Februarski broj casopisa...!

1. VIRTUS
МЕСЕЧНИ ЛИСТ ЛАТИНСКЕ СЕКЦИЈЕ
БРОЈ IV
МЕСЕЦ ФЕБРУАР
ФОБИЈЕ
ГАЛЕН ИЗ ПЕРГАМА
МИНОТАУР
БИТКА КОД ТЕРМОПИЛА
РОМУЛА - МАЈКА ИМПЕРАТОРА ГАЛЕРИЈА
ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ...?
МАКСИН ЗИД ЖЕЉКОВ ЗИД
МЕДИЦИНСКА ШКОЛА ЗАЈЕЧАР
MMXI

2. Још један број часописа Виртус је напокон изашао.
После не тако дугог распуста а после толиких силних
празника који су нажалост прошли. Ево опет школе али
и нас да Вас забавимо. Као и сваког месеца и у овом
броју прочитаћете многе занимљиве ствари. У овом броју
уводимо рубрику у којој ћете и ви учествовати. У кутију
где су изложени часописи убаците цедуљицу са догађајем
из римске или старогрчке историје, а ми ћемо већ готову
причу окренути у другом смеру и испитати шта би се
десило да је било нешто потпуно супротно... Најбољу
тему објавићемо у наредном броју... Читамо се!
ФОБИЈЕ
ФОБИЈЕ представљају посебан облик страха који се везује за одређене објекте, ситуације,
места, активности. Назив долази од грчке речи φόβος која је у преводу страх, ужас.
У психијатрији има велики списак регистрованох фобија. У сваком наредном броју
набрајамо по неколико фобија:
алгофобија <------> страх од бола, старогрчка реч за бол је algos (Ἄλγος)
андрофобија <---->страх од мушкараца, старогрчка реч за мушкарца је aner,andros(ἀνήρ, ἀνδρός)
антропофобија <------>страх од људи, старогрчка реч је anthropos (Άνθρωπος)
батрахофобија <------> страх од жаба, старогрчка реч је batrahos (βάτραχος)
гинекофобија <------> страх од жена, старогрчка реч је ginaikos (γιναικος)
дендрофобија <------> страх од дрвећа, старогрчка реч је dendros (δενδρος)
дромофобија <------> страх од улица, старогрчка реч је dromos (δρόμος)
ентомофобија <------> страх од инсеката, старогрчка реч је entomos (εντομος)
клаустрофобија <----> страх од затворених просторија, латинска реч је claustrum, затвор, кафез
какофобија <------> страх од ружноће и нечистоће, старогрчка реч је kakos (κακός)
ксенофобија <------> страх од старнаца, старогрчка реч је ksenos (ξένος)
СТЕФАН РАЈЧИЋ (pharmaceuta)
А

3. ТЕРМОПИЛСКА БИТКА
Термопилска битка је била битка која је вођена између савеза грчких градова-држава
и Персијског царства код Термопилског пролаза у централној Грчкој августа 480. године
пре Христа. Бројчано много слабији Грци су задржали Персијанце три дана, чиме су
добили довољно времена за евакуацију Атине и припрему јаче армије. Мала сила
вођена спартански краљем Леонидом блокирала је једини пут којим је масивна војска Ксеркса
могла да напредује, користећи повољан терен, добру стратегију и добро обучене војнике.
Због дефанзивног терена, планински кланац Термопиле (у
преводу са грчког «топла врата») одабран је као најпогодније
место за одбрану. Преплашени извидник дотрчао код спартанског
заповедника Дијенека да му саопшти да су персијске колоне
непрегледне. На ово Дијенек није уопште реаговао, а војник му
каже: «Персијанаца је толико да кад испале стреле цело небо се
замрачи и нестане Сунца». На то је Дијенек хладно одговорио:
„Па добро, борићемо се у хладовини.“. Леонида је закључио
да даљњи отпор неће бити плодан, па 11. августа 480. п. н.
е. отпушта све грчке војнике осим Спартанаца и Теспанаца.
Битка је била изузетно брутална. Кад се број бранилаца
пролаза смањио повукли су се на мало брдашце у најужем делу
пролаза. Тебанци су се предали Персијанцима. Након што су им
поломљена дуга копља. Спартанци и Тебанци су наставили да
се боре кратким мачевима (што су они изузетно ретко радили)
Другог дана битке опет су Грци побили огроман број Персијанаца.
Затим је персијски цар Ксеркс I одлучио да пошаље легендарне
“Персијске бесмртнике» (елитна краљевска гарда). Али ни они
нису имали довољно снаге да разбију грчку формацију фаланге.
После другог дана битке, један Грк је побегао код Персијанаца
и одао је посебан пролаз кроз Термопиле. Тај посебни пролаз
бранило је 1000 Грка, али није се очекивало да би Персијанци
СТЕФАН РАЈЧИЋ
туда кренули. Изнанађени Персијским нападом Грци су пружили
(pharmaceuta)
кратак отпор и повуки се у планине. Персијанци су прошли
кроз пролаз и поразили Спартане. Леонида је био убијен.
ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ ДА...? Gladius је био стандардни мач римских
легионара и мач по којем су гладијатори
добили име.
Постојао је и дрвени гладиус који је био
истог облика и димензија као гладиус.
Служио је да би легионари и гладијатори
вежбали. Имао је још једну сврху - био је
симбол слободе. Када би гладијатор, по
завршетку каријере, заслужио слободу -
добијао би један дрвени гладиус. Цвеће
ГЛАДИОЛА због својих мачовидних листова
је добило тај назив.
КАЋА СТЕВАНОВИЋ (medici socia)
B

4. ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ ДА...?
АEЛИЈЕ ГАЛЕН ИЛИ
Император Гај Галерије
КЛАУДИЈЕ ГАЛЕН Валерије Максимијан, власник
из другог века пре Христа, Феликс Ромулијане је у 311.
познатији као Гален из године објавио ЕДИКТ о
Пергама био је познати престанку гоњења хришћана.
римски лекар и филозоф Неколико дана после
грчког порекла. Његове објављивања он је умро и едикт
теорије су имале велики није био спроведен. Касније 313.
утицај на западну год. Св. Константин је поново
медицину дуже од једног објавио Едикт који је нама
миленијума. Галенов опис познат као Милански едикт.
анатомске грађе заснивао
се на сецирању мајмуна, јер ЖЕЉКО НЕСТОРОВИЋ
сецирање људи није било (medici socius)
допуштено у његово доба.
Ипак, нико га није надмашио све до штампаних
описа и илустрација људске анатомије које је
направио Андреас Везалијус 1543.Галенов опис
рада срца, артерија и вена одржао се све до 1628,
када је Вилијам Харви описао крвоток са срцем као
погонском пумпом. У 19. веку студенти медицине
још су читали Галенова дела како би научили
основне медицинске појмове.
МАЈКА СЛАВНОГ ИМПЕРАТОРА, ВЛАСНИЦА РОМУЛИЈАНЕ
Ромула је рођена 240.год. у Дакији и око 250.год. побегла је на
леву обалу Дунава, где се после неколико година на неком пољском
имању у близини Гамзиграда, удала за сељака коме је подарила сина
и кћер. Ту је живела све док јој
син није добио највише чинове
и титулу цезара. Ромула је свом
сину Галерију припремала и
разна миришљава уља и сапуне,
придобијала је његову наклоност
и имала је велики утицај на
њега. Због Галеријеве оданости
и присне везаности за њу,
предпоставља се да је Ромула
боравила у резиденцијама свог
сина. Веровало се да је Ромула
зачела Галерија са богом Марсом
који се приближио у виду аждаје.
Ромула је највероватније умрла у
лето 303.год. у 70-им годинама живота.
Сахрањена је са највишим почастима на брду Магур у близини
Зајечара и уврштена је међу ,,божанствене’’. У њену част Галерије је
своју царску палату назвао Ромулиана.
МОНИКА СТРАХИНИЋ (medici socia)
C

5. М И Т О Л О Г И Ј А
Минотаур је митолошко биће које је полу-бик полу-човек. Он је
заправо син краљеве жене Пасифаје и бика. Краљ Минос, жалећи
због његове ружноће, позвао је Дедала да сагради лавиринт из којег
је немогуће изаћи. Минотаур је лутао лавиринтом и хранио се грчким
младићима и девојкама које су му слали као таоце, док га није убио
Тезеј. Тезеју је помогла краљева ћерка Аријадна, која му је рекла
да се из лавиринта може изаћи на само један начин: да се клупко
конца одмотава од почетка лавиринта те да се онда по њему враћа.
И С Т И Н А ???
Минотаур је грчки назив за Миноски Бик.
Наиме, према тумачењу Роберта Гревса, многи каснији
Грци нису волели мит о Пасифаји и њеном интимном
односу са животињом, па су радије приповедали
да је Таур, дакле бик, било име човека. Самим тим,
није постојао ни Минотаур, док је лавиринт био само
добро осмишљен затвор у који су довођени атински
младићи и девојке и чувани све до посмртних игара
у Андрогејеву част. Таур је био свиреп и набусити
војсковођа који их је убијао на тим играма сваке године.
Миној му није веровао јер је начуо гласине да је Таур,
уз Дедалову помоћ, био Пасифајин љубавник, у прилог
чему је говорила и сличност између њега и једног од
Минојевих близанаца и зато је одобрио рвање Тезеја и
Таура, а и толико му се допало што је Тезеј убедљиво
доминирао пребацујући противника преко главе три пута и
укопавајући га у земљу до рамена, да га је начинио својим зетом и укинуо данак Атињанима.
Минојева кћерка Аријадна није имала ништа против да се уда за Тезеја, јер ју је на играма,
којима је смела да присуствује, очарао својом снагом показаном у поменутом рвању.
ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ ДА...? ДАВИД МИЛОШЕВИЋ (dentalis tector)
Енглеска реч HOSPITAL долази од латинске
речи HOSPITALE чији корен се налази у придеву
HOSPITALIS, HOSPITALE, са прeводом:
гостољубив, човекољубив, љубазан...
Наша реч БОЛНИЦА долази од старословенског
глагола који у преводу значи: страдати, мучити се,
жалостити се
AB ORE AD AUREM - Из уста у уши (строго поверљиво)
DESUNT INOPIAE MULTA AVARITIAE OMNIA
- Сиротињи недостаје много а лакомству све
D

6. ЖЕЉКОВ И МАКСИН ЗИД
УГРАБИ ДАН!
E