Prezentacija 6

7,934 views

Published on

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
7,934
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
13
Actions
Shares
0
Downloads
89
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Prezentacija 6

  1. 1. INDUSTRIJSKA HEMIJSKA ANALIZA 6
  2. 2. STAKLO
  3. 3. Staklo <ul><li>Osobine koje čine staklo jednim od osnovnih materijala savremene civilizacije su: </li></ul><ul><li>čvrstina, </li></ul><ul><li>providnost i </li></ul><ul><li>hemijska postojanost. </li></ul><ul><li>Staklo je prehlađena tečnost sa vrlo velikim unutrašnjim trenjem: </li></ul><ul><li>nema tačku topljenja pošto trenje opada sa porastom </li></ul><ul><li>temperature, </li></ul><ul><li>staklo postepeno omekšava pre prelaska u tečno stanje, što omogućava njegovu obradu </li></ul>
  4. 4. Hemijski sastav stakla <ul><li>Približan hemijski sastav stakla je: </li></ul><ul><li>CaO ∙ Na 2 O ∙ 6SiO 2 </li></ul><ul><li>Jedino je kvarcno staklo po hemijskom sastavu prosto: SiO 2 </li></ul><ul><li>Od ostalih sastojaka staklo sadrži silikate: </li></ul><ul><li>Ka, Ca, Mg, Ba, Pb, Zn, Al, Fe, Mn i dr. </li></ul><ul><li>Silicijumova kiselina se može zameniti ili dopuniti bornom kiselinom ili, u specijalnim slučajevima, fosfornom kiselinom. </li></ul>
  5. 5. Osobine stakla <ul><li>Osobine stakla zavise od pojedinih sastojaka: </li></ul><ul><li>Alkalije smanjuju temperaturu omekšavanja, tvrdoću i otpornost prema hemijskom dejstvu. </li></ul><ul><li>PbO deluje slično kao alkalije, međutim olovno staklo ima odlične optičke osobine. </li></ul><ul><li>Borna kiselina smanjuje temperaturu omekšavanje, koeficijent širenja, a povećava hemijsku postojanost. </li></ul><ul><li>Borno staklo ima manju tendenciju za rastakljivanjem, </li></ul><ul><li>zato se koristi za izradu laboratorijskog stakla, cevnih vodova, kuhinjskih sudova, izolatora ili zaptivača. </li></ul>
  6. 6. <ul><li>Al 2 O 3 najviše povećava hemijsku postojanost, a smanjuje tendenciju za rastakljivanjem i koeficijent širenja, međutim, povećava temperaturu omekšavanj a , odnosno viskozitet stakla </li></ul><ul><li>Fe 2 O 3 poboljšava osobine stakla, međutim boji staklo u mrko, pa mu je količina ograničena. </li></ul>
  7. 7. <ul><li>Radi bojenja stakla dodaju se: </li></ul><ul><ul><li>hrom </li></ul></ul><ul><ul><li>vanadijum, </li></ul></ul><ul><ul><li>bakar, </li></ul></ul><ul><ul><li>mangan </li></ul></ul><ul><li>nikal </li></ul><ul><li>kobalt </li></ul>
  8. 8. <ul><li>Za zamućivanje stakla dodaju se fluori d i i fosfati : </li></ul>
  9. 9. Hemijske osobine stakla <ul><li>Staklo je otporno prema korozivnom dejstvu: </li></ul><ul><ul><li>vode, </li></ul></ul><ul><ul><li>vodenih rastvora kiselina, baza i soli, </li></ul></ul><ul><ul><li>organskih rastvora. </li></ul></ul><ul><li>Hemijska postojanost raste sa porastom sadržaja SiO 2 , B 2 O 3 i Al 2 O 3 , a opada sa porastom sadržaja alkalija. </li></ul><ul><li>Staklo je nepostojano prema fluorovodoničnoj kiselini. HF nagriza staklo gradeći SiF 4 , što se koristi za šaranje stakla. </li></ul><ul><li>Nepostojano je prema stopljenim alkalijama, ključalim rastvorima jakih alkalija i fosfornoj kiselini. </li></ul>
