SlideShare a Scribd company logo
1 of 11
Download to read offline
Петар II Петровић Његош




           Петар II Петровић Његош


Датум рођења:           13. новембар 1813.
Место рођења:           Његуши (Црна Гора)
Датум смрти:            31. октобар 1851.
Место смрти:            Цетиње (Црна Гора)
Главна дела
                                            Луча микрокозма (1845)
                                             Горски вијенац (1847)
                                         Лажни цар Шћепан Мали (1851)

                                     1813. Рођен је 1. новембра (по
                                     јулијанском календару) у селу
                                     Његушима, главном селу Катунске
                                     нахије, под Ловћеном и надомак
                                     Јадранског мора, као Раде (Радивоје),
                                     син Тома Маркова Петровића и Иване
                                     (рођене Пророковић) из истог села.
                                     Имао је два брата (Пера и Јована) и
                                     две сестре. Његова породица владала
                                     је у Црној Гори више од двеста година и
                                     дала јој пет владика (Данило (1700-
                                     1735), Саво (1735-1750 и 1766-1782),
                                     Василије (1750-1766), Петар I (1782-
                                     1830), Петар II (1830-1851)) и два
                                     световна владара (Данило (1851-1860)
Кућа Његошевих родитеља у Његушима   и Никола (1860-1918)).
„Хвала Ти, Господи, јер си ме на бријегу једнога Твојега
свијета удостојио извести и зраках једнога Твојега дивнога
сунца благоволио напојити. Хвала Ти, Господи, јер си ме
на земљи над милионима и душом и тијелом украсио –
колико ме од мога ђетинства Твоје непостижимо
величество топило у гимне Божествене радости,
удивленија и велељепоте Твоје, толико сам биједну
судбину људску са ужасом разматрао и оплакивао.“
Na Jezerskom vrhu na Lovćenu,
                                                         na visini od 1660 metara nalazi se
                                                         mauzolej Petra II Petrovića
                                                         Njegoša. Od Cetinja do mauzoleja
                                                         vodi asfaltni put u duzini od 21
                                                         km. Podignut je po zamisli
                                                         hrvatskog vajara Ivana Meštrovića
                                                         na mjestu na kome je Njegoš još
                                                         za života, oko 1845. godine
                                                         podigao crkvicu-kapelu sa željom
                                                         da u njoj bude sahranjen. Kapela
                                                         je 1974. demontirana i na njeno
                                                         mjesto je podignut mauzolej.




Do mauzoleja vodi tunel sa stepeništem probijen u
masivu Lovćena. Centralno mjesto građevine zauzima
kapela na čijem se ulazu nalaze dvije monumentalne
figure Crnogorki isklesane od crnog granita, koje, kao
Karijatide, podupiru konstrukciju kapele. U kapeli je
smještena monumentalna sjedeća figura Njegoševa sa
otvorenom knjigom na koljenima.
U podzemnoj kripti, u mermernom sarkofagu, sahranjeni
su Njegoševi posmrtni ostaci
VLADIKA PETAR II
PETROVIC - NJEGOS
                                  Tesko zemlji kuda prodje vojska.

                                  Tvrd je orah vocka cudnovata!
U dobru je lako dobar biti,
                                  ne slomi ga,al zube polomi!
Na muci se poznaju junaci!
                                  Oni kaZu:''Zena je covjeku
Cud je Zenska smijesna rabota!
                                  Slatko voce al peceno jagnje.
Ne zna zena ko je kakve vjere:
                                  Dok je takva,neka je u kucu:
Stotini ce promjeniti vjerah
                                  Nije 'l takva,sa njom na ulicu''
da ucini sto joj srce zudi.

