2. ARITMIJA SRCA
Aritmija je bolest kod koje postoji poremećaj brzine ili ritma
srčanograda.
U toku aritmije srce može raditi suviše brzo, suviše sporo ili sa
nepravilnim ritmom. Ubrzan srčani rad se naziva tahikardija, a
usporen bradikardija.
Većina aritmija su bezopasne, ali neke mogu biti ozbiljne ili čak
fatalne. Kada srce radi jako brzo ili jako sporo ili nepravilnim
ritmom,njegova pumpna funkcija se smanji i ne može da ispumpa
dovolno krvi do svih delova tela. To može oštetiti mozak,srce i
drm.
SA čvor šalje impulse određenom brzinom (frekvenca srca).
Normalna frekvenca srca u stanju mirovanja je od 60-100/min.
Međutim, frekvenca se menja u toku telesnog opterećenja,
spavanja, stresa ili hormonalnih faktora. U toku spavanja
frekvenca može pasti do 40/min, a u toku fizičkog opterećenja
porasti na 160/min. Aritmija može da se javi i kod zdravog srca.
ŠTA SVE MOŽE IZAZVATI ARITMIJE SRCA?
ē UZROCI OD STRANE SRCA
·UZROCIOD STRANE DRUGIH ORGANA – bolesti štitaste i
nadbubrežne žlezde, bolesti pluća, bubrega, digestivnog trakta,
nervnog sistema...
·OPŠTI POREMEĆAJI U ORGANIZMU (gubitak minerala i
tečnosti, uzimanje nekih lekova (Digitalis, lekovi za izbacivanje
tečnosti iz organizma, lekovi za ečenje aritmije itd), konzumiranje
l
droga, alkohola, pušenje, povišena telesna temperatura, pad
arterijskog krvnog pritiska, pad koncentracije kiseonika u krvi
itd)
.
SRČANI UZROCI
ē POREMEĆAJA PROVOĚENJA NADRAŽAJA (provođenje
električnih signala je usporeno ili blokirano).
· POREMEĆAJA STVARANJA NADRAŽAJA (ćelije koje
normalno proizvode električni signal, ne funkcionišu normalno ili
se nadražaji stvaraju u drugim ćelijama srca koje inačene
proizvode električne signale)
3. TAHIKARDNI POREMEĆAJI SRČANOG RITMA
(ubrzani srčani ritam)
Frekvenca >100/min, pravilan ili nepravilan ritam (tahiaritmija).
Mehanizam je zasnovan na fokalnim impulsima ili reentry
fenomenu.
TAHIKARDIJE POREKLOM IZ PRETKOMORA:
SINUSNA TAHIKARDIJA - porast srčane frekvence iznad
100/min koji postepeno nastaje i prestaje (najčešće
ečiti ga. Sinusna frekvenca se mora
SUPRAVENTRIKULARNE EKSTRASISTOLE (SVES)-
pretkomorske (potiču iz pretkomora ili AV čvora).
Mogu dase jave i kod zdravih ljudi ako su retke i ako ne
i
strvaraju simptome, ne leče se. One mogu biti i preteča težih
aritmija kao što su treperenje i lepršanje pretkomora.
Simptomi: osobe koje imaju SVES mogu imati osećaj preskakanja
srca ili probadanja u grudima. Lečenje: SVES se leče ako su česte,
ako daju simptome.
nastaje usled telesnog napora, povišene telesne temperature,
anemije, pada koncentra cije kiseonika krvi, psihičke napetosti,
poremećaja rada štitaste u
kofeina, nikotina, bolesti žlezde, preteranog unosa alkohola,
punjenje komora ukoliko sinusnog čvora). Obično ne remeti
otkriti uzrok tahikardije i lne pređe frekvencu od 180/min. Važno je
usporiti ako na toj frekvenci dolazi do pojave ishemije srca, tj srce
ne dobija dovoljnu količinu kiseonika. Najčešće se u terapiji
koriste beta blokeri.
4. ē Nodalna tahikardija (najčešće nastaje zbog postojanja dva
funkcionalna puta u samom AV čvoru, pa dolazi do kružnog
kretanja impulsa. Kružno kretanje impulsa može nastati i u SA
čvoru i pretkomorama.
