zoran

1. Georgij Sergejevič Martynov
Venera sestra zemljina
PIŠČEV PREDGOVOR
Već je sasvim blizu vreme kada će se međuplanetarni letovi od
„drske" mašte pretvoriti u stvarnost. Ogromnim koracima primiču se
nauka i tehnika tom grandioznom cilju. Danas nema sumnje u to da će
sadašnje pokolenje videti poletanje prvog kosmičkog broda sa Zemlje.
I kao što to uvek biva, posle prvog, poleteće drugi, u sve većem
broju, ono što danas izgleda tako opasno, herojski, postaće svakodnevni,
„tekući" posao nauke.
Setimo se Pola. Nekada se činilo da se ta geografska tačka neće
uopšte dostići. Nekoliko vekova ljudi su težili ka njoj. Uz ogroman napor,
po cenu života mnogih odvažnih istraživača, Pol je bio otkriven. I sada
ljudi na njega odlaze kao na kakav običan put.
Tako će biti i sa međuplanetarnim letovima.
Odlazak na druge planete izgleda danas fantastičan zbog toga što
još nije ostvaren. Neće proći mnogo vremena — i čovek koji je, recimo,
boravio na Jupiterovom satelitu, neće privlačiti osobitu pažnju.
Misao stremi napred. Da nije tako, progres bi se zaustavio.
Čim postigne jedan cilj, čovek ide dalje, sledećem cilju. I ono što
je nedavno izgledalo primamljivo i neobično postaće obična stvar.
I to je vrlo dobro!
Izbacivanje veštačkih Zemljinih satelita pokazalo je da su
vasionski letovi stvar bliske budućnosti. Zbog toga danas postoji tako
veliko interesovanje za sve ono što je u vezi s vasionskim putovanjima,
bila to naučna rasprava ili fantastični roman.
Pisac je daleko od pomisli da će njegov roman dati stvarnu sliku
već bliskih kosmičkih putovanja. Takvu sliku niko ne može dati.
Životna praksa uvek se razlikuje od proizvoda mašte.
001

2. P R V I D E O - NA DALEKI PUT!
Dvadesetog juna 1 9 . . . bilo je neobično lepo vreme. Nebo je bilo
bez oblaka, a lak povetarac lepršao je raznobojnim zastavama na
gvozdenoj ogradi raketodroma. Polje, koje su preko noći brižljivo polile
autocisterne, vlažno se blistalo od besprekorne čistoće.
I zgrada „međuplanetarne stanice", takođe ukrašena zastavama,
okićena spolja i iznutra zelenilom, praznično je izgledala, što je
odgovaralo svečanoj atmosferi dana.
Od rane zore bezbrojii automobili počeli su da pune ulice. Još više
ih se zaustavljalo izvan gradskog atara, gusto okružujući raketodrom.
Autobusi, jedan za drugim, neprestano su dovozili sve nove i nove
gomile Moskovljana koji su želeli da prisustvuju startu „SSSR-KS 3".
Danas, već šesti put, trebalo je da sovjetski kosmički brod poleti sa
Zemlje na svoje redovno istraživanje kosmosa. Cilj mu je bio Venera —
„Sestra Zemljina" — najbliža naša susetka, na koju još nijednom nije
stupila noga čovekova. Put kosmičkog broda „SSSR-KS 2", koji je
prodro pod sloj oblaka oko Venere, samo je ovlaš pridigao veo sa njenih
tajni. Trebalo se spustiti na samu planetu i najzad saznati šta se krije
ispod lepe spoljašnjosti zornjače.
No to nije bio jedini zadatak „SSSR-KS 3". Kosmički brod, čiji je
glavni pilot bio Belopoljski, najpoznatiji vasionski pilot na Zemlji posle
Kamova, imao je nameru da se spusti i na asteroid „Arsenu", koji je tako
nazvan u čast astrofizičara Pajčadzea, pošto je ovaj prvi otkrio tu malu
planetu.
Grandiozna ekspedicija sovjetske Akademije nauka pobudila je
ogromno interesovanje ne samo među naučnicima nego i kod široke
javnosti.
Do deset časova sva okolina, dokle god je dopirao pogled, bila je
ispunjena bučnom gomilom. Drumom koji je išao iz Moskve bilo se
teško probiti kroz zbijenu masu radoznalaca koji su želeli da vide
učesnike leta. Njegovom sredinom vodio je uzak prolaz, jedva dovoljan
da njime prođe putnički automobil. Automobili su usporavali kretanje i
doslovno se „probijali" kroz taj živi zid. Kosmičke putnike dočekivali su
burom pozdrava.
Lako su se mogli poznati po slikama iz novina ili po kožnim kom-
binezonima naročitog kroja.
Oko jedanaest časova bujica automobila se proredila, no niko se nije
sklanjao s druma. Čekali su Kamova. Već su bili prošli svi članovi
posade „SSSR-KS 3", a njega još nije bilo.
Moskovljani su hteli da vide čuvenog konstruktora, prvog
kosmičkog putnika, koji je još za života postao legendaran junak.
U predvorju „stanice" sakupili su se svi koji su bili pozvani na start.
002

3. Članovi vlade, saradnici Kosmičkog instituta, naučnici, rodbina i
prijatelji sjatili su se oko onih koji su danas napuštali Zemlju i polazili na
dalek put, pun nepoznatih opasnosti.
Belopoljski i njegov zamenik — Boris Nikolajevič Meljnikov —
stajali su kraj staklenih vrata kroz koja se izlazilo na polje. Pored njih su
bili: Olga Meljnikova, Serafima Petrovna Kamova i sestra Belopoljskog,
pot puno seda starica — njegova jedina rođaka. Tu je takođe, na jednom
otomanu, sedeo Arsen Georgijevič Pajčadze, sa ženom i ćerkom.
Meljnikov i Olga bili su naizgled mirni. Samo su bledilo i plavi
kolutovi pod očima svedočili o neprospavanoj noći i mučnom rastanku,
koji su oni doživeli još kod kuće, pošto nisu voleli da u prisustvu ljudi
ispoljavaju svoja osećanja.
Belopoljski i Pajčadze bili su kao i uvek. Nina Arčilovna nečemu se
čak i smejala. Za nju su ispraćaji na Kosmičko putovanje bili obična
stvar. Danas je već peti put ispraćala muža.
Članovi ekspedicije, ugledajući se na svoje starešine, trudili su se da
isto tako budu mirni, no to svima nije polazilo za rukom.
— Vreme je! — reče tiho Meljnikov obraćajući se Belopoljskom.
— Mnogima teško pada ovo čekanje.
Kazaljke na zidcom časovniku predvorja pokazivale su jedanaest i
četvrt.
— Što ga već nema? — upita Konstantin Jevgeševič.
— Na drumu se zbiva nešto neverovatno — primeti neko ko je
stajao u blizini. — Možda su zadržali auto Sergeja Aleksandroviča.
Baš tog trenutka naglo se pojača udaljena tutnjava, koja se sve
vreme čula kroz otvorene prozore, zatim pređe u zaglušnu huku koja se
brzo približavala stanici. Očigledno da je onaj koga su čekali bio već
blizu.
U predvorju nastade komešanje. Svi se razmaknuše, oslobađajući
širok prolaz od vrata do mesta gde je stajao Belopoljski. Novinari, sa
aparatima iznad glava, probijali su se bliže ulazu.
Direktor Instituta za istraživanje kosmosa, heroj socijalističkog rada
Sergej Aleksandrovič Kamov, pojavi se na vratima u pratnji predsednika
Akademije nauka SSSR.
On za trenutak zastade i pokretom ruke odgovori na jednodušne
aplauze prisutnih, zatim se brzim koracima uputi predvorju i priđe
Belopoljskom.
— Dug ispraćaj, suvišne suze! — reče Kamov glasno, da bi ga svi
čuli. — Na brod, Konstantine Jevgenjeviču!
— Samo smo vas čekali — odgovori Belopoljski, kao i uvek, suvo.
Pošto se izljubio sa ženom i ćerkom, prvi mu priđe Pajčadze.
Vodeći kćer za ruku, Nina Arčilovna uputi se prema stepenicama koje su
vodile na krov stanice.
003

4. I svi ostali pođoše primerom porodice proslavljenog vasionskog
putnika. Predvorje se ispraznilo. U njemu su ostali samo učesnici leta i
članovi vladine komisije.
— Prilikom naših polazaka ne drže se oproštajni govori — reče
Kamov.
— Reći ću kratko: srećan put!
On se triput poljubi sa Belopoljskim i rukova se sa svima ostalima,
ne izuzevši ni Pajčadzea. (Stari prijatelji oprostili su se još jutros u
gradu).
Olga se nije ispela gore. Stajala je kraj Meljnikova, čvrsto ga stežući
za ruku. Spoljašnji mir nije je napustio čak ni sada, u času poslednjeg
rastanka. Karakter Kamova, koji je umeo da vlada sobom u svim
okolnostima, ispoljavao se kod njegove kćeri.
— Olja! — pozva je Kamov.
Ona ćutke poljubi muža i priđe ocu.
Meljnikov je svim svojim bićem hrlio k njoj. Želeo je da je još
jednom stisne na grudi, ali je bio svestan da to ne sme uraditi. Gledali su
ga njegovi drugovi koji će s njim leteti. Nije hteo da im on bude primer
malodušnosti.
— Hajdemo! — reče veselo Pajčadze. — Ko će sa mnom u prvom
automobilu?
Uzevši pod ruku biologa Korževskog, koji je izgledao uzbuđeniji od
ostalih, on izađe na polje, gde su čekala dva automobila. Do centra
raketodroma bilo je nekoliko kilometara.
— Hoćete li s nama na uzletište? — upita Belopoljski Kamova.
— Ne — Sergej Aleksandrovič pokaza očima na Olgu. —
Pratićemo vaš uzlet s krova.
Još jednom se rukova sa Belopoljskim i, klimnuvši glavom
Meljnikovu, pope se na krov. Svi oni koji su još bili u predvorju pođoše
za njim.
Jedan za drugim izlazili su na polje učesnici ekspedicije. Meljnikov
je seo u auto poslednji.
Tek kada je automobil krenuo i pojurio glatkim betonom
raketodroma, njemu se smiriše živci. Vrati mu se spokojstvo, koje je za
njega oduvek bila normalna stvar.
Olga i sve što je bilo s njom u vezi ostalo je pozadi. Čekao ga je
poznati start, let, vasionski prostori, put kroz kosmos, koji mu je
prirastao za srce.
On pogleda svoje saputnike.
Oni koji su već nekoliko puta poletali sa Zemlje — načelnik
naučnog odeljka ekspedicije akademik Balandin, postariji, punačak,
rumena lica, duge sede kose, i inženjer radiotehničar Toporkov, suvonjav
čovek, čije je pomalo cigansko lice imalo oštre krupne crte — izgledali
su spokojni. Ostali su kod Meljnikova budili sažaljenje — toliko su bili
uzrujani.
004

5. Ali on je dobro znao da im ničim ne može pomoći sem ličnim
primerom.
Geolog Vasilij Romanov, mehaničar atomskih motora Aleksandar
Knjazev i snimatelj Genadij Vtorov nastojali su da budu blizu
Meljnikova, nagonski tražeći podršku u njegovom spokojstvu, koje im je
izgledalo čudno i neshvatljivo. Kad bi uhvatio uznemiren pogled
njihovih očiju, koje su se grozničavo sijale, Meljnikov bi ih hrabrio
osmehom.
Gledali su na njega — zamenika vođe ekspedicije — kao na starijeg
i iskusnog druga; a nije bilo davno kad je i on sam, novopečeni
vasionski putnik, u strašnom uzbuđenju očekivao prvi start u svom
životu, hrabreći se primerom Kamova i Pajčadzea! Prošlo je otada svega
osam godina, i sada on treba da bude primer drugima na početku
njihovog „vasionskog putovanja", da preda dalje štafetu iskustva koju je
dobio od starijih.
Za osam godina Meljnikov se mnogo izmenio. Na kosmički brod
„SSSR-KS 2" stupio je kad mu je bilo dvadeset sedam godina, ali mu se,
prema spoljašnjem izgledu, moglo tada dati najviše dvadeset. Sada je to
bio tridesetpetogodišnji muškarac koji je izgledao stariji nego što je u
stvari.
Izgubila se mladićka okruglina obraza, nestalo je veselog sjaja očiju.
U uglovima usana, stisnutih u tvrdu pravu liniju, pojavili su se prvi znaci
budućih dubokih bora, na slepoočnicama se belela proseda kosa. Na
levoj strani čela video se dugačak ožiljak — uspomena na tragični slučaj
na Mesecu, kada je meteorit probio rezervoar terenskih kola i izazvao
eksploziju. Pravo je čudo kako su on i Pajčadze ostali u životu. Na šaci
leve ruke nedostajao mu je jedan prst — to je zaradio kad je upao u jednu
Mesečevu pukotinu, koja srećom nije bila duboka. I tada mu je samo
slučaj spasao život. I mnogo drugih smrtnih opasnosti čuvalo je njegovo
pamćenje. Priroda ne voli da otkriva svoje tajne.
Auto se zaustavi u centru raketodroma. Odavde su stanica i okolina
zgrade izgledale sasvim male. Svuda unaokolo prostiralo se ravno
žućkastosivo polje, Gvozdena ograda oko raketodroma jasno se isticala
na horizontu kao neprekidna crna linija. Odavde je polje izgledalo
grandioznije nego gledano sa stanice.
Ono je bilo pusto. Samo je jedan čovek lagano koračao ivicom
uzletišta, na kome je, poput džinovskog kita ležao „SSSR-KS 3“. Bio je
to upravnik raketodroma, inženjer Larin.
On je, kao i uvek, poslednji ispraćao vasionske putnike koji sa
Zemlje kreću na svoj daleki i teški put.
Meljnikov ugleda oblak koji se odnekud stvorio i pokaza ga Arsenu
Georgijeviču.
— Neće nas on zadržati — našali se Pajčadze.
„Bude li kiše, Olja može da pokisne na krovu", pomisli Meljnikov.
005