Ko na brdo ,ak i malo,stoji
                                  Svak je rodjen da po jednom umre
Vise vidi no onaj pod brdom.
                                  Cast i bruka zive dovijeka.
Bez muke se pjesma ne ispoja,
                                  Vuk na ovcu svoje pravo ima
bez muke se sablja ne sakova!
                                  Ka tiranin na slaba covjeka:
                                  Al tirjanstvu stati nogom za vrat,
Junastvo je car zla svakojega,
                                  Dovsti ga k poznaniju prava,
A i pice najsladje dusevno,
                                  To je ljudska duznost najsvetlija!
kojijem se pjane pokoljenja.
                                  Što ljudi hoce,to i vreme trpi.
Blago tome ko dovijek zivi,
Imao se rasta i roditi!
                                  Budale su s ocima slepe Koje vide,a zaludu vide.
Vjecna zublja vjecne pomrcine
                                  Iza tuge vedrije je nebo.
nit dogori niti svjetlost gubi.
                                  Iza tuge bistrija je dusa.
Strah zivotu kalja obraz cesto.
                                  Kome zakon lezi u topuzu,
                                  tragovi mu smrde necovjestvom.
Oci zbore što im veli srce.
rsk   ii
                                                                                                                         a vje
                                                                                                                         im
                                                                                                                    reuz                   i
                                                                                                            k aip                    dske
                                                                                                      šteni                   ne su utovao
                                                                                                svje                    orga         .p
                                                                                    are dio u
                                                                                                               p ojene vo. 1833
                                                                              se z         .             ao s         urst              ajed
                                                                                                                                              no
                                                                         goš oj Gori rdiju) - k vernad
                                                                    Nje Crn                                                         da z aca
                                                                  ,                                       u
                                                           r a I.         u           (Gva         ida g         olit.       rbiju      or
                                                8 30 . Pet u vlast Gardu 832. uk -mitrop rao je S a Crnog
                                           rti 1 svjetovn Senat i odine 1 o je bio Nagova oglavic ta.                                        je je
                                                                                                                                                   i
                               s li je sm                 niva tane. G lužben e Gore. je bio p na osve i od ko đak
                             o                         os
                      ini, p                     asti          ape          n. S           rn           oš          krv        aliji      v ro
            1 7. god                     an ja vl tavlja k vladiče dijelu C ka. Njeg jivost i nje u It e njego
       ojoj                            m           s       je za                                    revn              e
                               euzi          a po                         nom         Tura                      zlječ         bud
  U sv                   n pr e nahij ad, gdje slobođe vine od nska su tražio i sljednik
                  nako avnik              rogr        uu
                                                           o
                                                                     cego         leme         alud         v na
             ana
        u d . Za upr je u Pet u i škol e i Her arhija, p joj je uz da njego                                                      iću,
      in                                                                                                                    trov
 God vlasti                           iska
                                           r       Bos
                                                        n
                                                                a an          ti ko       e d io                    u I. P
                                                                                                                           e
    šne                       iva t ođenje domać e boles je nar goš.                                           Petr
izvr                   . osn          ob           la         rsn            om           je            eno
                                                                                                            j
              u  1834 u za osl je vlada io od p tament trović N posveć                                        i.
        etinj       kcij          ima           bol          Tes            Pe         rkvi             njsk
   Na C uzmu a eđu koj 850. raz etinju. anilo I. nu, u c                                         r Ceti
     pod                             1         uC             D             e             Peta
                    m
                         o ljeće 1851.                          na     Lovć o Sveti
                    u pr          da                      pan               ka
          dik a se . listopa                       p oko          ir a n
                                                                        om
     V la        o 10                           je           niz
          m in u                          želji       kano
     pre                         v  ojoj
                          Po s
Горски вијенац (у првом издању: Горскıй вıенацъ) је
      рефлексивно-херојска поема у облику народне драме
Петра II Петровића Његоша, настала у доба српског романтизма
            . Дело је објављено у Бечу 1847. године на
  српском народном језикуи својом појавом представљало је
велики допринос победи Вукове борбе за нови књижевни језик.
    Тема „Горског вијенца“ је истрага, односно истребљење
                            потурица.
   Његош је, у „Горском вијенцу“, исплео читаву црногорску
     историју, опевао најважније догађаје из прошлости, од
временаНемањића до почетка XVIII века, насликао свакодневни
  црногорски живот, њихове празнике и скупове, дао народне
         обичаје, веровања и схватања, приказао суседне
   народе, Турке и Млечане. У ствари, у „Горском вијенцу“, у
његових 2819 стихова (десетераца, изузев једне уметнуте песме
у деветерцу и једне тужбалице у дванаестерцу), нашла су место
       три света, три цивилизације, које су се додиривале и
 преплитале на црногорском тлу. Прва је црногорска херојско-
        патријархална цивилизација, чији је највиши израз
    класична Црна Гора. Друга, турска оријентално-исламска
  цивилизација, и трећа, западноевропска цивилизација, коју
оличавају Млечани. Тој отворености према другим народима и
    културама, којој није стала на пут ни чињеница што су ти
 народи били исконски непријатељи Црне Горе, треба додати и
другу отвореност спева, отвореност према природи и космосу.
   Она добија различите облике, од фолклорних посматрања
   небеских прилика, преко макрокосмичких визија владике
     Данила, до размишљања игумана Стефана о космичком
      поретку, у којима се хришћанска традиција додирује с
             модерним природнонаучним представама
Petar ii petrovic n jegos
Petar ii petrovic n jegos
Petar ii petrovic n jegos