Javlja se kod bolesnog srca, a i kod zdravog srca usled stresa ili
pojačane fizičke aktivnosti, češće kod žena.
minuta ili više sati, pa i dana. Ponekad se javlja i
a
a (uvalvularnom prstenu).
o
SUPRAVENTRIKULARNA TAHIKARDIJA (SVT ili PSVT-
paroksizmalna supraventrikularna tahikardija) – ubrzani srčani
rad frekvence oko 150-220/min. Brzi, ali regularan ritam koji
potiče od pretkomora. Karakteristično je da tahikardija počinje i
završava se naglo. Javlja se najčešće u dva oblika:
Simptomi: naglo nastalo lupanje srca koje može trajati nekoliko
nesvestica.
Lečenje: Tahikardija se može ponekad zaustaviti nadražajem
vagusa (parasimpatički nerv) tzv. Valsalva manevrom koji se
izvodi napinjanjem stomačnih mišića u trajanju od 3-4 sekunde ili
tako što se prstimazatvore nozdrve a zatim umerenom silom
duva vazduh prema nosu kao kada je zapušen nos (manevar
ponoviti višeputa). Kašalj takođe nardažuje vagusni nerv.
Ova aritmija ne ugrožava život pacijenta ako je srce zdravo, ali
ako napad dugo traje daju se antiaritmici da bi se napad prekinuo
ili se radi električna konverzija ritma. Ako se n pad ponavlja daju
se antiaritmici radi prevencije napada.
snopa u komore. U AVčvoru se impulsi
omogućava kontrakciju pretkomora pre
Supraventrikularna tahikardija preko akcesornih puteva:
(WPW sy (preko Kentovog puta) u zdravom srcu jedini put kojim
se impulsi prenose je: iz SA čvora u AV čvor, pa preko Hisovog
usporavaju, što
kontrakcije komora kako
bi bilo dovoljno vremena da se krv iz pretkomora ubaci u komore.
Međutim, kod nekih ljudipostoje pored Hisovog snopa
(akcesorni) putevi kojima se impulsi mogu sprovoditi iz i dodatni
pretkomorau komore. Oni se nalaze oko srčanih
zalistak
Preko ovih puteva dolazi do kruženja impulsa između
pretkomora i komora. Tahikardija započinjeatrijskom
ekstrasistolom (SVES), impuls prođe najčešće preko Hissovog
snopa u komore, a zatim se preko akcesornog puta vraća u
pretkomore.
Međutimdešava se i brnuto, prvo ide preko akcesornog puta, a
zatim se vraća preko Hissovog snopa... i proces traje.
5. Lečenje: iako je većina osoba sa WPW sindromom
asimptomatična u toku života, ipak ova aritmija može biti vrlo
opasna jer nosi rizik od smrtnog ishoda (<0,6%).
Daju se antiaritmici u akutnom napadu i za prevenciju ponovnih
napada.
energija radi destrukcije abnormalnog električnog puta.
a
Simptomi: zavise od frekvence komora. Ako je ona velika mogu
ē
Ako pacijent u akutnom napadu ne reaguje na antiaritmike,
primenjuje se električna konverzija ritma. Ako se napadi
ponavljaju i pored medikamentoznog lečenja, primenjuje se
radiofrekventna ablacija.
LEPRŠANJE PRETKOMORA (ATRIJALNI FLATER): nastaje usled
patološkog automatizma pretkomora pri čemu je frekvencija
pretkomora250-350/min.
AV čvor nije u stanju dovoljno dauspori impulse iz pretkomora,
pa propušta svaki 2. ili 3. impuls, te je frekvenca komora takođe
ubrzana.
Najčešće se javlja usled organskog obolenja srca (koronarna
bolest, srčane mane, srčana slabost) ili pojačane funkcije štit ste
žlezde.
se javiti bolovi u grudima, znaci popuštanja srca,
nesvestice...Obično prelazi utreperenje pretkomora tj. fibrilaciju
pretkomora ili tzv. apsolutnu aritmiju.
Preko katetera se ulazi u srce i isporuči lokalno radiofrekventna
TREPERENJE PRETKOMORA (FIBRILACIJA ATRIJA): frekvenca
pretkomora je oko 350-600/min.
Nastaje zbog kruženja impulsa u pretkomorama ili ako postoji
više ektopičnih centara u pretkomorama koji stvaraju impulse.