6. No ta se misao javila u magnovenju, nekako nejasno, i odmah se
izgubila. Voleo je on ženu, ali i ona je otišla daleko, u daleku prošlost
prekrivenu maglom, ostala je u drugom životu, koji je različit od ovoga
što njega čeka i nema s njim ništa zajedničko. Iako je još bio na Zemlji,
on se već celim svojim bićem nalazio u vasioni.
„SSSR-KS 3" ležao je u plitkom betonskom rovu. Brod je bio
dugačak oko sto pedeset metara, i na najširem mestu imao je dvadeset
pet metara u prečniku.
Po obliku, bila je to metalna cigara s oštrim pramcem i masivnom
krmom, koja je izgledala kao haotična gomila cevi raznih veličina.
Idealno glatka površina broda nije imala ni jednog šava, i nije bilo jasno
kako su spojeni njegovi delovi. Samo su se po sredini, skoro od pramca
pa do krme, videle dve paralelne uske pukotine — ležišta krila.
— Do viđenja, Semjone Pavloviču! — reče Meljnikov. — Ne
zadržavajte se ovde! Idite odmah!
— Ne brinite! Srećan put!
Meljnikov, i opet poslednji, uđe u kameru.
— Arsene Georgijeviču — reče Belopoljski — pobrinite se za one
koji lete prvi put. Boris Nikolajevič biće sa mnom na pultu.
— Dobro, Konstantine Jevgenjeviču!
Svi, sem Belopoljskog i Meljnikova, ušli su u kosmički brod.
Oboja vrata izlazne kamere bila su otvorena. Trebalo ih je zatvoriti
sa upravljačkog pulta, kako bi se uključilo automatsko rukovanje, koje
nije dozvoljavalo da vrata budu otvorena u isto vreme. Na nepoznatim
planetama s drukčijim sastavom atmosfere nego što je ona na Zemlji
takva predostrožnost bila je od životnog značaja.
— Idem na put — reče Belopoljski. — A vi ostanite tu i proverite
kako se vrata zatvaraju. Ono, Semjon Pavlovič ih je već proveravao, ali
ipak . .. Onda dođite k meni. Ne zadržavajte se!
— Biće u redu! — odgovori Meljnikov.
Belopoljski ode.
Posle jednog minuta oboja vrata se zatvoriše tiho škljocnuvši.
Meljnikov je pažljivo pratio rad mehanizma. Uverivši se da je sve u redu,
on pritisnu dugme. Unutrašnja vrata se otvoriše, dok spoljna ostadoše
zatvorena. Znači da automatsko rukovanje radi ispravno. Pritisnu drugo
dugme. Sada se zatvoriše unutrašnja, a posle nekoliko sekundi
automatski se otvoriše spoljna.
Sve je bilo kako treba,
Meljnikov zatvori spoljna vrata i, kad se isto tako automatski
otvoriše druga, on uđe u hodnik okrugao kao cev. Hodnik je bio osvetljen
sijalicama koje su bile zaklonjene debelim ispupčenim pločama od
plastične mase.
006

7. Na deset koraka prvi okrugli otvor bio je zatvoren, Znači da je
Belopoljski, pripremajući se za start, već zatvorio sva vrata i otvore na
kosmičkom brodu.
Meljnikov priđe zidu, oprezno koračajući po mekoj prevlaci. Otvori
vratanca lifta i uvuče se u usku kabinu. Nju je osvetljavala mala sijalica
koja je davala dovoljno svetla da bi se razaznala dugmad na ploči.
Meljnikov pritisnu jedno dugme. Kabina krenu napred i pojuri kroz
čeličnu cev.
Posle nekoliko sekundi, na ploči zasvetli zelena, zatim žuta sijalica.
Kabina ze zaustavi. On oseti kako se ona okrenu zajedno s njim, postavi
se skoro vertikalno, i poče da se penje.
Opet se upali zelena, zatim žuta sijalica. Kabina zauze horizontalan
položaj, pređe omanje rastojanje, pa se zaustavi, Meljnikov otvori
vratanca i izađe.
Automatski lift kosmičkog broda radio je tačno, i Meljnikov se obre
tamo gde je želeo — na komandnom mostu, koji se nalazio skoro na
pramčanom delu broda. Ispred njega se nalazila samo opservatorija.
Belopoljski je sedeo za ogromnim pultom. Na trima ekranima koji su
se nalazili u sredini pulta videli su se zidovi uzletišta. Dva bočna bila su
zamračena.
Meljnikov pređe pogledom preko dugih nizova sijalica. One su svetlele
zelenom svetlošću. To je značilo da su sva odeljenja kosmičkog broda
bila spremna za start.
On sede pored Belopoljskog.
Časovnik, ugrađen u pult, velik časovnik sa sekundarom koja se
kretala preko celog brojčanika, pokazivao je pet do dvanaest.
— Proverite posadu! — naredi Belopoljski.
On sam je brzo pritiskao različitu dugmad, i raznobojne sijalice,
paleći se i gaseći, davale su mu odgovore na ta nema pitanja, upućena
zidovima broda, motorima i automatskim uređajima.
Meljnikov uključi desni bočni ekran, i na njemu se pojavi svetao
pravougaonik. Zatim on ugleda unutrašnjost jedne od zajedničkih kajuta.
U njoj se nalazilo šest ljudi. Oni su ležali u mekim kožnim „kolevkama",
koje su bile pričvršćene za zidove gumenim amortizerima. Pajčadze je
stajao kraj svoje „kolevke" i gledao u ekran.
— Spremni? — upita Meljnikov.
— Spremni — odgovori Pajčadze.
Ostala četvorica nalazila su se u drugoj zajedničkoj kajuti, koja se
pojavila na ekranu čim je Meljnikov pritisnuo odgovarajuće dugme.
— Posada je spremna — izvesti Meljnikov.
— Dižite brod!
Meljnikov okrenu plavo obojenu ručicu. Istog trenutka on oseti da
se pramac broda počeo izdizati. To se videlo po ekranima i po promeni
pravca dejstva sile teže.
007

8. Snažni motori lagano su isturivali dve „šape“, koje su, opirući se o
dno uzletišta, malo izdizale prednji deo broda da bi on lakše uzleteo, dok
je krma ostala u pređašnjem položaju.
Meljnikov pomisli na to s kakvim uzbuđenjem posmatraju šta se
dešava na uzletištu svi oni koji su se sakupili da isprate ekspediciju,
Kroz dogled se, sigurno, dobro vidi kako se pramac broda podigao, a to
znači da će se za nekoliko minuta kosmički brod odlepiti od zemlje, da
će, uz zaglušnu buku svojih motora, sa zaslepljujućim plamenom iz
ispusnih otvora, sa sve većom brzinom, opisati plamenu putanju, i da će
se za manje od jednog minuta skriti od pogleda u plavom beskraju.
— Spremno!
U svim odeljenjima kosmičkog broda zazvoni zvonce koje je
upozoravalo na polazak.
Belopoljski sigurnom rukom i mirno pomeri kazaljke na okruglim
brojčanicima; jednu na cifru ,,2000“ drugu na „20". Zatim okrenu crvenu
ručicu i uključi automatski pilot.
Trebalo je još samo pritisnuti na dugme za polazak — i kosmički
brod će krenuti na put sa ubrzanjem od dvadeset metara, i posle dve
hiljade sekundi, to jest posle trideset tri minute i dvadeset sekundi
poleteće po inerciji brzinom od četrdeset kilometara u sekundi.
— Spreman! — odsečno reče Belopoljski.
— Spreman! --- odgovori Meljnikov.
Kazaljke na časovniku pokazivale su dvanaest časova i tri minuta.
Belopoljski pritisnu na crveno startno dugme.
Preko upravljačkih uređaja, kroz Meljinkovljeve ruke prostruja
jedva primetni drhtaj brodskog trupa.
On je dobro znao da sada paklena grmljavina potresa vazduh na
nekoliko kilometara u krugu.
Ognjeni vihor besni u uskom prostoru između krme kosmičkog
broda i zidova uzletišta, sukljajući uvis u klobucima crnog dima. Beton
se topi, pretvarajući se u žitku masu usijanu do belog usijanja. Šesnaest
snažnih motora radi istovremeno, savlađujući težinu stotina tona
džinovskog broda.
Sekunda ... druga... i osećaj povećane težine pokaza da je
kosmički brod napustio uzletište i započeo svoj sve brži let.
Sve brže i brže ..,
Kazaljka pokazivača brzine nezadrživo je klizila po brojčaniku: 20,
40, 60, 80, 100, 120 ...
,,SSSR-KS 3" dizao se sve više.
Trup broda prestao je da podrhtava. Jedan deo motora obustavio je
rad. Oni koji su ostali i dalje uključeni radili su mirno i ravnomerno, Za
one koji su ostali na Zemlji buka se postepeno stišavala, gubiće se u
vazdušnom inostranstvu.
Dvanaest časova i osam minuta ...
008

9. Sa zemlje su ih već odavno izgubili iz vida, Kosmički brod se
popeo u najgornje razređene slojeve atmosfere.
Tamo, dole, gledaoci napuštaju okolinu raketodroma. Posle tri
meseca oni će se opet sakupiti ovde da dočekaju brod prilikom povratka.
Olga sigurno još nije otišla s krova stanice i stalno gleda uvis, onamo gde
je nestao brod koji je sagradio njen otac i koji je odneo njenog muža u
sueret nepoznatoj sudbini . ..
Da li će je on opet videti? Hoće li se vratiti? . .
Na ekranima je plavo nebo postepeno tamnelo, prelazilo u modru,
pa onda u ljubičastu boju. Pojavile su se daleke zvezde. U dnu desnog
ekrana videlo se parče Zemlje — maglovita masa s jasno vidljivom
ispupčenošću površine
Sve je više i više blistavih zvezda. Ljubičasta boja prelazi u crnu.
Ispred „SSSR-KS 3" pukla su ogromna prostranstva vasione.
Negde tamo, među beskrajnim svetlim tačkama, nalazi se
Venera — „sestra Zemljina" — krajnji cilj dalekog putovanja.
Sve brže se probija čelično telo kroz prazni prostor, Plamena pruga
munjevito odleće nazad. Osetljivi nevidljivi zraci radio-reflektora jure
napred, pretičući brod, osiguravajući bezbednost njegove posade.
Na traci radarskog uređaja pero ucrtava pravu liniju.
Put je slobodan!
SVAKODNEVNI LET
— Krajem osamnaeetog veka astronomi Bode i Ticijus došli su do
zanimljivog otkrića. Oni su čisto empirijskim putem našli brojčani niz
koji je dosta tačno izražavao stvarne udaljenosti prvih sedam planeta —
Merkura, Venere, Zemlje, Marsa, Jupitera, Saturna i Urana — od Sunca,
u radijusima Zemljine putanje ili u tako zvanim astronomskim jedinicama.
U to vreme Neptun i Pluton bili su još nepoznati.
Uzevši brojeve „0; 0,3; 0,6" i tako dalje, svaki put uvećavajući
prethodne dvaput, a zatim dodajući svakome po „0,4", oni su dobili
sledeći niz brojeva.
Astronom Leonid Nikolajevič Orlov okrenu se tabli i napisa na njoj
krupno i čitko:
„0,4; 0,7; 1,0; 1,6; 2,8; 5,2; 10,0; 19,6".
On se levom rukom čvrsto držao za kožnu hvataljku pričvršćenu za
zid, ali kad god bi pritisnuo kredom na tablu, telo bi mu se pomerilo u
stranu i morao bi da se vraća u prvobitni položaj. U uslovima
bestežinskog stanja bilo je teško pisati, ali Orlov je za proteklih deset
dana stekao izvesno iskustvo.
009

10. Po nalogu Pajčadzea, on je već triput držao mala predavanja
članovima ekspedicije.
Današnja tema bila je „Arsena", kojoj se, približavao „SSSR-KS 3".
— U ovom nizu — nastavljao je astronom — pada u oči jedna
čudna stvar. Ako prve četiri brojke odgovaraju udaljenosti Merkura,
Venere, Zemlje i Marsa, onda Jupiter zbog nečeg ne dolazi na peto, nego
na šesto mesto, Saturn na sedmo, a Uran na osmo. Narušava se
zakonitost koja ne može biti slučajna. Peta brojka niza — 2,8 — ispada.
Ne postoji planeta koja se nalazi na takvoj udaljenosti. Kao da između
Marsa i Jupitera leži praznina. Kao što sam vam već govorio, na tom
mestu sunčanog sistema nalazi se pojas asteroida, sićušnih planeta s
prečnikom od 770 kilometara — asteroid Cerera — do jednog kilometra.
Danas poznajemo nekoliko hiljada asteroida.
Većina ih ima oštro naglašen, nepravilan oblik. Prirodno, javila se
pretpostavka da je u dalekoj prošlosti između Marsa i Jupitera postojala
još jedna planeta, koja se iz nepoznatog razloga raspala na delove, i da
su asteroidi odlomci te planete. Možda će nauka dobiti konačan dokaz za
to posle našeg boravka na Arseni i njenog istraživanja. Ostaje mi još da
vam kažem šta je Arsena. Na najširem delu njen prečnik iznosi 48
kilometara i, kako izgleda, taj se asteroid sastoji od gvožđa i granita.
Arsena je iste veličine kao i asteroid Ganimed, koji je otkrio astronom
Baade 1924. godine.
Masa Arsene je manja od mase Zemlje skoro trideset dva miliona
puta i, prema tome, sila teže na njoj čini svega 288 deo zemnjine teže.
Čovek koji na Zemlji ima težinu od sedamdeset kilograma, na
Arseni će biti težak oko dvesta četrdeset pet grama. S tako malom
težinom dovoljan je lak napor da bi se čovek podigao na znatnu visinu.
Po Arseni će biti vrlo teško hodati.
— Pomoći će nam magnetni đonovi — ubaci inženjer Zajcev.
— Čak i s njima moramo biti oprezni. Snaga ljudskih mišića
neobično je velika u takvim uslovima.
-— Brzo ćemo se sviknuti — reče Knjazev.
On je, u svom mladićkom optimizmu, smatrao da je sve vrlo prosto
i lako izvodljivo.
U crvenom kutiću kosmičkog broda sakupili su se skoro svi učesnici
ekspedicije. Okrugla odaja bila je bez nameštaja. Sem televizijskog
ekrana, obavezne opreme svih kajuta na brodu, u njoj nije bilo ničeg
drugog. Meki zidovi bili su presaučeni kožom plave boje.
Radi održavanja časova, u crveni kutić su doneli malu crnu tablu.
Ona je „visila" na zidu, za koji nije bila ničim pričvršćena.
Predavač i njegovi slušaoci nalazili su se kraj te table, u različitim
pazama, pravo u vazduhu. Vasionski putnici bili su se već navikli na
odsustvo težine i osećali su se sasvim sigurno, no neki su se ipak držali
za kožne hvataljke.
010

