1. “...Чување јединства народа и целу државу, то је највиши
циљ Моје Владавине, а то мора бити и највећи закон за
Мене и свакога...”
Краљ Александар Карађорђевић,
6. јануар 1929.
Период диктатуре
(1929-1935)
2. Врхунац парламентарне кризе
Држава упада у драматичну кризу
Жеља Хрвата за аутономијом
(хрватске странке су имале јединствен став
по националном питању )
1925. – ХСС улази у Парламент (руши
централистичку државу изнутра)
Подела у ДС – једана група са Светозаром
Прибићевићем формира Самосталну
демократску странку
1927. год. ХСС - прелази у опзицију.
Зближавање ХСС и СДС - створена
Сељачко демократска коалиција
20. јуна 1928. –Атентат у скупштини!
Радикалски посланик Пуниша Рачић убија
Павла и Стјепана Радића и Ђуру
Басаричека (посланике ХСС)
Стјепана Радића
вођа ХСС
3. Атентат у Народној скупштини
20. јуна 1928., током веома бурне седнице Народне скупштине.
Надвикивања и претње између клупа народних посланика.
Напетост доведена до усијања, у тренутку кад је за говорницом био
Пуниша Рачић, радикалски посланик из Црне Горе, и кад је рекао:
„За ову земљу ја сам и своју крв проливао”,
посланих ХСС – а, Иван Пернар, му је добацио:
„Кажи колико си крви пролио, да ти платимо у злату”.
Рачић је, неколико пута тражио да тргне реч натраг, на што Пернар
није хајао.
Тад је Рачић извадио пиштољ и са неколико хица убио
Павла Радића и Ђуру Басаричека, а ранио Ивана Пернара, Ивана
Гранђу и Стјепана Радића, који ће 8. августа умрети.
Овај догађај ће довести до даљег повећања мржње и антагонизма
унутар Краљевине СХС.
4. У Народној скупштини, згради коњичке касарне, у улици кнеза
Милоша седница је почела у 9.45. и одмах с протестима што су
радикали Тома Поповић, Јоца Селић и Пуниша Рачић на прошлој
седници претили убиством Стјепана Радића.
5.
6.
7. Акције краља
Образована нова влада, премијер Антон Корошец
Хрвати бојкотују и одбијају рад у таквој влади
Краљ Александар предлаже одстрањивање Хрватске из
Југославије ( одустаје од те идеје )
Краљ се одлучује на ЗАВОЂЕЊЕ ЛИЧНОГ РЕЖИМА –
ДИКТАТУРЕ 6.јануара 1929. године
Крај парламентаризма
Постављање војних лица на цивилне положаје у Загребу и
Битољу
8. Диктатура (1929)
6. јануара 1929. – Прокламација народу
“...Чување јединства народа и целу државу, то је највиши циљ Моје Владавине, а
то мора бити и највећи закон за Мене и свакога...”
Краљ Александар Карађорђевић,
6. јануар 1929.
Почетак диктатуре.
Последице
* Распуштена Народна скупштина,
* суспендован Устав из 1921.године ,
* забрањен рад политичким партијама.
Формирана нова влада, премијер генерал Петар Живковић
Задаци владе:
* Отклањање привредних и социјалних проблема
* завођење дисциплине у државној управи
* изједначавање законодавства у целој држави
Створена нова Југословенска нација. Краљ је забранио употребу
дотадашњих народних симбола и прогласио становнике
Југословенима.
* 3. октобра 1929. – Промењен назив у Краљевина Југославија
9.
10. Краљевина Југославија
Држава је подељена на девет бановина:
1. Вардарска 6. Приморска
2. Моравска 7. Врбаска
3. Зетска 8. Савска
4. Дунавска 9. Дравска
5. Дринска 10. Управа града
Београда, Панчева и Земуна
Циљ поделе: разбијање историјских целина и мешање народа
Била је то илузија да је десет година живота у једној држави
довољно да настане јединствена нација.
Спољна политика: подршка Француске и Чехословачке
Противници краљевог режима били су:
комунисти,
демократе,
сепаратисти (усташка организација)
11. Устав (1931)
Септембар 1931. – Октроисани Устав ( наметнути или подарени )
Одлике Устава:
Краљ носиоц целокупне власти;
издавао и проглашавао законе;
краљева личност је неприкосновена;
краљу лично одговорни чланови владе:
Народно представништво састојало се из два дома:
Народна скупштина и Сенат
Привидно укинута краљева надмоћ мада је она још увек трајала.
Новембар 1931. – Избори
Победу односи режимска Југословенска национална странка.
Притисак власти на опозицију која се уздржавала од учешћа.
12. Атентат у
Марсеју(1934.године)
Противници Југославије:
1) Италија, Бугарска и Мађарска заинтересоване за слабљење Југославије
2) Пробугарска ВМРО (Внатрешна македонска револуционарна
организација)
3) Усташка организација из емиграције
Без обзира на упозорења југословенске обавештајне службе о могућности
атентата, краљ не одустаје од пута у Марсеј (Француска).
