SlideShare a Scribd company logo
1951. БЕЛГИЈА
НЕМАЧКА
ФРАНЦУСКА
ИТАЛИЈА
ЛУКСЕМБУРГ
ХОЛАНДИЈА
1973. ДАНСКА
ИРСКА
ВЕЛИКА
БРИТАНИЈА
1981. ГРЧКА
1986. ШПАНИЈА
ПОРТУГАЛ
1995.
2004.
2007.
ФИНСКА
АУСТРИЈА
ШВЕДСКА
СЛОВЕНИЈА
ПОЉСКА
МАЂАРСКА
ЧЕШКА
БУГАРСКА
РУМУНИЈА
СЛОВАЧКА
КИПАР
ЕСТОНИЈА
ЛИТВАНИЈА
ЛЕТОНИЈА
МАЛТА
НЕМАЧКА
ПОЉСКА
РУМУНИЈА
БУГАРСКА
АУСТРИЈА
ИРСКА
ЕСТОНИЈА
ЛИТВАНИЈАДАНСКА
ХОЛАНДИЈА
БЕЛГИЈА
ЛУКСЕМБУРГ
КИПАР
МАЛТА
СЛОВЕНИЈА
- Промоција економског и социјалног прогреса (јединствено тржиште је
основано 1993. године; јединствена монета 1999.)
- Представљање идентитета Европске уније на међународној сцени (кроз
ЕУ помоћ не ЕУ земљама, заједничке међународне и сигурносне резолу-
ције, акције у међународним кризама, заједничка позиција међу међуна-
родним организацијама)
- Предстваљање европског грађанства (које не мења национално
грађанство)
- Развијање поља слободе, безбедности и правде
- Одржавање и грађење закона ЕУ
- Европски парламент
- Савет Европске уније
- Европска комисија
- Европски суд правде
- Европски финансијски суд
- Европска централна банка
- Економски социјални савет
- Комитет региона
- Европска инвестициона банка
- Европски Омбудсман
Бира се сваких пет година директним гласањем. Европски парламент је
одраз демократске воље Унијиних 494 милиона грађана. Има 785 чланова.
Парламент има три основне функције:
1. Дели са Саветом моћ озакоњења, тј. усваја Европске законе (директиве
регулације, одлуке). Његово учешће у доношењу закона помаже гаранто-
вању демократског легитимитета усвојених текстова;
2. Заједно са Саветом руководи буџетом и тако утиче на трошкове ЕУ. На
крају процедуре, усваја буџет у целини;
3. Практикује демократски надзор над Комисијом. Потврђује номинацију за
чланове Комисије и има право цензуре Комисије. Такође практикује и по-
литички надзор над свим институцијама.
Седиште Европског Парламента је у Стразбуру.
Савет је главно тело за доношење одлука у ЕУ. Оличење је земаља чланица, чије
представнике окупља регуларно на министарском нивоу. На основу дневног реда,
Савет се састаје у различитом саставу: инострани послови, финансије, образова-
ње, итд. “Савет министара” има 27 чланова.
Савет има известан број обавеза:
1. Он је законодавно тело Уније; за широк домен питања, практикује ту законодавну
моћ заједно са Европским парламентом;
2. Координира економским смеровима земаља чланица;
3. Закључује, у име ЕУ, међународне договоре са једном или више држава или међу-
народних организација;
4. Заједно са Парламентом, руководи буџетом;
5. Доноси одлуке потребне за утврђивање и имплементирање заједничке међународне
и безбедносне политике, на основу општих регулација које је донео Савет Европе;
6. Координира активностима земаља чланица и усваја мерила у полицијској и правосу-
дној сарадњи у питању криминала;
Седиште савета је у Бриселу.
Eвропска комисија држи и подупире опште интересе Уније. Председник и чланови
Комисије се бирају од стране земаља чланица пошто су предходно одабрани од
стране Европског парламента. Комисија је извршни орган институционалног систе-
ма Уније. Комисија има 27 чланова.
1. Има право да даје нацрте закона и потом их представи Парламенту
и Савету;
2. Као Унијино извршно тело, одговорно је и за имплементирање Евро-
пског законодавства (директиве, резолуције, одлуке), буџет и про-
граме усвојене од стране Парламента и Савета;
3. Понаша се као чувар поступака и, заједно са Судом правде, уверава
се да се закон Заједнице правилно примењује;
4. Представља Унију на међународној сцени и преговара око међунаро-
дних договора, углавном на пољу размене и сарадње;
Европски суд правде води рачуна да су закони Заједнице
сагласно интерпретирани и ефективно примењени. Има
судску надлежност у споровима између земаља чланица,
институција ЕУ, послова и појединаца. Суд првог степена
је придружрен од 1989. године. Европски суд има 15 судија.
Седиште се налази у Луксембургу.
Европски финансијски суд проверава да ли су порези Уније
прикупљени и сви њени трошкови утрошени по закону и да је
финансијски менаџмент ЕУ уреду. Овај суд има 27 чланова.
Европска Централна Банка уоквирује и имплементира
Европску монетарну политику; управља операцијама
међународне размене и омогућује гладак рад платних
система.
Европска централна банка смештена је у Франкфурту.
Европски Економски и Социјални Комитет заступа ставове и
интересе цивилног друштва у Комисији, Савету и Европском
парламенту. Савет мора бити консултован по питањима еко-
номске и социјалне политике; такође може давти мишљења
на самосталну иницијативу о другим питањима која сматра
важним.
Комитет региона води рачуна да се поштују регионални и
локални идентитети. Мора се консултовати по питањима
регионалне политике, околине и образовања. Састављен
је од представника регионалних и локалних власти.
Европска инвестициона банка (EIB) је финансијска институција
Европске уније. Финансира инвестиционе пројекте који допри-
носе балансираном развоју Уније.
Сви појединци или ентитети који живе у Унији могу се жалити
Европском омбудсману уколико сматрају да су њихова права
угрожена од стране институције ЕУ или неког њеног тела.
1986. Године Савет Европе је усвојио заставу која је
постала амблем Европске уније.
Симболички опис:
На плавој позадини која симболише небо, дванаест
златних звездица поређаних кружно, представљају
јединство народа Европе. Број звездица је статичан,
дванаест је симбол перфекције и јединства.
Хералдички опис:
На светло плавој подлози налази се кружно поређано
12 звездица, чије се тачке не додирују.
Деветог маја 1950., Роберт Шуман је преставио
свој предлог креирања организоване Европе.
Овај предлог познатији као “Шуманова декла-
рација” (Schuman desclaration), сматра се поче-
тком креације онога што је данас познато као
Европска унија.
Данас, девети мај је постао европски симбол
(Дан Европе) који заједно са химном и заста-
вом, идентификује политички ентитет Евро-
пске уније.
Дан Европе је прилика за активности и фести-
вале који Европу приближавају њеним грађа-
нима и народима.
Химна је усвојена од Савета Европе 1972. године и користи
се у Европској унији од 1986. године. Херберт фон Карајан
пристао је на захтев Савета Европе да напише три инстру-
ментала за соло пиано, дувачки и симфонијски оркестар.
Аустријски диригент, био је један од најистакнутијих диригената друге половине
двадесетог века. Дириговао је Берлинским филхармонијским оркестром 35 год.
Мајка му је српкиња!
Један од највећих композитора света. Најпознатија дела су му
V и IX симфонија, За Елизу, Пасторална симфонија, Патетична
соната ....
25. Март 1957.
18. Април 1951.
Шест европских држава потписују Париски
споразум којим је основана Европска заједница
за угаљ и челик (ECSC).
25. Март 1957.
Шест земаља у Риму потписује тзв. “Римске
уговоре” о оснивању Европске Економске
Заједнице (ЕЕЗ).
30. Јули 1960. Примена заједничке аграрне политике.
01. Јули 1968.
Шест земаља чланица укидају међусобно трговачке
баријере и усвајају заједничку царинску тарифну
политику за робу која стиже ван Уније.
13. Март 1979.
На снагу ступа Европски монетарни систем (ЕМS) у
оквиру кога је усвојено да се међусобни обрачуни
врше у заједничкој јединици названој ЕСU .
01. Јануар 1987.
Усвајају се амандмани који за циљ имају стварање
Европске Уније.
07. Фебруар 1992.
На Самиту у Мастрихту потписан уговор о
Европској Унији са задатком да олакша развитак
економске и монетарне као и политичке уније.
Јануар 1993. Споразум из Мастрихта ступа на снагу.
25. Март 1995.