11. Čudno je izgledala ta grupa ljudi, koja se bez ikakvog oslonca
sasvim komotno smestila u središtu prazne lopte. Električna svetlost
osvetljavala ih je istovremeno sa svih strana. Lica i tela izgledala su
pljosnata; odsustvo senki na njima brisalo je reljef lica i odela.
Kosmički brod kao da je bio nepokretan. Ništa nije ukazivalo na
fantastičnu brzinu kojom je „SSSR-KS 3" leteo bezvazdušnim
prostorom.
— Kad stižemo na Arsenu? upita Andrejev.
— Za pedeset časova. Po zemaljskom kalendaru drugog jula,
između jedanaest i dvanaest časova.
— I koliko ćemo se na njoj zadržati?
— Oko dvadeset časova. To vreme biće sasvim dovoljno da se
ostvari predviđeni plan radova. No može se desiti da nađemo nešto
zanimljivo. Onda ćemo se možda duže zadržati.
— A Venera? — upita Knjazev. — Neće li nam pobeći?
Orlov se blago časmeši, i taj osmeh kao da mu obasja celo lice.
— Brzina Venere po njenoj putanji — reče on — za pet kilometara
je manja nego brzina „SSSR-KS 3". To je prvo. A drugo, putanja našeg
leta zavisi od nas samih. Ona se može izmeniti, pa se s planetom
možemo sresti na nekom drugom, pogodnijem mestu. Na Veneru ćemo
stići desetog jula, bez obzira na sve okolnosti.
Začu se zvonce. Ekran se osvetli i na njemu se ukaza lice Igora
Toporkova, radio-tehničara broda.
— Je li tu Konstantin Vasiljevič? — upita on.
Zajcev se pomoću kaiša primače bliže ekranu.
— Svratite u radio-stanicu — reče Toporkov. — Zove vas Zemlja.
Zajcev se ovlaš odgurnu od zida i dopliva kroz vazduh do vrata,
pritisnu dugme, smače okrugli poklopac otvora i „iziđe" u hodnik. On je,
jedva dotičući rukama zidove, brzo plivao, kao kakva fantastična
vazdušna riba prema pramcu broda.
Radio-stanica se nalazila pored kormilarnice, Bila je to omanja
kajuta, isto tako okrugla kao i sve prostorije na brodu, no presvučena
somotom, ne kožom. Više od polovine njene zapremine zauzimali su
prijemnik i predajnik.
Upravo, radio-stanica nije bila velika, radila je na poluprovodnicima,
ali su mnogo mesta zauzimali snažni pojačivači, za prijem i predaju
radiograma na udaljenost od nekoliko miliona kilometara.
Veza sa Zemljom dobijala se na superultrakratkim talasima, koji su
na putu od broda do Zemlje, i obratno, prolazili kroz međuprostorne
stanice-pojačivače, koje su se nalazile na veštačkim Zemljinim
satelitima. Takve stanice bile su neophodne, jer je sloj Hevisajda toliko
slabio signale da oni bez pojačavanja nikada ne bi stigli na mesto
opredelenja, bez obzira na tačno usmerene antene.
011

12. Vasionska radio-veza prvi put je bila primenjena za vreme leta
ekspedicije Belopoljskog i Pajčadzea na Mesec, a sada su se vršila
konačna ispitivanja. Sve stanice — zemaljska, brodska i one na
satelitima — bile su konstruisane uz neposredno učešće Toporkova, i on
je lično vršio ispitivanja na oba putovanja. Članovi ekspedicije
svakodnevno su imali mogućnost da porazgovaraju sa svojom rodbinom.
Dosad se veza nije prekidala i, prema Toporkovljevim proračunima,
neće se ni prekidati sve do Venere. Da li će ona raditi sa površine
planete, kroz njenu atmosferu, nije se, naravno, moglo znati: Venera se
nalazi bliže Suncu nego Zemlja, i intenzitet sunčevih radijacija u gornjim
slojevima njene atmosfere sigurno je nekoliko puta jači. Da li su radio-
talasi kadri da probiju jonizovani sloj koji bezuslovno postoji na
Veneri, kao što su probili zemaljski, pokazaće budućnost.
Kada je Zajcev, prethodno se uverivši da nad vratima gori zelena
sijalica, „ušao" u kajutu, kraj aparata su se nalazili Toporkov i
Meljnikov, Boris Nikolajevič upravo je bio razgovarao sa Olgom.
Toporkov pruži Zajcevu mikrofon.
— Čekaju vas žena i sin.
— Konstantin Zajcev na telefonu — reče inženjer, nasmejavši tom
rečenicom oba svoja druga, i mirno stavi mikrofon u naročito udubljenje.
Odgovor je mogao da stigne tek posle sedam minuta. Za deset dana
kosmički brod je preleteo više od trideset pet miliona kilometara, i sad ga
je od Zemlje delilo rastojanje od šezdeset miliona. Zemlja nije stajala na
mestu, nego se udaljavala u suprotnom pravcu.
Koristeći se privlačnom snagom Sunca, „SSSR-KS 3" leteo je prema
Veneri pravcem koji je suprotan kretanju Zemlje do putanji, u susret
njenoj „sestri“.
— Zvuk je veoma oslabio, — zabrinuto reče Toporkov.
Zajcev i Meljnikov se pogledaše i prsnuše u smeh.
Slušali su oni tu stereotipnu rečenicu svakodnevno.
Igor Dmitrijevič je prosto patio zbog tog slabljenja zvuka, koje je bilo
neizbežno ukoliko se povećavalo rastojanje, i njemu se uvek činilo da
stanica radi slabije nego što je bilo u stvari. Po čitave sate petljao je nešto
oko nje i uvek je bio nezadovoljan njenim radom.
— Moraćemo postaviti dopunske generatore.
— Zasad nema potrebe za tim — bunio se Meljnikov.
— Radio-veza radi bez prekida i dosta dobro. Pričekaćemo.
Znao je, ako se Toporkovu iziđe u susret, stanica će još pre sletanja
na Veneru ostati bez ikakvih rezervi energije, a one su se morale čuvati.
— Makar jedan!
— Ništa! — Meljnikov se trudio da svome glasu da što stroži ton.
— Zabranjujem vam da to činite.
— Šta vam pada na um, Igore Dmitrijeviču? — dodade on mekše.
— Upravo sam razgovarao sa Zemljom i sve se divno čuje.
012

13. Najzad je prošlo sedam minuta, i Zajcev, pošto je stavio slušalice,
sasluša sve što su imali da mu kažu žena i sin. On im odgovori i sa
Meljnikovom iziđe iz kajute. Vreme je bilo ograničeno, i članovima
ekspedicije dozvoljavalo se da sa svojom rodbinom izmenjaju samo
jednu rečenicu. Mesto kraj mikrofona već je bio zauzeo profesor
Balandin.
Radio-veza pružala je vasionskim putnicima mnogo radosti.
Saznanje da su otrgnuti od Zemlje manje je mučilo ljude, koji su na ovaj
način imali mogućnost da čuju glas svojih bliskih. Za sve što se dešavalo
na Zemlji i kosmičkom brodu odmah se saznavalo. Kratak pregled
događaja u SSSR i drugim zemljama poslat je sa Zemlje pomoću
automatskog prenosa. Toporkov je u crvenom kutiću svakodnevno
isticao „kosmičke novine".
— Borise Nikolajeviču! — reče Zajcev kad su se za njima
zatvorila vrata stanice. — Dozvolite meni i Knjazevu da iziđemo iz
broda i da pregledamo ispusne otvore.
— Zašto?
— Za svaki slučaj. Kad se budemo primicali Arseni, moraćemo
kočiti.
— Eto, smejali ste se Igoru Dmitrijeviču! — osmehnu se
Meljnikov, — A i vi . . . Ništa se nije desilo ispusnim otvorima. Kad se
brod bude spustio na Arsenu, onda ćete izvršiti pregled.
— Razumem! — mrgodno odgovori Zajcev.
U kabini lifta, koji ga je nosio u drugi hodnik, Meljnikov je
razmišljao o tom razgovoru. Kakvi ljudi! Svi su spremni da rade bez
odmora kako bi sve bilo u redu, pa da „SSSR-KS 3" pređe put do Venere
i natrag bez ikakvih neprijatnosti.
S takvim pomoćnicima bilo je pravo uživanje sarađivati, no morao
ih je stalno obuzdavati da suviše ne rasipaju snagu bez potrebe.
Izišavši iz lifta, Meljnikov se uputi upravljačkoj kabini. Blistavo
osvetljeni hodnici bili su pusti i tihi. Tišina koja je vladala na kosmičkom
brodu nikada se nije narušavala.
Dvanaest ljudi nije moglo ispuniti džinovsko telo broda, i nehotice
se nametala misao da u njemu nema nikoga. Prvih dana to je bilo
neprijatno, ali su se ljudi malo-pomalo privikli.
Kosmičkim brodom upravljao je automatski pilot. Ušavši u kabinu,
Meljnikov pažljivo pročita šta su zapisali svi instrumenti.
Na radarskoj traci videlo se da je nekoliko minuta pre njegovog
dolaska na daljini od tri hiljade kilometara proleteo omanji meteorit, koji
je nestao još pre no što je kosmički brod dostigao tu tačku. Pravac leta
nije se promenio.
Pritiskujući naviknutim pokretima potrebnu dugmad, Meljnikov je
proveravao stanje svih delova broda. Raznobojne sijalice davale su
utešne odgovore. Sve je bilo kaka treba.
013

14. Zapazio je da su se u kajuti broj osam otvorila vrata — odgovarajuća
sijalica upalila se dajući crveno svetlo — i on pričeka da se vrata zatvore.
No prođe minut a crvenu svetlost ne smeni zelena. Tada on uključi
ekran i spoji se sa brojem osam. Ukaza se unutrašnjost kajute.
U njoj se nalazio geolog Vasilij Romanov. Čuvši pozivno zvonce,
on okrenu glavu.
— Zašto niste zatvorili vrata? — upita Meljnikov.
— Oprostite, druže načelniče!
— Ovim vas ukoravam. Na kosmičkom putovanju rasejanost se ne
sme dopustiti.
Geolog pojuri vratima takvom brzinom da se, verovatno, dobro
udario o dovratak. Meljnikov se osmehnu i isključi ekran.
Mada brodu „SSSR-KS 3" skoro i nije pretila opasnost od meteorita,
u njemu su se strogo držali zakona vasionskih putovanja — sva vrata
i otvori uvek moraju biti hermetički zatvoreni.
Iz kabine Meljnikov se uputi u opservatoriju.
Ona je zauzimala čitav pramčani deo kosmičkog broda. Nasuprot
drugim prostorijama, koje nisu imale nikakve spoljne otvore,
opservatorija je imala široke okrugle prozore koji su se spolja zatvarali
štitovima od plastične mase.
Mnogobrojni astronomski instrumenti, računske mašine najnovijih
konstrukcija, fotohemijska laboratorija — sve se to nalazilo u jednoj
prostoriji, tako da je bilo malo slobodnog mesta.
Pajčadze i Vtorov poslovali su kraj spektroskopa. Orlov je gledao
kroz okular refraktora; Belopoljskog nije bilo.
— Gde je Konstantin Jevgenjevič? — upita Meljnikov.
— Sad će doći — odgovori Pajčadze, ne okrećući se.
Ovde je vladala atmosfera napregnutog rada. Ne želeći da smeta
astronomima, Meljnikov priđe prozoru i pritisnuvši dugme, odmaknu u
stranu ploču koja ga je zatvarala.
Poznata, mnogo puta viđena slika sveta zvezda puče mu pred očima.
Kao nepokretne tačke gorele su večne vatre vasione. Magloviti veo
Kumove Slame nejasno se nazirao na „samom horizontu".
Pravo pred sobom Meljnikov ugleda zaslepljujuće blistavu Sunčevu
loptu, koja je visila u prostoru i oko koje su protuberance ličile na
čuperke kose. Kosmički brod je leteo okrenuvši se desnim bokom suncu.
Od svih prizora kojima je vasiona bogato darivala vasionske putnike
najporaznija je bila slika sunca koje visi u praznom prostoru. Čovek je
navikao da njegov disk vidi nad svojom glavom ili pred sobom, na
horizontu.
Ali sa broda slika je bila sasvim drukčija. Činilo se kao da Sunce
sija odozdo. Mada na kosmičkom brodu nije bilo tačnog osećaja gde je
„dole" a gde „gore", čovek se nije mogao oteti utisku da se brod nalazi
iznad Sunca.
014

15. Zašto se to tako dešavalo, bilo je neshvatljivo, ali su svi članovi
posade podlegali toj čudnoj optičkoj varci.
Meljnikov pogleda natrag, nastojeći da ugleda Zemlju, i ubrzo je
nađe. Krupna plava zvezda sijala je mirnom svetlošću. Pored nje se kao
žuti plamičak video Mesec. Veoma lep je bio taj par zvezda, koji je
odavde izgledao kao najkrupnija i najsvetlija od svih vidljivih zvezda.
Tamo, na toj tački, koja se mogla pronaći u vasioni, nalazilo se sve
što je činilo smisao života posade „SSSR-KS 3". Tamo je bila i O l g a …
ARSENA
Drugog jula 1 9 . . . godine „SSSR-KS 3" približavao se mestu gde
je trebalo da dođe do susreta sa asteroidom. Uoči tog dana Pajčadzeu je
pošlo za rukom da pronađe Arsenu i da počne pratiti njeno kretanje.
Elektronske računske mašine dale su za nekoliko minuta
komplikovan proračun putanje male planete i potvrdile da će danas doći
do susreta, oko dvanaest časova po moskovskom vremenu. Bez tih
mašina za sličan proračun utrošilo bi se nekoliko meseci napornog rada
desetine računskih službenika.
Od ranog „jutra" Belopoljski i Meljnikov nalazili su se za
komandnim pultom, spremajući se za odgovarajući manevar. Još niko
nije spuštao kosmički brod na asteroid.
U deset časova cela posada nalazila se na svojim mestima. Zajcev,
Toporkov i Knjazev, pod rukovodstvom profesora Balandina, spremali
su se da u određenom trenutku zbace na Arsenu elektromagnetna sidra.
Pajčadze, Orlov i Vtorov nalazili su se u opservatoriji, prateći planetu i
izveštavajući komandni pult gde se ona trenutno nalazi.
Ostali su se sakupili u rezervnoj kabini, odakle su sa ekrana mogli
posmatrati „ateriranje".
„SSSR-KS 3" nalazio se sto pedeset šest hiljada kilometara od
označenog mesta susreta kad su bili uključeni motori za kočenje, s
negativnim ubrzanjem od pet metara. Posle jednog časa i četrdeset
minuta brzina leta će se smanjiti za deset kilometara u sekundi i biće nešto
manja od brzine Arsene.
Kada planeta stigne kosmički brod, on će povećati brzinu i,
sustižući planetu, spustiće se na nju.
To je bio plan spuštanja na asteroid, koji je bio sastavljen još na
Zemlji. Sad ga je trebalo ostvariti u praksi.
015