9. октобра 1934. – Атентат у Марсеју; приликом вожње аутомобилом,
на краља је извршен напад и он је смртно рањен. Од последица рањавања
преминуо је и француски министар спољних послова Луј Барту.
Убица Владо Георгијев (Черноземски) – Керин припадник ВМРО.
Истрага Друштва народа: умешаност усташа, Италије и Мађарске у
атентату.
Смрћу краља Александра нестао је најјачи повезујући чинилац
Југославије.
13. Усташа - хрватска револуционарна
организација (скраћено УХРО или усташе)
Идеологија усташа била је
мешавина фашизма,
нацизма,
хрватског ултранационализма и
римокатоличког верског
фундаментализма
7. јануара 1929.године , др. Анте
Павелић тајно оснива УХРО
(Усташку - хрватска
револуционарна организација)
Усташки поглавник
Анте Павелић
14. Тренутак када атентатор Владо Черноземски скаче на кола и убија
краља Александра у Марсеју, 9. октобра 1934. у 16 сати и 20 минута
15. • Снимак Александрова атентата је један од најважнијих историјски
снимака у целој историји филма, заједно са филмовима :
• женидба Николе II,
• сахрана краљице Викторије,
• убиство надвојводе Фрање Фердинанда и
• атентата на Кенедиа.
16. Атентатор
Владо Черноземски
(19. октобар 1897-9. октобар 1934),
рођен као Величко Димитров Керин,
је био бугарски револуционар и
припадник ВМРО-а. Черноземски је 9.
октобра 1934. убио југословенског
краља Александра I и министра
спољних послова Француске Луја
Бартуа
1974.утврђено је, да је француског
министра грешком убио француски
полицајац, који је хтео спречити
Черноземског.
Након Марсејског атентата, многи
Македонци, Албанци, Хрвати и
други противници југословенске
монархије под управом српске
династије су сматрали Черноземског
за хероја који је устао против
тираније. Тајно је сахрањен на
непознатом месту.
17. Штампа
• Комунистичка штампа је са одушевљењем примиле вест о
уклањању једног од најозбиљнијих, најдоследнијих и
најопаснијих противника комунизма у Европи.
• Иако је гласила кратко, вест је имала далекосежно
историјско значење:
Убијен је југословенски краљ Александар I Карађорђевић!
18. Краљ Александар прва жртва фашизма
Пуцањ у краља Александра, који је био жртва фашистичко-
усташког терора, „био пуцањ у нашу државу и европски мир".
(српска штампа)
• Атентат на краља Александра био је класичан терористички акт, као
што је и његова физичка ликвидација представљала образац
политичког убиства, иза кога су стајали политички мотиви и
циљеви, уосталом, као и политички налогодавци.
• Ко је организовао атентат на краља Александра Карађорђевића?
Тог поподнева у 16 часова и 20 минута у марсејској луци, на Тргу
Берзамски, хице је испалио Владо Черноземски, припадник,
данашњим речником казано, македонске терористичке организације
ВМРО.
Али, све указује да су, организатори атентата, биле и усташе, као
и Мусолинијева фашистичка Италија.
Потоње име разлог је због ког многи историчари пуцње у француској
луци сматрају првом акцијом долазећег фашизма, а краља
Александра првом жртвом ове монструозне идеологије.
19. •Опленац је брдо поред Тополе
на коме се налази Маузолеј
династије Карађорђевића.
•Кнез Александар Карађорђевић је
овде подигао прве винограде, а
краљ Петар I Карађорђевић је
почео зидање цркве маузолеја и
целог историјско—меморијалног
комплекса.
•Задужбина Карађорђевића на
Опленцу.
•Назив брда потиче од оплена,
дрвених делова воловских кола
која су се правила од храста и цера
којима је ово брдо било прекривено
Опленац
20. Унутрашња македонска
револуционарна организација (мак.
Внатрешна македонска револуционерна
организација скраћено ВМРО) је била
револуционарна ослободилачка
организација у македонским и
тракијским областима Отоманског
царства.
Циљ ВМРО-а је било ослобођење и
уједињење читаве Македоније
(егејске, пиринске и вардарске), али
многима и Велика Бугарска.
Након Балканских ратова и Првог
светског рата, незадовољна поделом
Македоније између суседних држава,
ВМРО је наставила оружану борбу, чиме
је стекла репутацију терористичке
организације.
Организација је више пута мењала име и
делила се на разне огранке.
Такође, данас у Бугарској и Македонији
постоје политичке партије под тим
именом.
21. Намесништво (1935-1941)
Краљевим тестаментом за наследника је одређен једанаестогодишњи
Петар II Карађорђевић.
Намесништо би владало до пунолетства.
Намесништво:
1) Кнез Павле Карађорђевић (краљев брат од стрица) – имао
главну реч, остали су били формално “присутни грађани”.
2) Др Раденко Станковић, сенатор и министар просвете
3) Др Иво Перовић, бан Савске бановине
Смрћу краља Александра створени услови за напуштање диктатуре
Одржани избори 5. маја 1935.
када се напушта диктатура.
Кнез Павле Карађорђевић
