R2 MS Excel - Analiza Šta ako - Jelena Nikolić

1. Analiza šta-ako
Učenica :Jelena Nikolić
Odeljenje: IVF-2
Profesor: Dejan Pejčić

2. Analiza šta – ako- sadržaj
Analiza šta – ako
Scenariji
Tabele podataka
Traženje cilja – Goal Seek
Solver
Zadaci – Goal Seek

3. Analiza šta-ako
 Analiza šta-ako je alatka u
programu Microsoft Excel-a i sa
njom se može eksperimentisati i to
sa nekoliko različitih skupova
vrednosti u nekim formulama da
bismo istražili razne rezultate.
 Pomoću analize šta-ako možemo
navesti rezultat koji želimo da
formula kreira a zatim da utvrdimo
koje skupove vrednosti će proizvesti
taj rezultat. Ovaj program nam
omogućava nekoliko različitih alatki
koje će nam pomoći da izvrše tip
analize koji najviše odgovara našim
potrebama. Proces promene
vrednosti u datim ćelijama
predstavlja analizu šta-ako i na taj
način mogu da se vide promene koje
utiču na rezultate formula na
radnom listu.

4.  U Excel-u postoje tri vrste alatki za analizu
šta-ako i to:
Scenarije
Tabele podataka
Traženje cilja
 Između ova tri dodatka postoje bitne razlike.
Scenarije i tabele podataka utvrđuju rezultate
na osnovu vrednosti unosa, dok traženje cilja
funkcioniše na osnovu rezultata koji utvrđuje
moguće vrednosti unosa i daju taj rezultat.
Pored ova tri dodatka može se upotrebiti i
četvrti a to je Solver. Solver je sličan traženju
cilja, ali u njemu može da stane više
promenljivih vrednosti.
Analiza
šta-ako-
sadržaj

5. Scenariji
 Scenariji predstavljaju deo komandi
programskog paketa koji se naziva analiza šta-
ako.
 Scenariji može da ima više promenljivih ali se
može prilagoditi samo do 32 vrednosti.
Scenariji je grupa vrednosti koje Excel čuva i
može uvek da ih zameni u našem radnom
listu. Ovaj programski dodatak nalazi se u
meniju Tools i pomoću ovog dodatka možemo
da kreiramo i sačuvamo različite grupe
vrednosti na radnom listu a onda da se
prebacimo na bilo koji od ovih novih scenarija
da bismo pregledali različite rezultate.
Scenariji se koriste npr. kada nismo sigurni
koliki je naš prihod i tada možemo da
definišemo različite vrednosti prihoda da bi
kasnije mogli da se prebacujemo između
scenarija da bismo vršili analizu šta-ako.

6.  Prikazivanje scenarija se vrši tako što u
meniju Alatke izaberemo stavku Scenariji,
zatim izaberemo ime scenarija i kliknemo
na dugme Prikaži. Prilikom kreirana
scenarija, prvo se izabere opcija Scenariji,
klikne se na Dodaj a zatim u polju ime
scenarija unesemo ime za scenario a u polju
Promenljive ćelije unesemo reference za
ćelije koje želimo da promenimo. Uneti
podaci se mogu i zaštiti tj. sprečiti izmene i
to preko opcije spreči promene da bismo
sprečili druge korisnike da izvrše neke
izmene. Scenario je uvek pristupačan iako
je zaštićen, ali se ne može urediti ili
izbrisati sve dok se u dijalogu Uređivanje
scenarija ne opozove izbor Spreči promene.

7.  Postoji opcija objedinjavanja scenarija
koja funkcioniše jednostavno. Potrebno
je da se scenariji objedine kada su na
radnim listovima identični svi modeli
šta-ako.
 Sve ćelije koje se nalaze na izvornom
radnom listu moraju da se odnose i na
odgovarajuće ćelije koje se menjaju na
radnom listu koji je aktivan. Sve
scenarije sa izvornog radnog lista
Microsoft Excel kopira na aktivan radni
list.
 Da bismo sve objedinili potrebno je da
izaberemo radni list i da u meniju Alatke
izaberemo opciju Scenariji i kliknemo na
dugme Objedini, a zatim izaberemo ime
radne sveske i lista. Scenarije se mogu i
obrisati i to veoma jednostano. Potrebno
je samo da izaberemo stavku Scenariji i
odredimo ime scenarija koji želimo da
izbrišemo i zatim kliknemo na dugme
izbriši.
Analiza
šta-ako-
sadržaj