Ovo je česta aritmija kod starijih ljudi (oko 8% ljudi preko 80god).
Može trajati kratko ili ako se pretkomore uvećaju, ova aitmija traje
godinama jer je u tom slučaju konverzija ritma u sinus skoro
nemoguća.
Najčešće nastaje zbog organskog obolenja srca (koronarna
bolest, srčane mane, hipertrofična kardiomiopatija, perikarditis,
predhodna operacija na srcu), hipertenzije, bolesti pluća
(pneumonija, embolija pluća, tumor pluća), pojačane funkcije
štitaste žlezde, trovanja ugljen-monoksidom, prekomernim
unosom alkohola itd.
Pretkomore trepere, skoro nema kontrakcije i vrlo često dolazi
do stvaranja tromba koji mogu dase izbace u cirkulaciju i izazovu
emboliju arterija.
6. Usled toga može
nastati moždani
udar, infarkt srca,
pluća, burega, creva,
embolija
ekstremiteta itd.
TAHIKARDIJE
POREKLOM IZ
KOMORA:
Simptomi:najčešće
zavise od frekvence
komora.
Neki pacijenti
nemaju nikakve
simptome,
a drugi mogu
osećati lupanje i
preskakanje srca,
bolove u grudima,
gušenje,
mogu se javiti znaci
zastoja na plućima,
znaci arterijske
embolije.
L
KOMORSKE EKSTRASISTOLE (VENTRIKULARNE
EKSTRASISTOLE – VES): su prevremeni srčani otkucaji
koji nastaju zbog nadržaja koji potiču iz nekog ektopičnog centra
u komorama.
Mogu se javiti i kod zdravih ljudi usled pojačane aktivnosti
simpatičkog nervnog sistema (stres, telesni napor - na višim
frekvencama srca), usled pušenja, nakon uzimanja alkohola,
kofeina, kokaina.
Često se javljaju kod koronarne bolesti srca usled ishemije
srčanog mišića, nakon stvaranja ožiljnog tkiva u srcu (posle
infarkta srca, miokarditisa, operacija na srcu), kod prolapsa
mitralne valvule, srčane slabosti, smanjene količine kalijuma
(uzimanje diuretika-lakova za izbacivanje tečnosti) ili
magnezijuma u krvi, kao posledica poremećene funkcije štitaste
žlezde ili kao posledica uzimanja nekih lekova (antiaritmika,
Digitalisa).
Ove VES, koje se javljaju kod organskih bolesti srca su opasne
(naročito često se javljaju u akutnom infarktu srca) jer mogu
dovesti do treperenja komora srca i do smrti.
Pravilno merenje frekvence komora tj. pulsa u ovom slučaju je na
grudnom košu, jer se ne prenosi svaka kontrakcija komora na
periferiju. Tako akobolesnik meri puls na ruci, može izmeriti
70/min, a frekvenca komora može biti 120/min.
7. Simptomi: osoba koja ima VES može osećati preskakanja srca,
bol u grudima, umor ili nema nikakve simptome. Lečenje: leče se
ako daju Ako pacijent ne reaguje na medikamentoznu terapiju i
ima često epizode ventrikularne tahikardije, razmatra se ugradnja
kardioverter defibrilatora.
(DC šok).
3. VENTRIKULARNA FIBRILACIJA (VF):
to je postojana VT.
Najčešće nastaje usled koronarne bolesti srca, u akutnom
infarktu srca ili može biti uzrok naprasne smrti kod pacijenatabez
simptoma.
Lečenje: u akutnim stanjima daju se odgovarajući antiaritmici,
ako nema reakcije, pacijent se uvodi u kratkotrajnu intravensku
anesteziju (amp Bensedin i.v) i radi se električna konverzija ritma
To je aparat poput pacemakera, koji prepoznaje ventrikularnu
fibrilaciju i u tom momentu ispali električni impuls koji izvrši
defibrilaciju. Ovaj aparat štiti pacijenta od naprasne smrti.
Pacijenti će različito reagovati na antiaritmike. Treba naći za
svakog pacijenta antiaritmik koji mu najviše odgovara.
