2. Петар II Петровић Његош
Петар II Петровић Његош
Датум рођења: 13. новембар 1813.
Место рођења: Његуши (Црна Гора)
Датум смрти: 31. октобар 1851.
Место смрти: Цетиње (Црна Гора)

3. Главна дела
Луча микрокозма (1845)
Горски вијенац (1847)
Лажни цар Шћепан Мали (1851)
1813. Рођен је 1. новембра (по
јулијанском календару) у селу
Његушима, главном селу Катунске
нахије, под Ловћеном и надомак
Јадранског мора, као Раде (Радивоје),
син Тома Маркова Петровића и Иване
(рођене Пророковић) из истог села.
Имао је два брата (Пера и Јована) и
две сестре. Његова породица владала
је у Црној Гори више од двеста година и
дала јој пет владика (Данило (1700-
1735), Саво (1735-1750 и 1766-1782),
Василије (1750-1766), Петар I (1782-
1830), Петар II (1830-1851)) и два
световна владара (Данило (1851-1860)
Кућа Његошевих родитеља у Његушима и Никола (1860-1918)).

4. „Хвала Ти, Господи, јер си ме на бријегу једнога Твојега
свијета удостојио извести и зраках једнога Твојега дивнога
сунца благоволио напојити. Хвала Ти, Господи, јер си ме
на земљи над милионима и душом и тијелом украсио –
колико ме од мога ђетинства Твоје непостижимо
величество топило у гимне Божествене радости,
удивленија и велељепоте Твоје, толико сам биједну
судбину људску са ужасом разматрао и оплакивао.“

5. Na Jezerskom vrhu na Lovćenu,
na visini od 1660 metara nalazi se
mauzolej Petra II Petrovića
Njegoša. Od Cetinja do mauzoleja
vodi asfaltni put u duzini od 21
km. Podignut je po zamisli
hrvatskog vajara Ivana Meštrovića
na mjestu na kome je Njegoš još
za života, oko 1845. godine
podigao crkvicu-kapelu sa željom
da u njoj bude sahranjen. Kapela
je 1974. demontirana i na njeno
mjesto je podignut mauzolej.
Do mauzoleja vodi tunel sa stepeništem probijen u
masivu Lovćena. Centralno mjesto građevine zauzima
kapela na čijem se ulazu nalaze dvije monumentalne
figure Crnogorki isklesane od crnog granita, koje, kao
Karijatide, podupiru konstrukciju kapele. U kapeli je
smještena monumentalna sjedeća figura Njegoševa sa
otvorenom knjigom na koljenima.
U podzemnoj kripti, u mermernom sarkofagu, sahranjeni
su Njegoševi posmrtni ostaci

6. VLADIKA PETAR II
PETROVIC - NJEGOS
Tesko zemlji kuda prodje vojska.
Tvrd je orah vocka cudnovata!
U dobru je lako dobar biti,
ne slomi ga,al zube polomi!
Na muci se poznaju junaci!
Oni kaZu:''Zena je covjeku
Cud je Zenska smijesna rabota!
Slatko voce al peceno jagnje.
Ne zna zena ko je kakve vjere:
Dok je takva,neka je u kucu:
Stotini ce promjeniti vjerah
Nije 'l takva,sa njom na ulicu''
da ucini sto joj srce zudi.
Ko na brdo ,ak i malo,stoji
Svak je rodjen da po jednom umre
Vise vidi no onaj pod brdom.
Cast i bruka zive dovijeka.
Bez muke se pjesma ne ispoja,
Vuk na ovcu svoje pravo ima
bez muke se sablja ne sakova!
Ka tiranin na slaba covjeka:
Al tirjanstvu stati nogom za vrat,
Junastvo je car zla svakojega,
Dovsti ga k poznaniju prava,
A i pice najsladje dusevno,
To je ljudska duznost najsvetlija!
kojijem se pjane pokoljenja.
Što ljudi hoce,to i vreme trpi.
Blago tome ko dovijek zivi,
Imao se rasta i roditi!
Budale su s ocima slepe Koje vide,a zaludu vide.
Vjecna zublja vjecne pomrcine
Iza tuge vedrije je nebo.
nit dogori niti svjetlost gubi.
Iza tuge bistrija je dusa.
Strah zivotu kalja obraz cesto.
Kome zakon lezi u topuzu,
tragovi mu smrde necovjestvom.
Oci zbore što im veli srce.

