Рим у доба републике

1. Рим у доба Републике ( 509 -30.године п.н.е)Рим у доба Републике ( 509 -30.године п.н.е)

2. Рим је од 6. века п.н.е почео нагло ширење и за неколико
векова проширио се на три континента.
Највећа сила на континенту
Завађајући суседе.
Рим се ширио захваљујући политици divide et imperia
или “завади па владај”
Римљанима је 387. године п.н.е.
запретила опасност од Гала на северу.
По легенди Гали су заузели шест од седем
брда али када су покушали да заузму
седмо (Капитол) гуске су почеле да
гачу и тиме су упозориле браниоце
Капитола, Римљани су се одбранили и
настала је изрека “ Гуске су спасиле Рим”.
• ОСВАЈАЊЕ ИТАЛИЈЕ

3. Пирова победа
• Пошто су отклонили опасност од
Гала, завладали су Лацијумом
• Последњи грчки град који се
супростављао Риму био је Тарент у
јужној Италији
• Одбијајући Римске нападе Таренту је
у помоћ притекао Епирски краљ Пир
• Пир је пребацио своје трупе и три
године је успешно ратовао против
Римљана
• Када је извојевао последњу битку
изгубио је много војскеи изговорио је
речи “ Још једна оваква победа и ја
ћу остати без војске” ( победа без
резултата назива се Пирова победа)
• Римљани су 272. године п.н.е заузели
• Тарент и од тада су владали највећим
делом Италије. Епирски краљ Пир

4. Битка код Аскула
Пиров рат (280. п. н. е. -275. п. н. е. )
Ратни пут Пира краља Епира
Време: 279. п. н. е.
Локација: Аскул, Апулија, Италија
Резултат: Пирова победа
Сукобљене стране
Римска република Епир, Тарант
Ангажоване јединице
око 40.000 војника
(легије, помоћне јед., коњица)
300 протуслоновских справа
40.000 војника
(фаланга и коњица)
20 слонова
Губици
око 6.000 око 3.500

6. • Пиров рат (280. п. н. е. — 275. п. н. е. ) је рат између Пира, краља Епира и
Римске републике.
• Пиров рат је значајан и по данашњем изразу „пирова победа“, што означава
велику победу, али са превеликом ценом.
• Приписује се Пиру, који је изгубио толико много војника у једној бици, у којој је
победио Римљане, да је наводно рекао: „Још једна победа и ја сам изгубио“.
• Епирски краљ Пир се искрцава у Италији 280. п. н. е. са 25.000 војника и
неколико ратних слонова. Римску армију од 50.000 војника предводи
Публије Лавиније. Римска армија одлази у Луканију, где је и била прва
битка код Хераклеје. У бици Пир побеђује, али рањени слонови су изазвали
панику других и тиме упропастили победу. Погинулих је било између 7.000 и
15.000 с римске стране, те 4.000 до 13.000 с грчке стране.
• Битка код Аскула
• Друга Пирова битка је била битка код Аскула 279. п. н. е..
• Битка је трајала два дана на брдима Апулије. Римски генерал Публије Мус
користи брдовит терен да смањи ефикасност грчке коњице и слонова. Први
дан је завршио неодлучено.
• Другог дана Пир је извео напад са ратним слоновима потпомогнутим коњицом
и успео је победити. Римљани су имали 6.000 мртвих, а Пир је имао 3.500
мртвих.
• Римски историчар Плутарх пише да је Пир поводом те битке рекао да је то она
победа, за коју би волио да је није било. Тако фраза „Пирова победа“ улази у
језик.

7. Ратови са Картагином
• Картагина колонија феничанског
града Тира, налазила се на
месту данашњег Туниса била је
значајна поморска и трговинска
сила на Средоземљу.
• Основала је низ колонија на
западу Сицилије, на Сардинији и
обалама Шпаније
• Римљани су Картагињане
називали Пунима, по чему су и
ратови познати под називом
пунски Ханибал