16. Nečujno za posadu, radili su snažni motori broda, smanjujući
polako i postepeno njegovu kosmičku brzinu. Samo su kazaljke na
instrumentima, a uz to još i pojačan osećaj težine, pokazivali da se vrši
kočenje. U prostorijama u kojima su se nalazili ljudi nije se čula nijedna
reč. Svi su ćutali do krajnosti uzbuđeni. Nije to bio strah, posada je imala
poverenja u znanje i iskustvo komandanta broda, nego neko drugo, jače
osećanje — plemenito uzbuđenje istraživača. Ljudska noga još nikad
nije kročila ni na jedan od asteroida, koji su krili u sebi tajnu „pete
planete" i njene propasti.
Dolazak ljudi na Arsenu mogao je pridići veo sa te tajne.
U napregnutom iščekivanju lagano su prolazili minuti. Stalno
smanjujući brzinu, kosmički brod se pri bližavao cilju.
A sa druge strane, prema brodu, isto tako nevidljivoj tački, letela
je ravnomernom brzinom, koja se vekovima nije menjala, džinovska
masa gvožđa i kamena, nekada deo iste takve planete kao što su Zemlja
ili Mars.
I ko zna možda je na toj planeti postojao i život, rasle biljke,
razmnožavale se životinje, a moguće je da su živela i razumna bića. A
sve je to uništila strašna kosmička katastrofa, čiji su uzroci mogli ostati
zauvek nesaznani.
Na ekranu pulta, pred očima Belopoljskog i Meljnikova, nalazio
se mračni bezdan s bezbrojnim tačkama nepokretnih zvezda. Negde
među njima, snažno obasjana Suncem, nalazila se Arsena, koja se još
nije mogla videti golim okom.
Svaka tri minuta izveštavali su iz opservatorije kolika je
razdaljina do planete. Za sada je sve išlo kako treba. Kosmički brod i
asteroid približavali su se „po planu".
Najednom Belopoljski ispruži ruku i pokaza na sićušnu blistavu
zvezdicu koja se pojavila na ekranu. Prateći je nekoliko minuta,
Meljnikov se uveri da ona primetno pojačava svoj sjaj. Bila je to
Arsena. Ona se postepeno pomerala prema ivici ekrana, i da bi je i
dalje mogli posmatrati, morali su uključiti bočni ekran. Ali je planeta
ubrzo nestala i sa njega.
Sada je kosmički brod leteo napred. Okretom gasnih komandi
Belopoljski je postepeno promenio pravac leta, i „SSSR-KS 3" ušao je
u putanju planete. Motori su prestali da rade, i sada je brod leteo po
inerciji brzinom od deset kilometara u sekundi. Sunce je sijalo pravo u
pramac, i morali su da isključe centralni ekran.
Arsena je pristizala brod i za tri minuta trebalo je da bude u
neposrednoj blizini. Dolazio je odlučujući trenutak.
Otegnutom zvonjavom Meljnikov upozori posadu.
Čim se na ekranu ukazala neravna, izlomljena ivica aeteroida, jedan
od motora uključiše u prvu brzinu.
016

17. Kosmički brod polete nešto brže, primetno se približavajući
površini Arsene.
Prilaz planeti bio je sjajno izvršen, s matematičkom tačnošću, koja
je bila svojstvena Belopoljskom. Sada se trebalo isto tako tačno spustiti.
Sve bliže i bliže gromada asteroida ispunila je već sav ekran. Na
jednoj steni Meljnikov otkri ravan prostor, dosta velik da se na njemu
smesti brod.
To mesto je, očigledno, ugledao i Belopoljski. On je brzo pritiskao
dugmad preko kojih se upravljalo motorima i okretao ručice gasnih
komandi.
Svakog sekunda moglo je doći do sudara s mnogobrojnim oštrim
vrhovima stena ...
Čvrsto stisnuvši usne, Belopoljski se upi pogledom u ekran.
Kroz optički sistem profesor Balandin se zagledao u panoramu
stena, provalija i uskih pukotina bez dna, koja je dole lagano promicala.
Nije video nijedno mesto na koje bi se brod, dug sto pedest metara,
mogao spustiti, ali je istovremeko, po kretanju broda, osećao da je
komandant našao takvo mesto. Visina leta stalno se smanjivala.
Na nekoliko koraka od Balandina, spremni da izbace sidra i da u
njih puste struju, nepomično su stajali kraj svojih aparata Toporkov,
Zajcev i Knjazev.
Moglo je izgledati čudno što kosmički brod nalazeći se tako blizu
„zemlje" ne pada na nju. „SSSR-KS 3" je, međutim, leteo ogromnom
brzinom i, budući da nijedan njegov deo nije dodirnuo planetu, njegovo
kretanje nije zavisilo od nje. Privlačna sila između Arsene i broda bila je
slaba i nije ometala manevrisanje.
Onog sekunda kad je Balandin, najzad, primetio ravnu površinu
među stenama, odjeknu oštro, odsečno signalno zvonce.
Tri dugmeta bila su pritisnuta istovremeno i komprimirani vazduh
snažno je izbacio iz broda tri sidra, koji su poleteli dole, razmotavajući za
sobom debele čelične konopce. (Članovima posade i nehotice se činilo
da se Arsena nalazi „dole", ali se isto tako moglo reći i da je „gore").
Na Balandinovu komandu bila je puštena struja, i trenutno nadošla
snaga elektromagneta čvrsto je pripila sidra uz tle. „SSSR-KS 3" lagano
se spustio pod dejetvom sopstvene težine i umirio se na zaravni, koju je
ćud prirode stvorila na jednoj steni.
Posada se počela pripremati za izlazak.
Grupa se sastojala od šest ljudi: Meljnikova, Balandina, Romanova,
Vtorova sa obaveznom filmskom kamerom, Toporkova sa radio-uređajima
za geološka istraživanja i Korževskog.
Ostali su privremeno ostali na brodu.
Planeta je predstavljala pravi haos od stena, i nije bilo nikakve
mogućnosti da. se ovde upotrebe terenska kola.
017

18. Pod crnim nebom, posutim zvezdama, svuda, kudgod čovek pogleda,
stršale su oštre, izlomljene izbočine, crneli se duboki klanci,
zjapile provalije, okomito se uzdizale padine sivočeličnih hridi,
izbrazdane pukotinama.
Mesta obasjana Suncem izgledala su bela; u senci je vladao mrkli
mrak. Nije bilo nikakvih polusenki, što je i prirodno za taj svet, u kojem
nije bilo ni traga o atmosferi. Kontrasti bele i crne boje boli su oči svojom
jasno obeleženom granicom.
Surovom lepotom zračila je ta slika mrtvog mira.
— U poređenju sa Arsenom čak je i Mesec prijatnije mesto —
primeti Balandin.
Uz pomoć drugova učesnici ekspedicije oblačili su specijalna
odela. Ona su bila napravljena od čvrstog gipkog materijala, prekrivenog
metalnim pločicama, i činila su jednu celinu, izuzev šlema koji se
stavljao odvojeno, kao kod gnjuraca. U vrlo debele đonove bili su
ugrađeni snažni elektromagneti, koji su preko žica unutar odela bili
spojeni sa akumulatorskom baterijom od poluprovodnih elemenata.
Baterija zajedno sa balonima komprimiranog vazduha i prijemno-
otpremnom radio-stanicom nalazili su se u rancu na leđima. Na grudima
je bila smeštena mala komandna ploča, a na šlemovima — omanji
reflektor.
Ispod tih odela vasionski putnici su obukli „astronautičku kožu".
Tako se zvao elastični triko koji se oblačio na golo telo, isto tako on je
pokrivao i glavu, samo je lice ostajalo otkriveno.
Triko je bio izrađen od naročite tkanine koja ne propušta vazduh a
veoma se skuplja, te na taj način ravnomerno pritiska na celo telo,
zamenjujući time običan atmosferski pritisak, neophodan čoveku. U
slučaju da se ošteti gornja odeća, „astronautička koža" je štitila telo od
rasprskavanja usled unutrašnjeg pritiska.
Gornja odeća bila je vrlo teška, i na Zemlji bi se teško kretalo u
njoj, ali ovde ona skoro nije ni imala težine. Sila teže na Arseni bila je
neznatna.
U šlemu su bili ugrađeni mikrofoni i minijaturii zvučnik — članovi
ekspedicije mogli su da razgovaraju sa onima na brodu i jedan s drugim
na vrlo velikoj udaljenosti.
Belopoljski lično proveri sva odela i dade dozvolu za izlazak. Sva
šestorica, jedan za drugim, uđoše u izlaznu odaju.
Zatvoriše se unutrašnja vrata, i crpke brzo ukloniše vazduh. Svi
pojedinačno izvestiše Meljnikova da kiseonik normalno pritiče u
šlemove. Tada on pritisnu dugme.
Na četiri metra ispod njih nalazilo se netaknuto tle, na koje još nije
stupila ničija noga.
— Borise Nikolajeviču! — obrati se Balandin Meljnikovu. — Vi
imate pravo da prvi kročite na planetu. Od nas ste najstariji vasionski
putnik.
018

19. Meljnikov stade na ivicu vrata. Vasilij Romanov je očekivao da će
se postaviti lestva; međutim, on se začudi kad zamenik vođe ekspedicije
prosto zakorači u prazan prostor. Njegova ogromna prilika stade lagano
da se spušta. Prošlo je bar četrnaest sekundi dok se nije završilo to čudno
„padanje".
Mladi geolog se seti predavanja Orlova o Arseni i shvati u čemu je
stvar. Privlačna sila planete bila je tako mala da je Meljnikov padao sa
ubrzanjem od svega 36 milimetara u sekundi.
Vtorov skoči drugi. Žurio se da snimi izlazak posade iz broda.
Zatim se na Arsenu spustiše i svi ostali.
Bilo je veoma teško ostati u stojećem položaju, Pri najmanjem
pokretu ljudi su gubili osećaj ravnoteže i klatili se u vazduhu kao da je
ovde besneo najsnažniji vihor. Zato pohitaše da u đonove uključe struju.
Elektromagneti su dobro privlačili tle, koje je u svom sastavu imalo
dosta gvožđa, i ljudi su stekli stabilnost. Da bi se koraknulo, trebalo je
čak napregnuti mišiće nogu. Više nije pretila opasnost da se pri
neopreznom pokretu visoko poleti.
Prema ranije utvrđenom planu, podeliše se u dve grupe. Profesor
Balandin, Romanov i Toporkov prihvatiše se da postave aparate za
geološka ispitivanja. Njihov zadatak je bio da odrede sastav unutrašnjih
ruda planete. Meljnikov, Korževski i Vtorov imali su da izvrše
rekognosciranje terena.
Nisu se čestito ni odmakli od broda, kad, pravo nad njima, na tri
koraka, bešumno tresnu o stenu meteorit. Na mesgu gde je pao blesnuo je
plamen. Sva trojica i nehotice zastadoše. Svima sinu ista misao — a šta
bi bilo da je meteorit pogodio nekoga od njih?
Radioreflektori na kosmičkom brodu bili su isključeni. Oni nisu bili
ni od kakve koristi kada brod miruje. Čak i kad se zna da se meteorit
približuje Arseni, sasvim je nemoguće izbeći susret s njim.
— Hajdemo dalje! — reče Meljnikov.
Na kraju zaravni crnela se, strmo se spuštajući, duboka provalija.
Suprotni kraj nalazio se na sto metara. Provalija se nije mogla niotkuda
obići; ona se pružala dokle god je pogled dopirao i u daljini se gubila u
masi stena.
— Moraćemo preći na drugu stranu — reče Korževski.
— Isključite magnete! — naredi Meljnikov — Preskačite kao da je
širina jedan metar. Na drugoj strani odmah uključite magnete. Skačem
prvi.
— Jedan trenutak! — reče Vtorov. — Moram da snimim vaš skok.
Meljnikov okrenu ručicu na prsnoj ploči, isključujući struju, čučnu i
skoči unapred. Telo mu se izvi nad provalijom neverovatno lako prelete
preko nje.
Gotovo ne dišući, Korževski i Vtorov videše kako je Meljnikov na
drugoj strani udario o stenu i niz nju lagano skliznuo na zaravan.
019

20. Jasno su čuli kako isprekidano diše.
— Da li ste se jako udarili? — upita Vtorov.
— Da, vrlo jako — odgovori Meljnikov. — Zuji mi u glavi. Odveć
sam snažno skočio. Skačite sasvim ovlaš. Kao na Zemlji — jedan korak.
— Opreznije! — ču se u šlemovima glas Belopoljskog.
— Borise Nikolajeviču — dodade on — nije li bolje da se vratite na brod?
— Ne — odgovori Meljnikov. — Nisam se povredio. Sad ću biti
oprezniji. De, šta je to? — obrati se on svojim saputnicima videći da se
oni ne miču.
— Jeza me hvata! — reče Korževski.
Čisto psihološki, bilo je teško odlučiti se na takav skok. Dno
džinovske provalije nalazilo se ko zna gde. Bilo je neshvatljivo da se, uz
lak napor, može preskočiti rastojanje od sto metara.
Saznanje, koje je naviklo na zemaljske razmere, nikako nije moglo
da usvoji ono što su upravo videle oči.
— Bez straha! — začu Korževski Pajčadzeov glas.
Biologa obuze stid. Drugovi sa broda vide njegov strah. On uzmače
jedan korak i skoči iz sve snage.
— Šta to radite? — ču Vtorovljev krik.
Ali već je bilo kasno. Kao kamen pušten iz praćke, leteo je
Korževski preko provalije.
Nije bilo vremena za razmišljanje. Meljnikov učini ono što mu je
prvo palo na pamet — poskoči i u letu uhvati druga.
Korževski skoro nije ni imao težine, no i Meljnikov nije bio ništa
teži. Sudar je bio snažan. Obojica odleteše nazad, padoše i počeše se
kotrljati po „zemlji".
— Zar vam nisam rekao? — viknu Meljnikov, ustajući.
— Da skačete jednim korakom, a vi.. . — on se seti svog skoka i
završi drugim tonom: — Treba slušati šta se kaže.
— Oprostite! — bojažljivo reče Korževski. — Potrudiću se da se
slično ne ponovi. Jeste li se jako udarili zbog mene?
— Skačite, Vtorove! — viknu Meljnikov.
Zbog uzbuđenja koje je preživeo zaboravio je da nema za šta da
viče. Radio-uređaji u njihovim šlemovima ionako su prenosili zvuk dosta
glasno.
Inženjerov skok bio je mnogo uspešniji nego njegovih drugova. On
se lako spusti kraj Meljnikova.
— Bravo! — ču se Pajčadzeov glas.
— Srce mi je stalo kad ste skočili — reče Vtorov.
— Dobro je što se Boris Nikolajevič setio da vas uhvati. Mogli ste
razbiti staklo na šlemu.
— I ja sam bio u istoj opasnosti — reče Meljnikov miroljubivo. —
Hajdemo dalje!
020

