Људи су првобитно користили природна сколништа. Касније су 
почели да граде куће, најпре приземне, а затим вишеспратне. Већи скуп кућа 
називамо насељем. Оно има своје име и територију. Мање насеље називамо 
селом, а веће и сложеније градом. Сва насеља чине мрежу насеља повезану у 
један систем који је историјски променљив. Основна подела на сеоска и 
градска насеља условљена је историјским развитком друштва и поделом 
рада. 
Село, као манја територијална јединица, разликује се од града не 
само по величини већ и по изразито пољопривредној делатности. Има совје 
име и атар (територију). На његов положај врло много утичу локални 
природни услови: плодна земља, испаше, извори воде, заклон од ветра и 
непогода. Привлачне зоне за развитак сеоских насеља су границе две 
различите привредне површине, јер се могу користити за земљорадњу и 
стоћарство или шумску привреду. У новије време град врши све већи утицај 
на села, па се сеоска населја помериају према путевима.
Тип сеоских насеља највише зависи од економије . Села развијеног 
типа преовлађују у планинским и шумским регионима где су настала у 
крчевинама, а њихово становништво се претежно бави сточарством. Као 
типичан пример села разбијеног типа, код нас издвајамо старо-влашки тип 
села. За разлуку од разбијених, збијена села, која су везана за земљорадничку 
производњу, преовлађују у речним долинама и котлинама. У нашој земљи су, 
према областима у којима преовлађују, названа тимочки, панонски, 
медитерански или пак турско – источнјачки тип (утицај цивилизације истока). 
Зависно од тога како су грађена, села могу имати плански или спонтани 
(стихијани) изглед. Под утицајем града, поједина сеоска насеља се напуштају 
и у њима се јавлја процес деаграризације. Битна обележја овог процеса су 
,,старење’’ становништва услед одласка младих, напуштање кућа и 
запостављење поседа који се претварају у угар и необрађено земљиште. 
Процес деаграризације негативно се одражава на развитак села и 
искоришћавање сеоског атара те је нужна његова ревитализација, тј. Обнова 
села и промена намене запуштених површина.
Село разбијеног типа 
Село збијеног типа
Град је, по правилу, веће и сложеније насеље од села. Он је 
израз индустријске економије и услужних делатности. Од броја 
становника зависи његова величина, ачи функције које врши 
одређују његов значај. Мали град који често називамо варошицом, 
има мање од 10 000 становника и представља локално средиште 
око којег се окупљају околна села. Град средње величине има 10 
000 – 100 000 становника. Он представља центар једног региона и 
врши шири утицај на своју околину. Град са више од 100 000 
становника сматрамо великим градом. Његов утицај шири се на 
удаљеније области. Више од 400 градова у свету већ је премашило 
милион становника. У ту групу долази и Београд.
Београд – наш највећи град
Постоји неколико градова, као што су Токијо, Чонгћинг, Њујорк, Мексико Сити, 
Сао Пауло, Бомбај, Шангај, Лос Анђелес у којима има више од 15 милиона 
становника. То су градови – џинови. Занивлљиво је рећи да се три четвртине 
градова на Земљи налази на порстору Европе и Англоамерике , тј. у 
најразвијенијем делу света. 
Њујорк
Градови се најчешће развијају на раскрсницама путева, прелазима 
преко река, у дну залива, на превојима, саставу река, дуж важних 
комуникација, у средишту великих басена... На тип града осим економских 
фактора, снажно делују културни утицаји наталожени током више временских 
периода. Свака од историјских епоха оставила је видан траг. Наши градови у 
Црногорском приморју (медитерански тип) разликују се од градова на Косову 
и Метохији (орјентални тип) и од градова у Војводини (панонски тип). За 
разлику од села градски организам брже се развија и мења. 
Градови представљају жижу за ширу област у којој је настао. У њему 
се концентришу главне производне и услужне функције. Значај ових одређује 
и друштвени положај града. За једне градове најважнија је њихова војно – 
стратегијска, за друге тржишно – саобраћајна, за треће рударско – 
индустријска, за четврте туристичко – бањска, за пете култура, за шесте 
управна функција. Ако је град, уз то, и главни град државе, он има и 
метрополску функцију. 
Град није одвојен од области у којој се развио. Он има одређене везе 
са другим насељима иврши одређене утицаје на околину. Али, и околина 
утиче на град, јер он служи своме залеђу. Градови конкуришу један другоме, 
али се умногоме и допуњавају.
Урбанизација подразумева повећање градског становништва у некој 
области или земљи. У ширем слислу, она занчи преношење граских утицаја 
на околну сеоску средину. Темпо урбанизације данас је спорији у развијеним 
земљама, јер је прелажење сеоског становништва у град обављено већ 
раније. Земље у развоју, које имају мало градског становништва, захвата 
снажан темпо урбанизације, што доводи до значајних промена у структури 
становништва. У укупном становништу света, градско становништво се од 
1950. године повећало од 27. 6 % на више од 40 %. Очекује се да ће већ 2015. 