8. Tabele podataka
 Tabele podataka omogućavaju kraći put za
izračunavanje više verzija u jednoj operaciji. Na
primer, tabelu podataka možemo da upotrebimo da
bismo utvrdili moguću mesečnu ratu prilikom
promene kamatne stope i dužine otplate koji se
koriste u kreditima.
 Razlika između scenarije i tabele podataka jeste u
tome što tabele podataka imaju samo jednu ili dve
promenljive vrednosti-jednu za ulaznu ćeliju reda i
jednu za ulaznu ćeliju kolone kao i neograničen
broj različitih vrednosti dok scenario može imati
maksimalno 32 različite vrednosti ali možemo
kreirati neograničen broj scenarija.

9.  U zavisnosti od broja promenljivih i formula
koje želimo da testiramo, možemo da kreiramo
tabele podataka i to:
 Sa jednom promenljivom
 Sa dve promenljive
 Tabela podataka sa jednom promenljivom koristi
se kada želimo da utvrdimo kako će različite
vrednosti jedne promenljive u jednoj ili više
formula uticati na promene rezultata tih
formula. Formule koje se koriste u tabeli
podataka sa jednom promenljivom moraju da
upućuju samo na jednu ulaznu ćeliju. Ulazna
ćelija je ona ćelija u kojoj se smenjuju sve ulazne
vrednosti. Dalji postupak se može izvesti na više
načina i to:
 Ako je tabela organizovana po kolonama,
formulu kucamo u ćeliju koja je jedan red iznad i
jednu ćeliju udesno od kolone sa vrednostima.
 Ako je tabela oranizovana po redovima, formulu
kucamo u ćeliju koja se nalazi jednu kolonu
ulevo od prve vrednosti i jednu ćeliju ispod reda
sa vrednostima.

10.  Onda izaberemo opseg ćelija koje
sadrže formule i vrednosti koje
želimo da zamenimo. U grupi Alatke
podataka izaberemo stavku Analiza
šta-ako a odmah zatim i opciju
Tabela sa podacima. Ako je tabela
organizovana po kolonama onda u
polje Ulazna ćelija kolone unesemo
referencu ulazne ćelije. Referenca je
kordinantni skup koji opisuje položaj
određene ćelije. Ukoliko je tabela
organizovana po redovima, u polje
Ulazna ćelija reda upiše se referenca
ulazne ćelije.
 Za razliku od ove tabele, tabela
podataka sa dve promenljive koristi
se kako bismo utvrdili kako će
različite vrednosti dve promenljive u
jednoj formuli uticati na promenu
rezultata. Formula mora da upućuje
na dve različite ulazne ćelije

11. U ćeliju na radnom listu unesemo formulu koja se
odnosi na ulazne ćelije. Jedna lista ulaznih
vrednosti upisuju se u koloni ispod formule, a
druga lista u istom redu gde je i formula samo sa
desne strane. Zatim odaberemo opseg koji sadrži
formulu, vrednosti redova i kolona kao i ćelije u
kojima želimo da budu izračunate vrednosti. Ako
se desi da nakon kreiranja tabele, ne želimo da
nastavimo da radimo sa funkcijama tabele koja ona
pruža, možemo prestati sa radom a da pritom ne
izgubimo oblikovan stil i to zadavanjem opcije
Konvertuj u opseg. Ukoliko želimo da povratimo
sve dovoljno je da kliknemo u traci sa alatkama za
brži pristup na dugme Opozovi radnju. Tabela
podataka se može i cela obrisati zadavaljem
funkcije Obriši u meniju Uređivanje.
Analiza
šta-ako-
sadržaj

12. Traženje cilja (Goal Seek)
Traženje cilja je izgrađen u
Excelu i to je funkcija koja nam
pokazuje kako jedan podatak
utiče na drugi. I on se koristi
kada znamo željeni rezultat
jedne formule ali ne i ulaznu
vrednost koja je potrebna da
dođemo do rezultata. Traženje
cilja je nemoguće izvesti
ukoliko ne postoji ćelija koja
sadrži formulu. I ne može se
otkucati samo rezultat te
formule već je potrebno da
formula ima otkucane
vrednosti npr. ne može se samo
tako uneti da je ukupan prihod
50.000 dinara već se mora
putem formule doći do tog
rezultata npr. 100*500 = 50.000
dinara.

