Cetiri nacina kako obrazovni sistem unistava kreativnost kod dece,

2. Deca se radjaju kao kreativni geniji.
Na žalost, kada porastu do trećeg ili četvrtog
razreda nihova kreativnost nestaje.
Sa inteligencijom je nešto drugačije. Postoji
fenomen koji se zove Flin efekat, koji kaže da
svaka naredna generalcija ima viši IQ, zato što
okruženje čini decu pametnijom.
Kod kreativnosti se primećuje obrnuti trend; od
1990 godine rezultati kreativnosti padaju.

3.  Evo nekih prepreka ka kreativnosti:

4. Nagradjivanje sputava dečju maštu i istraživački
duh.
Dete će uložiti taman oknoliko truda koliko je
potrebno da postigne odredjeni cilj, i ni trunku
više.
Nagrade i pohvale eliminišu unutrašnje
zadovoljstvo kreativne aktivnosti.
Potrebna su nam zainteresovana, motivisana deca
a ne samo odlične ocene u dnevnicima.

5. Neprestani nadzor i nadgledanje svakog koraka
u dečjem radu deluje razarajuće za njegovu
kreativnost.
Ako su deca neprekidno monitorisana, i ako im
stalno dajemo neke instrukcije i savete, neće
naučiti šta zanči prihvatanje rizika i neće saznati
vrednost grešaka u procesu učenja.

6. Decu stavljamo u sistem koji ih uči da postoji
„samo jedno pravo rešenje“. Ispitivanje
alternativa jeste srž „lateralnog“ mišljenja.
Kreativno dete slobodno istražuje moguća rešenja
i rado prati sopstvenu radoznalost.

7. Redovna škola, domaći zadaci, treninzi, sekcije,
socijalne aktivnsot, dečji raspored nikada nije bio
puniji.
Odrasli ga takodje preplavljuju stimulusima,
zaboravljajući na najvažniji od svih za
kreativnost: dokolicu.
Iz dokolice se razvija mašta a iz mašte
kreativnost.
U trenucima kada ne radi „ništa“, dečji um stvara
najbolje ideje.

8. Kreativnost se rasplamsava kada se stvari rade iz
zadovoljstva. Zaboravimo na “uradi na pravi
način” i dozvolimo deci da istražuju, da čine
greške i peruzimaju rizik i osećaju se slobodno da
isprobavaju sopstvene ideje.
Skupio i sastavio: HoKO