8. Пунски ратови (246-146)
• Почели су свађом Картагинске и Грчке колоније
• Римљани су Грке нахушкали против Картагине, под изговором да
штите своје савезнике Грке Римљани су изазвали рат.
• Римљани су стали на страну Грка и
тако су почели Пунски ратови
• Било их је три:
1. од 264-241.године п.н.е
2. од 218-201 .године п.н.е
3. од 149-146 .године п.н.е
• Најзанимљивији је био ДРУГИ од 218-201 .године п.н.е у коме је
• Ханибал са војском ратних слонова прешао прешао Пиринеје и
Алпе и после победе код Тразименског језера и Кане Ханибал
се приближио Риму.
• Грађани су шапатом говорили “ ( Hanibal ante portas”)
“Ханибал је пред вратима Рима”

9. Правац Ханибалове инвазије Италије преко Алпа

10. Ханибал прелази Алпе, фреска из римског Капитолинског
музеја настала 1510. године. Ханибал је анахроно приказан
у оријенталном костиму типичном за европско сликарство
ренесансе и барока.

11. Тунис - Картагина

12. ПОБЕДЕ
Три Ханибалове
главне победе у
Италији:
(1)Битка код Требије
(2)
Битка код Тразименског језера
(3) Битка код Кане
.

13. Битка код Кане и уништење римске армије
██ Картагињани ██ Римљани

14. Најзначајније битке Другог пунског рата

15. Битка код Заме, резбарија холандског уметника Корнелиса
Корта из 1567. године. Иако дочарава метеж битке, Кортово
дело приказује одсудну битку Другог пунског рата у
историјски неверодостојном маниру.

16. Битка код Заме 202.године п.н.е
• Римљани су извршили
противудар у Шпанији где је
војковођа Публије Корнелије
Сципион заузео Картагинске
градове и са војском прешао у
Африку.
• Ханибал се вратио у Африку и у
бици код Заме 202.године п.н.е
побеђена Картагина.
• Картагински Сенат 201.г.п.н.е са
Римом закључио неповољан мир.
• Рим добио све поседе у Шпанији
• Картагина платила велику ратну
штету .
Сципион

17. Битка код Тразименског језера
██ Картагињани ██ Римљани

18. Западно Средоземље на почетку
Првог пунског рата

19. Рушевине Картагине

20. • Сенатор
МАРКО ПОРЦИЈЕ
КАТОН ..” ..”Уосталом Картагину
треба разорити ..”
• Наговорили су нумидијског краља
Масинису да нападне Картагину и
разори је у трећем пунском рату
• Ханибал бежи код сиријског
краља Антиоха 3
• Мировним уговором у Апамеји био
је обавезан да га преда
• Ханибал бежи у Битинију, где га је
нови домаћин битински краљ
Прусија издао Римљанима
183.г.п.н.е
• Видећи да је кућа у којој је
становао опкољена Ханибал је
попио отров.

23. Други пунски рат
218. п. н. е. — 202. п. н. е.
Локација:
Италија, Хиспанија
Цисалпинска Галија,
Трансалпинска Галија, Африка
Узрок рата:
Резултат:
Одлучујућа римска победа. Рим је
успоставио доминацију на
западном Медитерану.
Сукобљене стране
Римска република Картагина
Заповедници
Публије Корнелије Сципион Ханибал, Хаздрубал Барка

24. Ханибал Барка (247. п. н. е.– 182. п. н. е.) је војни командант древне Картагине,
најчувенији по достигнућима у Другом пунском рату у вођењу армије од Хиспаније
преко Пиринеја и Алпа у сјеверну Италију и победом над Римљанима у бици код
Требије (218. пне ), бици код Тразименског језера и бици код Кане. Након Кане, многи
градови су се побунили против Рима. Међутим, Римљани су избегавали да се боре са
њим у великим биткама и постепено су освојили сва његова утврђења у јужној Италији.
У инвазији на Африку 204. п. н. е. Римљани су постигли велике успјехе и натјерали
Ханибала да се врати у Африку, гдје га је римски комадант Сципион поразио у бици код
Заме (202. пне.
• Након овог рата, Ханибал је водио Картагињане неколико година, помажући да се
опораве од ратних разарања, док га Римљани нису протерали у егзил 195. пне. Отишао
је да живи на двор селукидског краља Антиоха III. Године 189. п. н. е. Римљани су
поразили Антиоха у рату и захтевали су од њега да им изручи Ханибала. Тада је
Ханибал побегао на двор краља Прусе I у Битинију. Када су Римљани затражили од
Прусе да изручи Ханибала, Ханибал је извршио самоубиство јер није желио да падне у
руке Римљанима.
• Ханибал се сматра једним од највећих војних комаданата свих времена, раме уз раме
са Александром Великим, Јулијем Цезаром и Наполеоном Бонапартом.