More Related Content

What's hot

Boris Leonidovič Pasternak
Boris Leonidovič PasternakBoris Leonidovič Pasternak
Boris Leonidovič PasternakValerija Tešić
 
"Knjiga o planini" Raško Dimitrijević
"Knjiga o planini" Raško Dimitrijević"Knjiga o planini" Raško Dimitrijević
"Knjiga o planini" Raško DimitrijevićPSK Avala
 
"Ka visinama i ćutanju" Raško Dimitrijević
"Ka visinama i ćutanju" Raško Dimitrijević"Ka visinama i ćutanju" Raško Dimitrijević
"Ka visinama i ćutanju" Raško DimitrijevićPSK Avala
 
Dedijer josip broz prilozi za biografiju
Dedijer   josip broz prilozi za biografijuDedijer   josip broz prilozi za biografiju
Dedijer josip broz prilozi za biografijuPobratim Vujo
 
РасСија (КолоВенија) – најстарија цивилизација и Српски чудотворци
РасСија (КолоВенија) – најстарија цивилизација и Српски чудотворциРасСија (КолоВенија) – најстарија цивилизација и Српски чудотворци
РасСија (КолоВенија) – најстарија цивилизација и Српски чудотворциbozzidar
 
РасСија (КолоВенија) најстарија цивилизација и Српски чудотворци
РасСија (КолоВенија) најстарија цивилизација и Српски чудотворциРасСија (КолоВенија) најстарија цивилизација и Српски чудотворци
РасСија (КолоВенија) најстарија цивилизација и Српски чудотворциbozzidar
 
Pочетак буне на дахије 8/1
Pочетак буне на дахије 8/1Pочетак буне на дахије 8/1
Pочетак буне на дахије 8/1Ивана Цекић
 
Бој на Косову и значајне личности тог доба
Бој на Косову и значајне личности тог добаБој на Косову и значајне личности тог доба
Бој на Косову и значајне личности тог добаNataša Jovanov
 
20. Kosovski boj, vekovna inspiracija
20. Kosovski boj, vekovna inspiracija20. Kosovski boj, vekovna inspiracija
20. Kosovski boj, vekovna inspiracijaDragaDavid1
 
L180 - Srpski jezik i književnost - Matija Bećković - Kristina Paunović - Mil...
L180 - Srpski jezik i književnost - Matija Bećković - Kristina Paunović - Mil...L180 - Srpski jezik i književnost - Matija Bećković - Kristina Paunović - Mil...
L180 - Srpski jezik i književnost - Matija Bećković - Kristina Paunović - Mil...NašaŠkola.Net
 
лаза костић
лаза костићлаза костић
лаза костићMarija Rajic
 
лаза костић Biografija
лаза костић Biografijaлаза костић Biografija
лаза костић BiografijaMarija Rajic
 