Antiaritmici mogu takođe izazvati aritmije, tzv. proaritmije
VENTRIKULARNA TAHIKARDIJA (VT): (komorska) je opasna
poživot jer često vodi u ventrikularnu fibrilaciju i zastoj srca. Ako
traje više od 30 sekundi,
8. Uglavnom nastaje kod organske bolesti srca (koronarna bolest,
miokarditis, srčane mane, kardiomiopatije, WPW sy...). Može
nastati nakon udara električne energije.
Simptomi: bolesnik gubi svest i ubrzo nastaje srčani zastoj.
Lečenje: defibrilacija (DC šok).
BRADIKARDNI POREMEĆAJI SRČANOG RITMA
Bradikardija je usporenje srčanog rada ispod 60 otkucaja u
minuti.
Uzoci mogu biti srčanog i nesrčanog porekla.
Nesrčani uzoci su: uzimanje nekih lekova; poremećaji elektrolita
(hipokalijemija), poremećaji funkcije endokrinih žlezda (smanjena
funkcija štitaste žlezde); snižena telesna temperatura; prevaga
parasimpatičkog nervnog sistema; neurološki poremećaji;
dugotrajno ležanje.
Uzroci od strane srca: koronarna bolest srca, srčane mane,
degenerativni primarni električni poremećaji. Najčešći uzroci
bradikardije srčanog porekla su: poremećaji koji nastaju u SA
čvoru i u AV čvoru.
1. Poremećaji funkcije SA čvora:
ē Sinusna bradikardija - Pad frekvence srca ispod 60/minMože
biti: Fiziološka: u snu, kod mlađih muškaraca i kod utreniranih
zbog vagotonije
Patološka: stalna frekvenca <40/min.
Tipična za sindrom SA čvora.
Simptomi: osobe su uglavnom bez simptoma. Eventualno,
problem može biti nemogućnost porasta frekvence u toku napora,
palpitacije (usporen rad srca sa jakim udarima), nesvestica(samo
kod sinusnog zastoja).
treperenje komora može biti pokrenuto ventrikularnom
ekstrasistolom (VES) ili nastati nakon ventrikularne tahikardije
(VT).
Često nastaje i kod infarkta srca, kod nadražaja vagusa, kod
aortne stenoze, ateroskleroze u starih; kod ekstrakardijalnih
bolesti(smanjene funkcije štitaste žlezde), kod mehaničkog
draženja vagusa (pritisak na karotidni sinus), vazovagalna
reakcija (bradikardija i pad) ili medikamentozno izazvana (digitalis,
beta-blokeri, antiaritmici itd).
9. ·Sindrom bolesnog sinusnog čvora (SSS – sick sinus
syndrome): postoji poremećaj automatizma ili nemogućnost
sprovođenja impulsa iz SA čvora na okolinu („exit block“).
se postepeno produžavaju dok ne izostane jedna kontrakcija
pretkomora. (Tip II): pravilni intervali između kontrakcija
pretkomora dok jedna iznenada ne izostane.
o
Lečenje: ako bolest daje simptome, obično je potebna ugradnja
pacemakera.
ē Tahikardno-bradikardni sindrom: pacijent ima epizode
ubrzanog i usporenog rada srca. Lečenje: najčešće je potrebna
ugradnja pacemakera kojim se kontroliše bradikardija, a
tahikardija se leči medikamentima.
ē
SAblokovi:
1. SA blok I stepena: ne prepoznaje se na običnom EKG-u.
2. SA blok II stepena (tip I): intervali između grčenja pretkomora
ili velikih pauza (>
Lečenje: kod asimptomatskih bolesnika nije potrebno lečenje.
Isključiti lekove koji mogu dovesti do bradikardije (beta blokeri,
kalcijum-antagonisti, digitalis, antiaritmici).
Simptomi: zavise od stepena težine bradikardije -umor,
omaglica, gubitak svesti. Obično se javlja kod starih osoba zbog
degenerativnih promena u SA čvoru kao posledice starenja. Broj
srčanih otkucaja se u naporu ne povisi adekvatno, tako da ove
osobe imaju izražen zamor u naporu.
3. SA blok III stepena: sinusni arest – asistolija koja traja
nekoliko sekundi. Simptomi: zavise d frekvence srca. Ako
sinusni zastoj dugo traje, može doći do gubitka svesti.
Lečenje: isključivanje lekova koji magu dovesti do bradikardije
(beta-blokeri, digitalis, antiaritmici), regulisanje elektrolitnog
dizbalansa, u hitnim stanjima daje se Atropin, rciprenalin,
O
Adrenalin. U slučaju teže hronične bradikardije se pacemaker.