26. Уређење и државна управа
у доба републике
• У Риму Законодавну власт имале су:
Ценруријатске скупштине и Сенат
• Уместо краља, бирана су два
конзула на по годину дана који су имали
извршну власт .
• Најважнији посао конзула била је брига о
војсци, којом су командовали као врховни
заповедници.
• У случају опасности сенат је бирао
једног конзула и именовао га за
диктатора(на шест месеци), за то време
могао је издавати законе.
Чиновници – магистратуре , најважнији од
тих звања је
градски едил ,
квестор,
цензор,
претор и најзад конзул
Сенат

27. ПРОВИНЦИЈЕ
• У првом периоду Републике плебејци су после народних
трибуна могли да буду бирани и у друга звања ( магистратуре)
• Подела становништва на патриције и плебејце окончана је
300.г.п.н.е када је један плебејац изабран за врховног
свештеника, звање које је до тада било недоступно.
• Римљани су освојене земље називали провинције, у којима су у
име сената управљали бивши конзули и који су добијали називе
проконзул.
• У колико није било довољно проконзула сенат је именовао
преторе, као своје изасланике легате.
• У провинцијама су смештане војне јединице легије.
• У провинцијама становништво се делило на:
• савезнике ( федерате )
• странци – слободни људи
• робови – “оруђе које говори”

29. Криза и пропаст републике
• Крајем 2. века п.н.е. Рим је
захватила криза изазвана великим
разликама у друштву, на једној страни
аристократе оптимати
а на другој сеоска сиротиња
• Државна земља је била под власт
у рукама латифундиста крупних
земљишних поседника
• Војску су чинили углавном сељаци
( војни рок је трајао скоро 30 год.)
• После војне службе ( од 17 до 46
године) ислужени војници ветерани
добијају земљишни посед. који су по
правилу продавали и одлазили у
градове и тако се повећавао број
градске сиротиње

30. Браће Грах
Тиберије и Гај
 Браћа Грах (Тиберије и Гај)
покушали реше проблем
 Тиберије 133 г.п.н.е. – Аграрни
закон –
• Више земље Латифундистима
(сиротињи), није успео
 Противници убили Тиберија

31. Устанци робова
• Устанци робова у старом Риму су биле побуне робова у
позној Римској републици.
• Било је три устанка робова, од којих су прва два имала
више локални карактер (оба су избила и била угушена на
Сицилији), док је трећи захватио целу Италију и озбиљно
уздрмао темеље римске државе и довео до низа промена
у римском државном устројству. Било их је три:
• Први устанак робова, који је избио на Сицилији и трајао
је од 135. пре н. е. до 132. пре н. е. Вође устанка су биле
Евнус, бивши роб који је тврдио да је пророк, и Клеон,
Киликијац
• Други устанак робова, који је такође избио на Сицилији и
трајао је од 104. пре н. е. до 103. пре н. е. Вође су биле
Атеније и Трифон.
• Трећи устанак робова познатији као Спартаков устанак,
који је избио 73. пре н. е. и трајао је до 71. пре н. е. Вођа
овог устанка је био Спартак, гладијатор и роб.

33. Спартаков устанак
Трећи устанак робова

34. Спартаков устанак -Трећи устанак робова
Време: од 73. до 71. године пре н. е.
Локација: Италија
Узрок рата:
Резултат: потпуна римска победа
Сукобљене стране
Војска побуњених робова Римска република
Заповедници
Јачина
120.000 одбеглих робова и
гладијатора; добар део били су
неборци
3.000 припадника милиције и
8 римских легија (40—50.000
ратника) + 12 000 војника
чија је организација
непозната
Губици
готово сви су изгинули или су
распети
непознати али веома велики
(50, 1.000 или 4.000 побијено
децимацијом)