21. U stvari, oni nisu ni imali kuda da idu. Sa svih strana uzdizale su se
skoro okomite stene. Meljnikov odmeri pogledom njihovu visinu.
— Šezdeset metara — reče on. — Na Mesecu sam brzo naučio da
podešavam snagu prema rastojanju. Za to je u izvesnom smislu potrebna
uobrazilja. Treba zamisliti da je visina manja onoliko koliko je manja sila
teže. Šezdeset metara na Arseni — isto je što i četvrt metra na Zemlji. Za
svaki slučaj uzećemo nešto više.
On čučnu i skoči.
Desilo se nešto sasvim nepredviđeno. Meljnikov je uzleteo dvaput
više nego što je bilo potrebno. Jedan časak je lebdeo na visini od sto
metara, pa se onda lagano počeo spuštati na vrh litice.
Dole je video široku panoramu stena na Arseni, omeđenu
neverovatno bliskim horizontom, a pravo pod sobom — sićušne prilike
svojih saputnika.
Sasvim pored njih, činilo mu se, bleštao je pod sunčevim zracima
„krov" kosmičkog broda.
Brzina padanja postepeno se povećavala. Meljnikov je zabrinuto
mislio — da li će pasti tačno na vrh litice?
Na Zemlji bi se odavno razbio. Padao je već deset sekundi, ali se još
nalazio veoma visoko. U šlemu je čuo uzrujane glasove drugova koji su
pratili njegov „let".
— Rekao bih da će se spustiti na samu ivicu litice — Meljnikov ču
Balandinov glas.
— I ja mislim — odgovori mu Belopoljski. — Koliko vidim sa
ekrana, Boris Nikolajevič moraće padati pedesetak metara. Na to će
otići oko jedan minut.
— Hoće li se razbiti? — upita Vtorov.
— Neće. Pri kraju padanja brzina neće iznositi više od dva metra u
sekundi.
— A ako promaši i ne pogodi vrh?
— Ni onda neće biti strašno — odgovori sam Meljnikov. —
Međutim, već sam stigao kamo treba.
Stvarno, baš u tom trenutku on se spusti na samu ivicu litice i pohita
da pusti struju u đonove kako bi se učvrstio za tle.
Ovo je bila srazmerno velika zaravan. Iza nje se spuštala kosina, a
dalje opet se videla široka provalija.
— Arsena nije baš za šetnje — reče Meljnikov, izmenjavši s
drugovima svoje utiske.
Korževski i Vtorov mu se pridružiše. Oni su se poslužili
Meljnikovljevim iskustvom i „skočili" svega za nekoliko metara.
— Fantastično! — primeti Korževski.
Drugu provaliju savladali su lako i sigurno. Mišići su se prilagodili
neobičnim uslovima.
021

22. SENZACIONALNO OTKRIĆE
Divlji izgled okoline nije se menjao. Kao i na početku puta, svuda
su bile samo litice, provalije i pukotine. Samo se u izuzetnim
slučajevima moglo hodati.
Sve vreme morali su skakati — napred, gore ili dole.
Posle jednog časa takvog puta toliko su se navikli da su preko
prepreka preletali bez ikakve pripreme, po trojica istovremeno.
Ponekad, stigavši na srazmerno ravno mesto, neki bi skočio uvis
upotrebljavajući svu snagu nogu. Pošto bi se popeo na veliku visinu,
odakle je pucao širok vidik, izviđač bi izveštavao šta vidi. Padanje dole
išlo je tako polako da je stizao da ucrta plan okoline. To im je
omogućavalo da biraju put. Naravno, za vreme takvih penjanja Vtorov je
snimao filmskom kamerom, a njegovi drugovi fotoaparatima, Arsenu iz
„ptičje perspektive".
„SSSR-KS 3" odavno se izgubio iz vida. Bili su sami u haotičnoj
zbrci stena. Kao što je i trebalo očekivati, nigde nisu naišli ni na
najmanje tragove vegetacije. Svuda go kamen, pretežno sive boje.
Pokatkad su se podvlačili pod nadnetu stenu i tada se mogao videti
zanimljiv prizor. Čim bi se sklonio u senku, čovek se trenutno gubio iz
vida, kao da se topio u mraku. Uzrok takvoj pojavi bio je nedostatak
atmosfere, koja na Zemlji raspršuje sunčeve zrake, sprečavajući potpun
mrak čak i u najgušćoj senci. Na šlemu se palio reflektor, i činilo se da u
crnoj praznini plovi bela lopta koja je ovamo dospela bogzna odakle.
Na otvorenim mestima vladala je maltene vrućina, no u senci telo je
trenutno okivala jaka hladnoća, tako da su morali brzo uključivati
električno „grejanje".
Često su nailazili na duboke pećine. Jedna takva pećina zalazila je
toliko u planinu da su se vratili natrag ne stigavši do njenog kraja.
Istraživači nisu propustili nijednu pukotinu a da je brižljivo ne
ispitaju. Jedan od članova ekspedicije vezao bi se kanapom koji je bio
tako tanak da na Zemlji ne bi izdržao težinu odojčeta, i drugovi su ga
spuštali dole. Za vreme jednog takvog spuštanja Vtorov je pronašao
nekakav crvenkast kamen. Pošto je odvalio dobar komad, popeo se gore.
Korževski je pažljivo ispitao nalaz.
— To je nikelovo gvožđe — reče on. — Njegova boja pokazuje da
u njemu ima mnogo kiseonika. Ovo je veoma dragocen nalaz, koji će
baciti svetlost na poreklo Arsene.
Kamen staviše u torbu. U njoj je već bilo mnogo primeraka i ona bi
na Zemlji svakako bila teška četvrt tone. Ali vasionski putnici su već bili
zaboravili da u prirodi postoji težina.
Zaneti svojim istraživanjima, oni su išli sve dalje i dalje, i nisu
primetili kako se Sunce spušta sve niže prema planinama.
022

23. Iznenadi ih mrak koji se naglo spusti.
— To je trebalo očekivati — reče Meljnikov. — Arsena se dosta
brzo okreće oko svoje ose. Ali noć neće trajati dugo.
Teren, po kome se teško kretalo i danju, bio je noću sasvim
neprohodan.
— Da pozovemo radio-stanicu broda — posavetova Korževski.
— Slušam vas — ču se Pajčadzeov glas.
— Mrak nas je uhvatio u svoju zamku. — Meljnikov se osmehnu
zamislivši s kakvim ga izrazom lica sluša Arsen Georgijevič, koji je
uvek bio spreman da se podsmehne.
— Hoće li dugo potrajati ova noć?
— Starosedeoci su rekli oko dva časa. Nalazimo se skoro na Polu.
Arsena se vrti „ležeći". Dan traje šest časova, a noć dva. Je li vam
hladno?
— Nije, odelo se dobro zagreva. Čak je i toplo.
— Pa onda, dobro spavajte. Ovde nema divljih zveri.
— Da se založimo! — predloži Vtorov.
Tri druga pritisnuše dugmeta na svojim pločama. Odmah osetiše
kako se ustima primakla gipka cevčica koja je vodila od termosa s
toplom čokoladom. Pošto su utolili glad, spremiše se da strpljivo
sačekaju „jutro".
Mikrofonu priđe Belopoljski, i Meljnikov mu podrobno ispriča o
svemu što su videli istraživači. Kada je pomenuo gvožđe što ga je našao
Vtorov, glas Konstantina Jevgenjeviča zadrhta.
— Kiseonik? — reče on. — Ako je to tačno, onda otpadaju i
poslednje sumnje. Gvožđe je oksidisalo na vazduhu. Na asteroidu tako
malih razmera nema vazduha. Prema tome, Arsena je odlomak planete.
— I ja tako mislim.
Noć im se učinila duga. Niko nije sedao na „zemlju", pošto su se
odlično osećali na nogama, budući da nisu imali skoro nikakve težine.
Trojica ljudi ćutke su stajali na vrhu stene. Pri svetlosti zvezda
nejasno su razaznavali mutne senke jedan drugoga. Okružavala ih je
duboka tišina.
Meljnikov oseti da mu je Korževski, koji je stajao kraj njega,
dodirnuo rame. U avetinjskom mraku uočio je ispruženu biologovu ruku.
Kad se okrenuo, ugledao je na crnom kadifenom nebu, posutom
bezbrojnim zvezdama, svetlu plavu tačku.
Pored nje se videla druga — žuta.
Zemlja!
Sa daljine od nekoliko desetina miliona kilometara rodna planeta
slala je njima, koji su stajali usamljeno na goloj steni, sred praznine i
mraka, ćutljiv pozdrav.
023

24. I odjednom, pod metalnim šlemom, u Meljnikovljevim ušima
zabrujaše stihovi.
Bilo je to tako neočekivano da on u prvi mah nije poverovao
svome sluhu.
„Nikada neću zaboraviti (da li je bilo ili ne to veče). Požarom
svemira spaljeno i raspolućemo bledo nebo, I na žutoj svetlosti — fenjeri“!
Recitovao je Vtorov.
Verovatno nije uopšte razmišljao o tome da ga neko sluša,
i govorio je za sebe. Ličilo je to na bunilo
„Sedeo sam kraj porozora u prapunoj sali, Negde su o ljubavi
pevala gudala...“
Teško da se moglo naći nešto što bi manje odgovaralo situaciji u
kojoj su se nalazili. Vlokovi stihovi zvučali su čudno i besmisleno.
„Pojurila si poput uplašene ptice, prošla si laka kao san, ko vila,
zapuhnuo je parfem, pale trepavice, I nemirno je zašuštala svila“.
Korževski se najednom grčevito zasmeja i odmah umuknu. Njegov
smeh je zvučao još čudnije nego Vtorovljevi stihovi. Meljnikov je osetio,
iako nije video, kako se mladi inženjer stresao.
-- Završite! — tiho reče Meljnikov.
„No iz dubine ogledala pogledom si me streljala i, streljajući, vikala „Lovi““!..
A unaokolo se prostirala bezgranična praznina. Kao plava tačka,
koja čak nije imala ni prečnika, žmirkala je beskrajno daleka Zemlja.
Život, tuđ, neshvatljiv, u magnovenju je minuo kao vizija iz bajke.
„Kako je on još mlad!" pomisli Meljnikov.
— Ništa drugo niste mogli da smislite? — ču se Toporkovljev glas.
— Ako vam je potrebna umetnost, mogu za vas da uključim magnetofon.
I neočekivano, sred noćne tišine asteroida, zabrujaše nežni, zanosni
zvuci uvertire iz „Labudovog jezera".
— Odakle vam to? — upita Meljnikov posle nekoliko minuta
zadivljenog ćutanja. — Baš ste našli i vreme i mesto za koncert,
— Zar ne valja? — upita Pajčadze.
Čulo se kako su u radio-stanici kosmičkog broda neki ljudi prsnuli u
smeh. Očigledno da su se tamo sakupili svi učesnici ekspedicije. Briga
za drugove, koji su se nalazili ko zna gde, naterala ih je da svi priđu
radioaparatu — jedinoj kariki koja ih je spajala.
Meljnikov, Korževski i Vtorov bili su zahvalni na tako toploj pažnji.
Drugovi su tu, s njima. U potpunom mraku, na goloj steni Arsene, oni
nisu sami.
Muzika Čajkovskog prestade.
— Da vam pustimo još? — upita Toporkov.
— Dosta je! — odgovori Meljnikov. — Već se bliži zora. Hvala!
Nije prošlo ni petnaest minuta, a levo od njih, na nevidljivom
horizontu, neočekivano blesnu jarkobela izlomljena linija.
024

25. Kao da je neko džinovskim perom na ogromnoj traci ucrtao krivu
koja je ko zna šta označavala.
Rađalo se Sunce. Još nevidljivo, ono je osvetljavalo vrhove planina
i neravni lanac litica.
Onda se Sunce nekako odjednom ukazalo, i na Arseni je osvanuo
nov „dan". Fantastični i mračni predeo sada im je izgledao veseo posle
zloslutne tame „noći".
Korževski pogleda u Vtorova.
— Šta vam je to palo na pamet, Genadije Andrejeviču? — upita on,
ali u tonu pitanja nije bilo žaoke. Biologov glas bio je nežan.
Kroz „staklo" šlema videlo se kako je Vtorov pocrveneo u licu.
— Zbilja ne znam — odgovori on, očito zbunjen. — Nekako je to
došlo protiv moje volje, samo po sebi. Glupo je, svakako — dodade on.
— Ne, zašto glupo? Malo čudno, istina, ali nije glupo.
Korževski potapša Vtorova po ramenu. Biologovo lice, veoma nalik
na lice Černiševskog (samo bez naočara), dobilo je neuobičazeno mek
izraz.
Meljnikov ga začuđeno pogleda.
Kao i Belopoljski, Korževski se retko smejao i uvek je izgledao
grub i nekako „nepristupačan". Skoro nikad se nije mešao u razgovor, a
kada bi mu se neko obratio, odgovarao je kratko i suvo. Čak i u
trpezariji, za vreme ručka ili večere, činilo se da je zadubljen u svoje
misli.
Razgovori o Zemlji, koji su se stalno vodili među članovima
posade, kao da ga se uopšte nisu ticali, i ničim nije pokazivao da ga oni
iole zanimaju. Mnogi, pa i sam Meljnikov, mislili su da poljski naučnik
nimalo ne tuguje za Zemljom, da ne misli na nju. A današnja noć je
pokazala da su se prevarili. Da biolog nije tugovao za Zemljom, na njega
ne bi ostavili utisak stihovi koji su tako nenadano pali na um Vitorovu.
„Treba vremena da se čovek upozna", pomisli Meljnikov.
„Nekada sam imao sasvim drukčije mišljenje i o Belopoljskom."
Osetio je da su mu i Korževski i Vtorov postali nekako bliski,
shvatljiviji posle te, u suštini neznačajne epizode.
Čim su se sunčevi zraci dotakli istraživača, ovi su isključili
veštačko zagrevanje, za kojim više nije bilo potrebe, i pošli su dalje.
Opet su počeli beskrajni skokovi, spuštanja u pukotine i brižljivo
osmatranje svega na šta bi naišli.
Posle jedan i po čas stigli su na ivicu okomite dubine. Dole, oko pet
stotina metara duboko, prostirala se okrugla dolina, veća od onih koje su
dosad sreli. Sa ove strašne visine ona je izgledala ravna i glatka.
— E, ovde se, vala, ne skače! — reče Vtorov.
— Zašto? — upade Meljnikov. — Skok je sasvim moguć. To je
isto kao dva metra na Zemlji. Pri kraju skoka brzina neće preći šest
metara u sekundi. Ali stvar je u tome kako se vratiti natrag.
025

