2. • Постојање вишестраначја је услов без ког нема демократије.
• Политички плурализам, иако је шири појам, често се изједначава са
вишепартијским (вишестраначким) политичким системом:
- означава постојање различитих, независних и често супротстављених
политичких чинилаца у једном друштву (удружења грађана, друштвених
покрета, невладиних организација, али и појединаца).
- најважније политичке организације су политичке партије (странке).
• Политички монизам – једнопартијски (нестраначки) систем:
- постоји само једна доминантна политичка идеологија
(често завршавају као диктатуре или тоталитарни системи
нпр. фашизам, националсоцијализам, стаљинизам,
франкизам).
На слици: симбол фашизма – свежањ прућа (fascio) са секиром
3. Двостраначки систем
– не постоје само две странке, али, осим те две странке, све остале
имају малу или скоро никакву улогу, било да су на власти, било као
опозиција (нпр. у Великој Британији – Конзервативна и Лабуристичка
странка, у САД – Демократска и Републиканска странка).
Симбол Фаланге, једине легалне
политичке странке у Шпанији од 1939. год.
Маскоте Демократске (магарац) и
Републиканске (слон) странке у САД
4. ПОЛИТИЧКЕ ПАРТИЈЕ
• Политичка партија је организација политичких истомишљеника, чији је циљ
легално преузимање власти, учешће у власти или утицај на власт.
• Свака политичка партија има:
- статут (правни акт) којим је уређена њена организација
- програм с идеологијом и циљевима које пропагира
• Прве политичке партије настају у класним друштвима и то у 17. и 18.веку
(у Енглеској, САД, Француској).
• Прве радничке партије јављају се у другој половини 19.века, са усвајањем
општег права гласа.
Застава Радничке партије Северне Кореје
5. • Прва политичка странка у Србији била је Народна радикална странка, коју су
8. јануара 1881. године основали Никола Пашић и Светозар Марковић.
• Српску напредну странку су, такође, у јануару 1881.године основали Милан
Пироћанац, Милутин Гарашанин, Стојан Новаковић и Чедомиљ Мијатовић.
• Либерална странка која је почела са радом исте године, али тек 1883.године
званично основана. Најистакнутије вође били су Јован Ристић, Јеврем Грујић,
Милован Јанковић, итд.
Никола Пашић Милутин Гарашанин Јован Ристић
6. • Демократска странка је основана 1919.године, а њени најистакнутији
чланови били су Љубомир Давидовић, Светозар Прибичевић, Јаша
Продановић, итд.
• Социјалистичка радничка партија Југолославије (комуниста) основана је
1919.године, а назив мења у Комунистичка партија Југославије 1920.године,
а 1952.године постаје Савез комуниста Југославије и усваја политику
радничког самоуправљања. Постојао је до јануара 1990.године.
На челу КПЈ/СКЈ је у периоду 1937 – 1980. године био Јосип Броз Тито
• Након Другог светског рата су све странке, осим Комунистичке партије,
биле забрањене.
• После распада Југославије, у Србији се формира вишепартијски систем.
Застава Савеза комуниста Југославије (1919-1990)
Љубомир Давидовић
7. Врсте политичких партија
1. Према степену организованости:
a) странка бирача – број бирача већи од броја чланова; веза са
странком слабо изражена
б) странка чланова – велик број чланова; добра организованост
2. Према друштвено-политичким циљевима:
а) националистичке - својим схватањима се косе с принципима
демократије
б) конзервативне – покушавају да одрже/поново успоставе
традиционални систем вредности
в) либералне - позивају се на права и слободе појединца,
неповредивост правне државе
г) социјалдемократске – теже социјалној праведности
д) комунистичке – сматрају себе авангардом друштвеног напретка и
пропагирају диктатуру пролетеријата
8. 3. Према идеолошком опредељењу:
а) странка левице
- блиске идејама социјализма, социјалдемократије и либерализма
б) странке деснице
- повезане са конзервативизмом, национализмом или су вођене
религијским идејама
в) странке центра
- не наглашавају припадност некој нацији, региону или верској заједници,
већ истичу универзалне принципе демократије
9. 4. Према функцији у политичком систему:
а) владајућа странка
- странка која је на изборима освојила довољан број гласова да
формира владу
- може постојати више владајућих странака које заједно, као
коалиција, формирају владу
б) опозициона странка
- на изборима није освојила довољан број гласова да формира владу
- у парламенту представља опозицију, нуди алтернативна решења,
тежећи да се допадне бирачима и на тај начин се понуде на
следећим изборима
10. ОСНИВАЊЕ ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
• Оснивање политичких партија у Србији је слободно, а једина ограничења
у њиховом деловању су:
- рушење правног поретка
- кршење људских и мањинских права
- изазивање националне, верске или расне мржње
- забрана непосредног вршења власти и њеног потчињавања себи.
• Уставни суд је надлежан да забрани рад политичке партије, синдикалне
организације или удружења грађана, уколико делују супротно одредбама
Устава.
• Политичку странку може да оснује најмање 10.000 пунолетних
држављана Републике Србије
• Политичку странку националне мањине може да оснује најмање 1.000
пунолетних држављана Републике Србије.
11. • Члан политичке странке може постати сваки пунолетан држављанин
Републике Србије и чланство је слободно и добровољно.
• Чланови политичких странака не могу бити:
- судије Уставног суда и редовних судова
- јавни тужиоци
- Заштитник грађана
- припадници полиције и припадници војске,
- и друга лица чија је функција у складу за законом неспојива са
чланством у политичкој странци.