О Лази Костићу
О Лази КостићуО Лази Костићу
О Лази КостићуMarija Rajic
 
Slovo ljubve,despot Stefan lazarević
Slovo ljubve,despot Stefan lazarevićSlovo ljubve,despot Stefan lazarević
Slovo ljubve,despot Stefan lazarevićDanijela Aleksić
 
Poznate ličnosti grada Niša kroz njegovu istoriju
Poznate ličnosti grada Niša kroz njegovu istorijuPoznate ličnosti grada Niša kroz njegovu istoriju
Poznate ličnosti grada Niša kroz njegovu istorijuSuzana Miljković
 
Georgij s. martynov venera sestra zemljina
Georgij s. martynov   venera sestra zemljinaGeorgij s. martynov   venera sestra zemljina
Georgij s. martynov venera sestra zemljinazoran radovic
 
22. Хајдуци и ускоци
22.  Хајдуци и ускоци22.  Хајдуци и ускоци
22. Хајдуци и ускоциDragaDavid1
 

What's hot (20)

Boris Leonidovič Pasternak
Boris Leonidovič PasternakBoris Leonidovič Pasternak
Boris Leonidovič Pasternak
 
"Knjiga o planini" Raško Dimitrijević
"Knjiga o planini" Raško Dimitrijević"Knjiga o planini" Raško Dimitrijević
"Knjiga o planini" Raško Dimitrijević
 
"Ka visinama i ćutanju" Raško Dimitrijević
"Ka visinama i ćutanju" Raško Dimitrijević"Ka visinama i ćutanju" Raško Dimitrijević
"Ka visinama i ćutanju" Raško Dimitrijević
 
Dedijer josip broz prilozi za biografiju
Dedijer   josip broz prilozi za biografijuDedijer   josip broz prilozi za biografiju
Dedijer josip broz prilozi za biografiju
 
РасСија (КолоВенија) – најстарија цивилизација и Српски чудотворци
РасСија (КолоВенија) – најстарија цивилизација и Српски чудотворциРасСија (КолоВенија) – најстарија цивилизација и Српски чудотворци
РасСија (КолоВенија) – најстарија цивилизација и Српски чудотворци
 
РасСија (КолоВенија) најстарија цивилизација и Српски чудотворци
РасСија (КолоВенија) најстарија цивилизација и Српски чудотворциРасСија (КолоВенија) најстарија цивилизација и Српски чудотворци
РасСија (КолоВенија) најстарија цивилизација и Српски чудотворци
 
Pочетак буне на дахије 8/1
Pочетак буне на дахије 8/1Pочетак буне на дахије 8/1
Pочетак буне на дахије 8/1
 
Бој на Косову и значајне личности тог доба
Бој на Косову и значајне личности тог добаБој на Косову и значајне личности тог доба
Бој на Косову и значајне личности тог доба
 
Crni čovek
Crni čovekCrni čovek
Crni čovek
 
20. Kosovski boj, vekovna inspiracija
20. Kosovski boj, vekovna inspiracija20. Kosovski boj, vekovna inspiracija
20. Kosovski boj, vekovna inspiracija
 
L180 - Srpski jezik i književnost - Matija Bećković - Kristina Paunović - Mil...
L180 - Srpski jezik i književnost - Matija Bećković - Kristina Paunović - Mil...L180 - Srpski jezik i književnost - Matija Bećković - Kristina Paunović - Mil...
L180 - Srpski jezik i književnost - Matija Bećković - Kristina Paunović - Mil...
 