  10. 10. Fizičke osobine stakla <ul><li>Fizičke osobine stakla zavise od hemijskog sastava, ali i od načina termičke obrade, stabilizacije pri hlađenju i td.: </li></ul><ul><li>tvrdoća - oko 6 (po Mosovoj skali), </li></ul><ul><li>gustina običnog stakla – 2,4 – 2,6 g/cm 3, </li></ul><ul><li>a olovno-kristalnog – 3,0 – 3,8 g/cm 3 </li></ul><ul><li>Indeks prelamanja običnog stakl a – 1,4 </li></ul><ul><li>a olovnog – 1,9. </li></ul><ul><li>Koeficijent širenja znatno zavisi od hemijskog sastava: </li></ul><ul><ul><li>za obično staklo – 80 – 90x10 -7, </li></ul></ul><ul><ul><li>za kvarcno staklo – 5x10 -7, </li></ul></ul><ul><ul><li>za “pyrex” staklo (vatrostalno) – 32x10 -7 . </li></ul></ul><ul><li>Električna provodljivost je mala, ali raste sa temperaturom. </li></ul><ul><li>Suvo staklo je odličan izolator. </li></ul>
  11. 11. Podela stakla <ul><li>Prema hemijskom sastavu: </li></ul><ul><ul><li>alkalno – krečno, </li></ul></ul><ul><ul><li>alkalno – olovno, </li></ul></ul><ul><ul><li>aluminijum – bor – silikatno. </li></ul></ul><ul><li>Prema nameni: </li></ul><ul><ul><li>ravno staklo (za prozore, ogledala, ornamentiku), </li></ul></ul>
  12. 12. <ul><ul><li>šuplje (duvano) staklo , </li></ul></ul><ul><ul><li>optičko staklo, </li></ul></ul><ul><ul><li>specijalne vrste stakla. </li></ul></ul><ul><ul><li>staklena vlakna filter staklo </li></ul></ul>
  13. 13. Proizvodnja stakla
  14. 14. Proizvodnja stakla <ul><li>Z asniva se na reakcijama i z me đ u kiselih i ba z nih sastojaka smese pri č emu nastaju silikati : </li></ul><ul><li>Na 2 CO 3 + x SiO 2 = Na 2 O ∙ x SiO 2 + CO 2 </li></ul><ul><li>CaCO 3 + y SiO 2 = CaO ∙ y SiO 2 + CO 2 </li></ul><ul><li>Na 2 SO 4 + z SiO 2 +C = Na 2 O ∙ z SiO 2 + CO + SO 2 </li></ul>
  15. 15. <ul><li>Industrijski postupak obuhvata: </li></ul><ul><li>Podrazumeva mlevenje, granulaciju, prečišćavanje, odmeravanje komponenti, njihovo mešanje i homogenizaciju. </li></ul><ul><li>Za proizvodnju stakla koriste se dve vrste sirovina: </li></ul><ul><li>Osnovne sirovine </li></ul><ul><li> - kvarcni pesak, </li></ul><ul><li> - soda (natrijum – karbonat) ili </li></ul><ul><li>glauberova so (natrijum – sulfat), </li></ul><ul><li> - kreč. </li></ul><ul><li> - stakleni krš. </li></ul>Priprema sirovina Topljenje Hlađenje Oblikovanje staklene mase Završna obrada
  16. 16. <ul><li>- Kvarcni pesak treba da bude sitan i sa što manje Fe 2 O 3 ukoliko se koristi za prozorsko ili optičko staklo (najviše 0,01-0,02% Fe 2 O 3 ) (a). </li></ul><ul><li>Za staklo za boce sadržaj </li></ul><ul><li>Fe 2 O 3 može biti 0,1-1 % (b). </li></ul><ul><li>- Kreč se dodaje u obliku samlevenog krečnjaka, mermera ili laporca. </li></ul>(a) (b)
  17. 17. <ul><li>Soda ili Na 2 SO 4 dodaju se kao topitelji: </li></ul><ul><ul><li>Sulfat deluje i kao sredstvo za bistrenje jer se u toku procesa oslobađaju CO i SO 2 : </li></ul></ul><ul><ul><li>Na 2 SO 4 + SiO 2 + C = Na 2 SiO 3 + CO + SO 2 </li></ul></ul><ul><ul><li>U slučaju korišćenja sulfata neophodno je prisustvo ugljenika (redukcionog sredstva), da bi se smanjila temperatura na kojoj se reakcija odigrava. </li></ul></ul><ul><li>Stakleni krš predstavlja veliki deo svake šarže u proizvodnji stakla: 10 – 75% (najčešće 20 – 30%). Olakšava topljenje i omogućava dobijanje ujednačenog proizvoda. </li></ul>