године више од половине светског становништва живети у градовима. Села 
ће 2020. године насељавати око 3 000 000 000, док ће у градовима живети 4 
000 000 000 становника. 
Урбанизацију прати индустријализација и масовно кретање 
становништва, из села у град. Године 1850. у свету су постојала само 4 
милионска града: Лондон, Париз, Пекинг и Токио. Данас ихима више од 400. у 
њима живи 15 % становништва света. Градови расту веома брзо због 
неконтролисаног досељавања сиромашног становништва са села.
Урбанизација мења услове живота људи на Земљи. У појединим 
индустријским областима света број градова је толико порастао да се многи 
међу њима спојили, стварајући на тај начин конурбацију. У Европи су познате 
конурбације Клајдсајд, Тајнсајд, Мерзиссајд, Рур, Шелзија, Донбас. Сличне 
конурбације развиле су се у приморским областима САД и Јапана. У овим 
земљама се чак стварају џиновски системи спојених градова и конурбација, 
познати под називом метрополис. Један од таквих, назван Боваш (Бостон – 
Вашингтон), раѕвијали се на 600 км дугом Атлантском приморју САД, а други, 
Кејџин, настао је око Токијског залива. 
Нагли развитак градова и неконтролисани процес урбанизације 
угрозили су човека и његову животну околину. Реке су загађене отпадним 
индустријским водама и дериватима нафте, шуме узмичу испред џиновских 
градова и саобраћајницама. Фабрике избацују тоне отровних гасова, а 
милиони моторних возила загађују ваздух издувним гасовима. Здравље људи 
подређено је економским интересима. Живот становништва великих градова 
постао је на тај начин угрожен. У таквим, новим условима урбаног живота све 
већи значај добија скраћивање радног времена и одлазак на одомр и 
рекреацију ван градских зона. Истовремено, предузимају се многе мере 
заштите животне средине. Прописима се спречава и самањује загађење 
ваздуха и тровање воде, уводи се троплификација градова, подиже заштитно 
зеленило, индустрија се исељава на већу удаљеност од насељемих зона.
Рур - конурбација 
Индустријска област – Рур
Боваш - мегаполис
1. Какви типови сеоских насеља постоје? 
Типови сеоских насеља су: села збијеног и села разбијеног типа. 
2. Шта је мегаполис? 
То је џиновски систем спојених градова и конурбација. 
3. Која су две основне врсте насеља? 
Две основне врсте насеља су сеоска и градска. 
4. Како делимо градове? 
Градове делимо на мале, средње и велике. 
5. Шта настаје спајањем градова? 
Спајањем градова настају конурбације. 
6. Шта настаје спајањем конурбација? 
Спајањем конурбација стварају се мегаполиси.
Naselja i proces urbanizacije u svetu i našoj zemlji

Naselja i proces urbanizacije u svetu i našoj zemlji

  • 2.
    Људи су првобитнокористили природна сколништа. Касније су почели да граде куће, најпре приземне, а затим вишеспратне. Већи скуп кућа називамо насељем. Оно има своје име и територију. Мање насеље називамо селом, а веће и сложеније градом. Сва насеља чине мрежу насеља повезану у један систем који је историјски променљив. Основна подела на сеоска и градска насеља условљена је историјским развитком друштва и поделом рада. Село, као манја територијална јединица, разликује се од града не само по величини већ и по изразито пољопривредној делатности. Има совје име и атар (територију). На његов положај врло много утичу локални природни услови: плодна земља, испаше, извори воде, заклон од ветра и непогода. Привлачне зоне за развитак сеоских насеља су границе две различите привредне површине, јер се могу користити за земљорадњу и стоћарство или шумску привреду. У новије време град врши све већи утицај на села, па се сеоска населја помериају према путевима.
  • 3.
    Тип сеоских насељанајвише зависи од економије . Села развијеног типа преовлађују у планинским и шумским регионима где су настала у крчевинама, а њихово становништво се претежно бави сточарством. Као типичан пример села разбијеног типа, код нас издвајамо старо-влашки тип села. За разлуку од разбијених, збијена села, која су везана за земљорадничку производњу, преовлађују у речним долинама и котлинама. У нашој земљи су, према областима у којима преовлађују, названа тимочки, панонски, медитерански или пак турско – источнјачки тип (утицај цивилизације истока). Зависно од тога како су грађена, села могу имати плански или спонтани (стихијани) изглед. Под утицајем града, поједина сеоска насеља се напуштају и у њима се јавлја процес деаграризације. Битна обележја овог процеса су ,,старење’’ становништва услед одласка младих, напуштање кућа и запостављење поседа који се претварају у угар и необрађено земљиште. Процес деаграризације негативно се одражава на развитак села и искоришћавање сеоског атара те је нужна његова ревитализација, тј. Обнова села и промена намене запуштених површина.
  • 4.
    Село разбијеног типа Село збијеног типа
  • 5.
