1. ИГРАЧКЕ И
КУЛТУРА
Брајан Сатон
Смит

2. Игра и играчке имају свој историјат развоја-
од играња каменом, дрветом, крпеним
луткама, до аутоматизованих играчака.
Уско су повезане са друштвом и културом тог
друштва и времена, као и са понашањем у
стварном животу.

3.  Сврха игре и играчака одавнина је пре свега
да припреми дете за неку улогу у животу.
Игре праћком, луком и стрелом, копљима,
пушкама- припремали су дете за ратника,
вештог борца, тј. браниоца породице и
друштва.
 Подела послова и обавеза одраслих,
одражавала се и на играчке и игру-
девојчице су се играле луткама, посуђем,
текстилом и припремане су за улогу мајке и
домаћице.

5. Владао је РОЗЕ-ПЛАВИ СВЕТ.
Осавремењивањем света, разлике су се
топиле и знатно смањивале.
Кроз своју еволуцију изазивале су много
полемика, различитих ставова,
мишљења, парадокса.

6.  Могу се сагледати у контексту:
 ПОРОДИЦЕ- као потенцијални објекти
осамљивања, усамљености и утехе.

7.  ВАСПИТАЊА- као објекти постугнућа,
сарадње и напредовања

8.  ТРЖИШТА- као објекти новотарије,
разоноде, информације
 ТЕХНОЛОГИЈЕ- као нешто што
повећава наше моћи, али нас чине
везаним за моћ коју саме имају над
нама.

9. Два најраспрострањенија гледишта
одраслих на играчке су:
1.Дете је ``тупавко``који ће одмах
аутоматски да пренесе понашање из
света играчака у свет свакодневице.
2.Дете је довољно мудро да запостави
оно што се не уклапа у свакодневни
живот, а да ипак у стварност
свакодневице примени позитивна
начела социјализације које је научило
кроз свакодневни живот.

11. ИГРАЧКЕ И ПОРОДИЦА
У данашњем друштву породица је у
кризи и савремени друштвени
празници помажу члановима породице
да јој дају већу вредност.
Деца играчке најчешће добијају за
рођендан, Нову годину, Божић.

15.  Играчке представљају допринос
породичном заједништву, јер као
поклон подсећају чланове породице на
заједништво до кога им је стало, а има
га све мање.
 Али...

16.  ИГРАЧКА И УСАМЉЕНОСТ
 Иако на први поглед даривање деце
играчкама одраслима делује као
причињавање радости деци, оно у основи
има себични мотив( нарочито родитељима).
Неписана, неизговорена порука детету је да
од родитеља престане да изискује њихово
време, јер га играчка заокупљује.

18.  Годинама играња играчкама следе године
академских студија и касније рада. Помоћу играчке
дете учимо усамљености.Усамљеност га очекује у
годинама које му предстоје као професионалцу и
стручњаку. Јер, велики изуми, попут сијалице,
телефона, пароброда и много других, настали су у
изолацији и дугогодишњим усамљеничким радом.
Данас на основу овога, играчка постаје инструмент
који треба дете да намами у усамљеничку
заокупљеност, усмерену ка постигнућу.
 Парадокс је да играчком коју детету поклањамо,
како би смо га уклопили у породицу и везали га
материјалном вредношћу, како не би упало у разорне
пороке савременог друштва- раздвајамо породицу,
јер свако иде својим послом. Родитељи се окрећу
послу, кућним пословима или доколици, а деца
играчкама и игри.

20.  Тако играчка постаје симбол
усамљености и умањује друштвеност.
Од играчака се углавном
очекује да послуже као нешто чиме ће
се дете само са собом играти- оне се
користе углавном током предшколског
узраста.

22. Предмети за игру, као што су конопац, лопта
и друга спортска опрема су материјални
предмети које користимо са другима и
карактеристичне су за школски узраст.
Васпитачи, учитељи и терапеути, насупрот
родитељима, чешће користе играчке као
објекте за повећање сарадње и спретности,
данас већ и у сазнајне сврхе.

25. ИГРАЧКА КАО УТЕХА
Усамљености често треба утеха, а играчке су за то јако
погодне. У зависности од интересовања, жеља, потреба,
склоности, услова, времена, места- дете бира погодну
играчку која ће му надоkнадити родитељску пажњу,
љубав, топлину...
Мекана играчка постаје чинилац који детету помаже
да успостави однос са онима који нису његова мајка, јер
га подсећа на мајку, на њен мирис, топлину. Играчку
може да мази, воли, али и скрнави, а она му увек
узвраћа топлином.

27. - Које играчке су најбоља замена за пријатеље?
Најделотворније играчке против усамљености, које
пружају утеху,
су оне које поседују најљудскије одлике- крпене,
плишане играчке, плоче, дискови са људским гласом
који прича причу или пева или видео игре које реагују
на самог играча.
Одрасле мекана играчка враћа у детињство и
побуђује одређене психолошке реакције.

28. Кућни љубимци имају исто тумачење и подједнак утицај
на оне који их поседују
као и мекане играчке.
Још јачу одбрану од усамљености у савременој породици
представља кућни љубимац, нарочито пас или мачка.
Антрополог Џон Робертс је псе назвао „малим људима у
крзненим капутима“.
На повратку кући увек нас дочекају луди од среће што нас
виде, никад нам не говоре нешто непријатно. Како год се
ми према њима односили- с љубављу или равнодушни,
они су подједнако радосни и дружељубиви.