26. Obratite pažnju: kotlina je sa svih strana okružena okomitim zidovima.
Zar ne liči na džinovski veštački bunar?
— Stvarno liči — složi se Korževski. — Zanimljiva ćud prirode.
Ako se, kao što ste rekli, može skočiti sa visine od „dva metra", takav
skok uvis niko od nas neće moći izvesti.
— Zar da odemo a da ne istražimo tu čudnu kotlinu?
Vtorov se nagnu i pažljivo se zagleda u dno provalije. Odsustvo vazduha
pružalo je idealne uslove vidljivosti.
— Gle, tamo su, čini mi se, nekakva nejasna ispupčenja čudnog oblika.
Meljnikov se zagleda. Pošto je imao oštar vid, jasno je ugledao
nešto što je veoma podsećalo na razvaline.
— Šteta što se ne možemo poslužiti dogledima — reče on. —
Tamo je odista nešto novo.
— Nema dovoljno kanapa — reče Korževski.
Pri polasku na izviđanje poneli su sa sobom četiri klupčeta jakog
kanapa, po osamdeset metara u svakom.
— Dajte mi ruku — zamoli Vtorov,
On se sasvim naže preko ivice ponora. Meljnikov je lako zadržavao
njegovo telo, koje skoro nije imlao težine.
Duboko dole Vtorov ugleda ono što je tražio. Zid nije bio sasvim
gladak; razaznao je omanju kamenu izbočinu u vidu pervaza.
— Upravo to mi treba — reče on, dižući se. — Na Zemlji sam kao
od šale preskakao metar i po iz zaleta. Istina, u ovom odelu sam znatno
teži, ali mislim da ću skočiti jedan metar. Znači, ovde nešto preko dvesta
pedeset metara. To je dovoljno.
— Veoma je opasno — reče Meljnikov.
— Zašto, Borise Nikolajeviču? Recimo da se neću moći iskobeljati
natrag. Onda ćete se vas dvojica vratiti na brod i doneti dug konopac.
Ako se ne budete zadržavali uz put, za to vam neće trebati više od dva
časa.
— Šta to nameravate? — začuše oni pitanje Belopoljskog.
Meljnikov mu objasni, naročito ističući čudan oblik kamenja, nalik
na ruševine.
— Kolika je, kažete, dubina?
— Ne više od pet stotina metara.
— Dobro! — odluči Belopoljski. — Pokušajte!
Torbu s kamenjem vezali su za jedan kraj prvog klupčeta.
Ako kanap izdrži njegovu težinu, onda će izdržati i čoveka, a
pogotovo Vtorova koji je zajedno s odelom bio težak samo oko sedam
stotina grama.
Torba pođe nadole. Kad je prvo klupko isteklo, za njega privezaše
kraj drugoga. Na polovini četvrtog klupka torba dodirnu pervaz.
— Oko trista metara — reče Meljnikov. — U svakom slučaju, ako
se kanap i prekine, nema opasnosti da ćete se ugruvati.
026

27. — Sve će biti dobro, Borise Nikolajeviču.
Torbu izvukoše natrag i mesto nje vezaše Vtorova. Filmsku kameru
je ostavio, a uzeo foto-aparat.
Iako je Meljnikov znao da na Arseni nije opasan pad sa visine od pet
stotina metara, zabrinuto je gledao kako Korževski oprezno spušta
Vtorova. Pad nije mogao prouzrokovati prelom kostiju, ali su se mogla
razbiti stakla na šlemu — što bi prouzrokovalo trenutnu smrt. Doduše, to
i nije bilo staklo, ali ipak ... Sem toga, provalija je bila toliko duboka da
nikakva razmišljanja o razlici između Arsene i Zemlje nisu mogla da
spreče laku vrtoglavicu kad se pogleda u podnožje stene koja se gubila
negde daleko dole.
Metalna Vtorovljeva glava sve se više smanjivala .. .
Osetivši pod sobom izbočinu pervaza, inženjer uključi struju i,
čvrsto stavši na noge, odveza kanap. Pogleda nagore i ne vide svojih
drugova. Zid od trista metara kao da je dopirao do samih zvezda. Sunce
je sijalo pravo u teme, okruženo plamenim prstenom protuberanca. Kroz
odelo je osećao njegove vrele zrake.
Vtorovu se učini da ovde vlada nekakva naročita tišina, ne kao ona
gore. Najednom ga obuze mučno osećanje usamljenosti.
Prislonivši se uza zid, stajao je nekoliko trenutaka nepomično, trudeći
se da umiri živce. Činilo mu se da ga mračni, crnobeli pejzaž gleda
neprijateljskim očima.
„Zašto ćute?" pomisli on na Meljnikova i Korževskog
I odjednom ču udaljene glasove. Jasno je razaznao glas profesora
Balandina i glas Belopoljekog, koji mu je odgovarao. Zatim ču kako je
Pajčadze pozvao Meljnikova i zapitao ga kako napreduju.
— Spuštamo Vtorova.
Eto zašto se oni ne čuju, misle da on još nije stigao do izbočine.
Vtorov pogleda u kanap. On se još uvek spuštao i u krugovima
slagao kraj njegovih nogu. Korževski nije primećivao da je teret postao
lakši,
— Nešto neverovatno! — reče Vtorov, i ove glasno izgovorene reči
kao rukom su odnele svu neshvatljivu zapanjenost.
— Šta ste rekli, Genadije Andrejeviču? — upita Meljnikov, koji ga
očigledno nije dobro čuo.
— Pa velim da spuštate prazan kanap. Zar Stanislav Kazimirovič
ne vidi da sam već na pervazu.
— Koliko ima do dna?
— Sto osamdeset metara. Skačem!
Osećanje usamljenosti nestalo je bez traga. Priroda Arsene više mu
nije izgledala neprijateljska. Glasovi drugova vratili su mu mir i odlučnost,
Pervaz nije bio tako uzan kako se činilo odozgo. Od stene do
njegove ivice bilo je dva metra. Vtorov priđe ponoru i, bez razmišljanja,
koraknu u prazninu.
027

28. Pad je trajao više od minut i po. Pored njega je sve brže promicao
nagore zid provalije, koji sad nije bio gladak, nego izbrazdan
pukotinama. Pokatkad se morao nogom odbijati od izbočina koje su
zaprečavale put.
Dobro je video dno. Bilo je neobično glatko, kao asfaltom
preliveno. Ličilo je na ogroman gradski trg. Samo umesto zgrada
unaokolo su se uzdizali okomiti zidovi.
Na sredini se videla hrpa kamenja koja je odavde još više ličila na
ruševine nekog džinovskog zdanja.
Dodirnuvši dno, Vtorov uključi magnete i tako se održa na nogama.
Pošto je izvestio drugove da se srećno spustio, uputi se ka centru, do
kojeg je bilo šest stotina metara.
Otkako su izišli iz broda, prošlo je oko sedam časova, ali Vtorov
nije osećao umor.
Za to vreme ništa nije jeo, sem što je popio nekoliko gutljaja
čokolade, no nije ni osećao glad. Utrošak energije na Arseni bio je
neznatan.
Vazduha je bilo još za četiri časa. Istina, trebalo se izvući odavde i
vratiti se na kosmički brod, no ipak nije imao za šta da žuri. Vtorov
odluči da brižljivo razgleda čudnu kotlinu.
Zahvaljujući elektromagnetnim đonovima, koji kao da su se zalepili
za tle, korak na Arseni bio je kao korak na Zemlji. Posle nekoliko minuta
brzog hoda Vtorov stiže. do zagonetnih ruševina. Uz put je često nailazio
na dugačke vijugave pukotine. Lako ih je preskakao, čak i ne isključujući
struju. Površina dna bila je neverovatno ravna. Ako to nije bio asfalt,
onda svakako nešto što je veoma ličilo na njega.
To mesto se veoma razlikovalo od svega što su videli na Arseni, i
Vtorov se sve više i više čudio. I nehotice mu je padalo na um da to nije
„igra prirode", nego napravljen trg, sa ruševinama zgrade koja se nekada
uzdizala nasred trga, pa se srušila za vreme propasti planete.
Sve više je ubrzavao korak.
„Ruševine", koje su izdaleka izgledale omanjih razmera, brzo su se
povećavale.' Bila je to gomila ogromnog kamenja.
Vtorovu je najednom palo u oči da ta zaravan, pretrpana kamenjem,
ima ravne ivice i prave uglove. Učini mu se da je to kvadrat, čija jedna
strana iznosi najmanje sto metara.
On zastade obuzet krajnjim uzbuđenjem. Nisu li to odista ruševine
zdanja nepoznatih stanovnika nestale planete, čiji je jedan odlomak
Arsena
U razmeštaju kamenih odlomaka on je već jasno uočavao nekakav
određen ali zasad još jedva primetan red. Njemu najbliži kamen, koji je
činio ugao kvadrata, bio je znatno viši od ostalih. To nije moglo biti
slučajno.
— Najzad! — prošaputa.
028

29. No, iako je tiho izgovorio tu reč, čuli su ga.
— Ponovite! — reče Meljnikov. — Ne čujem vas! Šta se desilo?
Vtorov predahnu i odgovori što je mogao mirnije:
— Ništa. Ništa mi se nije desilo. Ali preda mnom...
— Šta … pred vama?
Vtorov ne odgovori. Njegova se pažnja neodoljivom snagom
usredsredila na kamenu koji je stajao pravo pred njim. Da bi bolje
osmotrio tu kamenu masu, on se malo izmače.
Nema sumnje! Pred njim se, isklesana iz granita, uzdizala džinovska
piramida čiju je osnovu činio kvadrat. Jasno su se videla četiri bočna
trougla koja su se spajala pri vrhu.
Vreme je veoma izmenilo prvobitni oblik, nekada oštre ivice osule
su se, izmrvile, nedostaj ali su mnogi komadi, ali ipak sumnji nije bilo
mesta. Tu geometrijski pravilnu figuru nije mogla napraviti priroda, to je
delo ruku razumnih bića!
Vtorov podrobno izvesti o svemu što je video. Bio je uveren da ga
sluša celokupna posada kosmičkog broda, ali on ne začu nijedan usklik
iznenađenja. Očigledno da je senzacionalna novost uzbudila i sve ostale
kao i njega.
Kada je zaćutao, zavlada mučna tišina.
— Vraćajte se na brod — reče najzad Belopoljski, — Zapamtite
put. Na to ćemo se mesto vratiti u većoj grupi,
— Penjite se! — dodade Meljnikov. .
Ali pre no što je izvršio naređenje, Vtorov je nekoliko puta
fotografisao piramidu. Znao je da ga gore nestrpljivo čekaju, ali se nije
mogao uzdržati a da ne priđe drugom ogromnom kamenu, šest metara u
prečniku, koji se nalazio pedesetak metara dalje.
Prišao mu je i kriknuo od zaprepašćenja.
Pred njim je stajao, divno očuvan, granitni ikositetraedar. Kameni
„brilijant", na kome su se videli tragovi brižljive obrade. Vtorov je bez
muke uočio elegantnu kombinaciju geometrijskih slika, koju dragom
kamenju tako često daju zemaljski juveliri.
Titanski rad! Delo divova!
Kakvu su otpornost morale imati te granitne figure kad ni kosmička
katastrofa, koja je razorila ogromnu planetu, nije bila u stanju da ih
uništi?
A eno, tamo u daljini, uzdiže se liramidalni oktaedar! Još dalje —
rombov dodekaedar!
Vtorov je s mukom prisilio sebe da ne gleda više taj čarobni prizor.
Drugovi ga čekaju. Delo nepoznatih graditelja treba da vide naučnici.
Dok se vraćao ka podnožju zida, stalno se osvrtao. No čim je
odmakao tristo do četiristo koraka, kameni „brilijanti" iščezoše, stopiše
se sa ostalom masom kamenja, pretvoriše se opet u nešto nalik na
ruševine. Kao da ih nikada nije ni bilo ...
029

30. On priđe zidu, oceni rastojanje do pervaza, isključi elektromagnete,
zatrča se i skoči.
Iskustvo u toku poslednjih časova, sada se ispoljilo. Vtorov je tačno
izračunao. Noge mu se spustiše na samu ivicu pervaza, on se uhvati za
kanap, jako se naže napred i meko pade.
Korževski, očigledno, nije ispuštao kanap iz ruku, te je osetio trzaj.
— Da dižem? — upita on.
— Dižite — odgovori Vtorov.
Nije se vezao. Bila je sasvim dovoljna snaga ruke da ne otpadne za
vreme penjanja. Posle nekoliko minuta već je bio kraj drugova.
— Neobično, neverovatno otkriće! — reče on.
— Na brod! — kratko naredi Meljnikov.
Povratak je trajao svega jedan čas. Dobro su bili zapamtili put i
sigurno su se prebacivali sa stene na stenu.
Ispred mikrofona predajnika Toporkov je postavio metronom, i
njegovo kucanje, koje je bivalo sve jače i jasnije, pokazivalo je da je uzet
tačan pravac.
Na kosmičkom brodu čekali su ih nestrpljivo. Sav posao bio je
prekinut. Neočekivan i tako važan izveštaj Vtorovljeva uzbudio je
naučnike i oni više nisu mogli ni o čemu drugom da misle.
Tragovi razumne delatnosti ljudi, koji su se zaludu tražili na Mesecu
i Marsu, nađeni su na sićušnom asteroidu. Kako čovek da se zbog toga
ne uzbudi! ..
Noć, koja se spuštala, naterala ih je da ostanu na brodu. Odlučeno je
da se u tajanstvenu kotlinu ide posle pet časova. Za to vreme oni će se
dobro odmoriti. Posada odavno nije sklopila oka, pa je sve obrvao umor.
Pošto su saslušali iscrpnu Vtorovljevu priču, svi se raziđoše po kajutama.
Meljnikov preuze dežurstvo. Do ruševina će ići Belopoljski, a on će
ostati na kosmičkom brodu. Nijednog trenutka ne ostaviti brod bez
komandanta — to je bio zakon vasionskih putovanja.
Posle dva časa Sunce zađe za visoku stenu, i odmah se spusti mrkla
noć.
Arsena se nije videla, i činilo se da kosmički brod opet leti kroz
prazan prostor. Samo to što dole, ispod broda, nije bilo zvezda
dokazivalo je da on leži na asteroidu.
Arsena je bila odlomak vrlo nepravilnog oblika. „Dan" i „noć"
trajali su na raznim mestima različito. Tamo gde se spustio „SSSR-KS 3"
dan je trajao šest časova, a noć samo dva.
Asteroid je leteo po svojoj putanji Polom napred, okrećući se, po
rečima Pajčadzea, „ležeći". Kada se on, obilazeći Sunce, nađe na
njegovoj drugoj strani, mesto gde se sada nalazi kosmički brod potonuće
u dugu neprekidnu noć. Ali to se moglo desiti tek posle tri meseca, a
ekspedicija nije imala nameru da se toliko zadržava na Arseni.
Čim se Sunce ponovo rodilo, kosmički brod je oživeo.
030