  18. 18. <ul><li>2. Sredstva za bojenje: </li></ul><ul><ul><li>joni metala </li></ul></ul><ul><ul><ul><li>Fe 2+ joni boje staklo plavo-zeleno, </li></ul></ul></ul><ul><ul><ul><li>Fe 3+ joni boje žuto-zeleno do mrko-crveno, </li></ul></ul></ul><ul><ul><ul><li>Co 2+ joni boje tamno-plavo (kobaltno plavo) . </li></ul></ul></ul><ul><ul><li>Koloidno dispergovani metali: </li></ul></ul><ul><ul><ul><li>selen boji ružičasto, </li></ul></ul></ul><ul><ul><ul><li>zlato boji ružičasto do purpurno </li></ul></ul></ul><ul><ul><ul><li>bakar boji zatvoreno crveno itd. </li></ul></ul></ul><ul><ul><li>Metalni oksidi ili sulfidi. </li></ul></ul>
  19. 19. <ul><li>3. Sredstva za zamućivanje – za dobijanje mlečnog stakla: </li></ul><ul><ul><li>fosfati (u obliku koštanog pepela ili trikalcijum-fosfata), </li></ul></ul><ul><ul><li>SnO 2 , TiO 2 , Pb(AsO 3 ) 2 , </li></ul></ul><ul><ul><li>neki fluoridi (NaF, CaF 2 ). </li></ul></ul><ul><ul><li>Zamućivanje je posledica izdvajanja kristalića </li></ul></ul><ul><ul><li>(npr. fluorida) koji izazivaju neku vrstu rastakljivanja, usled čega staklo postaje mutno. </li></ul></ul><ul><li>4. Sredstva za obezbojavanje </li></ul><ul><ul><li>Uklanja se boja koja potiče od primesa, </li></ul></ul><ul><ul><li>To su najčešće oksidaciona sredstva koja održavaju oksidacionu atmosferu tokom procesa (šalitra, arsenik i šalitra, cerijum-dioksid, mangan-dioksid). </li></ul></ul>
  20. 20. <ul><li>5. Sredstva za bistrenje </li></ul><ul><ul><li>To su supstance koje se na visokoj temperaturi u peći razlažu oslobađajući gasove. </li></ul></ul><ul><ul><li>Ovi gasovi izlaze u velikim mehurovima, povlačeći sa sobom sitne mehurove i neistopljene deliće komponenata, pa masa postaje bistrija. </li></ul></ul><ul><ul><li>Najčešće se dodaju: </li></ul></ul><ul><ul><ul><li>arsenik i šalitra, arsenik,antimo-pentoksid, cerijum-dioksid, </li></ul></ul></ul><ul><ul><ul><li>natrijum-hlorid koji isparava, </li></ul></ul></ul><ul><ul><ul><li>natrijum-sulfat </li></ul></ul></ul>
  21. 21. <ul><li>Koriste se dve vrste peći za topljenje sirovina: </li></ul><ul><ul><li>Peći sa loncima </li></ul></ul><ul><ul><li>Kadne ili koritaste peći </li></ul></ul>Priprema sirovina Topljenje Hlađenje Oblikovanje staklene mase Završna obrada
  22. 22. Peći sa loncima <ul><li>U njima se proizvodi: </li></ul><ul><li>obojeno staklo, </li></ul><ul><li>skoro sve šuplje staklo, </li></ul><ul><li>deo presovanog stakla, </li></ul><ul><li>optičko staklo. </li></ul><ul><li>Staklo se topi u l o ncima koji se greju u plamenoj peći. </li></ul><ul><li>Proces je diskontinualan. </li></ul><ul><li>Pod i zidovi peći su od šamotnih opeka, a svod (izdržava najvišu temperaturu) je od silikatnih opeka (96% SiO 2 i 4% Al 2 O 3 ). </li></ul>
  23. 23. <ul><li>Lonci su od 50% sirove netopljive gline i 50% šamota i dodaju se otpaci od starih lonaca, ali bez stakla. </li></ul><ul><li>Rad sa loncima je periodičan: </li></ul><ul><ul><li>Sirovina se dodaje u lonce kašikama . </li></ul></ul><ul><ul><li>Staklena masa se vadi iz lonaca kašikama. </li></ul></ul><ul><ul><li>Peć se ne gasi. </li></ul></ul><ul><ul><li>Lonci se ne hlade. </li></ul></ul>
