Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Mišićni sistem

10,896 views

Published on

Mišićni sistem čoveka, građa i tipovi mišićnih ćelija, mišićno tkivo, tipovi mišića, uloga mišićnog sistema, veze mišića i kostiju, veze mišića i nerava

Published in: Education
  • Be the first to comment

Mišićni sistem

  1. 1. Мишићни систем
  2. 2. Кретање Особина већине припадника царства животиња.
  3. 3. Улога мишићног система • Покретање тела (заједно са костима) његових делова. • Омогућавају покетање унутрашњих органа (налазе се у зиду органа) • Омогућава рад органа/виталне функције организма
  4. 4. Еволутивни преглед • Први пут се код дупљара јављају епитело- мишићне ћелије.
  5. 5. Еволутивни преглед • Код црва слој поткожних кружних и уздужних мишићних слојеве и снопове.
  6. 6. Еволутивни преглед • Код организама који имају чврсти спољашњи скелет, мишићи се налазе са унутрашње стране скелета. • Они се мишићи се групишу у снопове и грчењем и опружањем их покрећу.
  7. 7. Кичмењаци • Попречно-пругасти мишићи • Везани за скелет са спољашње стране. • Омогућавају кретање.
  8. 8. Кичмењаци • Глатки мшићи • Граде зид унутрашњих органа • Омогућавају покретање органа (срца, желуца, црева, мокраћне бешике итд.)
  9. 9. Мускулатура • У телу човека постоји преко 600 мишића. • Сви мишићи у телу чине телесну мускулатуру.
  10. 10. МИШИЋНЕ ЋЕЛИЈЕ -Мишићи су изграђени из мишићних ћелија. Мишићне ћелије се деле на: глатке, срчане и попречнопругасте.
  11. 11. • Све оне садрже миофибриле којe омогућавају грчење и опружање мишићне ћелије. МИШИЋНЕ ЋЕЛИЈЕ
  12. 12. МИШИЋНЕ ЋЕЛИЈЕ • Глатке мишићне ћелије – вретенастог облика, имају само једно једро. • Миофибрили су постављени паралелно. • Грче се без утицаја воље (аутономни нервни систем).
  13. 13. • Попречнопругасте мишићне ћелије - цилиндричног облика и издужене. • Садрже велики број једара, а миофибрили се местимично преклапају. • Покрети су им брзи. Раде под утицајем воље (централни нервни систем). МИШИЋНЕ ЋЕЛИЈЕ
  14. 14. • Срчане мишићне ћелије-попречно пругасте • Местимично су спојене и граде мрежу повезаних ћелија са 1 до 2 једра • Раде без утицаја воље (аутономни нервни систем). МИШИЋНЕ ЋЕЛИЈЕ
  15. 15. МИШИЋНА ТКИВА •Снопови мишићних ћелија обавијени заједничком мембраном граде мишиће. •Према грађи ткива разликујемо: глатке мишиће, срчани мишић и  попречнопругасте (скелетне) мишиће.
  16. 16. Срчани мишић Гради срце и омогућава пумпање крви тј. циркулацију крви кроз организам. Срчани мишић Срчано мишићно ткиво под микроскопом
  17. 17. Глатки мишићи Глатко мишићно ткиво под микроскопом Граде зидове унутрачњих органа: једњака, желуца, црева, душника...  Танки су.  Покрети су им спори.  Њихове контракције трају 1-1,5 минута.  Раде без утицаја наше воље.
  18. 18. Попречно-пругасти (скелетни) мишићи Облажу скелет.  Веома су брзи.  Њихове контракције трају од 110 до 1100 дела секунде.  Функционишу под утицајем воље. Попречнопругасто мишићно ткиво под микроскопом Скелетни мишићи човека
  19. 19. Глатки мишићи Срчани мишић Попречно- пругасти мишићи Невољни покрети Невољни покрети Вољни покрети
  20. 20. ГРАЂА СКЕЛЕТНИХ МИШИЋА oСкелетни мишићи су сложене грађе. o Већи број попречнопругастих ћ. обавијен опном гради мишићни снопић првог реда. oВише снопића првог реда обавијених мембраном граде мишићни снопић другог реда. o Више снопића 2.реда обавијених везивном опном гради мишић, а опна се продужује у тетиву која везује мишић за кост. кост тетива мишић Мишићни снопић првог реда Мишићни снопић другог реда
  21. 21. Грађа мишића мишићне ћелије мишићни сноп I реда мишићни сноп II редавезивна опнатетива кост
  22. 22. ОБЛИЦИ СКЕЛЕТНИХ МИШИЋА Кружни мишићи Лепезасти мишићи Плочасти мишићи Вретенасти мишићи Тракасти мишићи
  23. 23. Кружни мишићи Налазе се око очију, уста и других отвора на телу и органима.
  24. 24. Лепезасти мишићи Углавном мишићи лица и грудног коша.
  25. 25. Плочасти мишићи Мишићи стомака, дијафрагме и међуребарни мишићи. Омогућавају покрете дисања.
  26. 26. Вретенести мишићи Најбројнији међу скелетним мишићима. Снажни су. Налазе се у екстремитетима.
  27. 27. Тракасти мишићи Покрећу главу у свим правцима. Налазе се у вратном делу и пределу бутина.
  28. 28. ФИЗИОЛОШКЕ ОСОБИНЕ МИШИЋА Основне особине мишића су: Еластичност Надражљивост Контрактилност
  29. 29. Како ради мишић? драж праг дражи  надражај реакција мишића (грчење/контракција)
  30. 30. Енергија за рад мишића • За свој рад мишићи користе глукозу (извор енергије) и кисеоник . • Као резултат настају угљен-диоксид и млечна киселина. •
  31. 31. ВЕЗА МИШИЋА И КОСТИЈУ  Скелетни мишићи су за кости причвршћени директно или преко тетива.  Постављени су тако да делују антагонистички, тј. да један мишић ради супротно од свог “партнера ’’. Савијена рука Опружена рука згрчен опружен опружен згрчен
  32. 32. Тетиве • Везивне опне које повезују скелетне мишиће за кости.
  33. 33. ВЕЗА МИШИЋА И НЕРАВА • Мишићи импулсе примају од нерава тј. нерви систем контролише покретање мишића. • Везу између нерва и мишића називамо нервно-мишићна синапса. • Централни нервни систем-вољни покрети • Аутономни (вегетативни) нервни систем- невољни покрети

×