2. Andre-Mari Amper je znameniti francuski fizičar, matematičar i
prirodnjak, član Pariske akademije nauka.
Bio je osnivač elektrodinamike
Zasnovao je teoriju magnetizma u nerazdvojivoj vezi sa
elektricitetom i proučio uzajamno dejstvo električnih struja
Po njemu je dobila naziv jedinica za merenje jačine električne struje.
Rođen je u Lionu 20.januara 1775, a umro je u Marseju 10.juna 1836.
4. Oblasti u kojima je Amper obavio značajna istraživanja su
matematika, mehanika i fizika
Godine 1820. ustanovio je pravilo za određivanje pravca dejstva magnetnog
polja električnog provodnika na magnetnu iglu, poznato kao Amperovo pravilo.
U brojnim ogledima ispitivao je uzajamno delovanje magneta i
električne struje, utvrdio je da Zemljino magnetno polje utiče na pokretni
provodnik sa električnom strujom.
Iste godine je otkrio uzajamno djejstvo dve električne struje, sročio zakon za
tu pojavu (Amperov zakon), razvio teoriju magnetizma i predložio korišćenje
elektromagnetnih procesa za prenos signala.
6. Amper je smatrao, da je uzajamno delovanje magneta posledica uzajamnih
delovanja tzv. kružnih molekulskih struja unutar magneta koje stvaraju
magnetna polja kao mali tanki magneti, ili magnetni listovi. Ova izjava
poznata je kao Amperova teorema. Prema tome, veliki magnet, sastoji se iz
niza elementarnih magneta
Godine 1822. Amper je otkrio magnetno dejstvo solenoida (strujnog kalema),
odakle je proistekao zaključak o istovetnosti magnetnog polja solenoida i magnetnog
polja stalnog magneta
Godine 1826. dokazana je teorema o cirkulaciji magnetnog polja.
Godine 1829. Amper je izumeo komutator i elektromagnetni telegraf.
U mehanici mu pripisuju formulaciju pojma kinematika.
U čast naučnika jedinica jačine električne struje nazvana je amper, a odgovarajući
merni instrument – ampermetar.