3 sekunde), kad se isključe svi uzroci, ugrađuje
10. ē
Smetnje AV provođenja:
Ø Autonomni nervni sistem (simpatikus i parasimpatikus) utiče
na promene AV provođenja. Nadražaj parasimpatikusa izaziva
usporavanje provođenja kroz AV čvor.
Ø Stanja i bolesti koje utiču na AV provođenje: infarkt srca,
preterana upotreba lekova (beta blokeri, kalcijum antagonisti,
digitalis), akutne infekcije (upala srčanog mišića-miokarditis,
reumatska groznica), kalcifikacije, degeneracije u AV čvoru,
lajmska bolest, nakon operacije srca.
Simptomi: zavise odfrekvence komora. Ako je ona ispod 40/min,
ili ako postoje velike pauze u grčenju komora (>3 sekunde) može
nastati umor, nesvestica i gubitak svesti.
11. Lečenje: obično je potrebno davanje Atropina radi ubrzanja
frekvence srca ili ugradnja pacemakera.
ē
Blok leve grane Hissovog snopa
Ø blok prednjeg fascikulusa leve grane (prednje levi hemiblok)
Ø blok zadnjeg fascikulusa leve grane (zadnje levi hemiblok)
· Blok desne grane Hissovog snopa
Simptomi: osoba ne mora osećati nikakve simptome, blok se
otkrije slučajno na EKG-u.
Međutim, ako je blok veći, tj. zahvata ve liki deo provodnog
sistema, ili je udružensa značajnim ošte ćenjem mišića komora,
može biti znak ozbiljnog oboljenja srca.
12. a.
ŠTA JE SVE POTREBNO ZAPOSTAVLJANJE
DIJAGNOZE ARITMIJA?
Radi procene aritmija i odluke za terapiju, potrebna je:
ē EKG dokumentacija aritmije.
o
Koristi se kod pojave sinkopa kojima se ne zna uzrok, a može biti
postavljen ispod kože pacijenta 12-24 meseca.
Blok leve grane može maskiratiishemiju srca ili novonastali
infarkt srca koji, u tom slučaju, ne može da se prepozna na EKG-
Zbog toga, kod svake sumnje na infarkt određuje se nivo srčanih
enzima.
· Dijagnostika osnovnog kardijalnog obolenja: vrsta bolesti,
procena funkcije komora. Procena aritmije i dalja terapija zavisiće
od tipa i težine osnovne bolesti.
·Tražiti ekstrakardijalne faktore, koji mogu prouzrokovati
aritmiju ili joj ići u prilog (bolest štitaste žlezde, elektrolitni
dizbalans infekcije, anemija...).
,
· Psihosomatska dijagnostika i terapija.
Neinvazivna dijagnostika:
· EKG u miru.
·24h EKG (Holter): pacijent nosi maliaparat sa elektrodama koje
se zalepe za grudni koš i 24 h se snimanje EKG-a.
vrši
p
o
io
Tada se dobijaju informacije o postojanju remećaja ritma,
vremenu kada se oni pojavljuju, a pacijent može beležiti štaje u t
vreme radio (da li je mirovao, spavao ili b fizički aktivan). Neke
aritmije se pojavljuju retko, a mogu biti vrlo opasne.
Tada se koristi tzv. “Event monitor” –mali aparat koji pacijentsam
postavlja kada oseti aritmiju. On snima poremećaje ritma tako što
ga pacijent aktivira pritiskom na dugme onda kada oseti
simptome.
Postoji i tzv. “Loop monitor” – koji se implantira ispod kože
pacijenta, a funkcija mu je da snimi aritmije koje se retko
pojavljuju i ne registruju se u toku24 h Holter monitoringa. Ovaj
aparat ne snima stalno EKG već u zavisnosti kako je programiran,
snimi samo poremećaje ritma kada se pojave ili ga pacijent
uključi kada oseti simptome.
13. Slika: Holter EKG-a
· Ehokardiografija - ultrazvuk srca
Slika: Ehokardiografija
ē EKG u opterećenju: daje nam odgovor da li postoji ishemija
kao mogući uzrok aritmije.