лаза костић
лаза костићлаза костић
лаза костић
 
лаза костић Biografija
лаза костић Biografijaлаза костић Biografija
лаза костић Biografija
 
стефан лазаревић
стефан  лазаревићстефан  лазаревић
стефан лазаревић
 
О Лази Костићу
О Лази КостићуО Лази Костићу
О Лази Костићу
 
Slovo ljubve,despot Stefan lazarević
Slovo ljubve,despot Stefan lazarevićSlovo ljubve,despot Stefan lazarević
Slovo ljubve,despot Stefan lazarević
 
Poznate ličnosti grada Niša kroz njegovu istoriju
Poznate ličnosti grada Niša kroz njegovu istorijuPoznate ličnosti grada Niša kroz njegovu istoriju
Poznate ličnosti grada Niša kroz njegovu istoriju
 
Georgij s. martynov venera sestra zemljina
Georgij s. martynov   venera sestra zemljinaGeorgij s. martynov   venera sestra zemljina
Georgij s. martynov venera sestra zemljina
 
22. Хајдуци и ускоци
22.  Хајдуци и ускоци22.  Хајдуци и ускоци
22. Хајдуци и ускоци
 
Gavril stefanovic venclovic_1_mikica_ili
Gavril stefanovic venclovic_1_mikica_iliGavril stefanovic venclovic_1_mikica_ili
Gavril stefanovic venclovic_1_mikica_ili
 

Similar to Petar ii petrovic n jegos

Vuk Stefanović Karadžić
Vuk Stefanović KaradžićVuk Stefanović Karadžić
Vuk Stefanović KaradžićOS Cegar Nis
 
Ciklus pesama o hajducima - Anika Lečić 7/2
Ciklus pesama o hajducima - Anika Lečić 7/2Ciklus pesama o hajducima - Anika Lečić 7/2
Ciklus pesama o hajducima - Anika Lečić 7/2Miroslav
 
Stevan Raickovic Danilo Stanimirovic
Stevan Raickovic  Danilo StanimirovicStevan Raickovic  Danilo Stanimirovic
Stevan Raickovic Danilo StanimirovicDejan Pejčić
 
Сценарио за наставни час "Плава гробница" Mилутина Бојића
Сценарио за наставни час "Плава гробница" Mилутина Бојића Сценарио за наставни час "Плава гробница" Mилутина Бојића
Сценарио за наставни час "Плава гробница" Mилутина Бојића Dragana Stevanovic
 
Srpski jezik i književnost - Vuk Karadžić-Marko Janacković-Ljiljana Marković
Srpski jezik i književnost - Vuk Karadžić-Marko Janacković-Ljiljana MarkovićSrpski jezik i književnost - Vuk Karadžić-Marko Janacković-Ljiljana Marković
Srpski jezik i književnost - Vuk Karadžić-Marko Janacković-Ljiljana Markovićnasaskolatakmicenja1
 
Vuk Karadžić- Dimitrije Janićijević- Kristina Mitić
Vuk Karadžić- Dimitrije Janićijević- Kristina MitićVuk Karadžić- Dimitrije Janićijević- Kristina Mitić
Vuk Karadžić- Dimitrije Janićijević- Kristina Mitićnasaskolatakmicenja
 
Zoran lj. nikolic masonski simboli u beogradu (2005)
Zoran lj. nikolic   masonski simboli u beogradu (2005)Zoran lj. nikolic   masonski simboli u beogradu (2005)
Zoran lj. nikolic masonski simboli u beogradu (2005)Nikola Veljovic
 
Почетак буне на дахије 8-3
Почетак буне на дахије 8-3Почетак буне на дахије 8-3
Почетак буне на дахије 8-3Ивана Цекић
 
Сергеј Јесењин
Сергеј ЈесењинСергеј Јесењин
Сергеј Јесењинsrpskisajelenom
 
Најстарија песма о Шапцу
Најстарија песма о ШапцуНајстарија песма о Шапцу
Најстарија песма о ШапцуDejan Živanović
 
Letopisi zemlji arija
Letopisi zemlji arijaLetopisi zemlji arija
Letopisi zemlji arijaBroj Jedan
 
Симеон Кончар - Прадомовина Срба
Симеон Кончар - Прадомовина СрбаСимеон Кончар - Прадомовина Срба
Симеон Кончар - Прадомовина СрбаKHE3
 

Similar to Petar ii petrovic n jegos (20)

