2. Биоград (Београд)
Впјска ппд впђствпм Сулејмана Велишанственпг, 28. августа 1521. је псвпјила Бепградпд
Мађара, щтп је пзнашилп пад града ппд Псманскп царствп. Турци Псманлије накпн тпга насељавају
срущен и спаљен град, ппстепенп га претварајући у китоасти пријентални град, шија је панпрама са
мнпгпбрпјним мунарама издалека пдущевљавала мнпге еврппске путнике тпг дпба. Пкп 1571
гпдине у Бепграду је билп 27 насеља (махала). Према псманлијскпм путпписцу Евлији
Челебији, кпји је бправип у Бепграду 1660. гпдине, Бепград је тада имап пкп 98.000 станпвника, пд
кпјих 77.000 су били Муслимани.[Ппстап је вище пд пбишнпг града, са исламскпм
архитектурпм, јавним купатилима и мнпгим нпвим чамијама. Бепград је већ крајем16. века, пп
свпјпј леппти и велишини, умнпгпме надмащивап Будим, Спфију, Сарајевп, Скппље и мнпге друге
градпве еврппскпг дела Псманскпг царства.[Највећпм и најлепщпм чамијпм Бепграда сматрана
је Батал чамија, кпју су путпписци уппређивали са Аја Спфијпм.[ Данас је једина препстала Бајракли
чамија на Дпрћплу.
Бепград је три пута пд Турака псвајала Аустрија (1688—1690, 1717—1739, 1789—1791), а Псманлије
су га ппнпвп заузимале, уз велика разараоа. Бепград ппстаје „Дар-ул-чихад“ – Тврђава
Џихада, какп су га Псманлије тада називале.[
Накпн турскпг ппраза ппд Бешпм, септембра 1688. гпдине, Аустријанци су заузели Бепград.
Псманлије су успеле накраткп да ппврате Бепград 1690—1717. Впјска Аустријскпг царства ппд
заппведнищтвпм надвпјвпде Еугена Савпјскпг пп други пут је псвпјила Бепград 1717. Ппсле ппбеде
над аустријскпм впјскпм 1739. гпдине кпд Грпцке, Псманлије су ппнпвп загпсппдариле Бепградпм, и
оиме владале наредних 50 гпдина (1739—1789).
У Првпм српскпм устанку, устаници су пслпбпдили Бепград 1806. гпдине. Устаници су држали град
пд 8. јануара 1806. дп 1813, када су га ппнпвп заузеле Псманлије.
3. Стамбол капија у Београду
Табла на месту Стамбпл капије (на зиду Нарпднпг ппзпришта), Бепград
Стамбол капија је једна пд шетири капије Бепграда на изласку из варпщи. Будући да је крпз оу впдип друм у
правцу Истанбула (Стамбпла), пп тпме је дпбила и назив. Пстале три су Сава-капија, Варпщ-капија и Видин-капија.
Налазила се између данащоег Нарпднпг ппзприщта и сппменика кнезу Михаилу наТргу републике. Пд свих
капија, Стамбпл капија била је најшврщће зидана. Пстале су пткривале свпје турскп ппреклп и биле пбишне рупе у
пплупрппалпм палисаду са некпликп балвана изнад рупе.
Стамбпл капију направили су Аустријанци за време свпје владавине севернпм Србијпм 1718-1739. гпдине, а легенда
каже да је капију ппдигап Лаудпн, кпје изградип и рпв пкп щирег Бепграда назван Лаудпнпв шанац.
Капија је била израђена пд тесанпг камена и цигле. Имала је прпстприје за смещтај впјника кпји су држали стражу.
Крпз Стамбпл капију се улазилп на три улаза: у средини је бип велики за кпла, а са пбе стране пп један маои за
пещаке. Сва су врата била пд дебелих храстпвих греда пп кпјима је прикпвана јака гвпздена пплата. На опј су се
виделе рупе пд курщума при нападима.
Испред капије налазилп се ппље пбраслп травпм. Пут кпји је из варпщи излазип на Стамбпл капију делип се пдмах
на два крака: један је ищап деснп ка Теразијама, а други левп ка Тащмајдану и Палилули.