  24. 24. Koritaste peći <ul><li>Proces u koritastim pećima je kontinualan: </li></ul><ul><li>Staklo se topi u koritu (kadi) pomoću plamena koji prelazi preko mase. </li></ul><ul><li>Na jednom kraju kade kontinualno se dodaje homogenizovana smesa sirovina. </li></ul><ul><li>Na drugom kraju kade se staklo uzima na preradu. </li></ul><ul><li>Staklena masa se stalno kreće. </li></ul><ul><li>Peći se zagrevaju generatorskim gasom. </li></ul><ul><li>U peći se formiraju tri zone: </li></ul><ul><ul><li>zona topljenja (oko 1000 ° C), </li></ul></ul><ul><ul><li>Zona bistrenja (oko 1450 ° C), </li></ul></ul><ul><ul><li>Radna zona – tu je staklo ohlađeno na radnu temperaturu (1000 - 1200 ° ), gde se uzima za dalju obradu. </li></ul></ul>
  25. 25. Koritasta peć Radna zona 1000 - 1200 ° C Zona bistrenja 1450 ° C Zona topljenja 1000 ° C Istopljeno staklo Istopljeni kalaj
  26. 26. <ul><li>Najstariji način oblikovanja staklene mase (prerade stakla) je duvanje snagom pluća, pomoću naročitih lula (duvaljki). </li></ul><ul><li>Nekada su na ovaj način izrađivani stakleni predmeti za sve potrebe (čak i ravno prozorsko staklo). </li></ul>Priprema sirovina Topljenje Hlađenje Oblikovanje staklene mase Završna obrada Priprema sirovina Topljenje Hlađenje Oblikovanje staklene mase Završna obrada
  27. 27. Prerada stakla <ul><li>Danas je prerada mehanizovana, duvanje se vrši komprimovanim vazduhom u specijalnim mašinama. </li></ul><ul><li>Za ravno staklo, boce, kruške za </li></ul><ul><li>sijalice i dr. uvedena je mašinska proizvodnja. </li></ul>
  28. 28. Oblikovanje duvanog stakla Prvi kalup Drugi kalup Duvaljka Vazduh Linija razdvajanja kalupa Vazduh Stopljeno staklo
  29. 30. Presovanje <ul><li>Presovanje je uobličavanje staklenih predmeta nabijanjem staklene mase u kalupe pod pritiskom. </li></ul><ul><li>Kalupi se izrađuju od mesinga i unutrašnja strana im se premazuje voskom. </li></ul>Kalup Staklena masa Presa
  30. 31. Rotiranje <ul><li>Na ovaj način se oblikuju stakleni predmeti kao što su katodne cevi za televizore i kompjuterske monitore. </li></ul><ul><li>Vrela staklena masa se stavi u kalup (1). </li></ul><ul><li>Rotiranjem kalupa velikom brzinom staklo se raširi po površini kalupa (2). </li></ul>Vrela staklena masa Kalup
  31. 32. Ravno staklo <ul><li>Ravno staklo se oblikuje i z vla č enjem po Furkolovom postupku koji je počeo komercijalno da se primenjuje početkom 20. veka. </li></ul><ul><li>Po Furkolovom postupku staklena ploča se neprekidno izvlači iz radnog dela peći vertikalno naviše: </li></ul><ul><li>U stopljeno staklo stavlja se propusna šamotna ćelija. </li></ul><ul><li>Staklena masa je u otvoru ćelije pod malim pritiskom. </li></ul>Šamotna ć elija Stopljeno staklo
  32. 33. <ul><li>Staklena masa se zahvata metalnom mrežom u obliku ravne ploče, povlači napolje i ubacuje među parove valjaka. </li></ul><ul><li>U toku izvlačenja staklo se hladi. </li></ul>Noseći valjci Oblikujući valjci Stopljeno staklo
  33. 34. Savremena proizvodnja ravnog stakla
  34. 36. Valjanje <ul><li>Valjanje je i z livanje staklene mase na stolove i razvlačenje pomoću valjaka. </li></ul><ul><li>Valjanjem se proizvodi armirano staklo. </li></ul><ul><li>Armirano staklo se dobija utiskivanjem metalne mreže u izliveno staklo ili </li></ul><ul><li>Izlivanjem staklene ploče preko metalne mreže. </li></ul>
