2. БЕЛЕШКА О АУТОРУ
Милутин Бојић рођен је у Београду, 1892. године. У историји
српске књижевности заузео је посебно место јер је опевао
страдања српског народа у Првом светском рату чији је и
сам био учесник. Учествовао је и у балканским ратовима. У
Солуну је објавио је збирку ,,Песме бола и поноса”.
Милутин Бојић је преминуо у солунској болници, у својој
двадесетпетој години. Сахрањен је на војном гробљу на
Зејтинлику, а касније су 1922. године његови посмртни
остаци пренети у Београд.
4. Мотиви: мировање, смрт, рађање, живот, судбина, прошлост...
Врста риме: укрштена
Врста строфе: катрен
5. Плава гробница је назив који се користи за море
наспрам југоисточне обале острва Крфа у које су
током Првог светског рата сахрањивани преминули
српски војници када на острву Виду више није било
места. Временом је дошло до погрешног тумачења
простора „Плаве гробнице“ па се данас тај назив
користи за море около острвцета Вида, у граду
Крфу.
Када су се српски војници повукли из Албаније
отишли су на острво Видо. Због разних болести и
глади много људи је умрло. Како на острву није
било довољно места да се достојно сахране,
њихова тела спуштана су у Јонско море.
Ово потресно место инспирисало је Милутина Бојића
да напише своју чувену песму „Плава гробница“.
