2. ...државно уређење екстремне деснице које радикално ограничава
људска права ради веће стабилности и бржег напретка.
Фашизам се противи комунизму, конзервативизму, демократији,
индивидуализму, либерализму, материјализму, пацифизму и
политичком плурализму
Такође фашизам се сматра генеричким појмом који означава
идеологије, политичке покрете и организације као и владавинске
покрете који су по својој функцији, те методама политичког
деловања сродни италијанском фашизму.
Посебно се користи као синоним за нацизам.
3.
4. Посебно историчари наглашавају разлике између покрета у
појединим државама и појединим владајућим фашистичким
порецима, оспоравају аналитичку исправност појма фашизам.
Фашизам, насупрот либералистичком индивидуализму и
социјалистичком интернационализму, заговара успостављање
заједнице као услова и облика превладавања кризе.
5.
6. Заједница је јединствена, органски рашчлањена држава
(италијански фашизам) или јединство гарантовано крвљу и
земљом (немачки фашизам). Јединство заједнице је услов
социјалног, политичког и економског препорода.
Борба је природни начин опстанка човека. Јединство нације се
успоставља крвном чистотом исте.
Све разлике (културне, верске, политичке и сл.) треба укинути
јер оне доводе у питање темеље заједништва.
Терор је легитимно средство за успостављање уједначавања.
7.
8. Фашизам своје име и симболе води из културе и
традиције Римског царства. У Старом Риму је постојао
обичај да док војска маршира један војник носи испружен
свежањ прућа (fascio) у који је забијена секира. Иначе,
римски ликтори су такође носили тај свежањ.
9.
10. Значење овог симбола је следеће: један прут,појединац је слаб и
безначајан, али ако је везан у сноп,заједницу са осталим
прутовима,појединцима, онда сноп,заједница постаје несаломив.
Такође, сноп је много јачи него сам збир прутова. Секира у снопу
такође има прилично јасно значење. Она делује као да уједињује
прутове у тај сноп и ако неки од прутова,појединац „штрчи“ односно
ако је неки појединац „неподобан“, секира,државна власт је ту да га
„поткрати„,елиминише.
11. Често позивање на традицију Римског царства
срећемо и у фашизму сродној идеологији - нацизму.
Један такав пример је нацистички поздрав са
десном руком подигнутом под углом од 45°. Ово је
некада био римски војнички поздрав (Римљани су
при том поздрављали са ave, а не са heil).
Фасцинираност римском традицијом међу
идеолозима тоталитарних идеологија може се
донекле објаснити моћу Римског царства коју су
фашизам и нацизам покушали да евоцирају, као и
снагом римске државе коју су они покушавали да
достигну.
12.
13. Фашисти су славили младост због физичке снаге и због
идеализма младих и њихове спремности на саможртвовање,
односно квалитета које по речима многих фашистичких
идеолога, не поседују средовечни и старији људи. Тиме су
представили своја идеолошка стремљења у генерацијским
оквирима.
Лидери нацистичке партије, на пример, били су релативно
млади, а млађи официри немачке војске су брже приступали
нацистичкој партији него они старији. Примо де Ривера у
Шпанији, имао је само 30 година када је основао фашистички
покрет и 1936. године 60 до 70 процената његових следбеника
имали су мање од 21 годину
14.
15. Фашисти од самог почетка нису скривали своју мржњу према
марксистима било које врсте.
Обећавали су својим следбеницима одлучнију борбу против
марксиста, него што су то чиниле партије које су заговарале људско
право на различитост мишљења и идеја.
Мусолини је стекао репутацију као ефикасан фашиста када је
послао дивизије Црнокошуљаша, наоружаних до зуба, против
италијаснких радника и сељака у штрајку због ниских примања
између 1920. и 1921. године.
16. Бенито Амилкаре Андреа
Мусолиније био италијански вођа
од 1922. до 1943. Створио
је фашистичку државу
коришћењем личне харизме,
апсолутном контролом медија и
прогоном политичких противника.
Пораз у Другом светском рату је
довео до пада Мусолинија и
фашистичког режима. Носио је
титулу дуче (итал. il duce - вођа).
17.
18. Млади Гебелс је једном изјавио: „Старији неће да прихвате да
уопште постојимо. У крајњем случају они бране своју моћ и власт.
Али једног дана они ће пасти. Младост мора победити.“
Де Жовенел је описао фашизам као „револуцију тела“ која
одражава стремљење младих ка дисциплини, напорном раду,
борби и храбрости.