Vuk Stefanović Karadžić
Vuk Stefanović KaradžićVuk Stefanović Karadžić
Vuk Stefanović Karadžić
 
Ciklus pesama o hajducima - Anika Lečić 7/2
Ciklus pesama o hajducima - Anika Lečić 7/2Ciklus pesama o hajducima - Anika Lečić 7/2
Ciklus pesama o hajducima - Anika Lečić 7/2
 
Stevan Raickovic Danilo Stanimirovic
Stevan Raickovic  Danilo StanimirovicStevan Raickovic  Danilo Stanimirovic
Stevan Raickovic Danilo Stanimirovic
 
127931 (3)
127931 (3)127931 (3)
127931 (3)
 
Сценарио за наставни час "Плава гробница" Mилутина Бојића
Сценарио за наставни час "Плава гробница" Mилутина Бојића Сценарио за наставни час "Плава гробница" Mилутина Бојића
Сценарио за наставни час "Плава гробница" Mилутина Бојића
 
Srpski jezik i književnost - Vuk Karadžić-Marko Janacković-Ljiljana Marković
Srpski jezik i književnost - Vuk Karadžić-Marko Janacković-Ljiljana MarkovićSrpski jezik i književnost - Vuk Karadžić-Marko Janacković-Ljiljana Marković
Srpski jezik i književnost - Vuk Karadžić-Marko Janacković-Ljiljana Marković
 
Vuk Karadžić- Dimitrije Janićijević- Kristina Mitić
Vuk Karadžić- Dimitrije Janićijević- Kristina MitićVuk Karadžić- Dimitrije Janićijević- Kristina Mitić
Vuk Karadžić- Dimitrije Janićijević- Kristina Mitić
 
81351
8135181351
81351
 
Zoran lj. nikolic masonski simboli u beogradu (2005)
Zoran lj. nikolic   masonski simboli u beogradu (2005)Zoran lj. nikolic   masonski simboli u beogradu (2005)
Zoran lj. nikolic masonski simboli u beogradu (2005)
 
Почетак буне на дахије 8-3
Почетак буне на дахије 8-3Почетак буне на дахије 8-3
Почетак буне на дахије 8-3
 
Prvi srpski-ustanak
Prvi srpski-ustanakPrvi srpski-ustanak
Prvi srpski-ustanak
 
Ordo mundi 3
Ordo mundi 3Ordo mundi 3
Ordo mundi 3
 
Сергеј Јесењин
Сергеј ЈесењинСергеј Јесењин
Сергеј Јесењин
 
Casopis broj 1
Casopis broj 1Casopis broj 1
Casopis broj 1
 
Casopis Broj 1
Casopis Broj 1Casopis Broj 1
Casopis Broj 1
 
84411
8441184411
84411
 
Vuk karadzic2012
Vuk karadzic2012Vuk karadzic2012
Vuk karadzic2012
 
Најстарија песма о Шапцу
Најстарија песма о ШапцуНајстарија песма о Шапцу
Најстарија песма о Шапцу
 
Letopisi zemlji arija
Letopisi zemlji arijaLetopisi zemlji arija
Letopisi zemlji arija
 
Симеон Кончар - Прадомовина Срба
Симеон Кончар - Прадомовина СрбаСимеон Кончар - Прадомовина Срба
Симеон Кончар - Прадомовина Срба
 

More from Mihailo999

Petar i petrovic njegos
Petar i petrovic njegosPetar i petrovic njegos
Petar i petrovic njegosMihailo999
 
црногорски јунаци
црногорски јунацицрногорски јунаци
црногорски јунациMihailo999
 
Koдекси части
Koдекси частиKoдекси части
Koдекси частиMihailo999
 
династија петровић
династија петровићдинастија петровић
династија петровићMihailo999
 

More from Mihailo999 (8)

Petrovići ii
Petrovići iiPetrovići ii
Petrovići ii
 
Ekologija
EkologijaEkologija
Ekologija
 
Petar i petrovic njegos
Petar i petrovic njegosPetar i petrovic njegos
Petar i petrovic njegos
 