  35. 37. Oblikovanje staklenih vlakana <ul><li>Guga kontinualna staklena vlakna za proizvodnju staklene mate i tkanine formiraju se postupkom izvlačenja. </li></ul>
  36. 38. Stopljeno staklo Dizna Primarna polimerna obloga Sekundarna polimerna obloga Obloženo optičko vlakno Peć Prihvatni kalem Valjak Oblikovanje optičkih vlakana
  37. 39. Sigurnosno staklo <ul><li>Sigurnosno staklo se proizvodi na dva načina: </li></ul><ul><li>Dve ili više staklenih ploča se lep e nekom providnom sintetičkom plastičnom masom (polivinilnim sm o lama ili acetatnom celulozom). </li></ul><ul><li>Naročitom termičkom obradom – “kaljenjem”: </li></ul><ul><ul><li>Formirani predmet se zagreje na temperaturu “otpuštanja”(omekšavanja), </li></ul></ul><ul><ul><li>zatim se naglo hladi pomoću vazduha. </li></ul></ul>
  38. 40. <ul><li>Obavezno se vrši uklanjanje oštrih ivica brušenjem ili stapanjem plamenikom. </li></ul><ul><li>Oplemenjivanje stakla: </li></ul><ul><ul><li>duboko brušenje pomoću ploče od silicijuma, </li></ul></ul><ul><ul><li>Poliranje . </li></ul></ul>Priprema sirovina Topljenje Hlađenje Oblikovanje staklene mase Završna obrada
  39. 41. <ul><li>Nagrizanje se vrši fluorovodonikom (H 2 F 2 ) po šari koja se nacrta u parafinu kojim je staklo premazano. </li></ul><ul><li>Matiranje se može izvesti na dva načina: </li></ul><ul><ul><li>Hemijskim nagrizanjem sa H 2 F 2 ili CaF 2 ili </li></ul></ul><ul><ul><li>Mehanički, prskanjem finim peskom pod pritiskom (peskiranje). </li></ul></ul><ul><li>Malanje (površinsko bojenje) vrši se masnim bojama, najčešće na hladno. </li></ul>
  40. 42. Hemijska anali z a silikata <ul><li>Pri analizi silikata obično se određuju: </li></ul><ul><ul><li>SiO 2 , Al 2 O3, Fe 2 O 3 , MgO, CaO, Na 2 O, K s O, BaO. </li></ul></ul><ul><ul><li>Ređe se određuju PbO, TiO 2 , P 2 O 5 , Mno, Cr 2 O 3 , V 2 O 3 , ZrO 2 itd. </li></ul></ul>
  41. 43. Priprema uzorka <ul><li>Uzorak mora da bude izuzetno fino sprašen. </li></ul><ul><li>Sprašivanje se vrši u Platnerovom avanu (ahatnom avanu) ili ahatnom mlinu sa kuglom. </li></ul><ul><li>Sušenje uzorka se vrši u sušnici na 105 ° C (rezultat analize se daje u težinskim procentima suvog uzorka). </li></ul><ul><li>Rastvaranje uzorka: </li></ul><ul><ul><li>Silikati sa većim procentom baznih oksida rastvaraju se u kiselinama. </li></ul></ul><ul><ul><li>Silikati sa većim sadržajem SiO 2 rastvaraju se alkalnim topljenjem. </li></ul></ul><ul><ul><li>Većina prirodnih silikata i neki veštački (staklo, porcelan) ne mogu se potpuno rastvoriti u kiselinama, pa se vrši alkalno topljenje. </li></ul></ul>
  42. 44. Određivanje sadržaja SiO 2 <ul><li>Uzorak silikata se rastvara alkalnim topljenjem. </li></ul><ul><li>Alkalno topljenje se vrši zagrevanjem sprašenog uzorka i smeše kalijum – karbonata i natrijum - karbonata (1:1) u platinskom lončiću na plamenu. </li></ul><ul><li>Istopljeni karbonati prevode se u rastvor rastvaranjem u konc. HCl (svi osim silicijumove kiseline). </li></ul><ul><li>Nerastvorna silicijumova kiselina se odvoji ceđenjem kroz filter papir “crna traka”. </li></ul><ul><li>Žarenjem prvo na plamenu, pa u peći, silicijumova kiselina se prevodi u SiO 2 . </li></ul><ul><li>T ačan sadržaj SiO 2 se određuje isparavanjem sa HF po jedn. </li></ul><ul><li>SiO 2 + 4HF = SiF 4 + 2 H 2 O </li></ul><ul><li>i z gubitka mase a prema formuli SiO 2 = a ∙ 100/m </li></ul><ul><li>gde je m masa izmerenog uzorka. </li></ul>