На снагу ступа “Шенгенски споразум” о отвореним
границама, укидају се граничне контроле између
земаља које су потписале споразум.
01. Јануар 1999.
Централну монетарну власт преузима Европска
Централна Банка (ECB) са седиштем у Франкфурту.
01. Јануар 2002. Евро постаје законско средство плаћања.
28. Фебруар 2002.
Евро постаје јединствена валута у дванаест
земаља чланица еврозоне.
НЕМАЧКА
ПОЉСКА
РУМУНИЈА
БУГАРСКА
АУСТРИЈА
ИРСКА
ЕСТОНИЈА
ЛИТВАНИЈАДАНСКА
ХОЛАНДИЈА
БЕЛГИЈА
ЛУКСЕМБУРГ
КИПАР
МАЛТА
СЛОВЕНИЈА
In varietate concordia – УЈЕДИЊЕНИ У РАЗЛИЧИТОСТИ
2. и 3. час
ПОГЛЕДАЈТЕ,
на примеру
Италије
(кликнит овде),
како
би требало да
сваки
ученик у 3. минута
престави “своју”
земљу.
ИТАЛИЈА
ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ
РЕПУБЛИКА
ГЛАВНИ ГРАД
РИМ
ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ
301263 км²
БРОЈ СТАНОВНИКА
58,8 милиона
НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА
ЕВРО
ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК
ИТАЛИЈАНСКИ
ВРАТИ
СЕ НА
КАРТУ
По легенди вучица је
одгојила Ромула
и Рема, симбол
данашњег Рима
Гај Јулије Цезар
(13.07.100. пре н. е.
15.03. 44. пре н. е.)
римски војсковођа,
политичар и писац.
својим бројним по-
бедама знатно је
проширио утицај и
власт Рима. Његова
диктатура означава
крај владавине Се-
ната и почетак
Царства.
Данте Алгијери (мај 1265. -
14.09.1321.)
Песник из Фиренце,
најзначајније дело
му је “Божанствена комедија”
која се
састоји из три дела: Пакао,
Чистилиште и
Рај од по 34, 33, 33 спева.
Песников во-
дич кроз Пакао и Чистилиште
је песник
Вергилије, а кроз Рај
Беатриче.
Леонардо да Винчи
(15.04.1452.-02.05.1519.)
Италијнски ренесансни
архитекта, пронала-
зач, инжењер, сликар.
Познат по својим ре-
мек делима “Тајна вечера”
и “Мона Лиза”.
Антонио Вивалди
(04.03.1678.-28.07.1741.)
Венецијански свештеник
и композитор из
периода барока. Данас
га препознајемо по
делу “4 годишња доба”.
Ђузепе Верди
(10.10.1813.-
27.01.1901.)
највећи композитор
италијанског белканта.
Аутор је многих опера
од којих се издвајају:
Набуко, Риголето,
Трубадур, Отело,
Аида...
Италија је препуна
прелепих културно-
историјских
споменика као што је и
“Чудесна пољана” у
Пизи
са јединственим
“Кривим торњем”
Италија је позната и по
великим филмским редите-
љима као што је Федерико
Фелини (20.01.1920.-31.
10.1993.) аутор 20
филмова. За 4 филма је
добио
Оскар (Улица, Кабринијске
ноћи, Осам и по, Ама-
ркорд) и пeтог за животно
дело.
Италија је
препознатљива
и по добрим и лепим
глу-
мицама као што су
Софија
Лорен и Моника
Белучи.
Италија је позната и по
добром фудбалу, 4
пута је била светски
првак, клубови Милано
Јувентус и Интер су
међу најтрофејним
евро-
пским клубовима
данас.
Алберто Томба један од
најбољих скијаша и иначе
спортиста двадесетог века
са више десетина
олимписких и светских
титула.
ХХ век у аутомобилској
индустрији
по снази, брзини,
лепоти и моћи
обележио је Ферари.
ФРАНЦУСКА
ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ
РЕПУБЛИКА
ГЛАВНИ ГРАД
ПАРИЗ
ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ
550 000 км²
БРОЈ СТАНОВНИКА
60,9 милиона
НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА
ЕВРО
ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК
ФРАНЦУСКИ
ВРАТИ
СЕ НА
КАРТУ
НЕМАЧКА
ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ
РЕПУБЛИКА
ГЛАВНИ ГРАД
БЕРЛИН
ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ
357 050 км²
БРОЈ СТАНОВНИКА
82,31 милиона
НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА
ЕВРО
ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК
НЕМАЧКИ
ВРАТИ
СЕ НА
КАРТУ
БЕЛГИЈА
ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ
МОНАРХИЈА
ГЛАВНИ ГРАД
БРИСЕЛ
ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ
30 158 км²
БРОЈ СТАНОВНИКА
10,5 милиона
НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА
ЕВРО
ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК
ФРАНЦУСКИ, НЕМАЧКИ
ФЛАМАНСКИ
ВРАТИ
СЕ НА
КАРТУ
ХОЛАНДИЈА
ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ
МОНАРХИЈА
ГЛАВНИ ГРАД
АМСТЕРДАМ
ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ
41864 км²
БРОЈ СТАНОВНИКА
16,3 милиона
НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА
ЕВРО
ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК
ФЛАМАНСКИ
ВРАТИ
СЕ НА
КАРТУ
ЛУКСЕМБУРГ
ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ
МОНАРХИЈА
ГЛАВНИ ГРАД
ЛУКСЕМБУРГ
ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ
2 586 км²
БРОЈ СТАНОВНИКА
0,5 милиона
НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА
ЕВРО
ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК
ФРАНЦУСКИ, НЕМАЧКИ
ВРАТИ
СЕ НА
КАРТУ
ДАНСКА
ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ
МОНАРХИЈА
ГЛАВНИ ГРАД
КОПЕНХАГЕН
ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ
43 094 км²
БРОЈ СТАНОВНИКА
5,4 милиона
НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА
ДАНСКА КРУНА
ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК
ДАНСКИ
ВРАТИ
СЕ НА
КАРТУ
ИРСКА
ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ
РЕПУБЛИКА
ГЛАВНИ ГРАД
ДАБЛИН
ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ
70 000 км²
БРОЈ СТАНОВНИКА
4,2 милиона
НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА
ЕВРО
ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК
ЕНГЛЕСКИ, ИРСКИ
ВРАТИ
СЕ НА
КАРТУ
ВЕЛИКА БРИТАНИЈА
ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ
МОНАРХИЈА
ГЛАВНИ ГРАД
ЛОНДОН
ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ
242 500 км²
БРОЈ СТАНОВНИКА
60,4 милиона
НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА
ФУНТА
ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК
ЕНГЛЕСКИ
ВРАТИ
СЕ НА
КАРТУ
ГРЧКА
ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ
РЕПУБЛИКА
ГЛАВНИ ГРАД
АТИНА
ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ
131 957 км²
БРОЈ СТАНОВНИКА
11,1 милиона
НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА
ЕВРО
ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК
ГРЧКИ
ВРАТИ
СЕ НА
КАРТУ
ШПАНИЈА
ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ
МОНАРХИЈА
ГЛАВНИ ГРАД
МАДРИД
ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ
504 782 км²
БРОЈ СТАНОВНИКА
43,8 милиона
НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА
ЕВРО
ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК
ШПАНСКИ
ВРАТИ
СЕ НА
КАРТУ
ПОРТУГАЛ
ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ
РЕПУБЛИКА
ГЛАВНИ ГРАД
ЛИСАБОН
ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ
92 072 км²
БРОЈ СТАНОВНИКА
10,6 милиона
НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА
ЕВРО
ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК
ПОРТУГАЛСКИ
ВРАТИ
СЕ НА
КАРТУ
АУСТРИЈА
ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ
РЕПУБЛИКА
ГЛАВНИ ГРАД
БЕЧ
ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ
83 858 км²
БРОЈ СТАНОВНИКА
8,3 милиона
НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА
ЕВРО
ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК
НЕМАЧКИ
ВРАТИ
СЕ НА
КАРТУ
ФИНСКА
ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ
РЕПУБЛИКА
ГЛАВНИ ГРАД
ХЕЛСИНКИ
ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ
338 000 км²
БРОЈ СТАНОВНИКА
5,3 милиона
НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА
ЕВРО
ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК
ФИНСКИ, ШВЕДСКИ
ВРАТИ
СЕ НА
КАРТУ
ШВЕДСКА
ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ
МОНАРХИЈА
ГЛАВНИ ГРАД
ШТОКХОЛМ
ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ
450 000 км²
БРОЈ СТАНОВНИКА
9 милиона
НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА
ШВЕДСКА КРУНА
ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК
ШВЕДСКИ
ВРАТИ
СЕ НА
КАРТУ
СЛОВЕНИЈА
ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ
РЕПУБЛИКА
ГЛАВНИ ГРАД
ЉУБЉАНА
ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ
20 000 км²
БРОЈ СТАНОВНИКА
2 милиона
НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА
ЕВРО
ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК
СЛОВЕНАЧКИ
ВРАТИ
СЕ НА
КАРТУ
ПОЉСКА
ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ
РЕПУБЛИКА
ГЛАВНИ ГРАД
ВАРШАВА
ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ
313 000 км²
БРОЈ СТАНОВНИКА
38,1 милиона
НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА
ЗЛОТЕ
ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК
ПОЉСКИ
ВРАТИ
СЕ НА
КАРТУ
МАЂАРСКА
ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ
РЕПУБЛИКА
ГЛАВНИ ГРАД
БУДИМПЕШТА
ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ
93000 км²
БРОЈ СТАНОВНИКА
10,1милиона
НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА
ФОРИНТА
ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК
МАЂАРСКИ
ВРАТИ
СЕ НА
КАРТУ
ЧЕШКА
ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ
РЕПУБЛИКА
ГЛАВНИ ГРАД
ПРАГ
ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ
79 000 км²
БРОЈ СТАНОВНИКА
10,3 милиона
НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА
ЧЕШКА КРУНА
ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК
ЧЕШКИ
ВРАТИ
СЕ НА
КАРТУ
СЛОВАЧКА
ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ
РЕПУБЛИКА
ГЛАВНИ ГРАД
БРАТИСЛАВА
ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ
49 000 км²
БРОЈ СТАНОВНИКА
5,4 милиона
НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА
СЛОВАЧКА КРУНА
ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК
СЛОВАЧКИ
ВРАТИ
СЕ НА
КАРТУ
ЛИТВАНИЈА
ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ
РЕПУБЛИКА
ГЛАВНИ ГРАД
ВИЉНУС
ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ
65 303 км²
БРОЈ СТАНОВНИКА
3,5 милиона
НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА
ЛИТАС
ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК
ЛИТВАНСКИ
ВРАТИ
СЕ НА
КАРТУ
ЛЕТОНИЈА
ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ
РЕПУБЛИКА
ГЛАВНИ ГРАД
РИГА
ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ
65 000 км²
БРОЈ СТАНОВНИКА
2,3 милиона
НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА
ЛЕТС
ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК
ЛЕТОНСКИ
ВРАТИ
СЕ НА
КАРТУ
ЕСТОНИЈА
ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ
РЕПУБЛИКА
ГЛАВНИ ГРАД
ТАЛИН
ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ
45 000 км²
БРОЈ СТАНОВНИКА
1,3 милиона
НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА
ЕСТОНСКА КРУНА
ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК
ЕСТОНСКИ
ВРАТИ
СЕ НА
КАРТУ
КИПАР
ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ
РЕПУБЛИКА
ГЛАВНИ ГРАД
НИКОЗИЈА
ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ
9 000 км²
БРОЈ СТАНОВНИКА
0,8 милиона
НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА
КИПАРСКА ФУНТА
ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК
ГРЧКИ, ЕНГЛЕСКИ
ВРАТИ
СЕ НА
КАРТУ
МАЛТА
ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ
РЕПУБЛИКА
ГЛАВНИ ГРАД
ВАЛЕТА
ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ
316 км²
БРОЈ СТАНОВНИКА
0,4 милиона
НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА
МАЛТЕШКА ЛИРА
ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК
МАЛТЕЖАНСКИ, ЕНГЛЕСКИ
ВРАТИ
СЕ НА
КАРТУ
РУМУНИЈА
ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ
РЕПУБЛИКА
ГЛАВНИ ГРАД
БУКУРЕШТ
ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ
238 000 км²
БРОЈ СТАНОВНИКА
21,6 милиона
НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА
ЛЕА
ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК
РУМУНСКИ
ВРАТИ
СЕ НА
КАРТУ
БУГАРСКА
ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ
РЕПУБЛИКА
ГЛАВНИ ГРАД
СОФИЈА
ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ
111 000 км²
БРОЈ СТАНОВНИКА
7,7 милиона
НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА
ЛЕВ
ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК
БУГАРСКИ
ВРАТИ
СЕ НА
КАРТУ
Сваки тачан одговор се бодује са 10 поена, у случају
нетачног одговора ученику се одузимају 4 поена!
БРОЈ ПОЕНА ОЦЕНА
00 до 44 Недовољан 1
59 до 72
73 до 86
45 до 58
87 до 100
Довољан 2
Добар 3
Врло добар 4
Одличан 5
Тест се ради 20 минута!
Ко је урадио аранжман европске химне?
а) Пласидо Доминго
б) Горан Бреговић
в) Зубин Мехта
г) Херберт вон Карајан
“In varietate concordia” у преводу значи...?
а) бољи од других
б) уједињени у различитости
в) одабрани
У ЕУ данас има 27 земаља са:
а) 494 милиона становника
б) 321 милион становника
в) 896 милиона становника
“САВЕТ МИНИСТАРА” има:
а) 12 чланова
б) 27 чланова
в) 15 чланова
Седиште САВЕТА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ је у:
а) Бриселу
б) Хагу
в) Паризу
г) Бону
Где је седиште ЕВРОПСКЕ
ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ?
а) У Цириху
б) У Бриселу
в) У Франкфурту
Када је Роберт Шуман представио свој
предлог креирања организоване Европе?
а) 01.01.1948.
б) 01.01.1957.
в) 09.05.1950.
г) 09.05.1953.
Када је шест земаља потписало тзв.
“Римске уговоре” о оснивању Европске
економске заједнице (ЕЕЗ)?
а) 09.05.1950.
б) 25.03.1957.
Од када на снагу ступа Европски монетарни
систем (ЕМS) при чему се обрачун врши у
заједничкој јединици званој ЕCU?
а) 13.03.1979.
б) 13.03.1999.
Европски парламен се бира сваких пет
година и има укупно...?
а) 785 чланова
б) 325 чланова
в) 1200 чланова
АРАНЖМАН ЗА ЕВРОПСКУ ХИМНУ УРАДИО ЈЕ
ХЕРБЕТ ФОН КАРАЈАН!!!
СЛЕДЕЋЕ
ПИТАЊЕ
СЛЕДЕЋЕ
ПИТАЊЕ
“In varietate concordia” у преводу значи
УЈЕДИЊЕНИ У РАЗЛИЧИТОСТИ
СЛЕДЕЋЕ
ПИТАЊЕ
Европска Унија данс броји 27 земаља са
494 милиона становника.
СЛЕДЕЋЕ
ПИТАЊЕ
“Савет министара” има
27 чланова.
СЛЕДЕЋЕ
ПИТАЊЕ
Седиште САВЕТА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ је у
БРИСЕЛУ.
СЛЕДЕЋЕ
ПИТАЊЕ
Седиште ЕВРОПСКЕ ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ је у
ФРАНКФУРТУ.
СЛЕДЕЋЕ
ПИТАЊЕ
Роберт Шуман је представио предлог креирања Европе
09.05.1950. године.
СЛЕДЕЋЕ
ПИТАЊЕ
Шест земаља потписало је тзв. “Римске уговоре” о
оснивању Европскеекономске заједнице (ЕЕЗ)
25.03.1957. године.
СЛЕДЕЋЕ
ПИТАЊЕ
Европски монетарни систем (ЕМS), при чему
се обрачун врши у заједничкој јединици званој
ЕСU, ступа на снагу
13.03.1979. године.
КРАЈ
Европски парламент се бира сваких пет година и има укупно
785 чланова.
АРАНЖМАН ЗА ЕВРОПСКУ ХИМНУ НАПИСАО ЈЕ
ХЕРБЕТ ФОН КАРАЈАН!!!
ВРАТИ
СЕ НА
ПИТАЊЕ
“In varietate concordia” у преводу значи
УЈЕДИЊЕНИ У РАЗЛИЧИТОСТИ!!!
ВРАТИ
СЕ НА
ПИТАЊЕ
ЕВРОПСКА УНИЈА ДАНАС БРОЈ 27 ЗЕМАЉА
СА 494 МИЛИОНА СТАНОВНИКА!!!
ВРАТИ
СЕ НА
ПИТАЊЕ
“Савет министара” има
27 чланова!!!
ВРАТИ
СЕ НА
ПИТАЊЕ
Седиште САВЕТА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ је у
БРИСЕЛУ!!!
ВРАТИ
СЕ НА
ПИТАЊЕ
Седиште ЕВРОПСКЕ ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ је у
ФРАНКФУРТУ!!!
ВРАТИ
СЕ НА
ПИТАЊЕ
Роберт Шуман је представио предлог креирања Европе
09.05.1950. године!!!
ВРАТИ
СЕ НА
ПИТАЊЕ
Шест земаља је потписало тзв. “Римске уговоре” о
оснивању Европске економске заједнице (ЕЕЗ)
25.03.1957. године!!!
ВРАТИ
СЕ НА
ПИТАЊЕ
Европски монетарни систем (ЕMS), при чему се
обрачун врши у заједничкој јединици званој ECU,
ступа на снагу од
13.03.1979. године!!!
ВРАТИ
СЕ НА
ПИТАЊЕ
Европски парламент се бира сваких 5 година и има
785 чланова!!!
ВРАТИ
СЕ НА
ПИТАЊЕ