Petrovići
PetrovićiPetrovići
Petrovići
 
Crna gora
Crna goraCrna gora
Crna gora
 
црногорски јунаци
црногорски јунацицрногорски јунаци
црногорски јунаци
 
Koдекси части
Koдекси частиKoдекси части
Koдекси части
 
династија петровић
династија петровићдинастија петровић
династија петровић
 

Petar ii petrovic n jegos

  • 1.
  • 2. Петар II Петровић Његош Петар II Петровић Његош Датум рођења: 13. новембар 1813. Место рођења: Његуши (Црна Гора) Датум смрти: 31. октобар 1851. Место смрти: Цетиње (Црна Гора)
  • 3. Главна дела Луча микрокозма (1845) Горски вијенац (1847) Лажни цар Шћепан Мали (1851) 1813. Рођен је 1. новембра (по јулијанском календару) у селу Његушима, главном селу Катунске нахије, под Ловћеном и надомак Јадранског мора, као Раде (Радивоје), син Тома Маркова Петровића и Иване (рођене Пророковић) из истог села. Имао је два брата (Пера и Јована) и две сестре. Његова породица владала је у Црној Гори више од двеста година и дала јој пет владика (Данило (1700- 1735), Саво (1735-1750 и 1766-1782), Василије (1750-1766), Петар I (1782- 1830), Петар II (1830-1851)) и два световна владара (Данило (1851-1860) Кућа Његошевих родитеља у Његушима и Никола (1860-1918)).
  • 4. „Хвала Ти, Господи, јер си ме на бријегу једнога Твојега свијета удостојио извести и зраках једнога Твојега дивнога сунца благоволио напојити. Хвала Ти, Господи, јер си ме на земљи над милионима и душом и тијелом украсио – колико ме од мога ђетинства Твоје непостижимо величество топило у гимне Божествене радости, удивленија и велељепоте Твоје, толико сам биједну судбину људску са ужасом разматрао и оплакивао.“
  • 5. Na Jezerskom vrhu na Lovćenu, na visini od 1660 metara nalazi se mauzolej Petra II Petrovića Njegoša. Od Cetinja do mauzoleja vodi asfaltni put u duzini od 21 km. Podignut je po zamisli hrvatskog vajara Ivana Meštrovića na mjestu na kome je Njegoš još za života, oko 1845. godine podigao crkvicu-kapelu sa željom da u njoj bude sahranjen. Kapela je 1974. demontirana i na njeno mjesto je podignut mauzolej. Do mauzoleja vodi tunel sa stepeništem probijen u masivu Lovćena. Centralno mjesto građevine zauzima kapela na čijem se ulazu nalaze dvije monumentalne figure Crnogorki isklesane od crnog granita, koje, kao Karijatide, podupiru konstrukciju kapele. U kapeli je smještena monumentalna sjedeća figura Njegoševa sa otvorenom knjigom na koljenima. U podzemnoj kripti, u mermernom sarkofagu, sahranjeni su Njegoševi posmrtni ostaci
  • 6. VLADIKA PETAR II PETROVIC - NJEGOS Tesko zemlji kuda prodje vojska. Tvrd je orah vocka cudnovata! U dobru je lako dobar biti, ne slomi ga,al zube polomi! Na muci se poznaju junaci! Oni kaZu:''Zena je covjeku Cud je Zenska smijesna rabota! Slatko voce al peceno jagnje. Ne zna zena ko je kakve vjere: Dok je takva,neka je u kucu: Stotini ce promjeniti vjerah Nije 'l takva,sa njom na ulicu'' da ucini sto joj srce zudi. Ko na brdo ,ak i malo,stoji Svak je rodjen da po jednom umre Vise vidi no onaj pod brdom. Cast i bruka zive dovijeka. Bez muke se pjesma ne ispoja, Vuk na ovcu svoje pravo ima bez muke se sablja ne sakova! Ka tiranin na slaba covjeka: Al tirjanstvu stati nogom za vrat, Junastvo je car zla svakojega, Dovsti ga k poznaniju prava, A i pice najsladje dusevno, To je ljudska duznost najsvetlija! kojijem se pjane pokoljenja. Što ljudi hoce,to i vreme trpi. Blago tome ko dovijek zivi, Imao se rasta i roditi! Budale su s ocima slepe Koje vide,a zaludu vide. Vjecna zublja vjecne pomrcine Iza tuge vedrije je nebo. nit dogori niti svjetlost gubi. Iza tuge bistrija je dusa. Strah zivotu kalja obraz cesto. Kome zakon lezi u topuzu, tragovi mu smrde necovjestvom. Oci zbore što im veli srce.