Slika: Test opterećenja na pokretnoj traci
· MRI srca: metoda izbora za Dg displazije desne komore.
ē Internistička osnovna laboratorija. osnovna
laboratorija.
Invazivna dijagnostika:
14. Ako je već započeta antiaritmijska medikamentozna terapija,
elektrofiziološkim ispitivanjem se može dokazati koliko terapija
može zaštititi pacijenta od težih aritmija, a takođe i naprasne
smrti.
Koronarografija: dokumentovanje strukture osnovne bolesti,
što je u osnovi aritmije. Osim terapijskih indikacija značajno je i
za procenu prognoze.
Slika: koronarografija srca
Elektrofiziološka Dg: je najpreciznija metoda za snimanje i
postavljanje dijagnoze aritmija. Elektrofiziološko ispitivanje vrši
elektrofiziolog, kardiolog koji jespecijalizovan za aritmije srca, u
laboratoriji za elektrofiziologiju.
Pod kontrolom rentgena ubacuje se kateter preko periferne vene
do srca. Snimaju se električni signaliradi procene električne
funkcije srca. Programiranom električnom stimulacijom izazivaju
se aritmije i određuje njihova priroda i lokalizacija.
U toku ovog ispitivanja procenjuje se potreba za ugradnjom
pacemakera ili kardioverter defibrilatora, a ako je potrebno, može
se uraditi i ablacija.
i
n
Test na nagibnom stolu: koristi se za određivanje uzroka s
kope(gubitka svesti). Različiti su uzroci nastanka sinkopa.
Kod nekih osoba nastanak sinkope je u vezi sa abnormalnim
refleksimanervnog sistema, koji dovode do usporenograda
srca
i širenja krvnih sudova tj. pada krvnog pritiska. Kada se to desi,
dolazi do smanjenja krvi u mozgu i gubitka svesti.
Ovaj tip sinkopese naziva vazovagalna sinkopa. Ova sinkopa nije
opasna po život osim kada nastane neočekivano i izazove
povrede
.
Test je bezbedan za pacijenta. Pacijent legne na specijalan sto
koji ima bezbednosni pojas i oslonacza noge. Priključi se EKG
radimonitorisanja srčane radnje i na nadlakticu se postavi
mažetna za merenje krvnog pritiska.
15. minuta.
Ako pacijent dobije sinkopu za vreme testa, sto se vraća u
horizontalnu poziciju do oporavka pacijenta.
Simptomi vazovagalne sinkope su: mučnina, znojanje bledilo,
lupanje srca, nesvestica.
Pozitivan test znači da pacijent dobija sinkopu koja je uzrokovana
nenormalnim promenama krvnog pritiska ili frekvence srca.
TERAPIJA SRČANIH ARITMIJA
1. MEDIKAMENTOZNA
Antiaritmici (postoji 4 grupe antiaritmika)
Antikoagulantna terapija kod nekih aritmija radi smanjenja
rizika od tromboembolijskih komplikacija.
NEMENDIKAMENTOZNA
kateter-ablacija (radiofrekventna ablacija).
implantacija pacemakera i kardioverter defibrilatora
hirurškaterapija
CILJ TERAPIJE:
otklanjanje simptoma
prevencija komplikacija (tromboembolije, kardiomiopatije)
prevencija naprasne smrti
Pacijent se veže, a zatim nakon 15 minuta ležanja počinje test.Sto
se naginje pod različitimuglovima npr. na 30 stepeni 2 minuta, na
45 stepeni 2
minuta,
nogu. Pacijent treba
na 70 stepeni 45 minuta. Glava je uvek iznad
da
kaže kad oseti bilo kakve simptome za
vreme testa. Sve vreme se meri krvni pritisak i monitoriše EKG.
Ako se kod pacijenta ne pojavi sinkopa za vreme testa, može se
ubrizgati lek sličan adrenalinu, koji nam pomaže da procenimo
simptome i reakciju krvnog pritiska i frekvence srca pacijenta na
stres sličan adrenalinu.Nakon ubrizgavanja leka sto se ponovo
nagne na 70 stepeni 45
elektrolita...)
Leči se uzrok aritmije ako je poznat (koronarna bolest srca,
srč anemane, srčana slabost, hipertireoza, poremećaj
DC kardioverzija (primena električne energije u akutnim stanjima
i radi
kod ubrzanog ritma hemodinamske nestabilnosti (sinkopa, znaci
srčane slabosti, padarterijskog krvnog pritiska...)
normalizovanja srčanog ritma.