More Related Content

What's hot

Spanija prezentacija geografija 6. razred
Spanija prezentacija geografija 6. razredSpanija prezentacija geografija 6. razred
Spanija prezentacija geografija 6. razredMarkoPlays HD
 
Уједињено Краљевство
Уједињено КраљевствоУједињено Краљевство
Уједињено Краљевствоprijicsolar
 
Rijeke i jezera Evrope
Rijeke i jezera EvropeRijeke i jezera Evrope
Rijeke i jezera EvropeVladanLukić
 
Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.
Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.
Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.Ena Horvat
 
Француска
ФранцускаФранцуска
Францускаprijicsolar
 
Ujedinjeno Kraljevstvo
Ujedinjeno KraljevstvoUjedinjeno Kraljevstvo
Ujedinjeno Kraljevstvoprijicsolar
 
Република Грчка
Република ГрчкаРепублика Грчка
Република Грчкаtanjamz
 
Južna Evropa - geografski pregled - Saša Stojanović
Južna Evropa - geografski pregled - Saša StojanovićJužna Evropa - geografski pregled - Saša Stojanović
Južna Evropa - geografski pregled - Saša StojanovićEdukacija Obrazovni portal
 
Atomski i maseni broj
Atomski i maseni brojAtomski i maseni broj
Atomski i maseni brojIvanaIvanovi5
 
Industrija pojam i podela
Industrija  pojam i podelaIndustrija  pojam i podela
Industrija pojam i podelaprijicsolar
 
Integracioni procesi
Integracioni procesiIntegracioni procesi
Integracioni procesiTatjana Cakic
 
Zagadjivanje vazduha
Zagadjivanje vazduhaZagadjivanje vazduha
Zagadjivanje vazduhaEna Horvat
 
Dan planete zemlje 2019
Dan planete zemlje 2019Dan planete zemlje 2019
Dan planete zemlje 2019prof marina
 
Republika Francuska
Republika Francuska Republika Francuska
Republika Francuska tanjamz
 
Osnovni biomi na zemlji. Biosfera
Osnovni biomi na zemlji. BiosferaOsnovni biomi na zemlji. Biosfera
Osnovni biomi na zemlji. BiosferaIvana Damnjanović
 
Јужна Америка- друштвено-економске одлике
Јужна Америка-  друштвено-економске одликеЈужна Америка-  друштвено-економске одлике
Јужна Америка- друштвено-економске одликеprijicsolar
 

What's hot (20)

Spanija prezentacija geografija 6. razred
Spanija prezentacija geografija 6. razredSpanija prezentacija geografija 6. razred
Spanija prezentacija geografija 6. razred
 
EVROPSKA UNIJA
EVROPSKA UNIJAEVROPSKA UNIJA
EVROPSKA UNIJA
 
Уједињено Краљевство
Уједињено КраљевствоУједињено Краљевство
Уједињено Краљевство
 
Rijeke i jezera Evrope
Rijeke i jezera EvropeRijeke i jezera Evrope
Rijeke i jezera Evrope
 
Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.
Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.
Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.
 
Француска
ФранцускаФранцуска
Француска
 
Ujedinjeno Kraljevstvo
Ujedinjeno KraljevstvoUjedinjeno Kraljevstvo
Ujedinjeno Kraljevstvo
 
Република Грчка
Република ГрчкаРепублика Грчка
Република Грчка
 
Južna Evropa - geografski pregled - Saša Stojanović
Južna Evropa - geografski pregled - Saša StojanovićJužna Evropa - geografski pregled - Saša Stojanović
Južna Evropa - geografski pregled - Saša Stojanović
 
Atomski i maseni broj
Atomski i maseni brojAtomski i maseni broj
Atomski i maseni broj
 
Industrija pojam i podela
Industrija  pojam i podelaIndustrija  pojam i podela
Industrija pojam i podela
 
Integracioni procesi
Integracioni procesiIntegracioni procesi
Integracioni procesi
 
Zagadjivanje vazduha
Zagadjivanje vazduhaZagadjivanje vazduha
Zagadjivanje vazduha
 
Zapadna Evropa Tanja Notaroš Gagić
Zapadna Evropa Tanja Notaroš GagićZapadna Evropa Tanja Notaroš Gagić
Zapadna Evropa Tanja Notaroš Gagić
 
Klimatske promene
Klimatske promeneKlimatske promene
Klimatske promene
 
Dan planete zemlje 2019
Dan planete zemlje 2019Dan planete zemlje 2019
Dan planete zemlje 2019
 
Severna Evropa Tanja Notaroš Gagić
Severna Evropa Tanja Notaroš GagićSeverna Evropa Tanja Notaroš Gagić
Severna Evropa Tanja Notaroš Gagić
 
Republika Francuska
Republika Francuska Republika Francuska
Republika Francuska
 
Osnovni biomi na zemlji. Biosfera
Osnovni biomi na zemlji. BiosferaOsnovni biomi na zemlji. Biosfera
Osnovni biomi na zemlji. Biosfera
 
Јужна Америка- друштвено-економске одлике
Јужна Америка-  друштвено-економске одликеЈужна Америка-  друштвено-економске одлике
Јужна Америка- друштвено-економске одлике
 

Similar to Evropska unija

EG-225-228-Evropska_unija.ppt
EG-225-228-Evropska_unija.pptEG-225-228-Evropska_unija.ppt
EG-225-228-Evropska_unija.pptTeacherDN
 