У близини Стамбпл капије Турци су набијали на кплац бунтпвне Србе. Стпга је капија била крајое пзлпглащена међу
Србима и представљала је симбпл страдаоа ппд Псманским царствпм. Стпга је срущена 1866. гпдине, пп
наредби кнеза Михаила. Рущеое је ппшелп пплпвинпм априла, а дпврщенп 19. маја 1866. (пп старпм календару).
4. Кула Небојша (Јакшићева)
Према легенди кула Небпјща је била Дпнжпн кула Бепградске тврђаве у дпба десппта Стефана, кпја
је верпватнп изгледала пппут Деспптпве куле у манастиру Манасија.Легенда даље каже да се кула
кап Непсвпјива, када су Турци накпн тещких бпрби заузели скпрп целу Бепградску тврђаву, винула
у ваздух и пдлетела у Дпои град ван оихпвпг дпмащаја, такп да је пни никада нису ни заузели. Пд
тпга времена пна стпји на свпм данащоем месту да сведпши п свпјпј неппбедивпсти и
неппкпрнпсти.
Првпбитни називи куле били су Бела и Темишварска кула, да би свпј данащои назив дпбила тек
у XVII веку. Тада је у експлпзији барута пдлетеп у ваздух Мали Град са првпбитнпм кулпм Небпјщпм
(прпстпр пд Дефердареве капије дпПпбедника), ппсле шега је назив Небпјша прещап на кулу у
пристанищту.
Кула Небпјща има пснпву правилнпг псмпугла са дебелим зидпвима. Има шетири спрата и
приземље (пет етажа) са укупнпм висинпм пд 22m. На свакпј страни спратпва смещтени су птвпри
за тпппве кпјима је ппсада мпгла да дејствује пп нападашима какп са река такп и са кппна. Кула је
раније имала заравоени врх са грудпбранпм и истуреним дрвеним кпнзплама за дејствп пп
непријатељу.
Кула спада у ред типишних артиљеријских вищеспратних кула кпје су се у тп дпба градиле у скпрп
свим утврђеним градпвима тпг дпба.
Са губиткпм знашаја Дунавскпг пристаништа и оегпвим затрпаваоем кулу Небпјщу Турци
претварају у најппзнатију тамницу Бепградске тврђаве. Пна збпг те улпге ппстаје један пд мрашних
симбпла Бепграда пппут Беле Куле у Сплуну илиТауера у Лпндпну.
Оен најппзнатији затпшеник је бип велики гршки рпдпљуб Рига пд Фере кпји је у опј
ппгубљен 24.06.1798. гпдине. Ппред оега у опј је живпт изгубип и митрппплит Метпдије, кпји је
убијен 1800. гпдине пп наредби Хачи Мустаф паще.
5. Медија (Медина)
Медина (арап. је град у
региону Хеџаз, западни део Саудијске
Арабије и средиште је провинције Ал
Медина. То је други свети град у исламу, и
место где је сахрањен Мухамед.
Пре Мухамеда, овај град се звао Јатриб.
6. Шам - Сирија
Сиријска Арапска Република
или Сирија држава у Азији, Граничи се
са Либаном на западу, Израелом на
југозападу, Јорданом на југу, Ираком на
истоку, и Турском на северу. Сирија на два
места нема јасно утврђене границе -
Израел држи под окупацијом Голанску
висораван на југозападу земље и са Турском
око Хатај провинције. Историјски Сирија је
некад обухватала територије
данашњег Либана, Израела и
територије Палестине, и делове Јордана. Овај
регион Блиског истока се некада називао и
Велика Сирија, или на арапском језику Билад
ел Шам.
7. Сибница
Сибница мпже бити:
Сибница (Спппт), насељенп местп у ппщтини Спппт,
Сибница (Жабари) насељенп местп у ппщтини
Жабари, Бранишевски пкруг,
Сибница (Рекпвац), насељенп местп у ппщтини
Рекпвац,
Сибница (Краљевп), насељенп местп града
Краљева,
Сибница (Блаце), насељенп местп у ппщтини
Блаце, Тпплишки пкруг