16. sata. Uspeh terapije je >90%, a komplikacije su minimalne.
PACEMAKERI
ili ako postoje blokovi u provođenju impulsa, ali takođe i kod
nekih tipova aritmija koje ne mogu da se reše medikamentozno.
Moderni pacemakeri se mogu programirati spolja na optimalan
ritam za pojedine pacijente.
Radiofrekventna ablacija – Primenjuje se kada atrijalna fibrilacija
ne može da se kontroliše lekovima ili kada pacijent iz nekog
razloga ne može da uzima antiaritmike.
se Ubacuje se kateter preko arterije u preponi i uvodi u srce. On
koristi da stimuliše srčani mišić i snimi njegovu električnu
aktivnost. To nam pomaže da otkrijemo sakog mesta u miokardu
polaze abnormalni impulsi.
Preko katetera se šalje radiofrekventna energija koja izvrši
destrukciju tkiva i na tom mestu se stvara ožiljak koji sprečava
dalje širenje impulsa kroz srce.
Aritmija često nastaje u zonama oko plućnih vena, pa se oko njih
cirkulatorno vrši destrukcija tkiva i tako stvaraju ožiljci koji su
izolatori za sprovođenje impulsa. Ova intervencija traje preko 4
Pacemaker je veštački elektrostimulator srca koji isporučuje
električne impulse preko elektroda pričvršćenih za srčani mišić i
na taj način reguliše rad srca. Osnovna svrha pacemakera je da
održi odgovarajući srčani ritam.
Sastoji se od generatora električnih signala (baterije) i elektroda
koje provode impulse do srca.
Najčešće se koristi ako prirodni pacemaker srca nije dovoljno brz
17. ŠTA SVE MOŽE PACEMAKER?
ubrzava spori srčani ritam
kontroliše aritmiju
kontroliše rad komora kad trepere pretkomore (atrijalna
fibrilacija)
kontroliše električnu signalizaciju između pretkomore i komore
kao i između obe komore
UGRADNJA ELEKTROSTIMULATORA
prevenira opasne aritmije.
VRSTE PACEMAKERA
Privremeni pacemakeri se koriste kod akutnog infarkta srca ako
postoji teškabradikardija usled ishemije.
U ovakvim slučajevima pacemaker nije implantiran već postoji
mali uređaj koji spolja šalje električne signale do srca (preko
elektrode koja se ubaci u desnu komoru srca).
Ako se srčana frekvenca popravi nakon izvesnog vremena,
pacemaker se odstrani.
Privremena elektrostimulacija se postavlja pre ugradnje trajnog
pacemakera ili kad je uzrok usporenog rada srca prolazno stanje
(privremeno smanjeno snabdevanje krvlju ili štetno djelovanje
lekova).
Stalni pacemakeri se koriste kod teških bradikardija (usporen rad
srca), kod nekih aritmija, kod srčane slabosti, kod sinkopa,kod
kongenitalno produženog QTintervala, hipersenzitivnog
karotidnog sinusa.
Najnovije generacije pacemakera reaguju i na mentalne promene,
npr. iznenadne promene srčane frekvencije i krvnog pritiskau
stanjima emocionalnog stresa.
18. Pacemakeri se postavljaju u sterilnim hirurškim uslovima.
Pacijent se lako sedira. Ugradnja je danas rutinski zahvat koji
obično traje manje od jednog sata.
U području leve ili desne ključne kosti anestezira se koža, napravi
mali rez i oblikuje džep u koji se postavlja baterija pacemakera.
Elektrode (žice) koje beleže srčanu električnu aktivnost i prenose
potrebne impulse iz generatora u srce, ubace se kroz venu i
pričvršćuju za srčani mišić. Rendgenskim praćenjem se
proverava jesu li elektrode postavljene na željeno mesto u srcu.
Tek nakon što se testira rad elektroda one se spajaju s
odacima o tipu pacemakera koju treba uvek da nosi
sa sobom.
Pokreti ruke na strani pacemakera su blago ograničeni dok ne
zaraste rana, a samo mesto na kojem je generator blago je
osetljivo ili bolno.
