Takmičenje na portalu www.nasaskola.net "biramo najbolju lekciju" februar 2012. godine, Grčko-persijski ratovi, Istorija, Pavle Tenjović, Velimir Stojanović, Gimnazija Aleksinac

1. Grcko persijski ratovi
Termopilka bitka (480.godina p.n.e)
• Pavle Tenjovic I4

2. Grcko-persijski ratovi (499-449. godine
pre n.e.)
Krajem VI veka pre n.e. Heleni u istocnom Sredozemlju ozbiljnom
opasnoscu ; veliko Persijko carstvo.
Persijanci su u to vreme gospodarili ogromnim prostransvom,kopnenim
I vodenim,a pod njihovom vlascu bili su mnogobrojni narodi sa zapadne
obale Male Azije.
Grcko-persijski ratovi trajali su 50 godina. Rat je poceo kada su Grci u
Maloj Aziji pokusali da se pobune i oslobode persijske vlasti.
Ova pobuna je u istoriji nazvana Jonski ustanak.

3. Termopilska bitka (480. g. p.n.e)
• Jedna od najljucih I najtezih bitaka u istoriji
Helade,vodjena je u uskom klancu zvanom Termopil. Tu
se malobrojna vojska spartanskog kralja Leonide sastala
masivnom Persijskom armijom.

4. • Годинама се , краљ Персије
припремао да настави рат
против Грка. То је био рат, који
је започео његов отац Дарија
Велики. Допремио је огромну
војску и морнарицу у Малу Азију
484. п. н. е.. Направио је мост од
бродова да се пређе Хелеспонт
(Дарданеле). Да би се
супроставили Персији формира
се савез грчких градова-држава
под вођством Спарте, која је
имала најбоље трениране и
опремљене војнике у Грчкој.
Знајући исход битке унапред,
спартански краљ Леонида је
углавном одабрао војнике, који
су већ имали унуке. Спартанци
су знали да је суделовање у тој
бици сигурна смрт, јер су
Персијанци били далеко
бројнији.

5. • Због дефанзивног терена, планински кланац
Термопиле (у преводу са грчког "топла
врата") одабран је као најпогодније место за
одбрану. Тај пролаз је био толико узак да се
двоја бојна кола нису могла мимоићи. С једне
стране је била планина, а са друге море. Дуж
тог планинског пролаза била су троја врата, а
код централних врата Грци су направили
мали зид, да се бране. У августу 480 п.н.е.
6.000 Грка (од којих 300 Спартанаца) чекало
је персијску армију, која је била 30 пута
бројнија.

7. • Кад је персијски цар Ксеркс I чуо колико га малена армија чека
мислио је да ће се Грци сами повући и причекао је три дана.
Четвртог дана је наредио да се пролаз освоји. Грци су цели
пролаз прекрили Фаланга формацијом, што значи формацијом
међусобно прекривених штитова из којих вире дуга копља. Та
формација је слична јежу. Персијанци нису могли проћи кроз ту
дефанзивну формацију. Персијанци су углавном били лаганије
наоружани,малим штитовима и мачевима.

8. • Другог дана битке опет су Грци побили
огроман број Персијанаца. Затим је
персијски цар Ксеркс одлучио да
пошаље легендарне “Персијске
бесмртнике" (елитна краљевска гарда).

9. • Али чак ни најјача краљеба гарда,и бојна
формација није могла поразити изузетно
увежбану гршку фалангу. Персијанци губе
велики број бораца и повлаче се.

10. • После другог дана битке, један Грк је побегао
код Персијанаца и одао је посебан пролаз
кроз Термопиле, који Персијанци могу
користити да би прошли. Тај посебни пролаз
бранило је 1000 Грка, али није се очекивало
да би Персијанци туда кренули. Изнанађени
Персијским нападом Грци су пружили кратак
отпор и повуки се у планине.

11. • Леонида је закључио да даљњи отпор неће
бити плодан, па отпушта све грчке војнике
осим Спартанаца и Теспанаца. Битка је била
изузетно брутална. Кад се број бранилаца
пролаза смањио повукли су се на мало
брдашце у најужем делу пролаза. Тебанци су
се предали Персијанцима. Након што су им
поломљене дуга копља Спартанци и
Теспанци су наставили да се боре са кратким
мачевима (што су они изузетно ретко
радили).

12. • Иако су Грци побили мноштво Персијанаца,
Леонида је убијен. Спартанци настављају битку да
обране његово мртво тело. Када су остали без
мачева борили су се као звери рукама и зубима.
Остало је записано да су се Персијанци смртно
плашили и ненаоружаних Спартанаца. Задње
Спартанце побише кишом стрела.

13. • Ксеркс је био љут јер је изгубио толико много
војника. Због тога наређује да се мртво
Леонидино тело обезглави и да се тело
забије на крст. Касапљење леша је било
нешто што је и код Персијанаца сматрано
недозвољеним, па се Ксеркс I касније каје
због свог поступка. Иако је то била тактичка
победа за Персијанце, то је био тежак ударац
за персијску армију због огромних губитака од
стране само хиљаде Грка. Битка је знатно
подигла грчки морал.

14. У част погинулих Спартанаца,подигнут је
споменик на коме пише : ,,Путниче,када дођеш
у Спарту,јави да смо овде пали,покоравајући
се њеним законима’’ .

15. • Ово је једна од најдинамичнијих битака,у
историји. Користи се као пример у војним
академијама како мала група добро
тренираних и добро вођених војника може да
се брани против вишеструко бројнијег
противника. Важно је напоменути и значај
терена, да се та битка одвијала на отвореном
терену, Грци би били опкољени и брзо
поражени. Термопилска битка се тако користи
као пример и лекција значаја повољног
терена, стратегије, обучености и дисциплине.

16.  Тењовић Павле I4 ,Алексиначка
гимназија