1. KOMPONENTE HARDVERA PC-A
1.
2.
3.
4.
5.
Centralna jedinica
Monitori
Ulazne jedinice
Stampaci
Ostali uredjaji
1. CENTRALNA JEDINICA
-
Centralna jedinica se sastoji od kucista u kojem se nalaze:
-osnovna (ili maticna) ploca (system board, mother board)
-kontroleri
-portovi
-disk
-jedinice disketa
-graficka kartica
-izvor napajanja
Pored ovih osnovnih delova, unutar kucista postoji i odredjen broj praznih
uticnica (slotova) na koje se mogu ukljuciti i druge kartice, kao, npr.
faks/modem i mrezna kartica.
1.1 KUCISTE
-Postoje tri tipa kucista :desktop, mini tauer i tauer. Desktop je kuciste koje stoji
na stolu i na njemu stoji monitor racunara. Sa spoljne strane kucista su otvori za
umetanje disketa u disketne jedinice.
1.2. OSNOVNA PLOCA
-Na osnovnoj ploci nalaze se prikljucna mesta za processor, memoriju, zatim
magistrala, skup cipova, skup cipova koji kontrolisu rad racunara i prikljucci
(slotovi) za dodatne kartice.
-Procesor

2. U njemu se realizuju sve racunarske i logicke operacije i izvrsavaju komande koje
su date programom. To su:
- brzina procesora
- duzina procesorske reci
- radni takt
- interni kes
-Radni takt
Radni takt je ucestanost impulsa koji generise sat. Meri se u MHz ili GHz.
-Memorija
-Memorija se sastoji od osmobitnih registara (bajtova). Na osnovnoj ploci se
nalaze tri tipa memorije: kes, ROM i RAM. Kapacitet memorije se izrazava
brojem bajtova, odnosno vecim jedinicama: kilo i megabajtima.
-RAM (Random Access Memory)
-Predstavlja najveci deo memorije i u nju korisnik moze da upisuje sadrzaje i da
ga cita.
-ROM (Read Only Memory)
-Predstavlja staticki deo memorije koji moze samo da se cita. Njen sadrzaj se ne
gubi po iskljucenju racunara. Koristi se za uskladistavanje programa i podataka
koji su cesto potrebni, na primer, za instrukcije za pokretanje racunara pri
ukljucivanju.
-Kes (chache) memorija je vrlo brza memorija koja se nalazi u samom procesoru
(interni kes) ili uz njega (eksterni kes). Ova memorija ima visestruko brze vreme
pristupa od obicne memorije. Zbog toga se u njoj drze podaci koji se cesto
koriste.
-Baferi (buffers9 su delovi RAM-memorije koje neki programi alociraju za svoje
potrebe. Jedna od cestih primena je prilikom ulaza i izlaza podataka.
-Magistrala
-Racunar mora da ima elektricno kolo pomocu kojeg se razmenjuju informacije
medju komponentama. Taj komunikacioni put se naziva magistrala.

3. Koncept magistrale je relativno jednostavan:ili sve komponente povezati
medjusobno provodnicima,ili sve komponente povezati na magistralu.
U racunaru postoje tri kljucne magistrale:
-magistrala podataka (data bus)
-Adresna magistrala (adress bus)
-Kontrolna magistrala (control bus)
1.3. KONTROLERI
-Za prikljucenje bilo kojeg uredjaja na racunar potrebno je da budu ispunjena 2
uslova.Prvi je da prikljucenje bude korektno u pogledu elektrotehnike,to jest da
ne dodje do varnicenja i pregorevanja racunara ili nekog njegovog dela i/ili
uredjaja koji se prikljucuje.Ovaj problem se obicno resava prikljucivanjem na
standardne prikljucke(portove) ili pomocu posebnog elementa,koji se ,s jedne
strane standardno ugradjuje u racunar,a sa druge strane se uredjaji prikljucuje na
prikljucak.Ovakav element za povezivanje naziva se kontroler.
1.4. PORTOVI
-Za povezivanje ostalih uredjaja koji imaju standardizovane prikljucke koriste se
posebna prikljucna mesta,koje se nazivaju portovi. Postoje 2 vrste portova:
serijski i paralelni.
-Kod serijskih portova bitovi jednog bajta izlaze kroz port jedan po jedan.
-Kod paralelnih portova svi bitovi jednog bajta izalze istovremeno paralelnim
putem.
USB-port (Universal Serial Bus) predstavlja serijski port namenjen za
povezivanje perifernih uredjaja sa ciljem da se:
-Ukine potreba za ugradnjom namenskih kartica u slotove na osnovnoj ploci i
-omoguci prikljucivanje i iskljucivanje perifernih uredjaja na racunar ''na vruce'' ,
to jest bez njegovog iskljucivanja.
1.5. DISK
-U pocetku PC racunari nisu imali standardno ugradjen disk, vec se on
ugradjivao po zahtevu korisnika. Kao spoljna memorija koriscene su diskete koje
su se tokom rada programa menjale prema potrebi. Za razliku od disketa, kod
kojih su se za nanosenje magnetnog materijala koristile ploce od plastike, kod
diska se za uskladistenje podataka koriste metalne ploce. Diskovi se okrecu
mnogo vecom brzinom od disketa, pa su oni i snimanje i pristup podacima
mnogo brzi.

