1. 1. STRUKTURA RAZVOJA
RACUNARA
Tipican racunarski sistem sastoji se od sledecih
komponenata:
-Centralne(unutrasnje) memorije.
-Aritmeticko-logicke jedinice,
-Kontrolne jedinice,
-Jedinica spolne memorije,
-Ulaznih
-Izlaznih jedinica.

2. •Da
bi racunarski sistem uopste mogao da se
koristi, pored hardverskih uredjaja mora da ima i
osnovni program koji upravlja radom racunara
(operativni sistem), kao i skup drugih programa
koji imaju razlicite namene i omogucavaju
korisniku da nesto radi s racunarom (aplikacioni
programi).

3. 1.1 CENTRALNA
MEMORIJA
Racunar obradjuje podatke izvrsavajuci naredbe
date programom. Program i podaci koji se
obradjuju uskladisteni su u unutrasnjoj
(centralnoj) memoriji. Ova memorija se sastoji od
elektronskih kola, od kojih svako moze da ima
dva stanja, koja se obicno oznacavaju sa 0 i 1.
Zbog toga se ova kola zovu bit. Ovo se moze
uporediti sa sijalicom, kod koje bi stanje kada je
ugasena bilo oznaceno sa 0, a stanje kada je
upaljena sa 1 (moze biti i obrnuto).
•

4. Kapacitet memorije racunara izrazava se brojem
bajtova koje racunar ima. Uobicajeno je da se pri
izrazavanju kapaciteta memorije grupa od od 1024
bajta oznaci prefiksom k (kilo) ispred oznake za bajt
(1024 B = 1 kB), a grupa od 1024 kB prefiksom M
(mega) – 1024 kB=1MB. Još veće jedinice su 1GB
(1GB – 1024 MB) i 1TB (1 TB – 1024 GB)
•

5. •1.2 ARITMETICKO-LOGICKA
JEDINICA
Aritmeticko-logicka jedinica se sastoji od registara i
elektronksih kola potrebnih za izvodjenje aritmetickih
operacjia – sabiranja,oduzimanja,mnozenja i deljenja – i
logickih operacija – uporedjivanja dve vrednosti da bi se
odredila veca i odredjvanja da li je izraz istinit ili nije. U
pocetku su ove operacije izvodjene samo sa celim
brojevima, dok su operacije s realnim brojevima i
izracunavanje trigonometrijskih i drugih funkcija (floating
point processor), koja je u pocetku bila realizovana kao
posebna jedinica (coprocessor) , dok su kod savremenih
racunara obe jedinice realizovane u okviru istog cipa.
•

6. 1.3. KONTROLNA
JEDINICA
Kontrolna jedinica je koordinator rada celokupnog
racunarskog sistema. Ona kontrolise izvrsavanje
programa, uzima instrukcije iz memorije i prepoznaje ih,
dekodira i naredjuje odgovarajuce akcije drugim
jedinicama, zapocinje operacije ulazno-izlaznih jedinica
i prenosi podatke u centralnu memoriju i iz nje. Kod
savremenih racunara sastoji se od skupa cipova kojima
se kontrolise i koordira rad celokupnog sistema.
•

7. • JEDINICE SPOLJNE
MEMORIJE
Jedinice spoljne memorije sluze za cuvanje programa i
podataka kada racunar nije u upotrebi; kada se koristi,
program po kome radi i svi podaci koje racunar
obradjuje nalaze se u unutrasnjoj memoriji ili kroz nju
prolaze. Medjutim, i za vreme rada racunara delovi
programa i podaci koji trenutno nisu potrebni privremeno
se skladiste na jedinicama spoljne memorije, kojih ima
dva tipa:
-direktnim pristupom
-sekvencijalnim pristupom
•

8. Memorija s direktnim pristupom je magnetni disk. On se
realizuje u dva oblika. Kao disketa (floppy disk) ili kao tvrdi
disk (hard disk).
• Disketa je okrugla ploca premazana magnetnim
materijalom i ugradjena u zastitno kuciste od plastike.
•

9. •
Znacajni parametri za izbor diska su:
- srednje vreme pristupa podacima
- brzina prenosa podataka
- kapacitet diska

10. • 1.5. ULAZNE
JEDINICE
Za unosenje programa i podataka u visekorisnicki
racunar najcesce se koristi terminal, koji se sastoji od
ekrana i tastature. Kod personalnih racunara se osim
tastature kao ulazne jedinice koriste i mis, digitajzer
(graficki tablet), kao i razni drugi specijalizovani uredjaji
(skener, digitalni fotoaparat, citac bar-koda itd.)
•

11. • 1.6. IZLAZNE
JEDINICE
Najcesca izlazna jedinica je monitor (kod PC racunara)
ili ekran terminala (kod visekorisnickih racunara). Za
stampanje manjih kolicina podataka obicno se koriste
serijski stampaci, koji stampaju znak po znak, ili laserski
stampaci. Za stampanje velikog broja podataka koriste
se linijski stampaci koji stampaju ceo red odjednom.
Brzina stampanja ovih stampaca iznosi 300-5000
redova u minutu. Pored toga, kao izlazna jedinica moze
se koristiti i automatski crtac (ploter).
•