европска унија
европска унијаевропска унија
европска унијаLara Popovic
 
Evropski sistem centralnih banaka i evropske integracije master
Evropski sistem centralnih banaka i evropske integracije   masterEvropski sistem centralnih banaka i evropske integracije   master
Evropski sistem centralnih banaka i evropske integracije mastersamkedbest
 
Evropska misao u Srbiji 2007/08
Evropska misao u Srbiji 2007/08Evropska misao u Srbiji 2007/08
Evropska misao u Srbiji 2007/08FEFA Faculty
 
Eu i njena spoljnotrgovinska politika ekonomija
Eu i njena spoljnotrgovinska politika   ekonomijaEu i njena spoljnotrgovinska politika   ekonomija
Eu i njena spoljnotrgovinska politika ekonomijamasterski
 
Evropska unija ljđ
Evropska unija ljđEvropska unija ljđ
Evropska unija ljđljubicadj1
 

Similar to Evropska unija (9)

EG-225-228-Evropska_unija.ppt
EG-225-228-Evropska_unija.pptEG-225-228-Evropska_unija.ppt
EG-225-228-Evropska_unija.ppt
 
европска унија
европска унијаевропска унија
европска унија
 
Ekologija
EkologijaEkologija
Ekologija
 
Evropski sistem centralnih banaka i evropske integracije master
Evropski sistem centralnih banaka i evropske integracije   masterEvropski sistem centralnih banaka i evropske integracije   master
Evropski sistem centralnih banaka i evropske integracije master
 
Evropska unija
Evropska unijaEvropska unija
Evropska unija
 
Evropska misao u Srbiji 2007/08
Evropska misao u Srbiji 2007/08Evropska misao u Srbiji 2007/08
Evropska misao u Srbiji 2007/08
 
Eu i njena spoljnotrgovinska politika ekonomija
Eu i njena spoljnotrgovinska politika   ekonomijaEu i njena spoljnotrgovinska politika   ekonomija
Eu i njena spoljnotrgovinska politika ekonomija
 
Evropska unija ljđ
Evropska unija ljđEvropska unija ljđ
Evropska unija ljđ
 
Ustav Prezentacija
Ustav   PrezentacijaUstav   Prezentacija
Ustav Prezentacija
 

More from Šule Malićević

Српска револуција
Српска револуција Српска револуција
Српска револуција Šule Malićević
 
Стара Грчка и Mакедонија
Стара Грчка и  MакедонијаСтара Грчка и  Mакедонија
Стара Грчка и MакедонијаŠule Malićević
 
8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере
8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере
8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ереŠule Malićević
 
2.Србија у доба Немањића
2.Србија у доба Немањића2.Србија у доба Немањића
2.Србија у доба НемањићаŠule Malićević
 
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.Šule Malićević
 
13.Рим у доба републике
13.Рим у доба републике13.Рим у доба републике
13.Рим у доба републикеŠule Malićević
 
12. Rim od osnivanja grada do carstva
12. Rim od osnivanja grada do carstva12. Rim od osnivanja grada do carstva
12. Rim od osnivanja grada do carstvaŠule Malićević
 
33.Турска освајања на Балкану
33.Турска освајања на Балкану33.Турска освајања на Балкану
33.Турска освајања на БалкануŠule Malićević
 
11. grcka i helenisticka kultura
11. grcka i helenisticka kultura11. grcka i helenisticka kultura
11. grcka i helenisticka kulturaŠule Malićević
 
8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере
8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере
8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ереŠule Malićević
 
3. од мајског преврата до великог рата (1903 – 1914) 1
3. од мајског преврата до великог рата          (1903 – 1914) 13. од мајског преврата до великог рата          (1903 – 1914) 1
3. од мајског преврата до великог рата (1903 – 1914) 1Šule Malićević
 
2.Srbija od 1858 do 1878.godine
2.Srbija od 1858 do 1878.godine2.Srbija od 1858 do 1878.godine
2.Srbija od 1858 do 1878.godineŠule Malićević
 
1.reč o istorijskoj nauci 1 трећи степен
1.reč o istorijskoj nauci 1 трећи степен1.reč o istorijskoj nauci 1 трећи степен
1.reč o istorijskoj nauci 1 трећи степенŠule Malićević
 
29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба Немањића29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба НемањићаŠule Malićević
 

More from Šule Malićević (20)

Српска револуција
Српска револуција Српска револуција
Српска револуција
 
стари рим
стари римстари рим
стари рим
 
Стара Грчка и Mакедонија
Стара Грчка и  MакедонијаСтара Грчка и  Mакедонија
Стара Грчка и Mакедонија
 
7.kritsko mikenski svet
7.kritsko mikenski svet7.kritsko mikenski svet
7.kritsko mikenski svet
 
8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере
8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере
8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере
 
2.Србија у доба Немањића
2.Србија у доба Немањића2.Србија у доба Немањића
2.Србија у доба Немањића
 
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.
 
13.Рим у доба републике
13.Рим у доба републике13.Рим у доба републике
13.Рим у доба републике
 
12. Rim od osnivanja grada do carstva
12. Rim od osnivanja grada do carstva12. Rim od osnivanja grada do carstva
12. Rim od osnivanja grada do carstva
 
33.Турска освајања на Балкану
33.Турска освајања на Балкану33.Турска освајања на Балкану
33.Турска освајања на Балкану
 
11. grcka i helenisticka kultura
11. grcka i helenisticka kultura11. grcka i helenisticka kultura
11. grcka i helenisticka kultura
 
9 .Sparta
9 .Sparta9 .Sparta
9 .Sparta
 
8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере
8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере
8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере
 
Srbija u doba Nemanjića
Srbija u doba NemanjićaSrbija u doba Nemanjića
Srbija u doba Nemanjića
 
3. од мајског преврата до великог рата (1903 – 1914) 1
3. од мајског преврата до великог рата          (1903 – 1914) 13. од мајског преврата до великог рата          (1903 – 1914) 1
3. од мајског преврата до великог рата (1903 – 1914) 1
 
2.Srbija od 1858 do 1878.godine
2.Srbija od 1858 do 1878.godine2.Srbija od 1858 do 1878.godine
2.Srbija od 1858 do 1878.godine
 
4.Стари Египат
4.Стари Египат4.Стари Египат
4.Стари Египат
 
2.praistorija 1
2.praistorija 12.praistorija 1
2.praistorija 1
 
1.reč o istorijskoj nauci 1 трећи степен
1.reč o istorijskoj nauci 1 трећи степен1.reč o istorijskoj nauci 1 трећи степен
1.reč o istorijskoj nauci 1 трећи степен
 
29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба Немањића29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба Немањића
 

