma veliki efekat na sveukupnu optimizaciju, jer output-i ovih alata se normalno
koriste kao input-i u modelima koje imaju veze sa društveno-ekonomskim temama,
temama koje se tiču klimatskih promena, i temama upravljanja uopšte.

Tabela 4. Doprinos alata procene sistema, sistemima upravljanja komunalnim otpadom
Alati procene sistema Opis Doprinos
Upravljački informativni
sistem(MIS), sistem podrške
donošenju odluka (DSS) i
ekspertni sistemi (ES)
Sastoje se od različitih
metoda koje se primenjuju u
razmeni i upravljanju
informacijama; koriste se za
pomoć procesima donošenja
odluka
Primenjuju se:
Za pruţanje
informacija meĎu
zemljama
Za potpomognu
donošenju odluka
Da poveţu tokove
otpada sa uticajem na
isporuku,
procesuiranje i
odlaganje tokova
otpada
Razvoj scenarija (SD) Za pravljenje hipotetičkih
sledova dogaĎaja koji su
konstruisani ne bi li bacilli
fokus na posledične procese i
odluke
Poseduje mogućnost
istraţivanja dogaĎaja, koji
mogu da se dogode. Ti
dogaĎaji mogu da budu
unutar ili van sistema SMW
Analiza tokova materijala
(MFA)
Sastoji se od sistemske
procene i zaliha materijala
unutar sistema definisanog u
prostoru i vremenu
Softver razvijen od strane
MFA: SFINX, FLUX, STAN,
DYNFLOW, GaBi i Umberto
Procena ţivotnog ciklusa
(LCA)
Sastoji se od procesa za
evaluaciju uticaja koje vrše
proizvodi, procesi ili
aakticnosti na ţivotnu sredinu,
tako što identifikuju i
kvantifikuju energiju i material
koji se koristi, otpad i emisije.
Pritom, identifikuje i
procenjuje mogućnosti za
unapreĎenje ţivotne sredine
Modeli razvijeni za sisteme
SWM: IWM, WASTED,
WISARD/WRATE,
EASEWASTE
Procena rizika (RA) Povezuje nesreće sa
opasnošću po ljudsko zdravlje
i dobrobiti ţivotne sredine,
preko statističke procene.
Pomaţe u proceni poprečnih
sistema SWM-a
Procena rizika po ţivotnu
sredinu (EIA)
Procedura koja ima za cilj da
osigura da process donošenja
odluka, koje se tiču aktivnosti
koje mogu da imaju značajan
uticaj na ţivotnu sredinu,
uzme u obzir sve aspekte
ţivotne sredine koje imaju
veze sa odlukom koja treba
da bude doneta
EIA, povezana sa odreĎenim
projektom, pokušava da reši
kontroverzno pitanje projekta.
U Evropi, EIA je obavezna za
deponije i pogone za
insineraciju (direktiva EU
85/337/EEC)
Strateška procena ţivotne Sastoji se od procene akcija Prema EU direktivi

sredine (SEA) strategije ţivotne sredine kao
polise, plana ili programa
2001/42/EC, ubavezna je da
promoviše i pojasni SEA za
planove SWM
Društveno-ekonomska
procena (SoEA)
Sastoji se iz kompjuterskih
simulacija koje primenjuju
primenljive, bazirane na
trţištu, polise/regulative koje
se zahtevaju za SWM
Dopuštaju uključivanje,
naplate za korisnike,
deponijske naknade, kredite
recikliranja, naplate proizvoda,
deposit-povraćaj sistem, i
sistem odgovornosti
proizvoĎača, u process
donošenja odluka sistema
SWM, promovišući veći
stepen odrţivog upravljanja
otpadom
Odrţiva procena (SA) Odnosi se na integraciju
različitih metoda na takav
način da, dolazak do analize,
procene ili planiranje pristupa
nekoliko upravljačkih
aspekata u kojima se mogu
naglasiti pokazatelji odrţivosti
SWM sistemi, procenjeni da
mogu da dostignu ciljeve
odrţivog razvoja, fokusiraju se
na različite aspekte. Da bi se
postigli ciljevi, nekoliko
metoda moţe da se
kombinuje.(LCA sa MFA, IOA
sa LCA itd.)
(izvor: Pires A. Graça M. and Ni-Bin C. „Solid waste management in European countries: A
review of systems analysis techniques”, Journal of environmental management 92.4 (2011):
1033-1050.)
Software “STAN – Substance flow analysis”
Besplatan program koji podrţava analizu protoka materijala (material flow analysis,
MFA) prema austrijskim standardima ONORMS 2096, uzimajući u obzir i nesigurnost
podataka.
Softver “STAN”24
se veoma lako moţe primeniti za mapiranje svih tokova materijala
na nivou dobara i supstanci, što moţe biti od velikog interesa kada su u pitanju procene
uticaja na ţivotnu sredinu (EIA- Environmental impact assesments). Uticaj promena na
opšte uslove, npr. promene u sastavu otpada, nova tehnologija, moţe se vrlo brzo
istraţiti. Zbog toga, odluka o kompatabilnosti različitih projekata sa ţivotnom sredinom
je isplativa.
Kvalitet balansa protoka materijala moţe se značajno poboljšati uzimajući u obzir
nesigurnost podataka. U softveru “STAN”, dodatne informacije mogu se veoma lako
primeniti kako bi se lako procenila pouzdanost rezultata.
24