4. 1.6. JEDINICE DISKETA
-Za koriscenje disketa ugradjene su u racunar odgovarajuce disketne jedinice
koje imaju sa spoljne strane otvor u koji se stavlja disketa. Kada se disketa unese
u disketnu jedinicu, limeni deo se pomeri u stranu i otvori prorez kroz koji
upisno-citajuce glave nalegnu na disketu, a otvor na metalnoj ploci se uklopi na
odgovarajuce mesto na mehanizmu za okretanje. S donje strane disketa ima
jedan plasticni prekidac koji, kada je otvoren, onemogucava pisanje po njoj i
brisanje sa nje.
1.7. CD ROM diskovi
-CD ROM diskovi su principijalni slicni disketama.Razlika je u tehnologiji
realizacije i kapacitetu.Kod ovih diskova se primenom laserske tehnologije
nanose zapisi na metalnu povrsinu.Posto se ovim postupkom povrsina diska
trajno ostecuje,jednom upisani podaci ne mogu se vise menjati nego samo
ocitavati.
-DVD (Digital Video Disk) je standard koji prvobitno nastao zbog potrebe
snimanja dugometraznih filmova na CD-u.Isti DVD diskovi mogu da se koriste i
za snimanja podataka.Kapacitet im je do 4,7 GB.
1.8. Predstavljanje slika
-Slike na nekom grafickom uredjaju mogu da se dobiju na dva nacina:
-Vektorsi
-Rastorski
Kod vektorskog nacina predstavljanja slike u memoriju se cuvaju samo podaci o
elementima crteza(prava,kriva i drugi),a prilikom iscrtavanja crtaju se samo
elemnti slike.U ovom slucaju zauzece memorije.Zauzece memorije zavisi od
kompleksnosti crteza.
-Kod rasterskog nacina predstavljanja slika se predstavlja priblizno,tako sto je
povrsina uredjaja na koje se dobija slikapodeljena paralelnim linijama sa
horizontalnom i vertikalnom osom u mrezu kvadratica-piksela.
1.9. Graficka kartica
Graficka kartica je uredjaj koji podatke uskladistene u racunare u digitalnom
obliku pretvara u odgovarajuce anlagne signale koji kontrolisu prikazivanje slike
na ekranu.So obzirom na to da su ekrani koji se koriste za personalne racunare
rasterske jedinice,za prikazivanje slike na ekranu koristi se tehnika poznata pod
imenom bitmapiranje.

5. 1.10. Zvucna kartica
-Slicna grafickoj kartici,zvucna kartica ima zadatak da zvuk uskladiste u
digitalnom obliku u racunaru pretvori u analogan tako da moze da se
reprodukuje zvucnicima.Ona omogucava i reprodukciju audio CD diskova sa
racunara.
1.11. Mrezna kartica
-Omogucava povezivanje racunara na lokalnu racunarsku mrezu.
1.12. FM i TV karta
-FM karta jeste radio prijemnik koji omogucava prijem radio programa za vreme
rada racunara.
-TV karta omogucava prijem TV programa pomocu racunara.U zavisnosti od
modela,ona moze da omogucava i koriscenje video-rekordera,kao i neke druge
video-operacije.
1.13. Fax Modem Voice
-Glavna funkcija ove kartice je modemska funkcija tj. Omogucavanje
povezivanje racunara sa drugim racunarima koriscenjem obicne telefonske
linije.Pored ove osnovne funkcije,ova kartica omogucava slanje i prijem faxova
pomocu racunara,a moze da se koristi kao govorna masina za odgovor na
telefonske pozive i prijem poruka.
1.14. Izvor napajanja
-Izvor napajanja je vazan deo kucista racunara.On obezbedjuje elektrcnu energiju
za napajanje svih komponenta unutar kucista i zbog toga mora da ima dovoljan
kapacitetda omoguci napajanje postojecih komponenata i eventualnih kasnijih
prosirenja.
2. Monitori
-Monitor je vazan deo PC racunara jer korisnik preko njega i tastature i
komunicira sa racunarom.On daje na uvid korisniku sta racunar radi.Kada
korisnik unosi podatke,oni se prikazuju na ekranu.Dele se na :
-Monitore sa katodnom cevi
-Ravne monitore
Monitori sa katodnom cevi su najcesci izlazni uredjaji personalnih racunara.

