2.
Računarski sistemi, odnosno računari, jesu elektronske mašine
koje obrađuju ulazne informacije(podatke ili naredbe) i iz njih
proizvode izlazne informacije(rezultate).U početku su se računari
koristili za složena numerička računanja, ali se ubrzo njihova
primena proširila na sve oblasti ljudske delatnosti, tako da je u
nekim jezicima njihovo prvobitno ime računari zamenjeno
imenom mašine za obradu podataka. Za rešavanje bilo kog
problema postupak rešavanja mora najpre da se raščlani na
najjednostavnije korake, zatim da se za svaki od tih koraka
napiše naredba koju računar treba da izvrši.
Ovakav postupak se naziva programiranje, a skup instrukcija za
računar napisan za izvršenje neke obrade naziva se
program.Ljudi koji pišu programe za računar nazivaju se
programeri.
3. -Računari se mogu podeliti na različite načine u zavisnosti od toga
da li se posmatra:
•primena računara,
•broj korisnika koji mogu istovremeno da koriste jedan računar ili
•broj naredbi koje računar može da izvrši u jednom trenutku.
Računari opšte namene mogu da učitaju različite programe i njihovim
izvršavanjem rešavaju različite probleme. Za specijalne namene imaju ugrađene
programe za rešavanje samo onih problema za koje je računar namenjen.
4. -Sa stanovišta broja korisnika koja mogu istovremeno da koriste isti
računar, računari se dele na višekorisničke i jednokorisničke.
•Sa stanovišta broja naredbi koje računar izvršava u jednom
trenutku vremena računari se dele na:
•serijske ili SISD ( Single Instruction Single Data),
•paralelne ili SIMD ( Single Instruction Multiple Date).
5.
Serijski računari u jednom trenutku vremena mogu da
izvrše jednu naredbu na samo jednim podatkom u
memoriji. Najveći broj računara koji su u upotrebi je
ovog tipa. Takvi su svi personalni računari.
Paračelni računari mogu u jednom trenutku vremena
da izvrše istu naredbu nad većim brojem podataka u
memoriji.
Teorijski postoji još dve grupe. MIMD ili ultraračunari koji u
jednom tenutku izvršavaju više naredbi nad različitim
podacima. Četvrta grupa MISD, gde bi se u jednom
trenutku izvršavalo više naredbi nad istim podatkom,
praktično je neizvodiva.
6.
Imajući u vidu da je računarski sistem samo mašina koja radi
određenim programom, može se reći da se svaki računarski
sistem sastoji od dve komponente:
Same mašine- računarskog hardvera i
Programa po kojima računar radi – Računarskog softvera.
Izraz hardver označava fizičke uređaje računarskog sistema,
odnosno sve one delove koji se vide i mogu da se dotaknu.
Ovaj izraz je nastao zbog veličine prvog računata ENIAC koji je
zauzimao prostor deset puta dvadeset metara kvadratnih i teži
30 tona. Sa razvojem informacionih tehnologija značenje ovog
izraza je proširen i na sve druge komponente informacionih
tehnologija u vezi sa računarima.
7. Struktura hardvera računarskog
sistema
Tipični računarski sistem sastoji se od sledećih
komponenata:
Centralne(unutrašnje) memorije,
Aritmetičko – logičke jedinice,
Kontrolne jedinice,
Jedinica spoljne memorije,
Ulaznih jedinica i
Izlaznih jedinica.
8. Centralna memorija
•
Računar obrađuje podatke izvršavajući naredbe date
programom. Programi i podaci koji se obrađuju
uskladišteni su u unutrašnjoj(centralnoj) memoriji
računara. Ova memorija se sastoji od elektronskih kola,
od kojih svako može da ima dva stanja, koja se obično
označavaju sa 0 i 1. Zbog toga se ova kola zovu bit.
9.
Pošto je količina informacija koja može da se uskladišti u jedno
ovakvo kolo suviše malo, bitovi se u memoriji udružuju u
grupe(registre), koji su kod personalnih računara dužine osam
bita. Ovakva grupa zove se bajt.
Stanje svakog bita je signal za računar i 8 bita može imati 256
različitih kombinacija nula i jedinica, pa tako jedan bajt može
predstavljati 256 znakova u zavisnosti od kombinacija
uskladištene u njemu.