    Град је, поправилу, веће и сложеније насеље од села. Он је израз индустријске економије и услужних делатности. Од броја становника зависи његова величина, ачи функције које врши одређују његов значај. Мали град који често називамо варошицом, има мање од 10 000 становника и представља локално средиште око којег се окупљају околна села. Град средње величине има 10 000 – 100 000 становника. Он представља центар једног региона и врши шири утицај на своју околину. Град са више од 100 000 становника сматрамо великим градом. Његов утицај шири се на удаљеније области. Више од 400 градова у свету већ је премашило милион становника. У ту групу долази и Београд.
  • 6.
    Београд – нашнајвећи град
  • 7.
    Постоји неколико градова,као што су Токијо, Чонгћинг, Њујорк, Мексико Сити, Сао Пауло, Бомбај, Шангај, Лос Анђелес у којима има више од 15 милиона становника. То су градови – џинови. Занивлљиво је рећи да се три четвртине градова на Земљи налази на порстору Европе и Англоамерике , тј. у најразвијенијем делу света. Њујорк
  • 8.
    Градови се најчешћеразвијају на раскрсницама путева, прелазима преко река, у дну залива, на превојима, саставу река, дуж важних комуникација, у средишту великих басена... На тип града осим економских фактора, снажно делују културни утицаји наталожени током више временских периода. Свака од историјских епоха оставила је видан траг. Наши градови у Црногорском приморју (медитерански тип) разликују се од градова на Косову и Метохији (орјентални тип) и од градова у Војводини (панонски тип). За разлику од села градски организам брже се развија и мења. Градови представљају жижу за ширу област у којој је настао. У њему се концентришу главне производне и услужне функције. Значај ових одређује и друштвени положај града. За једне градове најважнија је њихова војно – стратегијска, за друге тржишно – саобраћајна, за треће рударско – индустријска, за четврте туристичко – бањска, за пете култура, за шесте управна функција. Ако је град, уз то, и главни град државе, он има и метрополску функцију. Град није одвојен од области у којој се развио. Он има одређене везе са другим насељима иврши одређене утицаје на околину. Али, и околина утиче на град, јер он служи своме залеђу. Градови конкуришу један другоме, али се умногоме и допуњавају.
  • 9.
    Урбанизација подразумева повећањеградског становништва у некој области или земљи. У ширем слислу, она занчи преношење граских утицаја на околну сеоску средину. Темпо урбанизације данас је спорији у развијеним земљама, јер је прелажење сеоског становништва у град обављено већ раније. Земље у развоју, које имају мало градског становништва, захвата снажан темпо урбанизације, што доводи до значајних промена у структури становништва. У укупном становништу света, градско становништво се од 1950. године повећало од 27. 6 % на више од 40 %. Очекује се да ће већ 2015. године више од половине светског становништва живети у градовима. Села ће 2020. године насељавати око 3 000 000 000, док ће у градовима живети 4 000 000 000 становника. Урбанизацију прати индустријализација и масовно кретање становништва, из села у град. Године 1850. у свету су постојала само 4 милионска града: Лондон, Париз, Пекинг и Токио. Данас ихима више од 400. у њима живи 15 % становништва света. Градови расту веома брзо због неконтролисаног досељавања сиромашног становништва са села.
  • 11.
    Урбанизација мења условеживота људи на Земљи. У појединим индустријским областима света број градова је толико порастао да се многи међу њима спојили, стварајући на тај начин конурбацију. У Европи су познате конурбације Клајдсајд, Тајнсајд, Мерзиссајд, Рур, Шелзија, Донбас. Сличне конурбације развиле су се у приморским областима САД и Јапана. У овим земљама се чак стварају џиновски системи спојених градова и конурбација, познати под називом метрополис. Један од таквих, назван Боваш (Бостон – Вашингтон), раѕвијали се на 600 км дугом Атлантском приморју САД, а други, Кејџин, настао је око Токијског залива. Нагли развитак градова и неконтролисани процес урбанизације угрозили су човека и његову животну околину. Реке су загађене отпадним индустријским водама и дериватима нафте, шуме узмичу испред џиновских градова и саобраћајницама. Фабрике избацују тоне отровних гасова, а милиони моторних возила загађују ваздух издувним гасовима. Здравље људи подређено је економским интересима. Живот становништва великих градова постао је на тај начин угрожен. У таквим, новим условима урбаног живота све већи значај добија скраћивање радног времена и одлазак на одомр и рекреацију ван градских зона. Истовремено, предузимају се многе мере заштите животне средине. Прописима се спречава и самањује загађење ваздуха и тровање воде, уводи се троплификација градова, подиже заштитно зеленило, индустрија се исељава на већу удаљеност од насељемих зона.
  • 12.
    Рур - конурбација Индустријска област – Рур
  • 13.
  • 14.
    1. Какви типовисеоских насеља постоје? Типови сеоских насеља су: села збијеног и села разбијеног типа. 2. Шта је мегаполис? То је џиновски систем спојених градова и конурбација. 3. Која су две основне врсте насеља? Две основне врсте насеља су сеоска и градска. 4. Како делимо градове? Градове делимо на мале, средње и велике. 5. Шта настаје спајањем градова? Спајањем градова настају конурбације. 6. Шта настаје спајањем конурбација? Спајањем конурбација стварају се мегаполиси.