7. rsk ii
a vje
im
reuz i
k aip dske
šteni ne su utovao
svje orga .p
are dio u
p ojene vo. 1833
se z . ao s urst ajed
no
goš oj Gori rdiju) - k vernad
Nje Crn da z aca
, u
r a I. u (Gva ida g olit. rbiju or
8 30 . Pet u vlast Gardu 832. uk -mitrop rao je S a Crnog
rti 1 svjetovn Senat i odine 1 o je bio Nagova oglavic ta. je je
i
s li je sm niva tane. G lužben e Gore. je bio p na osve i od ko đak
o os
ini, p asti ape n. S rn oš krv aliji v ro
1 7. god an ja vl tavlja k vladiče dijelu C ka. Njeg jivost i nje u It e njego
ojoj m s je za revn e
euzi a po nom Tura zlječ bud
U sv n pr e nahij ad, gdje slobođe vine od nska su tražio i sljednik
nako avnik rogr uu
o
cego leme alud v na
ana
u d . Za upr je u Pet u i škol e i Her arhija, p joj je uz da njego iću,
in trov
God vlasti iska
r Bos
n
a an ti ko e d io u I. P
e
šne iva t ođenje domać e boles je nar goš. Petr
izvr . osn ob la rsn om je eno
j
u 1834 u za osl je vlada io od p tament trović N posveć i.
etinj kcij ima bol Tes Pe rkvi njsk
Na C uzmu a eđu koj 850. raz etinju. anilo I. nu, u c r Ceti
pod 1 uC D e Peta
m
o ljeće 1851. na Lovć o Sveti
u pr da pan ka
dik a se . listopa p oko ir a n
om
V la o 10 je niz
m in u želji kano
pre v ojoj
Po s

8. Горски вијенац (у првом издању: Горскıй вıенацъ) је
рефлексивно-херојска поема у облику народне драме
Петра II Петровића Његоша, настала у доба српског романтизма
. Дело је објављено у Бечу 1847. године на
српском народном језикуи својом појавом представљало је
велики допринос победи Вукове борбе за нови књижевни језик.
Тема „Горског вијенца“ је истрага, односно истребљење
потурица.
Његош је, у „Горском вијенцу“, исплео читаву црногорску
историју, опевао најважније догађаје из прошлости, од
временаНемањића до почетка XVIII века, насликао свакодневни
црногорски живот, њихове празнике и скупове, дао народне
обичаје, веровања и схватања, приказао суседне
народе, Турке и Млечане. У ствари, у „Горском вијенцу“, у
његових 2819 стихова (десетераца, изузев једне уметнуте песме
у деветерцу и једне тужбалице у дванаестерцу), нашла су место
три света, три цивилизације, које су се додиривале и
преплитале на црногорском тлу. Прва је црногорска херојско-
патријархална цивилизација, чији је највиши израз
класична Црна Гора. Друга, турска оријентално-исламска
цивилизација, и трећа, западноевропска цивилизација, коју
оличавају Млечани. Тој отворености према другим народима и
културама, којој није стала на пут ни чињеница што су ти
народи били исконски непријатељи Црне Горе, треба додати и
другу отвореност спева, отвореност према природи и космосу.
Она добија различите облике, од фолклорних посматрања
небеских прилика, преко макрокосмичких визија владике
Данила, до размишљања игумана Стефана о космичком
поретку, у којима се хришћанска традиција додирује с
модерним природнонаучним представама