Evropska unija

  • 1.
  • 2.
  • 3. 1951. БЕЛГИЈА НЕМАЧКА ФРАНЦУСКА ИТАЛИЈА ЛУКСЕМБУРГ ХОЛАНДИЈА 1973. ДАНСКА ИРСКА ВЕЛИКА БРИТАНИЈА 1981. ГРЧКА 1986. ШПАНИЈА ПОРТУГАЛ 1995. 2004. 2007. ФИНСКА АУСТРИЈА ШВЕДСКА СЛОВЕНИЈА ПОЉСКА МАЂАРСКА ЧЕШКА БУГАРСКА РУМУНИЈА СЛОВАЧКА КИПАР ЕСТОНИЈА ЛИТВАНИЈА ЛЕТОНИЈА МАЛТА НЕМАЧКА ПОЉСКА РУМУНИЈА БУГАРСКА АУСТРИЈА ИРСКА ЕСТОНИЈА ЛИТВАНИЈАДАНСКА ХОЛАНДИЈА БЕЛГИЈА ЛУКСЕМБУРГ КИПАР МАЛТА СЛОВЕНИЈА
  • 4. - Промоција економског и социјалног прогреса (јединствено тржиште је основано 1993. године; јединствена монета 1999.) - Представљање идентитета Европске уније на међународној сцени (кроз ЕУ помоћ не ЕУ земљама, заједничке међународне и сигурносне резолу- ције, акције у међународним кризама, заједничка позиција међу међуна- родним организацијама) - Предстваљање европског грађанства (које не мења национално грађанство) - Развијање поља слободе, безбедности и правде - Одржавање и грађење закона ЕУ - Европски парламент - Савет Европске уније - Европска комисија - Европски суд правде - Европски финансијски суд - Европска централна банка - Економски социјални савет - Комитет региона - Европска инвестициона банка - Европски Омбудсман
  • 5. Бира се сваких пет година директним гласањем. Европски парламент је одраз демократске воље Унијиних 494 милиона грађана. Има 785 чланова. Парламент има три основне функције: 1. Дели са Саветом моћ озакоњења, тј. усваја Европске законе (директиве регулације, одлуке). Његово учешће у доношењу закона помаже гаранто- вању демократског легитимитета усвојених текстова; 2. Заједно са Саветом руководи буџетом и тако утиче на трошкове ЕУ. На крају процедуре, усваја буџет у целини; 3. Практикује демократски надзор над Комисијом. Потврђује номинацију за чланове Комисије и има право цензуре Комисије. Такође практикује и по- литички надзор над свим институцијама. Седиште Европског Парламента је у Стразбуру. Савет је главно тело за доношење одлука у ЕУ. Оличење је земаља чланица, чије представнике окупља регуларно на министарском нивоу. На основу дневног реда, Савет се састаје у различитом саставу: инострани послови, финансије, образова- ње, итд. “Савет министара” има 27 чланова. Савет има известан број обавеза: 1. Он је законодавно тело Уније; за широк домен питања, практикује ту законодавну моћ заједно са Европским парламентом; 2. Координира економским смеровима земаља чланица; 3. Закључује, у име ЕУ, међународне договоре са једном или више држава или међу- народних организација; 4. Заједно са Парламентом, руководи буџетом; 5. Доноси одлуке потребне за утврђивање и имплементирање заједничке међународне и безбедносне политике, на основу општих регулација које је донео Савет Европе; 6. Координира активностима земаља чланица и усваја мерила у полицијској и правосу- дној сарадњи у питању криминала; Седиште савета је у Бриселу. Eвропска комисија држи и подупире опште интересе Уније. Председник и чланови Комисије се бирају од стране земаља чланица пошто су предходно одабрани од стране Европског парламента. Комисија је извршни орган институционалног систе- ма Уније. Комисија има 27 чланова. 1. Има право да даје нацрте закона и потом их представи Парламенту и Савету; 2. Као Унијино извршно тело, одговорно је и за имплементирање Евро- пског законодавства (директиве, резолуције, одлуке), буџет и про- граме усвојене од стране Парламента и Савета; 3. Понаша се као чувар поступака и, заједно са Судом правде, уверава се да се закон Заједнице правилно примењује; 4. Представља Унију на међународној сцени и преговара око међунаро- дних договора, углавном на пољу размене и сарадње;
  • 6. Европски суд правде води рачуна да су закони Заједнице сагласно интерпретирани и ефективно примењени. Има судску надлежност у споровима између земаља чланица, институција ЕУ, послова и појединаца. Суд првог степена је придружрен од 1989. године. Европски суд има 15 судија. Седиште се налази у Луксембургу. Европски финансијски суд проверава да ли су порези Уније прикупљени и сви њени трошкови утрошени по закону и да је финансијски менаџмент ЕУ уреду. Овај суд има 27 чланова. Европска Централна Банка уоквирује и имплементира Европску монетарну политику; управља операцијама међународне размене и омогућује гладак рад платних система. Европска централна банка смештена је у Франкфурту. Европски Економски и Социјални Комитет заступа ставове и интересе цивилног друштва у Комисији, Савету и Европском парламенту. Савет мора бити консултован по питањима еко- номске и социјалне политике; такође може давти мишљења на самосталну иницијативу о другим питањима која сматра важним. Комитет региона води рачуна да се поштују регионални и локални идентитети. Мора се консултовати по питањима регионалне политике, околине и образовања. Састављен је од представника регионалних и локалних власти. Европска инвестициона банка (EIB) је финансијска институција Европске уније. Финансира инвестиционе пројекте који допри- носе балансираном развоју Уније. Сви појединци или ентитети који живе у Унији могу се жалити Европском омбудсману уколико сматрају да су њихова права угрожена од стране институције ЕУ или неког њеног тела.
  • 7.
  • 8. 1986. Године Савет Европе је усвојио заставу која је постала амблем Европске уније. Симболички опис: На плавој позадини која симболише небо, дванаест златних звездица поређаних кружно, представљају јединство народа Европе. Број звездица је статичан, дванаест је симбол перфекције и јединства. Хералдички опис: На светло плавој подлози налази се кружно поређано 12 звездица, чије се тачке не додирују. Деветог маја 1950., Роберт Шуман је преставио свој предлог креирања организоване Европе. Овај предлог познатији као “Шуманова декла- рација” (Schuman desclaration), сматра се поче- тком креације онога што је данас познато као Европска унија. Данас, девети мај је постао европски симбол (Дан Европе) који заједно са химном и заста- вом, идентификује политички ентитет Евро- пске уније. Дан Европе је прилика за активности и фести- вале који Европу приближавају њеним грађа- нима и народима.
  • 9. Химна је усвојена од Савета Европе 1972. године и користи се у Европској унији од 1986. године. Херберт фон Карајан пристао је на захтев Савета Европе да напише три инстру- ментала за соло пиано, дувачки и симфонијски оркестар. Аустријски диригент, био је један од најистакнутијих диригената друге половине двадесетог века. Дириговао је Берлинским филхармонијским оркестром 35 год. Мајка му је српкиња! Један од највећих композитора света. Најпознатија дела су му V и IX симфонија, За Елизу, Пасторална симфонија, Патетична соната ....
  • 10. 25. Март 1957. 18. Април 1951. Шест европских држава потписују Париски споразум којим је основана Европска заједница за угаљ и челик (ECSC). 25. Март 1957. Шест земаља у Риму потписује тзв. “Римске уговоре” о оснивању Европске Економске Заједнице (ЕЕЗ). 30. Јули 1960. Примена заједничке аграрне политике. 01. Јули 1968. Шест земаља чланица укидају међусобно трговачке баријере и усвајају заједничку царинску тарифну политику за робу која стиже ван Уније. 13. Март 1979. На снагу ступа Европски монетарни систем (ЕМS) у оквиру кога је усвојено да се међусобни обрачуни врше у заједничкој јединици названој ЕСU . 01. Јануар 1987. Усвајају се амандмани који за циљ имају стварање Европске Уније. 07. Фебруар 1992. На Самиту у Мастрихту потписан уговор о Европској Унији са задатком да олакша развитак економске и монетарне као и политичке уније. Јануар 1993. Споразум из Мастрихта ступа на снагу. 25. Март 1995. На снагу ступа “Шенгенски споразум” о отвореним границама, укидају се граничне контроле између земаља које су потписале споразум. 01. Јануар 1999. Централну монетарну власт преузима Европска Централна Банка (ECB) са седиштем у Франкфурту. 01. Јануар 2002. Евро постаје законско средство плаћања. 28. Фебруар 2002. Евро постаје јединствена валута у дванаест земаља чланица еврозоне.
