2. Средњовековна култура код Срба
Развијала се под утицајем Византије
Посебан израз добила је у архитектури (манастири, цркве…)
У књижевности карактеристична су три жанра: житија, летописи и
родослови
3. Ђурђеви Ступови
Саградио га је Стефан Немања (1170-1171) и посветио
Св. Ђорђу у знак захвалности за избављење из тамнице
Налази се код Новог Пазара
Назив добио по два ступа звоника
4. Студеница
Саградио ју је Стефан Немања након абдикације 1196. године
Св. Сава пренео очеве мошти у манастир да би измирио браћу
Ту је Св. Сава написао житије свог оца
Политичко, културно и духовно средиште средњовековне Србије
Грађена у рашком стилу – спој византијског и романичког стила
Распеће Христа – 1209. године
5. Хиландар
Задужбина Стефана Немање
Налази се на Св. Гори (Атос)
Саграђен је 1196. године
Први српски православни манастир, поред руског, грчког,
грузијског…
Даривали су га имањима и други владари из династије Немањића
6. Жича
Саградио га је Стефан Првовенчани 1205-1208. уз помоћ брата
Саве са намером да то буде место де ће се крунисати краљеви
и постављати архиепископи
На једнакој удаљености од Цариграда и Рима
Уживао огромно имање и привилегије
7. Милешева
Саградио је краљ Владислав у близини Пријепоља
1336. пренео мошти Св. Саве из Трнова
1594. Турци их спалили на Врачару
1377. Твртко I се крунисао за краља Србије и Босне
Фреска Бели Анђео из 13. века
8. Сопоћани
Задужбина краља Уроша I, саграђена око 1260. године
На фрескама приказани чланови владарског рода
Пренос посмртних остатака Св. Симеона
9. Градац
Задужбина краљице Јелене Анжујске
Налази се на ободу Голије
Биограф архиепископ Данило
Дани краљице Јелене обележавају се у време цветања јоргована
10. Грачаница
Задужбина краља Милутина из 1310. год
Налази се у селу Градац код Приштине
Грађевина са 5 кубета
У централном луку фреске краља Милутина и Симониде
Данас се чува збирка икона из 14.века
11. Житије светога Симеона
Прво дело светога Саве које је написано са изразито књижевним
обележјима и сматра се једним од најбољих дела средњовековне
српске књижевности.
Сава Немањић је био први Немањин биограф. Његов књижевни рад
био је у служби црквене делатности. Дело „Житије светога Симеона“
представља најстарију српску биографију.
Ово житије није посебан спис, већ је смештено у уводној глави
„Студеничког типика“, написаног у Студеници 1208. године.
Подељено је на дванаест глава (симболично: дванаест апостола).
Сава пише врло једноставно, без много фигура и симбола.
„Житије светога Симеона“ писано је као ктиторско житије оснивача
Студенице.
12. Житије светога Симеона
Сава је писао усредсређен на монашки лик Симеона, па је стварне
биографске податке из живота Немањиног подредио идеји одрицања
од престола, моћи и величине у овом свету ради небеског царства.
Обухваћене су само последње, монашке године Немањиног живота.
Ранији живот изложен је сажето на два места, на почетку и на крају
списа.
15. Летописи, Родослови…
Летопис је историјски жанр свесловенске књижевности, који пр
едставља временски, више или мање детаљан запис историјских д
огађаја. Запис догађаја сваке године посебно, у летописима обично
почиње речима: „Лета…" или „У лето..." (то јест „Године… (те и те
)"), одакле и потиче назив — летопис
Најстарији је „Летопис попа Дукљанина“ (говори о животу Ћирила
и Методија и њиховој мисији о ширењу Хришћанства).
Родослови (породична стабла) – објашњавају родослов неких
владара и црквених поглавара. Настали су у XV веку, а његов аутор
је Константин Филозоф. Два најпознатија: Пећки и Троношки
Похвале – имају функцију да уздигну неку личност, посебно
владара, чиме би се помогло да тај владар постане светац. Похвала
има форму прозе, али у себи садржи делове лирике.