35. Сулина Диктатура
Од почетка 1. в.п.н.е. долазило је до
непрестаних борби партија оптимата и
популара, које су довеле до увођење
диктатуре
Вођа оптимата Корнелије Сула поразио
је популаре које је предводио Гај Марија
после крваве одмазде над поуларима
завео диктатуру (82-79).
Убиствима са проскрипцијама се
ослободио политичких противника
Кршећи законе учинио је преседан , који
ће користити и други
Корнелије Сула

36. Први Тријумвират
 Године 60. п.н.е. удружила су се три најмоћнија Римска
грађанина
 Гај Јулије Цезар
 Гнеј Помпеј
 Марко Крас - основали - Први Тријумвират
 Цезар је 59. постао конзул и добио провинцију Галију
 Од 58 до 51 г.п.н.е Цезар је покорио целу Галију ( данашња
Француска, Белгија и Холандија) и стекао велику
популарност и славу
 У Риму гине Крас .
 Цезар 49.г.п.н.е доноси одлуку да са војском крене у Рим
 “ Коцка је бачена “
 Сенат шаље војску под командом Помпеја коју Цезар
побеђује и улази у Рим.

37. Гнеј Помпеј ВеликиМарко Лициније КрасГај Јулије Цезар

38. Још једна у низу алузија.
Ово је заправо изговорио Цезар када је
прешао реку Рубикон 49 г.п.н.е. што није
смео да уради.
Користи се када направите намерну
грешку и знате да нема назад.
Alea iacta est

39. Цезарова диктатура
била је веома кратка (49-44г.п.н.е)
Кад му је сенат доделио звање
доживотног диктатора, његови
противници су
склопили заверу и погубили га у
сенат 44.године п.н.е

40. Цезарово убиство 44.г.п.н.е

41. Други тријумвират
 После Цезарове смрти Римску државу опет је захватио
градјански рат
 Борба се водила измедју присталица и противника републике
 На страни републике био је Октавиан Август (кога је Цезар
одредио за наследника)
 Угледајући се на Цезара он је заједно са Марком Антонијом и
 Марком Лепидом склопио
 Други Тријумвират(43.године п.н.е)
Марком Антонијом
Марком Лепидом
Октавиан Август
 Када су окончали грађански рат кренули су да воде међусобне
 ратове
 Марко Антоније се на наговор Египатске краљице Клеопатре
одвојио од Рим,,и изазвао нови рат
 Октавијан га је поразио у бици код Акцијума 31.г.п.н.е, Антоније
( рт западне Грчке ) је побегао у Египат и извршио самоубиство, а
то је ускоро учинила и Клеопатра.
 Египат је затим (30.г.п.н.е.) постао Римска провинција

42. СМРТ КЛЕОПАТРЕ РЕЏИНАЛДА АРТУРА
Клеопатра себи није могла дозволити такво понижење и наредила
је да јој се донесе кобра у одаје. Убила се угризом змије и осигурала
себи бесмртност (по египатском веровању).
Оно што се слабо зана о њој јесте њен велики патриотизам-Египат јој
је био изнада свега. Течно је говорила 9 језика и била први фараон
који је говорио изворним египатским језиком, језиком народа.
Клеопатра је последњи египатски фараон.

43. Клеопатра
• Клеопатра VII
Филопатор
(Κλεοπάτρα θεά
φιλοπάτωρ,
децембар, 70. п. н. е.
или јануар, 69. п. н.
е. – 12. августа, 30. п.
н. е.) била је
краљица
хеленистичког Египта
из династије
Птолемејида.

44. Марко Антоније
• Марко Антоније (лат: Марцус
Антониус, рођ. 86.- 83. год.- умро
30. год. пре Хр.) био је римски
државник и војсковођа.
• Антоније је остао упамћен као пре
свега као једна од водећих
личности у време последње фазе
грађанских ратова у Риму која се
завршила управо његовим
поразом у бици код Акција и
успостављањем Августовог
принципата.
• Антонијева љубавна веза са
краљицом Египта,
Клеопатром доцније ће постати
предмет инспирације за бројне
уметнике.

45. КЛЕОПАТРА И АНТОНИЈЕ

46. Мапа Римског царства 133. п. н. е. (црвено), 44. п. н. е. (наранџаста),
14. (жута) и 117. (зелена)