6. Monitori sa ravnim ekranom su manji i imaju manju potrosnju elektricne
energije,ali su jos uvek skupi pa se zbog toga koriste za prenosne racunare.
-LCD(Liquid Crystal Display) monitori nekreiraju sliku emitujuci svetlost.
-LED (Light Emmiting Diode) monitori se sastoje od velikog broja vrlo malih
LED dioda poredjanih u obliku mreze na ekranu.
-GPD (Gas Plasma Display) monitori-sa gasnom plazmom,sastoje se od
minijaturnih sijalica napunjenih gasom,poslaganih u mrezu izmedju dve staklene
ploce.
3.Ulazne jedinice
-Najcesce ulazne jedinice za komunikaciju korisnika i racunara su tastature i
uredjaji za pokazivanje.
3.1. Tastatura
-Tastatura je, pored monitora,osnivno uredjaj za komunikaciju sa
racunarom.Koristi se za unosenje teksta i brojeva.Pored osnovnih tastera sa
znakovima postoje i tasteri za editovanje,kao i takozvani funkcijski tasteri koji
imaju posebno znacenje u nekim programima.
3.2. Mis i slicni uredjaji
Mis je uredjaj za pokazivanje i izbor objekata na ekranu.Postoje dve vrste miseva:
Mehanicki i opticki.
Mehanicki mis je kutija sa gumenom kuglicom sa donje strane.Trekbol je slican
obrnuto okrenutom misu,Tacped obicno se koristi kod prenosnih
racunara.Dzojstik umesto kuglice,kao kod ,misa,ima pokretnu palicu cijim
pomeranjem se pomera kursor.
4.Stampaci
-Stampaci (printeri) jesu izlazne jedinice za pravljenje tekstualnih i grafickih
dokumenata.Zasnovani su na tri osnovne tehnologije i mogu biti:
-Matricni
-Laserski
-Stampaci sa mlaznicama (ink-jet)
-Matricni stampaci su najstariji.Rade na istom principu kao i pisace masine.

7. -Laserski stampaci imaju izvor laserskih zraka koji menja intezitet od dobijenog
signala.Prednosti laserskih stampaca su brzina stampanja,dobra rezolucija i
najbolji kontrast.
-Stampaci sa mlaznicama rade slicno kao i matricni,samo sto nemaju traku,a
umesto glave za stampanje imaju cevcice kroz koje se izbacuje zagrejano mastilo.
5.Ostali uredjaji
5.1. Skeneri
-Skeneri su uredjaji koji prenose sliku u racunar u obliku rastera.Pojavljuju se u
razlicitim oblicima:kao rucni,automatski ili kao skenerske glave koje se montiraju
na plotere.
5.2.
Ploteri
-Ploteri su specijalni uredjaji za crtanje crteza.Stampacima se stampaju crtezi do
velicine A3.
5.3.Digitajzeri i graficki tableti
-Digitajzeri i graficki tableti su u sustini isti uredjaji,razlikuju se jedino u
velicini.Koriste se za unosenje podataka (koordinata) sa crteza.
5.4. Multimedijalni uredjaji
-S obzirom na to da je racunar univerzlana masina koja,izmedju ostalog,moze
da se radi i sa zvukom i slikom koji se uskladistavaju u njega u digitalnom
obliku.
5.5. Citaci bar koda
-Bar kod je jedinstvena kombinacija vertiklanih linija koja se koristi za
sifriranje komercijalnih proizvoda u cilju automatskog unosenja podataka u
racunar.
5.6. Opticki citaci
-Se koriste za automatizaciju masovnog unosenja podataka u bankama,
postama, velikim preduzecima itd.
5.7. Magnetni citaci

8. -Imaju slicnu ulogu kao i opticki citaci. Nanosilac informacije, pored
uobicajenog stampanja podataka, nanesena je i magnetna traka na koju se
unose podaci kao magnetni zapis.
5.8. Magnetne trake
-Magnetne trake su se nekada koristile aktivno kao spoljna memorija umesto
diska. Kasnije su izgubile tu ulogu, ali su ostale glavni medijum za masivno
arhiviranje podataka.