L215 - Biologija - Čula vida - Ivana Radisavljević - Radica Dimitrijević

1. Čulo vida

2. Čulo vida je deo nervnog sistema koji
omoguduje organizmima da vide. Organ čula
vida je oko, i ukoliko ne postoji ozbiljnije
oštedenje fotoreceptora, pruža oko 80%
utisaka iz spoljašnje sredine.

3. Oko
Oko je naziv za organ čula vida višedelijskih životinja.
Prve “oči” predstavljaju ustvari molekulske
agregacije fotoreceptora u jednodelijskim
organizmima. Sa usložnjavanjem građe organizama
fotoreceptori se premeštaju na određeno i
konstantno mesto u organizmu gradedi prve organe
čula vida. Kod primitivnih životinja oči su ključne za
početak brzih reakcija kretanja, predatorstva ili
bežanja. Kod ostalih organizama, čulo vida je samo
jedno od primalaca informacija iz spoljašnosti.

4. Oči kičmenjaka pripadaju mehurastom tipu i mogu biti:
-neparne oči- ima ih mali broj kičmenjaka i to kao
temeno(kolouste, neke ribe i gušteri) i
pinealno oko (kod kolousta, a kod
ostalih kičmenjaka je pretvoreno u
epifizu)
-parne oči.

5. Oko se sastoji iz pomodnih i
glavnih delova. U pomodne
delove oka spadaju:
trepavice, obrve, očni
kapci, suzne
žlezde, mrežnjača i očni
mišidi. Glavne delove čine:
očna jabučica, očni nerv i
centar čula vida. Ukoliko bi
neki od ovih delova bio
ošteden, moglo bi dodi do
lakšeg ili težeg narušavanja
čula vida što bi
prouzrokovalo lošiji vid.

6. Neke od najčešdih mana lošega
vida su
kratkovidost, dalekovidost, razrook
ost i staračka dalekovidost. Ukoliko
se koriste odgovarajude
naočare, vid se može popraviti.

7. Parne oči su izgrađene po tipu zatvorenog očnog mehura(očna
jabučica). Očna jabučica je obavijena sa tri opne:
1) beonjačom-spoljašnja opna, na prednjem kraju obrazuje
providnu rožnjaču
2) Sudovnjačom-bogata krvnim sudovima; na prednjem
kraju obrazuje dužicu koja na sredini ima otvor –zenicu;
iza dužice leži očno sočivo
3) Mrežnjačom(retina)-unutrašnja opna; najsloženiji deo
oka;u njoj se nalaze čulne delije:
•štapidi-odgovorni za razlikovanje svetlosti i tame; kod
sisara su brojniji od čepida
•čepidi-odgovorni za uočavanje boja i detalja predmeta;
najviše ih ima u sredini mrežnjače na mestu koje se zove
žuta mrlja- mesto najoštrijeg vida
Na mestu gde očni nerv izlazi iz oka nema čulnih elemenata
pa se to mesto naziva slepa mrlja.

8. Mrežnjača je omotač koji oblaže unutrašnju
površinu očne jabučice. Njena uloga može se
uporediti ulogom filma u fotoaparatu.
Procenjuje se da se u mrežnjači nalazi oko
125.000.000 gusto raspoređenih čulnih delija-
fotoreceptora.

9. Beonjača (sclera) čini vedi, zadnji
deo fibrozne opne očne jabučice.
Njena spoljašnja površina je
ispipčena i pokrivena fascijalnim
ommotačem, a napred još i
vežnjačom. Unutrašnja površina je
izdubljena i odgovara sudovnjači.
Beonjača je
čvrsta, nerastegljiva, beličasta i
neprozračna opna. Ima oblik lopte
presečene na prednjem kraju. U taj
veliki kružni otvor uvlači se
periferna ivica rožnjače. Osim ovog
otvora, na beonjači se nalaze još
neki manji otvori za prolaz nerava i
krvnih sudova. U beonjači postoji
venski sinus. Smešten je oko
limbusa rožnjače. Ispunjen je
očnom vodicom.

10. Najčešda oboljenja oka su različita zapaljenja
od kojih je najzastupljeniji konjuktivitis ili
zapaljenje vešnjače. Do zapaljenja dolazi
obično zbog prisustva virusa ili bakterije koja u
oko dospeva putem vazduh, zagađene vode ili
prljavim rukama. Vedina infekcija se brzo
leče, ali ukoliko dođe do zapaljenja rožnjače
po izlečenju može dodi do smanjene
providnosti, što stvara zamuden vid. U tom
slučaju dolazi do trajnog oštedenja vida.