  • 11. НЕМАЧКА ПОЉСКА РУМУНИЈА БУГАРСКА АУСТРИЈА ИРСКА ЕСТОНИЈА ЛИТВАНИЈАДАНСКА ХОЛАНДИЈА БЕЛГИЈА ЛУКСЕМБУРГ КИПАР МАЛТА СЛОВЕНИЈА In varietate concordia – УЈЕДИЊЕНИ У РАЗЛИЧИТОСТИ 2. и 3. час ПОГЛЕДАЈТЕ, на примеру Италије (кликнит овде), како би требало да сваки ученик у 3. минута престави “своју” земљу.
  • 12. ИТАЛИЈА ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ РЕПУБЛИКА ГЛАВНИ ГРАД РИМ ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ 301263 км² БРОЈ СТАНОВНИКА 58,8 милиона НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА ЕВРО ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК ИТАЛИЈАНСКИ ВРАТИ СЕ НА КАРТУ По легенди вучица је одгојила Ромула и Рема, симбол данашњег Рима Гај Јулије Цезар (13.07.100. пре н. е. 15.03. 44. пре н. е.) римски војсковођа, политичар и писац. својим бројним по- бедама знатно је проширио утицај и власт Рима. Његова диктатура означава крај владавине Се- ната и почетак Царства. Данте Алгијери (мај 1265. - 14.09.1321.) Песник из Фиренце, најзначајније дело му је “Божанствена комедија” која се састоји из три дела: Пакао, Чистилиште и Рај од по 34, 33, 33 спева. Песников во- дич кроз Пакао и Чистилиште је песник Вергилије, а кроз Рај Беатриче. Леонардо да Винчи (15.04.1452.-02.05.1519.) Италијнски ренесансни архитекта, пронала- зач, инжењер, сликар. Познат по својим ре- мек делима “Тајна вечера” и “Мона Лиза”. Антонио Вивалди (04.03.1678.-28.07.1741.) Венецијански свештеник и композитор из периода барока. Данас га препознајемо по делу “4 годишња доба”. Ђузепе Верди (10.10.1813.- 27.01.1901.) највећи композитор италијанског белканта. Аутор је многих опера од којих се издвајају: Набуко, Риголето, Трубадур, Отело, Аида... Италија је препуна прелепих културно- историјских споменика као што је и “Чудесна пољана” у Пизи са јединственим “Кривим торњем” Италија је позната и по великим филмским редите- љима као што је Федерико Фелини (20.01.1920.-31. 10.1993.) аутор 20 филмова. За 4 филма је добио Оскар (Улица, Кабринијске ноћи, Осам и по, Ама- ркорд) и пeтог за животно дело. Италија је препознатљива и по добрим и лепим глу- мицама као што су Софија Лорен и Моника Белучи. Италија је позната и по добром фудбалу, 4 пута је била светски првак, клубови Милано Јувентус и Интер су међу најтрофејним евро- пским клубовима данас. Алберто Томба један од најбољих скијаша и иначе спортиста двадесетог века са више десетина олимписких и светских титула. ХХ век у аутомобилској индустрији по снази, брзини, лепоти и моћи обележио је Ферари.
  • 13. ФРАНЦУСКА ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ РЕПУБЛИКА ГЛАВНИ ГРАД ПАРИЗ ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ 550 000 км² БРОЈ СТАНОВНИКА 60,9 милиона НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА ЕВРО ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК ФРАНЦУСКИ ВРАТИ СЕ НА КАРТУ
  • 14. НЕМАЧКА ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ РЕПУБЛИКА ГЛАВНИ ГРАД БЕРЛИН ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ 357 050 км² БРОЈ СТАНОВНИКА 82,31 милиона НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА ЕВРО ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК НЕМАЧКИ ВРАТИ СЕ НА КАРТУ
  • 15. БЕЛГИЈА ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ МОНАРХИЈА ГЛАВНИ ГРАД БРИСЕЛ ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ 30 158 км² БРОЈ СТАНОВНИКА 10,5 милиона НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА ЕВРО ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК ФРАНЦУСКИ, НЕМАЧКИ ФЛАМАНСКИ ВРАТИ СЕ НА КАРТУ
  • 16. ХОЛАНДИЈА ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ МОНАРХИЈА ГЛАВНИ ГРАД АМСТЕРДАМ ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ 41864 км² БРОЈ СТАНОВНИКА 16,3 милиона НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА ЕВРО ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК ФЛАМАНСКИ ВРАТИ СЕ НА КАРТУ
  • 17. ЛУКСЕМБУРГ ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ МОНАРХИЈА ГЛАВНИ ГРАД ЛУКСЕМБУРГ ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ 2 586 км² БРОЈ СТАНОВНИКА 0,5 милиона НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА ЕВРО ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК ФРАНЦУСКИ, НЕМАЧКИ ВРАТИ СЕ НА КАРТУ
  • 18. ДАНСКА ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ МОНАРХИЈА ГЛАВНИ ГРАД КОПЕНХАГЕН ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ 43 094 км² БРОЈ СТАНОВНИКА 5,4 милиона НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА ДАНСКА КРУНА ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК ДАНСКИ ВРАТИ СЕ НА КАРТУ
  • 19. ИРСКА ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ РЕПУБЛИКА ГЛАВНИ ГРАД ДАБЛИН ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ 70 000 км² БРОЈ СТАНОВНИКА 4,2 милиона НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА ЕВРО ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК ЕНГЛЕСКИ, ИРСКИ ВРАТИ СЕ НА КАРТУ
  • 20. ВЕЛИКА БРИТАНИЈА ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ МОНАРХИЈА ГЛАВНИ ГРАД ЛОНДОН ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ 242 500 км² БРОЈ СТАНОВНИКА 60,4 милиона НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА ФУНТА ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК ЕНГЛЕСКИ ВРАТИ СЕ НА КАРТУ
  • 21. ГРЧКА ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ РЕПУБЛИКА ГЛАВНИ ГРАД АТИНА ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ 131 957 км² БРОЈ СТАНОВНИКА 11,1 милиона НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА ЕВРО ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК ГРЧКИ ВРАТИ СЕ НА КАРТУ
  • 22. ШПАНИЈА ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ МОНАРХИЈА ГЛАВНИ ГРАД МАДРИД ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ 504 782 км² БРОЈ СТАНОВНИКА 43,8 милиона НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА ЕВРО ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК ШПАНСКИ ВРАТИ СЕ НА КАРТУ
  • 23. ПОРТУГАЛ ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ РЕПУБЛИКА ГЛАВНИ ГРАД ЛИСАБОН ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ 92 072 км² БРОЈ СТАНОВНИКА 10,6 милиона НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА ЕВРО ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК ПОРТУГАЛСКИ ВРАТИ СЕ НА КАРТУ
  • 24. АУСТРИЈА ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ РЕПУБЛИКА ГЛАВНИ ГРАД БЕЧ ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ 83 858 км² БРОЈ СТАНОВНИКА 8,3 милиона НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА ЕВРО ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК НЕМАЧКИ ВРАТИ СЕ НА КАРТУ
  • 25. ФИНСКА ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ РЕПУБЛИКА ГЛАВНИ ГРАД ХЕЛСИНКИ ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ 338 000 км² БРОЈ СТАНОВНИКА 5,3 милиона НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА ЕВРО ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК ФИНСКИ, ШВЕДСКИ ВРАТИ СЕ НА КАРТУ
  • 26. ШВЕДСКА ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ МОНАРХИЈА ГЛАВНИ ГРАД ШТОКХОЛМ ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ 450 000 км² БРОЈ СТАНОВНИКА 9 милиона НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА ШВЕДСКА КРУНА ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК ШВЕДСКИ ВРАТИ СЕ НА КАРТУ