  • 7. rsk ii a vje im reuz i k aip dske šteni ne su utovao svje orga .p are dio u p ojene vo. 1833 se z . ao s urst ajed no goš oj Gori rdiju) - k vernad Nje Crn da z aca , u r a I. u (Gva ida g olit. rbiju or 8 30 . Pet u vlast Gardu 832. uk -mitrop rao je S a Crnog rti 1 svjetovn Senat i odine 1 o je bio Nagova oglavic ta. je je i s li je sm niva tane. G lužben e Gore. je bio p na osve i od ko đak o os ini, p asti ape n. S rn oš krv aliji v ro 1 7. god an ja vl tavlja k vladiče dijelu C ka. Njeg jivost i nje u It e njego ojoj m s je za revn e euzi a po nom Tura zlječ bud U sv n pr e nahij ad, gdje slobođe vine od nska su tražio i sljednik nako avnik rogr uu o cego leme alud v na ana u d . Za upr je u Pet u i škol e i Her arhija, p joj je uz da njego iću, in trov God vlasti iska r Bos n a an ti ko e d io u I. P e šne iva t ođenje domać e boles je nar goš. Petr izvr . osn ob la rsn om je eno j u 1834 u za osl je vlada io od p tament trović N posveć i. etinj kcij ima bol Tes Pe rkvi njsk Na C uzmu a eđu koj 850. raz etinju. anilo I. nu, u c r Ceti pod 1 uC D e Peta m o ljeće 1851. na Lovć o Sveti u pr da pan ka dik a se . listopa p oko ir a n om V la o 10 je niz m in u želji kano pre v ojoj Po s
  • 8. Горски вијенац (у првом издању: Горскıй вıенацъ) је рефлексивно-херојска поема у облику народне драме Петра II Петровића Његоша, настала у доба српског романтизма . Дело је објављено у Бечу 1847. године на српском народном језикуи својом појавом представљало је велики допринос победи Вукове борбе за нови књижевни језик. Тема „Горског вијенца“ је истрага, односно истребљење потурица. Његош је, у „Горском вијенцу“, исплео читаву црногорску историју, опевао најважније догађаје из прошлости, од временаНемањића до почетка XVIII века, насликао свакодневни црногорски живот, њихове празнике и скупове, дао народне обичаје, веровања и схватања, приказао суседне народе, Турке и Млечане. У ствари, у „Горском вијенцу“, у његових 2819 стихова (десетераца, изузев једне уметнуте песме у деветерцу и једне тужбалице у дванаестерцу), нашла су место три света, три цивилизације, које су се додиривале и преплитале на црногорском тлу. Прва је црногорска херојско- патријархална цивилизација, чији је највиши израз класична Црна Гора. Друга, турска оријентално-исламска цивилизација, и трећа, западноевропска цивилизација, коју оличавају Млечани. Тој отворености према другим народима и културама, којој није стала на пут ни чињеница што су ти народи били исконски непријатељи Црне Горе, треба додати и другу отвореност спева, отвореност према природи и космосу. Она добија различите облике, од фолклорних посматрања небеских прилика, преко макрокосмичких визија владике Данила, до размишљања игумана Стефана о космичком поретку, у којима се хришћанска традиција додирује с модерним природнонаучним представама