  43. 45. Određivanje sadržaja Al 2 O 3 i Fe 2 O 3 <ul><li>Oksidi aluminijuma i gvožđa određuju se iz filtrata posle određivanja SiO 2 : </li></ul><ul><li>Taloženjem amonijum – hidroksidom (u prisustvu amonijum – hlorida) u obliku R(OH) 3 </li></ul><ul><li>Žarenjem na 1000 ° C pri čemu nastaje smeša oksida R 2 O 3 i merenjem istih. </li></ul><ul><li>Zatim se odredi sadržaj Fe 2 O 3 po jednoj od dve standardne metode za određivanja gvožđa: </li></ul><ul><ul><li>Za silikate sa sadržajem gvožđa ispod 1% koristi se spektrofotometrijska metoda sa kalijum – tiocijanatom (KSCN). </li></ul></ul><ul><ul><li>Za silikate sa sadržajem gvožđa većim od 1% koristi se volumetrijska metoda po Cimerman – Rajnhardu </li></ul></ul>
  44. 46. Cimerman – Rajnhardova metoda <ul><li>Fe 3+ joni se redukuju u Fe 2+ primenom SnCl 2 prema jednačini: </li></ul><ul><li>2FeCl 3 + SnCl 2 = 2FeCl 2 + SnCl 4 </li></ul><ul><li>Višak SnCl 2 se uklanja dodatkom rastvora HgCl 2 , pri čemu dolazi do reakcije: </li></ul><ul><li>SnCl 2 + 2HgCl 2 -> SnCl 4 + Hg 2 Cl 2 (beli talog) </li></ul><ul><li>Rastvoru se zatim dodaje Cimerman – Rajnhardov rastvor koji se sastoji od: </li></ul><ul><ul><li>H 3 PO 4 – vezuje Fe 3+ jone (žute) u bezbojan kompleks. </li></ul></ul><ul><ul><li>MnSO 4 – smanjuje oksidacionu moć titracionog sredstva (KMnO 4 ) da se ne bi oksidisao Cl - jon u Cl 2 . </li></ul></ul>
  45. 47. <ul><ul><li>H 2 SO 4 obezbeđuje kiselu sredinu za titraciju. </li></ul></ul><ul><li>Zatim se Fe 2+ joni titrišu rastvorom KMnO 4 (0,02 M): </li></ul><ul><li>10FeSO 4 + 2KMnO 4 + 8H 2 SO 4 -> 5Fe 2 (SO 4 ) 3 + 2MnSO 4 + K 2 SO 4 + 8H 2 O </li></ul><ul><li>Izračunavanje: </li></ul>
  46. 48. Određivanje sadržaja CaO i MgO <ul><li>Oksidi kalcijuma i magne z ijuma odre đ uju se i z filtrata posle odvajanja gvožđa i aluminijuma: </li></ul><ul><li>Najpre se taloži Ca rastvorom amonijum - aksalata. </li></ul><ul><li>Dobijeni talog kalcijum – oksalata (CaC 2 O 4 ) se posle ceđenja žari na 1000 - 1100 ° C i meri kao CaO. </li></ul><ul><li>Izračunavanje: </li></ul><ul><li>%CaO = a ∙ 100 ∙ alikvot/m, </li></ul><ul><li>g de je a = masa CaO posle žarenje i hlađenja, </li></ul><ul><li>a m = masa izmerenog uzorka silikata. </li></ul>
  47. 49. <ul><li>Magnezijum se određuje iz filtrata posle odvajanja kalcijuma. </li></ul><ul><li>Taloženje se vrši rastvorom amonijum – fosfata. </li></ul><ul><li>Dobijeni talog magnezijum – amonijum – fosfata (MgNH 4 PO 4 ) se, posle ceđenja, žari na 1000 ° C pri čemu prelazi u magnezijum – pirofosfat (MgP 2 O 7 ), u kom obliku se i meri. </li></ul><ul><li>Izračunavanje: </li></ul><ul><li>%MgO = a ∙ F ∙ 100/m, </li></ul><ul><li>g de je F = 2MgO/Mg 2 P 2 O 7 - gravimetrijski faktor. </li></ul>
  48. 50. Određivanje sadržaja Na 2 O i K 2 O <ul><li>Za određivanje oksida natrijuma i kalijuma uzorak silikata se posebno rastvara i to zagrevanjem sa HF i HClO 4 , pri čemu silicijum isparava kao SiF 4 . </li></ul><ul><li>Dobijeni rastvor se razblaži d e stilovanom vodom do određene zapremine (najčešće 100 cm 3 ). </li></ul><ul><li>Na i K se određuju metodom plamene fotometrije ili standardnim gravimetrijskim postupkom . </li></ul>

×