  • 27. СЛОВЕНИЈА ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ РЕПУБЛИКА ГЛАВНИ ГРАД ЉУБЉАНА ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ 20 000 км² БРОЈ СТАНОВНИКА 2 милиона НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА ЕВРО ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК СЛОВЕНАЧКИ ВРАТИ СЕ НА КАРТУ
  • 28. ПОЉСКА ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ РЕПУБЛИКА ГЛАВНИ ГРАД ВАРШАВА ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ 313 000 км² БРОЈ СТАНОВНИКА 38,1 милиона НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА ЗЛОТЕ ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК ПОЉСКИ ВРАТИ СЕ НА КАРТУ
  • 29. МАЂАРСКА ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ РЕПУБЛИКА ГЛАВНИ ГРАД БУДИМПЕШТА ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ 93000 км² БРОЈ СТАНОВНИКА 10,1милиона НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА ФОРИНТА ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК МАЂАРСКИ ВРАТИ СЕ НА КАРТУ
  • 30. ЧЕШКА ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ РЕПУБЛИКА ГЛАВНИ ГРАД ПРАГ ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ 79 000 км² БРОЈ СТАНОВНИКА 10,3 милиона НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА ЧЕШКА КРУНА ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК ЧЕШКИ ВРАТИ СЕ НА КАРТУ
  • 31. СЛОВАЧКА ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ РЕПУБЛИКА ГЛАВНИ ГРАД БРАТИСЛАВА ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ 49 000 км² БРОЈ СТАНОВНИКА 5,4 милиона НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА СЛОВАЧКА КРУНА ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК СЛОВАЧКИ ВРАТИ СЕ НА КАРТУ
  • 32. ЛИТВАНИЈА ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ РЕПУБЛИКА ГЛАВНИ ГРАД ВИЉНУС ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ 65 303 км² БРОЈ СТАНОВНИКА 3,5 милиона НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА ЛИТАС ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК ЛИТВАНСКИ ВРАТИ СЕ НА КАРТУ
  • 33. ЛЕТОНИЈА ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ РЕПУБЛИКА ГЛАВНИ ГРАД РИГА ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ 65 000 км² БРОЈ СТАНОВНИКА 2,3 милиона НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА ЛЕТС ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК ЛЕТОНСКИ ВРАТИ СЕ НА КАРТУ
  • 34. ЕСТОНИЈА ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ РЕПУБЛИКА ГЛАВНИ ГРАД ТАЛИН ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ 45 000 км² БРОЈ СТАНОВНИКА 1,3 милиона НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА ЕСТОНСКА КРУНА ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК ЕСТОНСКИ ВРАТИ СЕ НА КАРТУ
  • 35. КИПАР ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ РЕПУБЛИКА ГЛАВНИ ГРАД НИКОЗИЈА ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ 9 000 км² БРОЈ СТАНОВНИКА 0,8 милиона НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА КИПАРСКА ФУНТА ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК ГРЧКИ, ЕНГЛЕСКИ ВРАТИ СЕ НА КАРТУ
  • 36. МАЛТА ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ РЕПУБЛИКА ГЛАВНИ ГРАД ВАЛЕТА ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ 316 км² БРОЈ СТАНОВНИКА 0,4 милиона НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА МАЛТЕШКА ЛИРА ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК МАЛТЕЖАНСКИ, ЕНГЛЕСКИ ВРАТИ СЕ НА КАРТУ
  • 37. РУМУНИЈА ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ РЕПУБЛИКА ГЛАВНИ ГРАД БУКУРЕШТ ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ 238 000 км² БРОЈ СТАНОВНИКА 21,6 милиона НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА ЛЕА ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК РУМУНСКИ ВРАТИ СЕ НА КАРТУ
  • 38. БУГАРСКА ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ РЕПУБЛИКА ГЛАВНИ ГРАД СОФИЈА ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ 111 000 км² БРОЈ СТАНОВНИКА 7,7 милиона НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА ЛЕВ ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИК БУГАРСКИ ВРАТИ СЕ НА КАРТУ
  • 39.
  • 40. Сваки тачан одговор се бодује са 10 поена, у случају нетачног одговора ученику се одузимају 4 поена! БРОЈ ПОЕНА ОЦЕНА 00 до 44 Недовољан 1 59 до 72 73 до 86 45 до 58 87 до 100 Довољан 2 Добар 3 Врло добар 4 Одличан 5 Тест се ради 20 минута!
  • 41. Ко је урадио аранжман европске химне? а) Пласидо Доминго б) Горан Бреговић в) Зубин Мехта г) Херберт вон Карајан
  • 42. “In varietate concordia” у преводу значи...? а) бољи од других б) уједињени у различитости в) одабрани
  • 43. У ЕУ данас има 27 земаља са: а) 494 милиона становника б) 321 милион становника в) 896 милиона становника
  • 44. “САВЕТ МИНИСТАРА” има: а) 12 чланова б) 27 чланова в) 15 чланова
  • 45. Седиште САВЕТА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ је у: а) Бриселу б) Хагу в) Паризу г) Бону
  • 46. Где је седиште ЕВРОПСКЕ ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ? а) У Цириху б) У Бриселу в) У Франкфурту
  • 47. Када је Роберт Шуман представио свој предлог креирања организоване Европе? а) 01.01.1948. б) 01.01.1957. в) 09.05.1950. г) 09.05.1953.
  • 48. Када је шест земаља потписало тзв. “Римске уговоре” о оснивању Европске економске заједнице (ЕЕЗ)? а) 09.05.1950. б) 25.03.1957.
  • 49. Од када на снагу ступа Европски монетарни систем (ЕМS) при чему се обрачун врши у заједничкој јединици званој ЕCU? а) 13.03.1979. б) 13.03.1999.
  • 50. Европски парламен се бира сваких пет година и има укупно...? а) 785 чланова б) 325 чланова в) 1200 чланова
  • 51. АРАНЖМАН ЗА ЕВРОПСКУ ХИМНУ УРАДИО ЈЕ ХЕРБЕТ ФОН КАРАЈАН!!! СЛЕДЕЋЕ ПИТАЊЕ
  • 52. СЛЕДЕЋЕ ПИТАЊЕ “In varietate concordia” у преводу значи УЈЕДИЊЕНИ У РАЗЛИЧИТОСТИ
  • 53. СЛЕДЕЋЕ ПИТАЊЕ Европска Унија данс броји 27 земаља са 494 милиона становника.
  • 57. СЛЕДЕЋЕ ПИТАЊЕ Роберт Шуман је представио предлог креирања Европе 09.05.1950. године.
  • 58. СЛЕДЕЋЕ ПИТАЊЕ Шест земаља потписало је тзв. “Римске уговоре” о оснивању Европскеекономске заједнице (ЕЕЗ) 25.03.1957. године.
  • 59. СЛЕДЕЋЕ ПИТАЊЕ Европски монетарни систем (ЕМS), при чему се обрачун врши у заједничкој јединици званој ЕСU, ступа на снагу 13.03.1979. године.
  • 60. КРАЈ Европски парламент се бира сваких пет година и има укупно 785 чланова.
  • 61. АРАНЖМАН ЗА ЕВРОПСКУ ХИМНУ НАПИСАО ЈЕ ХЕРБЕТ ФОН КАРАЈАН!!! ВРАТИ СЕ НА ПИТАЊЕ
  • 62. “In varietate concordia” у преводу значи УЈЕДИЊЕНИ У РАЗЛИЧИТОСТИ!!! ВРАТИ СЕ НА ПИТАЊЕ
  • 63. ЕВРОПСКА УНИЈА ДАНАС БРОЈ 27 ЗЕМАЉА СА 494 МИЛИОНА СТАНОВНИКА!!! ВРАТИ СЕ НА ПИТАЊЕ
  • 64. “Савет министара” има 27 чланова!!! ВРАТИ СЕ НА ПИТАЊЕ
  • 65. Седиште САВЕТА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ је у БРИСЕЛУ!!! ВРАТИ СЕ НА ПИТАЊЕ
  • 66. Седиште ЕВРОПСКЕ ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ је у ФРАНКФУРТУ!!! ВРАТИ СЕ НА ПИТАЊЕ
  • 67. Роберт Шуман је представио предлог креирања Европе 09.05.1950. године!!! ВРАТИ СЕ НА ПИТАЊЕ
  • 68. Шест земаља је потписало тзв. “Римске уговоре” о оснивању Европске економске заједнице (ЕЕЗ) 25.03.1957. године!!! ВРАТИ СЕ НА ПИТАЊЕ
  • 69. Европски монетарни систем (ЕMS), при чему се обрачун врши у заједничкој јединици званој ECU, ступа на снагу од 13.03.1979. године!!! ВРАТИ СЕ НА ПИТАЊЕ
  • 70. Европски парламент се бира сваких 5 година и има 785 чланова!!! ВРАТИ СЕ НА ПИТАЊЕ