U svrhu razvijanja tehnika upravljanja otpadom, postoji mogućnost korišćenja
“STAN” programa kao alata za modeliranje, simulaciju i optimizaciju jednog procesa kao
i čitavog sistema upravljanja otpadom.
Omogućavajući bolje razumevanje tokova materijala “STAN” moţe biti od koristi
kompanijama koje se bave otpadom. Korišćenjem MFA, često se mogu razviti pristupi
za optimizaciju.
5.2 Upravljaĉki alati i pristupi upravljanju otpadom
5.2.1 Princip “zagaĊivaĉ plaća- polluter pays”
Prekomerno korišćenje benefita ţivotne sredine i pogrešna raspodela kao posledica,
uzrokovani su uvek nedostatkom efektivnog povratnog procesa koji bi momentalno
privukao paţnju na neţeljeno iskorišćavanje i odredio sankcije na posledice. Da je
ţivotna sredina privatno dobro, onda, uz pretpostavnku razumnog ponašanja, se
verovatno prekomerno korišćenje ne bi ni dogodilo jer bi posledice pogodile vlasnika i
naterale gad a otkloni efekte svog neprimerenog ponašanja. Iz ovog ugla gledanja, čista
ţivotna sredina je javno dobro, stoga je odgovornost na politici da otkloni potencijane
posledice koje trţište ne moţe ili moţe onda kada je šteta već učinjena.25
Posledica je očigledna, mora se pronaći mehanizam, koji bi otklonio probleme
ţivotne sredine koji je do sada nedostajao, te je korišćena simulacija mahanizma koji
nedostaje. Ovo su počeci principa “zagaĎivač plaća- polluter pays”. ZagaĎivač je u
ovom slučaju definisan pragmatičnim terminima; traţena osoba je baš ona osoba kojoj
je potrebno pripisati zagaĎenje ţivotne sredine, i koja, više nego bilo ko, moţe biti
pozvana da promeni ponašanje (način poslovanja) koje negativno utiče na ţivotnu
sredinu. Iz tehničkih razloga, stoga, glavni sektor na kome princip “zagaĎivač plaća-
polluter pays” moţe biti primenjen je sektor proizvodnje.
Princip “zagaĎivač plaća - polluter pays”, kao princip koji zamenjuje ili sumulira
trţište, je s pravom usvojen kao osnova pripisivanja troškova u polju zaštite ţivotne
sredine. Svejedno, mora se uzeti u obzir da ovaj princip nije zakon koji moţe da se
primeni u politici bez ispitivanja. U stvari, mora biti podloţan razmatranju u smislu
specifičnih problema i evaluaciji kao i ostale fundamentalne odluke instrumenata
polise.26
25
Hansmeyer K-H. „Polluter pays v. public responsibility." Environmental Policy and Law 6.1 (1980): 23-
24.
26
Lupi B. Parisi F. Shruti R. „The rise and fall of the polluter-pays principle in developing
countries." International Review of Law and Economics 32.1 (2012): 135-144.

Master rad

Recommended

Recommended

More Related Content

What's hot

What's hot (20)

Viewers also liked

Viewers also liked (20)

Similar to Master rad

Similar to Master rad (20)

Master rad