Uvod u programiranje

1. Milenković Gabrijela, prof

2. Računar je konstruisan tako da može raspoznati i direktno u procesoru
izvršavati određeni broj elementarnih operacija koje se nazivaju mašinske
operacije.
Izrazi kojima se zadaju mašinske operacije nazivaju se mašinske instrukcije
(instrukcije procesora) ili mašinske naredbe.
Plan delovanja koje treba da obavi neki izvršilac naziva se program. Svaki
program sastoji se iz niza uputstava (naloga, instrukcija) za njegovo odvijanje.
U složenijim programima često se pojavljuju grupe naredbi koje se ponavljaju
na više mesta u istom programu ili u raznim programima, a čine određenu
funkcionalnu celinu. Ove grupe naredbi nazivaju se potprogrami.
Postoje dve vrste potprograma:
1. procedure i
2. funkcije

3. procesor
Glavna
memorija
Program
Podaci
Podaci za obradu
• Rezultati
Instrukcije programa
Svi savremeni računari realizovani su tako da se i program za rešavanje nekog
problema i polazni podaci nad kojima će se obavljati operacije nalaze istovremeno
smešteni u glavnoj memoriji računara.
Procesor obrađuje podatke zapamćene u glavnoj memoriji, upravljan programom
koji je, takođe, zapamćen u glavnoj memoriji.
Ovakav princip realizacije računara naziva se princip programskog upravljanja
računarom

4. Da bi neki zadatak mogao da bude rešen pomoću računara, potrebno je da za njega
postoji program.
Program predstavlja sredstvo komunikacije između čoveka i računara, jer saopštava
(prenosi) računaru postupak rešavanja nekog zadatka.
Proces pripreme programa, koji se sastoji od projektovanja, pisanja i testiranja
(provere) programa naziva se programiranje.
Ljudi koji pripremaju programe nazivaju se programeri.
Programiranje predstavlja veštinu ili tehniku konstruisanja i formulisanja programa za
rešavanje konkretnih zadataka.
Sastoji se od više faza a najznačajnije su:
1. projektovanje programa – određivanje(nalaženje) niza operacija (radnji) kojima se
rešava konkretni problem.
2. pisanje programa – predstavljanje programa na način koji će računar moći da
prihvati i izvrši
3. testiranje programa – provara da li program funkcioniše pravilno, tj.saglasno
definisanom zadatku.