30. Кућни љубимци ублажавају стрес и усамљеност и уносе
добро расположење у наш живот. Научници су доказали да
миловање животиње смирује нервни систем и снижава крвни
притисак и људима и животињама. Ко има кућног љубимца,
има веће шансе да преживи срчани удар. Људи свих узраста,
посебно старији, неизмерно много добијају од дружења са
животињама, јер им оне пружају осећање да некоме
припадају у овом све безличнијем друштву.
Код деце брига око кућног љубимца развија одговорност,
пружа осећај заштићености, побуђује осећај љубави и
верности.

32. Сапутници у осами су измишљена бића која деци
помажу да савладају усамљеност и обезличеност.
Некада се сматрало да представљају симптоме
менталних обољења , пре свих- шизофреније, док
савремена истраживања то негирају.
Ова појава је чешћа међу децом без брата или сестре
или ако је разлика у годинама превелика.

33. Играчка машина
Историја цивилизације је историја непрекидних изума који
су мењали природу људског начина живота, понашања и
мишљења о себи.
Човек је изумео многе машине, правио мале машине-
минијатуре. Од њих су настале и играчке машине-покретне
патке које гачу, пси који лају, роботи, аута, фигуре које
свирају, па све до данашње аутоматизације и компјутера.

35. Видео игре представљају механичке играчке за
уживање у осами.
Оне имају моћ да прикују играчеве покрете, пажњу и
интелигенцију.
Видео игре су уједно и играчка и игра.
Игре дају одушка напетости, јављају се где има
основа за сукоб, развијају сарадњу у опасним
ситуацијама.
Некада су имале за циљ опстанак групе ( бацање копља,
тркачи и сл.).

38. Тако су настале стратешке игре које омогућују бављење
дипломатијом, обманом, стратегијом одлучивања.
Оне су модел решавања проблема прилагођавања,
тј.како „победити машину“.
То се постиже физичким вештинама, стратегијом и
игром на срећу.
Видео игре подразумевају такмичење.
У овом случају ривал је компјутерски програм.

39. Одлике видео игара су:
Захтевају трајну пажњу или усредсређеност.
Захтевају знатну визуелну претрагу екрана, тј. компјутерску
писменост
Неопходно је укључити аудитивну дискриманацију, где
звукови означавају нова збивања у игри, као и захтеве
Моторне реакције су неопходне ( померање полуге,
притискање дугмића, куцање и др.), траже координацију
покрета и брзину.
Перцептивни облици учења укључују временске и просторне
обрасце догађаја током игре, без одређеног времена да
седи и смишља решења (као у шаху нпр.)

40.  За разлику од осталих игара и
играчака, видео игра не само да
изолује дете од особа из околине, већ
га и обузима сатима, данима,
недељама, месецима.

42.  ИГРАЧКА КАО ПОУКА
 Материјални и научни прогрес је узрок
све чешћег размишљања о
индивидуалном постигнућу као о
нормалном стању ствари у модерном
животу.Поклоници смо мита о хероју.

43.  Прича о људском развоју не
зауставља се на опису развоја деце и
одраслих.
 Популарни часописи и новине препуни
су савета како убрзати децу у развоју
да би што пре ушли у свет одраслих.
 Деца прескачу узрасне препреке и
стреме ка финијим стварима.

44.  Крајем 17., потпуније током 18.века,
неки просветари су почели да признају
дечју игру као нешто што би се могло
искористити у образовању. Филозоф Џон
Лок (творац „Локових коцки“ са словима
и бројевима), каже да „играчке нису само
пуке тричарије и да о њима треба
размишљати као о објектима које деци
треба давати како би се образовала, јер
извесне играчке имају уско дидактичко
својство“.

46.  У 20.веку је Марија Монтесори
заступала тезу о делотворности
играчке у образовању кроз развој
чулних, ка вишим интелектуалним
моћима. Деца су то радила с
различитом грађом, учећи о боји,
облику, текстури...


48.  Ерик Ериксон износи мишљење да
играчке у раном детињству уче дете
шта је обрадиво у структури света
ствари, шта се опире обради и шта ће
се сломити и шта би ствари могле да
значе.
 Скоро да не постоји теоретичар који
није истакао позитивну улогу игре у
дететовом одрастању и постигнућима.

49.  Теоретичари 20.века сматрају да је
игра управљање енергијом, припрема
за одрасли живот, разрада примитивних
импулса, савладавање страха,
надохнада за осујећење, консолидација
интелектуалних операција, облик
стваралаштва, начин учења разлике
између маште и стварности.



50.  Игра подразумева истраживања света
свим чулима, вежбање свих вештина,
руковање предметима и овладавање
изазовима, читање књига,
компоновање музике, прављење
покрета, помагање родитељима у
кућним пословима- игра је скоро све
што дете ради.

55.  Играчке као регресија
 Родитељи сматрају да играчка може
постати нека врста ћорсокака уколико је
дете добило играчку која није примерена
његовом узрасту или је дете ту играчку
прерасло.
 Одрасли често воде борбу са својом
децом око одузимања цуцле,флашице,
ћебенцета,плишаног меце...

56.  Опште мишљење је да су играчке,
најмањa међу нашим бригама, тесно
повезане са многим ширим културним
обрасцима у породици, школама,
технологији, на тржишту. Оне саме
делују на безбројне начине који много
више заслужују нашу друштвену и
научну бригу него што је то до сада
био случај.


57.  Ауторке презентације:

 Тодоровић Милина
 Цветковић Оливера
 Јовановић Соња

 Август, 2012.год.