NAKON UGRADNJE PACEMAKERA
Prvih dana nakon ugradnje potrebno je:
izbegavati brze i silovite pokrete ramenom gdje je stimulator
Ne podizati teret teži od 4,5 kg
it
u
o
d
krađe u robnim kuć .ama
Izbegavati aktivnosti koje zahtevaju guranje ili vuču teških
predmeta npr čišćenje snega ili košenje trave
Ako se premorite prekinite sve aktivnosti
Do 6 nedelja nakon operacije izbegavajte golf, tenis, plivanje
Pokušajte da hodate što više radi vežbe
Pitajte svog lekara kada možete nastaviti sa većim
aktivnostima
Vaš lekar će vam reći kada možete da se vratite na posao
I dalje možete koristiti kućne električne aparate ako suispravni
- televiziju, radio, muzičke linije, video, fen za kosu, električno
ćebe, mikrotalasnu peć, kompjuter, fax, sva kuhinjska električna
pomagala. Za fiksni telefon nema nikakvih ograničenja.
Rendgenska snimanja, mamografija i ultrazvučna snimanja nisu
ograničena, kao ni zubarski zahvati. Osobama s pejsmejkerom ni
je kontraindikovanobavljenje sportom, putovanje, ali bez preteriv
anja, sve u zavisnosti od pejsmejkera, osnovne bolesti srca i opš
teg fizičkog stanja.
varivanje, peći za ker
eri s magnetnom rezonancom (MRI),terapija jonizujućim zračenje
m, defibrilatori, transkutana dijatermijska stimulacija nerava (TEN
S), detektora metala na aerodromima i u bankama, uređajaza zašt
miruje da bi h
generatoro m pod kožom. Nakon ugradnje pacijent 24 morada
kratko, a po se izbegla dislokacija elektrode. U bolnici ostaje
podacima i potpustu dobija karticu pacemakera sa svojim ličnim Za telefoniranje mobilnim telefonom preporučuje sekoristiti uho s
uprotno od strane gde je ugrađen elektrostimulator te izbegavati
držanje mobilnog telefona u džepovima na grudima iznad uređaja
.
Preporučuje se oprez kod: radio predajnika ili repetitora, TV pr
edajnikaili repetitora, radara, visokonaponskih vodova, transfor
matora i industrijskeopreme velikom električnom strujom: apar
ati za za s amiku i sl, medicinske opreme: sken
19. KOMPLIKACIJE NAKON UGRADNJE PACEMAKERA
Komplikacija je vrlo malo i uglavnom su sporadične. Nakon
same ugradnje najčešće se dogodi dislokacija elektrode koju
treba ponovo ispravno pozicionirati. Može se javiti infekcija ili
ređe dekubitus na mestu ležišta generatora, te eventualno
fraktura elektrode (kod starijih elektroda).
Na šta treba obratiti pažnju:
Ako koža iznad mesta implantacije pacemakera otiče i/ili
pocrveni, ako se jave vrtoglavica, nesvestica, slabost, nevoljno
grčenje mišića, pacijent treba da se javi lekaru. Najbolje je za
pacijenta da sam povremeno kontroliše puls na ruci.
KONTROLE RADA PACEMAKERA
ZAMENA BATERIJE
IMPLANTIBILNI KARDIOVERTER DEFIBRILATOR (ICD)
a.
Nakon ugradnje pacemakera vrše se kontrole rada pacemakera
prvi put nakon 4-6 nedelja, a zatim jednom ili dva puta godišnje u
zavisnosti od procene lekara. Vek baterije je 7-10 godina što
zavisi od tipapacemakera i prirode bolesti pacijenta. Ako je ritam
pacijentovog srca brži od pacemakera, pa se pacemakeruključuje
povremeno, trajanje se može i značajno produžiti.
Nakon isteka baterije pacemakera, vrši se zamena. Ako
elektrode uredno funkionišu, one se ne diraju već sesamo uloži
nova baterija i spoji sa elektrodama.
To je aparat koji se koristi u lečenju pacijenata saventrrikularnim
aritmijama a u cilju sprečavanja naprasne srčane smrti. Aparat
je sposoban da „prepozna“ komorsku tahikardiju i fibrilaciju i da
slanjemelektričnog impulsa izvrši konverziju ritma u sinusni
ritam ili defibrilaciju i time spreči smrtpacijenta.