31. Osam ljudi iz njegove posade spremalo se da pod vođstvom
Vtorova i Korževskog pođe i da razgleda nađene ruševine.
Na kosmičkom brodu, sem Meljnikova, ostali su Toporkov i kraj motora
zauzeti Zajcev i Knjazev.
Poneli su duge konopce, pijuke, ašove, dvostruku rezervu kiseonika,
eksplozivne patrone i radio-aparaturu za novo izviđanje tla.
Posle obilnog doručka ekepedicija je izišla iz broda i, savladavši
prvu provaliju, nestala među stenama. Četvorica koja su ostala na brodu
ispratila su pogledom drugove i, poželevši im preko radija srećan put,
prihvatila se svog posla.
Meljnikov sede za pult, Toporkov ostade da dežura u radio-stanici,
a oba mehaničara odoše na krmu broda — da produže posao koji su
prekinuli zbog Vtorovljevog izveštaja.
SMRT I ŽIVOT
Oko jedan čas Meljnikov je mirno pisao svoj dnevnik. Posle leta na
Mars navikao je da u njega svakodnevno unosi svoje misli i zapažanja.
Za vreme dvanaestodnevnog leta od Zemlje do Arsene morao je da
prekrši to pravilo — nije imao vremena. Sad se rešio da nadoknadi
izgubljeno, mada je osećao zamorenost i najradije bi legao da spava. No
on je dobro znao da neće zaspati dok se drugovi ne vrate na brod.
Dnevnik ga prenese na Zemlju. Poslednje stranice bile su ispisane
imenom Olge, i lik žene iskrsnu, s neobičnom jasnošću, pred njim. Još
tri duga meseca neće se videti ...
On snagom volje uguši u sebi tugu koja ga je skolila i poče da
opisuje svoje krstarenje po asteroidu. No tek što je bio došao do
spuštanja Vtorova u okruglu kotlinu, kada ga pozivno zvonce prekide u
radu. Zvao je Toporkov.
— Pogledajte šta se zbiva napolju — reče on.
Meljnikov se hitro okrete ekranu.
U početku nije zapazio nikakve promene. Panorama Arsene bila je
ista kao i uvek, ali zatim primeti nekakve čudne plamičke koji su
svetlucali na zaravni gde je stajao kosmički brod, na liticama, na
padinama planina svuda. Kao da su nevidljivi kamenoresci udarali
nevidljivim čekićima, krešući iskre iz kamenih ruda.
Jedan trenutak Meljnikov je u nedoumici posmatrao tu sliku. U
sledećem trenutku mozak mu je, poput oštrog noža, zaparala jeziva
slutnja.
„Meteoriti!“. Arsena se susrela s bujicom meteorita! … Drugovi su
na otvorenom, nezaštićeni… Da li će stići da nađu zaklon?
031

32. Sasvim pored broda udari o stenu, sa strašnom snagom, ogroman
kamen. Suknu jarki plamen. Istog trenutka Meljnikov jasno ču kako u
brod udariše još dva, jedan za drugim.
Ne gubeći prisebnost, on pritisnu na dugmad i zatvori zaštitnim
pločama sve prozore na opservatoriji. Po kontrolnim uređajima video je
da još nijedan nije stradao. I trup broda bio je ceo.
Zatim uključi bočni ekran i spoji ga sa radio-kabinom da bi saznao
ima li vesti od Belopoljskog. Ali Toporkov nije bio u kabini.
Otvoriše se vrata i na pragu se pojavi inženjer. Čim ga je pogledao
u lice, na kome se ogledao bol, Meljnikov shvati da se desila nesreća.
Srce mu se steže.
— Ko? — jedva mogade da progovori.
— Leonid Orlov — odgovori Toporkov i usne mu zadrhtaše.
Meljnikov pokri oči rukom. Kao živ ukaza se pred njim poginuli
drug.
„Letim samo zbog toga što predstoji poseta asteroida"
— seti se reči koje je rekao Orlov. Izgovarao ih je prijatno se smešeći,
njegovo lepo lice bilo je ozareno osmehom, nije ni sanjao da govori kao
prorok.
— A ostali?
— Sklonili su se u pećinu. Leonid Nikolajevič poginuo je na samom
ulazu. Meteorit ga je udario pravo u lice.
Kakve su teške trenutke preživeli učesnici pohoda, pred čijim je
očima poginuo njihov saputnik!...
„Pravo u lice!" pomisli Meljnikov.
U magnovenju on jasno ugleda Orlovljeve oči — dva najčistija
akvamarina, umetnuta u okvir od dugih crnih trepavica — i sav se strese.
— Gde su Zajcev i Knjazev?
— Rekao sam im da ne izlaze napolje.
Meljnikov prevuče rukom preko čela.
— Lakše bi mi bilo da sam ja poginuo nego da sve ovo preživljavam
— reče on. — Idite na radio-stanicu, Igore Dmitrijeviču.
Odmah ću doći. Ova „kiša" brzo će prestati.
Toporkov iziđe.
U sunčanom sistemu nalazi se neizmeran broj meteoritskih tela.
Vrlo često ona lete u gustim rojevima, takozvanim bujicama. Kao i
komete, meteoriti „nađubravaju" međuplanetarni prostor.
Zbog ogromne brzine leta ima malo mogućnosti da se kosmički
brod sretne s njima. Druga je stvar s asteroidima. U poređenju sa
međuplanetarnim brodovima, njihove razmere su neobično velike.
Nemaju atmosferu koja velike planete štiti od nebeskog bombardovanja.
Susrevši na svom putu asteroid, meteoritska bujica ga zasipa pljuskom
kamenja, a svaka „kap" ima kosmičku brzinu, koja je mnogo puta veća
od brzine metka ili granate.
032

33. Energija brzinskog leta pretvara se pri sudaru u toplotnu.
Dolazi do eksplozije. Površine malih planeta prekrivene su najsitnijom
prašinom od razbijenih meteorita. Nikakvo zaštitno, odelo ne
može spasti čoveka u bezvazdušnom prostoru ako ga pogodi takvo
„eksplozivno tane". To je sigurna smrt.
Direktan pogodak u tako malu metu kao što je čovek dešava se
veoma retko, pa ipak je opasnost od meteorita sasvim realna za vasionske
putnike.
Kosmički brodovi bili su dosta dobro zaštićeni radio-reflektorima
— superosetljivim lokacijskim uređajima, spojenim sa automatskim
pilotima, no, kao što je već bilo rečeno, za vreme zadržavanja na
asteroidu te „oči" broda bile su beskorisne.
Daljina do koje one dopiru velika je — do pet hiljada kilometara;
pa čak i ta naoko ogromna razdaljina neznatna je za meteorit, koji leti
kosmičkom brzinom.
Pre nego što bi posada broda i preduzela zaštitne mere, uočeni
meteorit bi prešao to rastojanje. Istraživači vasionskog prostora smelo
idu u susret opasnostima.
Sve je to bilo poznato Meljnikovu, pa ipak bol za izgubljenim
drugom nije bila manja posle takvih razmišljanja. Iskreno je žalio
Orlova. A sem toga on je dobro znao kakav će težak utisak ostaviti na
Zemlji vest o smrti jednog od učesnika ekspedicije. Do povratka
kosmičkog broda na Zemlju bilo je nemogućno skriti tragični elučaj.
Meteoritna bujica tekla je čas i po kroz putanju Arsene. Onda je
najednom prestala. Za sve to vreme samo su pet puta brod pogodili
omanji kamenovi, koji ipak nisu probili njegov omotač.
Kada je postalo jasno da se Arsena razminula u prostoru sa
meteoritima i da je opasnost prošla, Meljnikov se uputi u radio-kabinu.
Tamo su već bili Zajcev i Knjazev. Mehaničareve oči bile su
uplakane, i on se trudio koliko je mogao da to sakrije. Kao najmlađi član
posade, stideo se suza.
— Andrejev i Vtorov nose ga ovamo — izvesti Toporkov.
— A ostali?
— Produžili su.
Toporkov je to rekao kao u neverici, ali je Meljnikov razumeo
Belopoljskog.
— Kako prenose telo preko provalija? —- upita Zajcev.
— Vtorovu nije ništa da preskoči zajedno s telom.
— Zar ćemo ga ovde ostaviti? — prošaputa Knjazev.
Meljnikov se namršti i ništa ne odgovori. I njemu je ta misao
padala na pamet. Kao da nije bilo drugog izlaza.
Iz glasnogovornika retko su se čuli glasovi. Osećalo se da su ljudi iz
grupe Belopoljskog izmenjivali samo najnužnije reči.
033

34. Na ekranu se video stenoviti hrbat s druge strane provalije koja se
nalazila pokraj kosmičkog broda. Meljnikov i njegovi drugovi nisu
skidali pogled s njega. Trebalo je da se na njemu pojave dva živa člana
posade koji nose trećeg --- mrtvog.
Samo tri časa ranije ispratili su Leonida Orlova, uvek punog
energije, optimistički raspoloženog, sa ozbiljnim pogledom lepih očiju na
mršavom licu. Ko bi mogao i pomisliti da će posle jednog časa taj čovek
pun snage biti samo leš!
Možda nikada ranije nisu bili toliko svesni strašnih sila prirode, u
čiju su tajnu želeli da proniknu.
— Evo ih — reče Zajcev.
Na grebenu litice ukazaše se dve sićušne prilike. Visoki Vtorov
jasno se isticao pored nižeg Andrejeva. Inženjer je nosio Orlovljevo telo.
On prvi skoči dole sa svojim teretom. Andrejev pođe za njim. Istim
redom savladali su i provaliju.
Meljnikov, Zajcev i Knjazev uputiše se izlaznoj kameri. Toporkov
je ostao. Nije smeo da napusti radiostanicu.
Posle nekoliko minuta oni čuše kako se zatvoriše spoljna vrata,
zatim karakteristično šištanje šmrkova, koji su kameru punili vazduhom.
Zasvetli zelena sijalica, i otvoriše se unutarnja vrata.
Zajcev i Knjazev, trudeći se da ne gledaju u unakaženo Orlovljevo
lice, pomogoše im da skinu odela.
— Da ga odnesemo u crveni kutić — predloži Meljnikov.
Vrata kutića su vrlo visoko — reče Andrejev. — Teško ćemo ga
spustiti dole.
— Onda na opservatoriju.
Meljnikov izvadi maramicu i njome pokri šlem. Sa Orlova skinuše
ranac i balone s kiseonikom. Zatim, ne skidajući odelo odnesoše ga u
opservatoriju i položiše na sto, koji je pre nekoliko časova postavio lično
astronom u nameri da za vreme zadržavanja na Arseni sredi prikupljeni
materijal.
— Donesite zastavu — reče Meljnikov — Iz kajute Belopoljskog.
Vtorov iziđe i brzo se vrati sa crvenom zastavom.
— Prvu počasnu stražu držim ja — reče Meljnikov, — smenite me
posle pola sata.
Shvativši da on želi da ostane sam sa poginulim, drugovi iziđoše.
Časovi su prolazili nesnosno sporo. Došla je i treća noć, zatim je
Sunce opet izišlo. Ogromni brod kao da je izumro.
Ljudi su se smenjivali na počasnoj straži i razilazili se bez ijedne
reči. U radio-stanici vrlo retko su se čule odsečne rečenice, koje su
dopirale ovamo iz okrugle kotline. Kao da je Arsenu obavio nevidljiv crn
veo, pritisnuvši sve svojom težinom.
Posle devet časova odsustvovanja, na brod se vratilo pet ljudi.
Dočekali su ih i pomogli im da se u tišini skinu.
034

35. Da ih se vratilo svih šest, svakako bi ih obasuli pitanjima.
— Gde je on? — poluglasno upita Pajčadze čim su mu skinuli
šlem.
— U opservatoriji — isto tako tiho odgovori Meljnikov.
U svih su bila mračna, omršavela lica. Pošto su skinuli odela, svi se
zajedno uputiše u opservatoriju, Za njima pođoše i oni koji su bili ostali
na brodu.
Jedanaestorica ljudi dugo su stajali kraj tela druga, ćutke se
opraštajući s njim. Belopoljski pridiže kraj zastave, naže se i pažljivo se
zagleda u ono što je do malopre bilo lice njegovog učenika.
— Bio je to darovit naučnik — reče kao da govori samom sebi. —
Velike sam nade polagao u njega. Porodica vasionskih putnika pretrpela
je težak gubitak. Život je dao za nauku. — Belopoljski se ispravi. —
Prisiljeni smo da Leonida Nikolajeviča Orlova ostavimo na Arseni.
— Ležaće ovde dok sledeća ekspedicija ne vrati njegovo telo na
Zemlju. Određujem da se sahrana obavi za dva časa. Molim Borisa
Nikolajeviča i Konstantina Vasiljeviča da za to pronađu pogodno mesto.
— Hajdemo, Borise Nikolajeviču! — reče Zajcev.
Mesto za grob našli su u senci nadnete stene. Nikada
ovamo neće dopreti sunčevi zraci, i smrznuto, sasvim očuvano telo
čekaće čas da ga iskopaju, smeste u olovni sanduk i prenesu u otadžbinu.
— Ovde će se podići spomenik za večna vremena — reče
Meljnikov, pokazujući na stenu.
Bezvučno je blesnuo plamen eksplozije. U podnožju stene napravila
se jama. Zajcev je iz skladišta rezervnih delova doneo čeličnu ploču dugu
dva metra, na kojoj je oštricom autogenog plamena napisao ime
poginulog i datum. Grob je bio gotov.
U označeno vreme obavljena je sahrana. Mesto u sanduku, telo se
nalazilo u astronautičkom odelu. Smrskani šlem zamenili su novim.
U tužnom obredu učestvovali su svi sem Meljnikova, Zajceva,
Balandina i Andrejeva. Čak ni sada nije bio narušen zakon kosmičkih
putovanja — jedan deo posade ostao je na brodu.
Kad je čelična ploča pokrila grob, triput je odjeknuo počasni plotun.
No on se nije čuo. Samo je plamen blesnuo iz cevi pištolja. U
bezvazdušnom prostoru nema zvuka.
Sledećeg „jutra" Belopoljski, Balandin, Romanov i Vtorov ponovo
krenuše u kotlinu. Ovog puta poneli su sa sobom električni čekrk, uz
njega akumulatorske baterije, i dva čekića odvaljivača, s balonima
komprimiranog vazduha. Ovaj teret bio je težak čak i na Arseni.
— Biće to mnogo za vas četvoricu — reče Meljnikov. — Povedite
još nekog.
— Nije potrebno — odgovori Belopoljski. — Pomoću kanapa
prebacivaćemo teret preko provalija, a isto tako dizaćemo ga na stene.
035

