1. Sistematika i filogenija viših biljaka
Razdeo riniofita ( Rhyniophyta )
Nina Todorović
Aleksa Mraković
Marija Mraković

2. Uvod
 Pre oko petsto miliona godina kopno na našoj planeti je
bilo pusto. Činile su ga beskrajne kamenite i peščane
pustinje. Tek početkom silura i stvaranjem ozonskog
omotača, pre oko četiristo miliona godina, pojavile su se
prve zelene biljke.

3.  U okeanu su do tada već postojale alge, gljive, bakterije i
životinje jednostavne građe. Pretpostavlja se da su biljke
vodu zamenile kopnom jer je tlo bilo puno minerala, a
vazduh pun kiseonika, ugljen-dioksida i sunčeve svetlosti.
Na kopnu biljke nisu imale konkurenciju, a nije bilo ni
životinja koje bi ih ugrožavale hraneći se njima.

4.  Prvu i najstariju grupu viših biljaka činile su riniofite.
 Sistematika :
Razdeo: Rhyniophyta
Klasa: Aglaophytopsida
Aglaophyton
Klasa: Horneophytopsida
Red: Horneophytales
Familija: Horneophytaceae
Horneophyton
Klasa: Rhyniopsida
Red: Cooksoniales
Familija: Cooksoniaceae
Cooksonia
Hicklingia
Red: Rhyniales
Familija: Rhyniaceae
Rhynia
Familija: Hedeiaceae
Hedeia
Yarrawia

5. Riniofite ( Rhyniophyta )
 najstarija grupa viših biljaka, poznata samo u
fosilnom obliku
 smatraju se direktnim precima svih kopnenih
biljaka osim mahovina
 zbog proste građe spolja su podsećale više na alge
nego na biljke
 živele su u vlažnim, močvarnim predelima

6. Sistematika
Rinije ( rhynia )
 -niske zeljaste biljke ( od nekoliko do 50cm visine)
-bile su homeosporne, tj nije bilo razlike između
mikrospora i megaspora
-bile su biljke vlažnih staništa: rasle su u močvarama

7. Spoljašnja građa rinije:
 -tanke stabljike bez listova, koje su se granale dihotomo
 -na vrhu grančica su se nalazile sporangije
 - nije imala korenov sistem vec vodoravan rizom sa
dlačicama- rizoidima, koje su upijale vodu iz zemlje
 - kora je obavljala funkciju listova, tj fotosintezu

8. Unutrašnja građa rinije:
-zona ksilema prolazi celom dužinom biljke
-oko ksilema se nalazi floem, sastoji se od jednoličnih ćelija
-na površini je epidermis sa slojem kutikule i stomama a u
sredini stabljike, okružen parenhimskim ćelijama, prost
sprovodni snopić sitastih ćelija i traheida

9. Kuksonija ( cooksonia )
- prvi fosil cele više biljke je bila kuksonija
- nađena je u doba silura, pre oko 420 miliona godina
- mala, zeljasta biljka, manja od 10cm
- naseljavala je slane močvare u priobalnim regionima

10. Spoljašnja građa kuksonije:
- tankih stabljika bez listova, koje su se granale na dve
jednake grančice
- svaka grančica je na vrhu nosila loptastu tvorevinu-
sporangiju ispunjenu sporama
- nije imala korenov sistem, već vodoravan rizom sa
dlačicama- rizoidima

11. Horneofite ( horneophyton )
 - iz doba devona
 - zeljasta biljka, visine do 20cm
 - nema nikakav sistem prenosa tečnosti

12. Spoljašnja građa horneofite:
- tankih stabljika bez listova, koje su se granale na dve
jednake grančice
- na vrhu grančice su bile sporangije
- rizom je zamenjivao koren

13. Unutrašnja građa horneofite:
 sporangije su se otvarale porama u vršnom delu
 u sredini sporangija nalazi se kolumela, slično kao kod
nekih mahovina

14. Rhyniopsida, Rhyniales, Hedeiaceae
 Karakteristike:
 -živele u periodu ranog devona
 -odsustvo listova
 -sporangije: približene ili srasle u sinangije
 Hedeia Yarravia

15. Aglaofite (Aglaophyton )
 Spoljašnja građa
- tankih stabljika bez listova, koje su se granale na dve
jednake grančice (dihotomo)
- na vrhu grančice su bile sporangije

16. Unutrašnja građa aglaofite:
-zona ksilema prolazi celom dužinom biljke
-oko ksilema se nalazi floem, sastoji se od jednoličnih ćelija
-na površini je epidermis sa slojem kutikule i stomama

17. Razmnožavanje
* polno: pomoću različitih spora

18.  * bespolno: oogamijom = spajanjem jajne ćelije
i spermatozoida, oplođenjem nastaje zigot, on
daje novu jedinku

19. Literatura:
- Biologija za I razred gimnazije i poljoprivredne skole
http://www.pmf.ni.ac.rs/pmf/studije/prezentacije
 http://sr.wikipedia.org/sr/
%D0%91%D0%B8%D1%99%D0%BA
%D0%B5