Презентација ученика Економски техничар Школски Центар "Никола Тесла" Вршац

2. Људи су првобитно користили природна сколништа. Касније су
почели да граде куће, најпре приземне, а затим вишеспратне. Већи скуп кућа
називамо насељем. Оно има своје име и територију. Мање насеље називамо
селом, а веће и сложеније градом. Сва насеља чине мрежу насеља повезану у
један систем који је историјски променљив. Основна подела на сеоска и
градска насеља условљена је историјским развитком друштва и поделом
рада.
Село, као манја територијална јединица, разликује се од града не
само по величини већ и по изразито пољопривредној делатности. Има совје
име и атар (територију). На његов положај врло много утичу локални
природни услови: плодна земља, испаше, извори воде, заклон од ветра и
непогода. Привлачне зоне за развитак сеоских насеља су границе две
различите привредне површине, јер се могу користити за земљорадњу и
стоћарство или шумску привреду. У новије време град врши све већи утицај
на села, па се сеоска населја помериају према путевима.

3. Тип сеоских насеља највише зависи од економије . Села развијеног
типа преовлађују у планинским и шумским регионима где су настала у
крчевинама, а њихово становништво се претежно бави сточарством. Као
типичан пример села разбијеног типа, код нас издвајамо старо-влашки тип
села. За разлуку од разбијених, збијена села, која су везана за земљорадничку
производњу, преовлађују у речним долинама и котлинама. У нашој земљи су,
према областима у којима преовлађују, названа тимочки, панонски,
медитерански или пак турско – источнјачки тип (утицај цивилизације истока).
Зависно од тога како су грађена, села могу имати плански или спонтани
(стихијани) изглед. Под утицајем града, поједина сеоска насеља се напуштају
и у њима се јавлја процес деаграризације. Битна обележја овог процеса су
,,старење’’ становништва услед одласка младих, напуштање кућа и
запостављење поседа који се претварају у угар и необрађено земљиште.
Процес деаграризације негативно се одражава на развитак села и
искоришћавање сеоског атара те је нужна његова ревитализација, тј. Обнова
села и промена намене запуштених површина.

4. Село разбијеног типа
Село збијеног типа

5. Град је, по правилу, веће и сложеније насеље од села. Он је
израз индустријске економије и услужних делатности. Од броја
становника зависи његова величина, ачи функције које врши
одређују његов значај. Мали град који често називамо варошицом,
има мање од 10 000 становника и представља локално средиште
око којег се окупљају околна села. Град средње величине има 10
000 – 100 000 становника. Он представља центар једног региона и
врши шири утицај на своју околину. Град са више од 100 000
становника сматрамо великим градом. Његов утицај шири се на
удаљеније области. Више од 400 градова у свету већ је премашило
милион становника. У ту групу долази и Београд.

6. Београд – наш највећи град

7. Постоји неколико градова, као што су Токијо, Чонгћинг, Њујорк, Мексико Сити,
Сао Пауло, Бомбај, Шангај, Лос Анђелес у којима има више од 15 милиона
становника. То су градови – џинови. Занивлљиво је рећи да се три четвртине
градова на Земљи налази на порстору Европе и Англоамерике , тј. у
најразвијенијем делу света.
Њујорк

8. Градови се најчешће развијају на раскрсницама путева, прелазима
преко река, у дну залива, на превојима, саставу река, дуж важних
комуникација, у средишту великих басена... На тип града осим економских
фактора, снажно делују културни утицаји наталожени током више временских
периода. Свака од историјских епоха оставила је видан траг. Наши градови у
Црногорском приморју (медитерански тип) разликују се од градова на Косову
и Метохији (орјентални тип) и од градова у Војводини (панонски тип). За
разлику од села градски организам брже се развија и мења.
Градови представљају жижу за ширу област у којој је настао. У њему
се концентришу главне производне и услужне функције. Значај ових одређује
и друштвени положај града. За једне градове најважнија је њихова војно –
стратегијска, за друге тржишно – саобраћајна, за треће рударско –
индустријска, за четврте туристичко – бањска, за пете култура, за шесте
управна функција. Ако је град, уз то, и главни град државе, он има и
метрополску функцију.
Град није одвојен од области у којој се развио. Он има одређене везе
са другим насељима иврши одређене утицаје на околину. Али, и околина
утиче на град, јер он служи своме залеђу. Градови конкуришу један другоме,
али се умногоме и допуњавају.

9. Урбанизација подразумева повећање градског становништва у некој
области или земљи. У ширем слислу, она занчи преношење граских утицаја
на околну сеоску средину. Темпо урбанизације данас је спорији у развијеним
земљама, јер је прелажење сеоског становништва у град обављено већ
раније. Земље у развоју, које имају мало градског становништва, захвата
снажан темпо урбанизације, што доводи до значајних промена у структури
становништва. У укупном становништу света, градско становништво се од
1950. године повећало од 27. 6 % на више од 40 %. Очекује се да ће већ 2015.
године више од половине светског становништва живети у градовима. Села
ће 2020. године насељавати око 3 000 000 000, док ће у градовима живети 4
000 000 000 становника.
Урбанизацију прати индустријализација и масовно кретање
становништва, из села у град. Године 1850. у свету су постојала само 4
милионска града: Лондон, Париз, Пекинг и Токио. Данас ихима више од 400. у
њима живи 15 % становништва света. Градови расту веома брзо због
неконтролисаног досељавања сиромашног становништва са села.

11. Урбанизација мења услове живота људи на Земљи. У појединим
индустријским областима света број градова је толико порастао да се многи
међу њима спојили, стварајући на тај начин конурбацију. У Европи су познате
конурбације Клајдсајд, Тајнсајд, Мерзиссајд, Рур, Шелзија, Донбас. Сличне
конурбације развиле су се у приморским областима САД и Јапана. У овим
земљама се чак стварају џиновски системи спојених градова и конурбација,
познати под називом метрополис. Један од таквих, назван Боваш (Бостон –
Вашингтон), раѕвијали се на 600 км дугом Атлантском приморју САД, а други,
Кејџин, настао је око Токијског залива.
Нагли развитак градова и неконтролисани процес урбанизације
угрозили су човека и његову животну околину. Реке су загађене отпадним
индустријским водама и дериватима нафте, шуме узмичу испред џиновских
градова и саобраћајницама. Фабрике избацују тоне отровних гасова, а
милиони моторних возила загађују ваздух издувним гасовима. Здравље људи
подређено је економским интересима. Живот становништва великих градова
постао је на тај начин угрожен. У таквим, новим условима урбаног живота све
већи значај добија скраћивање радног времена и одлазак на одомр и
рекреацију ван градских зона. Истовремено, предузимају се многе мере
заштите животне средине. Прописима се спречава и самањује загађење
ваздуха и тровање воде, уводи се троплификација градова, подиже заштитно
зеленило, индустрија се исељава на већу удаљеност од насељемих зона.

12. Рур - конурбација
Индустријска област – Рур

13. Боваш - мегаполис

14. 1. Какви типови сеоских насеља постоје?
Типови сеоских насеља су: села збијеног и села разбијеног типа.
2. Шта је мегаполис?
То је џиновски систем спојених градова и конурбација.
3. Која су две основне врсте насеља?
Две основне врсте насеља су сеоска и градска.
4. Како делимо градове?
Градове делимо на мале, средње и велике.
5. Шта настаје спајањем градова?
Спајањем градова настају конурбације.
6. Шта настаје спајањем конурбација?
Спајањем конурбација стварају се мегаполиси.