13. Traženje cilja se nalazi u meniju Tools.
Traženje cilja ili Goal seek predstavlja
metod pronalaženja određene
vrednosti na osnovu druge ćelije.Ćelije
se na sledeći način prilagođavaju da bi
proizvele određenu vrednost:
 U meniju Tool se odabere stavka Goal
seek
 U okviru Set cell selektujemo ćeliju u
kojoj se nalazi formula.
 U polju To value unesemo željeni
rezultat
 i u By changing cell unesemo referencu
na ćeliju sa vrednošću koju želimo da
podesimo. Na ovu ćeliju mora da
upućuje formula koja je precizirana u
okviru Set cell....zatim kliknemo na
dugme Ok.

14. Funkija Traženje cilja funkcioniše samo
sa jednom promenljivom vrednošću
unosa. Ukoliko želimo da imamo dve ili
više ulaznih vrednosti onda Goal seek ne
možemo koristiti već bi upotrebili
programski dodatak Solver.
Ova funkcija Microsoft Excel-a je veoma
efikasna jer na brz i lak način može da
nas dovede do željenog cilja.

15.  Goal seek se dosta primenjuje
prilikom izračunavanja prihoda tj.
finansijskog poslovanja nekog
preduzeća, a pored toga što se
koristi za izračunavanje prihoda
upotrebljava se i kod utvrđivanja
kamatne stope kod koje se koristi i
funkcija PMT. PMT je finansijska
funkija i koristi se za izračunavanje
mesečne rate kredita na osnovu
konstantnih otplata i konstantnih
kamatnih stopa.
Analiza
šta-ako-
sadržaj

16. Solver
 Solver je isto deo paketa komandi
sličan traženju cilja. Ovaj
programski dodatak je veoma
efikasan i pomoću njega možemo
odrediti maksimalnu ili minimalnu
vrednost tj. optimalnu za formulu u
jednoj ćeliji. Ta ćelija ima naziv
ćelija cilja i ona podleže ostalim
ograničenjima.
 Promenljive odluke ili jednostavno
promenljive ćelije ućestvuju u
izračunavanju formula u ćelijama
cilja kao i ograničenja. To je ustvari
grupa ćelija koja radi zajedno sa
Solverom. Maksimalna ili
minimalna vrednost određuje se na
osnovu izmene drugih ćelija.
 Ukoliko Solver ili grupa Analiza
nisu pristupačni tj.dostupni,
moramo da instaliramo programski
dodatak. Učitavanje se vrši na taj
način što se zada opcija Programski
dodatak Solver koji se nalazi u
programske dodatke Excel-a

17.  Kada učitamo programski dodatak Solver u polje Postavljanje cilja
unosimo određenu referencu.
 Postoje sledeća tri načina prilikom unosa vrednosti a to su:
 Ukoliko želimo da vrednost ćelije cilja budu što je moguće veća,
izabraćemo opciju Max.
 Ukoliko želimo da vrednost ćelije cilja budu što je moguće manja,
izabraćemo opciju Min.
 I ukoliko želimo da ćelije cilja imaju neku određenu vrednost
potrebno je da putem opcije Vrednost, sami unesemo vrednost u
polju.

18.  Promenljive ćelije mogu biti direktno ili indirektno u vezi sa ćelijama cilja.
Kod solvera postoji i takozvana ograničenja. I prilikom ograničenja
potrebno je u polje uneti referencu ćelije ili ime opsega ćelije. Nakon toga
se izaberu relacije tj. (<=, =, >=) int.bin ili dif.
 Kada se izabere opcija int.onda se u polju Ograničenja pojavi stavka
integer, kod bin-a pojavi se binary i ukoliko izaberete dif.u polju se javlja
stavka aldifferent. Relacije int, bin i dif možemo koristiti samo u
ograničenjima za promenljive ćelije.

19.  Parametri programskog dodatka Sover
predstavljaju opciju pomoću koje možemo
odabrati neke algoritme ili metode
rešavanja:
 GRG (Generalizes Reduces Gradient)-
nelinearko, ovo se koristi za ravne,
nelinearne probleme
 LP simpleks- koristi se za linearne
probleme
 Evolucioni- koriste se za probleme koji nisu
ravni.
Analiza
šta-ako-
sadržaj

20. Zadaci traženje cilja- Goal seek
Zadatke možete pogledati u
Word dokumentu
Analiza
šta-ako-
sadržaj