Svaka grupa bitova u memoriji ima svoju adresu, koja se koristi
prilikom uskladištenja podataka u nju ili očitavanja uskladištenih
podataka.Kapacitet memorije izražava se brojem bajtova koje
računar ima.
Aritmetičko
– logička jedinica
Aritmetičko logička jedinica se sastoji od registara i elektronskih kola
potrebnih za izvođenje aritmetičkih operacija – sabiranja, oduzimanja,
mooženja i deljenja, i logičkih operacija – uporedjivanje dve vrednosti da bi
se odredila veća i određivanja da li je izraz istinit ili nije.
10. Kontrolna jedinica
Kontrolna jedinica je koordinator rada celokupnog
računarskog sistema. Ona kontroliše izvršavanje
programa, uzima instrukcije iz memorije i prepoznaje ih,
dekodira i naređuje odgovarajuće akcije drugim
jedinicama, započinje operacije ulazno izlaznih jedinica
i prenosi podatke u centralnu memoriju i iz nje.
11. Jedinice spoljne memorije
•
•
•
Jedinice spoljne memorije služe za čuvanje programa i podataka
kada računar nije u upotrebi. Kada se računar koristi, program po
kome radi i svi podaci koje računar obrađuje nalaze se na unutrašnjoj
memoriji računara ili kroz nju prolaze. Sadržaj unutrašnje memorije se
neposredno kopira, bajt po bajt na spoljnu memoriju, i to se kapacitet
spoljne memorije izražava u istim jedinicama kao i kapacitet
unutrašnje memorije. Jedinice spoljne memorije su realizovane na
četiri načina: kao tvrdi disk, disketa, kompakt disk – CD(DVD) i fleš disk
ili SSD.
Disketa je okrugla ploča premazana magnetnim materijalom i
ugrađena u zaštitnno kućište od plastike. Budući da se ploča okreće,
ispod položaja upisno – čitajuće glave kada ona miruje nastaje
kružnica koja se naziva staza. Kružnica je podeljena na sektore dužine
512 bajtova. Diskete se zbog malog kapaciteta danas retko koriste jer
je većina korisnika računara prešla na novu vrstu fleša ili SSD diska.
Disk ( hard disk) sastoji se od više ploča premazanih magnetnim
materijalom postavljenih na istoj osovini. Brži je i većeg kapaciteta
nego disketa. Staze s istim poluprečnikom sa gornje i donje strane svih
ploča čine cilindar.
12. Značajni parametri za izbor diska su :
• Srednje vreme pristupa podacima,
• Brzina prenosa podataka i
• Kapacitet diska.
*Kompakt diskovi su zasnovani na istom principu kao disk i disketa ali
je razlika u tehnologiji. Kod ovih diskova se umesto namagnetisanja
magnetnog materijala nanetog na kružnu ploču, na samoj
metalnoj ploči nanose zapisi korišćenjem laserskog zraka.
Fleš disk ili SSD se sastoji od memorijskih modula čiji se sadržaj ne briše
kada ostanu bez napajanja strujom. On nema mehaničkih ploča i
upisno – čitajuće glave. Sa stanovišta računara podacima na
njemu pristupa se na isti način kao kad bi bili na disku. Podacima se
mnogo brže pristupa nego kod klasičnog diska, a i otporniji su na
pomeranja i udare. Trenutno se prave dve varijante:
• sa USB priključkom kapaciteta 128 MB do 4 GB da se koriste za
prenos podataka umesto disketa i kao zamena za klasične diskove
sa kapacitetom od 4 do 160 GB.
•
13. Ulazne jedinice
Kod višekorisničkih računara za unošenje programa i
podataka u računar najčešće se koristi terminal, koji se
sastoji od ekrana i tastature. Kod personalnih računara
se osim tastature kao ulazne jedinice koriste još :
miš, digitajzer, kao i razni drugi specijalizovani
uređaji( skener, fotoaparat, itd.)
•
14. Izlazne jedinice
Najčešća izlazna jedinica je monitor ili ekran terminala.
Za štampanje manjih količina podataka obično se
koriste
•
serijski štampači, koji štampaju znak po znak ili
• laserski štampači
Za štampanje velikog broja podataka koriste se linijski
štampači koji štampaju ceo res odjednom. Brzine
štampanja ovih štampača kreću se od 300 do 5000
redova u minutu.
•