36. Na kraju krajeva, sve to ovde ne teži više od trideset kilograma.
Spašće nas Vtorovljeva fizička snaga.
— Ali zašto ne povedete više ljudi?
— Zato što nam je jučerašnje iskustvo pokazalo da se ne sme ići u
velikoj grupi. Opasno je.
Četvorica ljudi otišli su i vratili se tek posle deset časova. Trojica su
bili sasvim iscrpeni.
-— Pripremite kosmički brod za polazak — reče Belopoljski
Meljnikovu i, ništa više ne dodavši, uđe u svoju kajutu.
— Toliko sam malaksao kao da sam na zemlji nosio vreće od net
pudova — reče Romanov.
— A šta ste radili? — upitaše ga.
— Razbijali smo i raznosili kamenje.
— Znači da su granitne figure uništene?
— Ne, njih nismo dirali.
Što se tiče Vtorova. on je izgledao kao i uvek. Umor nije mogao da
savlada gvozdeni organizam tog sportiste.
Prošla su još dvadeset četiri časa.
Zajcev i Knjazev završili su pregledanje motora i brod više nije
imao razloga da se zadržava na Areeni, na kojoj je boravio trideset šest
sati.
To vreme bilo je dovoljno da se obave svi unapred određeni poslovi,
kao i jedan nepredviđen, koji je ispao najvažniji. Sada, ostavljajući ovde
jednog člana posade, „SSSR-KS 3" bio je spreman da nastavi put.
Četvrtog jula, u jedan čas po ponoći, po moskovskom vremenu,
kosmički brod se, uključivši samo jedan motor, lako odlepio od Arsene.
Sa osećanjem duboke tuge posmatrali su vasionski putnici asteroid
koji se udaljavao. Ubrzo se on pretvorio u malu zvezdu koja je naglo
gubila sjaj.
Zatim je sasvim nestao. No oni dugo nisu skidali očiju sa ekrana, na
kome su malopre videli malu planetu, koja je odnela sa sobom telo druga
kojega je smrt ugrabila iz njihovog složnog kolektiva.
Znali su da će na dugom putu osvajanja kosmosa neizbežno biti
žrtava. Priroda se ne predaje bez žestoke bitke. Istorija otkrića puna je
imena poginulih heroja. Tako je bilo na Zemlji, tako će biti i u
međuplanetarnom prostoru. Bili su toga svesni. Ali srce se uvek ne
pokorava razumu ...
Dva dana trajala je žalost na brodu. Članovi posade zadržavali su se
u svojim kajutama, sastajući se samo za vreme doručka, ručka ili večere,
ali ni tada nisu razgovarali među sobom.
No ma koliko tuga bila velika život je ipak jači, i on od živih traži
svoje.
036

37. Kosmičko putovanje se nastavljalo. Trebalo je živeti i raditi. Od
Arsene do Venere kosmički brod je imao da pređe put od šest dana i
noći, a plan naučnih radova predviđen za to vreme još nije bio ispunjen.
Astronomi su se prvi latili posla, dajući primer ostalima.
Osmog jula Belopoljski zamoli da svi dođu u radio-stanicu da
saslušaju izveštaj o rezultatima posete Arseni. Vreme je bilo tako
izabrano da bi na Zemlji mogli da prime talas kosmičkog broda, i
naučnici koji su se okupili u Kosmičkom institutu kao da su prisustvovali
tom sastanku.
Izveštaj je podneo profesor Balandin. Svestrano obrazovan čovek,
on je u jednoj ličnosti sjedinjavao tri naučne grane — bio je istaknut
okeanograf, zoolog i poznat teoretičar vasionskih putovanja.
Mada je materijal njegovog izveštaja bio toliko obiman da bi bio
prevelik i za celu naučnu monografiju, profesor je ipak uspeo da ga izloži
za ciglo dvadeset minuta.
Krajnja suvoparnost i precizna formulacija činjenica, s jasnim, kao
iz kamena isklesanim zaključcima — takav je bio stil izveštaja.
Profesor je počeo s karakteristikama Arsene. Izneo je rezultate
geoloških istraživanja tla asteroida, i pokazalo se da njegove tri četvrtine
čini prirodno gvožđe.
— Takav sastav imaju meteoriti koji padaju na Zemlju. To
dokazuje da asteroidi i meteoriti imaju zajedničko poreklo. Da li su oni
odlomci „pete planete" ili nisu, još se ne može sa sigurnošću reći. To što
u gvožđu ima kiseonika, govori u prilog hipoteze o planeti.
Pošto je izneo podatke o veličini, masi, brzini okretanja oko ose, o
sastavu ruda, Balandin je prešao na nalaz ruševina.
— Nije potvrđena pretpostavka da su otkriveni ostaci zdanja koje
se nekada uzdizalo na površini nastradale planete. To je i trebalo
očekivati. Ništa što je veštački napravljeno nije se moglo održati u
jednoj kosmičkoj katastrofi. Pod kamenjem smo otkrili istu asfaltnu
površinu kao i u celoj kotlini. Geometrijske figure nisu učvršćene za tle,
nego su jednostavno stavljene na njega. Nameću se tri pitanja — ko je
postavio figure, zašto i zbog čega su one razrušene? Samo se na treće
pitanje može sigurno odgovoriti. Zdanje je srušio ogroman meteorit.
— Jasno se vide tragovi njegove eksplozije prilikom pada. Što se
tiče prva dva pitanja, možemo izneti samo pretpostavke. Zanimljivu
misao izrekao je Konstantin Jevgenjevič. Dajem reč njemu.
Belopoljski se primače bliže mikrofonu.
— Hipoteza je sporna — poče on. — Ali zasad nema drugog
objašnjenja. Granitne figure isklesao je čovek ili biće slično njemu. One
se nalaze na asteroidu, gde ne može biti živih bića. Zaključak — njih su
postavili isti ovakvi vasionski putnici kao što smo mi.
037

38. — U radio-kabini začuše se usklici čuđenja. Neočekivani zaključak
Belopoljskog sve je zaprepastio, mada je sam po sebi bio sasvim logičan.
— Čak se ni približno ne može reći kada — nastavi Konstantin
Jevgenjevič — ali je sigurno da je naš sunčani sistem posetio kosmički
brod. Odakle je doleteo? To pitanje će se rešiti tek onda kad daleki
potomci tih vasionskih putnika još jednom dolete k nama, ili mi k njima.
Meljnikovu se učini da je Belopoljski napravio omašku u svom
izlaganju.
— Sami ste podvukli da se ne zna odakle je doleteo brod — reče on.
— Ne prekidajte me! — nezadovoljno se namršti akademik. —
Odgovoriću na to pitanje. Dakle, šta su kraj Sunca videli nepoznati
vasionski putnici? Od planeta, samo je na Zemlji, Veneri i Marsu
postojao organski život.
— Samo na Zemlji mogli su oni videti ljude, koji su onda bili na
niskom stupnju razvitka. Za njih je bila neosporna činjenica da će se
čovek visoko uzdići po eventualnim lestvicama. Stavivši sebe u njihov
položaj, razmišljao sam o tome šta je trebalo da oni urade. Trebalo je na
neki način obeležiti to da je na Zemlju doleteo brod iz drugog sveta. Ali
koji bi se to spomenik mogao sačuvati tokom hiljada godina? Na Zemlji,
Marsu i Veneri to je nemogućno. Klimatske promene, kiše, vetrovi,
uništiće i pretvoriće u prah bilo kakvu građevinu u tako dugom periodu.
— Nije sasvim ubedljivo! — primeti Balandin. — Može se
postaviti spomenik skoro za večna vremena.
— E baš to „skoro". No oni to nisu učinili. Bar na Zemlji nije bio
pronađen takav spomenik. Čini mi se da je trebalo da učine nešto drugo.
Na Arseni nema atmosfere, nema klimatskih pojava. Asteroid se okreće
blizu i Zemljine i Venerine putanje.
— Kad ljudi „sazru" i krenu u međuplanetarne prostore, oni će
obavezno posetiti asteroid i na njemu će naći ostavljeni spomenik.
Upravo tako su morali i oni rasuđivati. I mi smo odista našli spomenik.
Naravno, oni su o sebi mogli ostaviti jasnije podatke. Ništa nismo našli,
ali to ne znači da ničega i nema. Za ovo kratko vreme nismo stigli da
pretresemo ruševine da stignemo do onoga što je zatrpano eksplozijom.
To će, uraditi sledeća ekspedicija. To je moja hipoteza. Nameće se pitalje
— zar ta razumna, i to visoko razumna bića nisu znala za kvadratni,
heksagonalni i rombski sistem? Zar im je bio poznat samo kubični?
Videli smo oktaedre, dodekaedre, tetraedre i kocke. Nijedne piramide,
nijedne prizme, nijedne brahidome! Da li je to slučajno? Mislim da nije.
U tome ima izvesnog smisla. Zagonetku granitnih figura moramo mi da
odgonetnemo. I onda ćemo saznati odakle je doleteo brod. Ovo je
odgovor na pitanje Borisa Nikolajeviča — dodade Belopoljski.
Sastanak se završio oko tri časa po podne. Članovi ekspedicije
raziđoše se u kajute.
038

39. Sutradan Toporkov primi dugačak radiogram, u kome se govorilo o
reakciji zemaljskih naučnika na hipotezu Belopoljskog. Većina se slagala
s njegovim zaključkom.
SESTRA ZEMLJINA
Na srednjem rastojanju od sto osam miliona kilometara od Sunca,
četrdeset dva miliona kilometara bliže nego Zemlja, veličanstveno plovi
svojom putanjom druga planeta sunčanog sistema, koju su naši daleki
preci nazvali Venera — boginja proleća i ljubavi drevne mitologije.
Skoro iste veličine i mase kao Zemlja, njena najbliža susetka u
prostoru, planeta s pravom nosi svoje poetično ime. Na Zemljinom nebu
nema lepšeg prizora od Venere, koja se blista na ovlaš porumenjenom
jutarnjem nebu. Na večernjem nebu, kao što je većina stanovnika
gradova obično vidi, planeta nije tako lepa.
Zanimljiv je podatak da su u nekim arapskim zemljama Veneru
nazivali sasvim suprotnim imenom — Lucifer, što odgovara reči
„Satana". Teško je shvatiti zbog čega su tako nazvali snežnobelu
lepoticu.
Možda je za astronome Venera bila još veća zagonetka nego Mars.
Površina planete ne može se posmatrati sa Zemlje: zaklanjaju je oblaci
koji se nikada ne razilaze. Jedni su smatrali da vasionski putnici, kada se
budu spustili na Veneru, neće ugledati ni mora, ni šume, nego samo
kamenitu pustinju, zasutu vulkanskim pepelom, a drugi, opet —
nepreglednu močvaru. Pristalice čuvenog pobornika ideje da je život
rasut svuda u vasioni Gavrila Adrijanoviča Tihova tvrdili su suprotno —
da na Veneri ima života, ali da on, naravno, nije onakav kao na Zemlji.
Istraživači neće tamo videti zelene šume: biljni svet Zemljine sestre treba
da je narančaste ili crvene boje usled žarke klime. Ta i u tropskim
predelima Zemlje ima mnogo crvenih biljaka. I ne samo u tropskim. U
vrelim izvorima Kamčatke, gde temperatura dostiže + 80°, žive purpurne
i crvene alge, a obale tih izvora prekrivene su narančastom i žutom
mahovinom. Život se prilagođava svim uslovima.
On je podjednako moguć u veoma žarkoj klimi Venere kao i u
veoma hladnoj klimi Marsa. Pomoću rado-astronomije bilo je
ustanovljeno da temperatura površine planete iznosi približno sto stepeni,
ali to je trebalo proveriti. U planu je bilo da se tačno ustanovi trajanje
dana i noći, nagib ose i još mnoge druge stvari.
Predstojao je zamašan posao, a kosmički brod, prema planu, nije
smeo da se zadržava na Veneri više od četrdeset osam dana (razume se,
zemaljskih).
039

40. Sve to izložio je Belopoljski na sastanku posade broda.
„SSSR-KS 3" primicao se cilju. Do Venerine putanje ostalo je još
oko tri i po miliona kilometara, to jest nešto više od dvadeset četiri časa
putovanja.
Kosmički brod više nije leteo pravo. Gasne ručice bile su okrenute,
i on je sada opisivao u prostoru džinovsku krivu, da bi se našao iza
planete i leteo u istom pravcu s njom. Motori su radili pod minimalnim
opterećenjem, no to je bilo dovoljno da se pojavi slaba sila teže. Više se
nije moglo leteti slobodno kroz vazduh — levi bok kao da je sebi
privlačio sve predmete u brodu.
Belopoljski i Meljnikov, smenjujući se, neprekidno su dežurali za
komandnim pultom.
Automatski uređaji za upravljanje vodili su brod određenom trasom,
no ipak je bilo neophodno proveravati let i svakog časa izračunavati
mesto gde se brod nalazi.
Ostali članovi posade latili su se postavljanja privremenih podova u
kajutama i hodnicima. Jer na Veneri su vasionske putnike očekivali
obični uslovi teže, i trebalo je tako opremiti prostorije kako bi u što većoj
udobnosti proveli mesec i po dana na Zemljinoj sestri.
Prošlo je devetnaest dana od onog nezaboravnog jutra kada se
„SSSR-KS 3" odlepio od raketodroma i otpočeo svoj teški i opasni put.
Za to srazmerno kratko vreme članovi ekspedicije preživeli su i osetili na
svojoj koži mnogo štošta. Trideset šest časova provedenih na Arseni, i,
posebno, tragična pogibija Orlova, ostavili su kod svakog dubok i
neizbrisiv trag. Ljudi su se izmenili. To se pre svega videlo kod onih koji
su prvi put učestvovali u međuplanetarnom letu. Nekima, kao, na primer,
Romanovu, Knjazevu ili Vtorovu, prilikom polaska sa Zemlje još nije
bilo sasvim jasno šta ih očekuje. Vasionsko putovanje, poseta asteroida,
istraživanje Venere — sve je to u njihovim očima bilo prekriveno
romantičnim velom. Sada su videli i naličje svega toga, susreli su se s
grubom stvarnošću — do pobede nad prirodom ne dolazi se tek onako,
ona se postiže u upornoj borbi na život i smrt.
Nekima su prvi dani leta doneli samo teška iskušenja, Saznanje da
se nalaze u beskrajnom praznom prostoru, u čijem je središtu, činilo se,
nepomično visio sićušni kosmički brod, nedostatak vidljivog oslonca,
pobrkani pojmovi gde je gore a gde je dole, bestežinsko stanje — sve je
to snažno delovalo na psihu, dobra polovina posade prebolela je
„kosmičku bolest".
Na početku druge polovine puta sve se izmenilo. Posada broda
preobratila se u jedinstven kolektiv istraživača, prožet istim mislima i
zajedničkim ciljevima. Svaki njegov član u potpunosti je shvatio šta od
njega traži i kakvu mu opasnost donosi profesija koju je izabrao. I mada
je posle Orlovljeve pogibije i za njih pretnja smrti bila realna stvar, niko
nije zažalio što se prihvatio tog posla.
040